Kako da zidovi postanu vaša mala umetnička dela

[crvendac_011]

Kako da zidovi postanu vaša mala umetnička dela
​

Da li zbog cene ili velikog naleta minimalizma u arhitekturi, tehnika zidnog slikarstva je nestala, ili se bar samo tako čini. Ta tehnika je može se reći preteča današnjih tapeta i stikera za zid. Zidno slikarstvo potiče još od starih naroda koji su oslikavali svoje zidove. Kasnije je to primenjivano kao svojevrsna umetnost u ukrašavanju domova, bio je to nezaobilazni deo opremanja svakog doma, pogotovo kod onih imućnijih građana kojima je kuća bila prezentacija svoje moći.

​

Čiviluk u pretsoblju, Kuća Jovana Cvijića, Beograd
​

Radna soba, stolica za ljuljanje (Michael Thonet), Kuća Jovana Cvijića Beograd
​

Kasnije se, kao što sam napomenula, gubi. Zidovi obojeni jednobojno preovlađuju, pojavljuju se tapete kao mnogo jeftinije i jednostavnije rešenje, sada već imamo i nalepnice za zid i ostale varijante ukrašavanja zidova. Međutim, kreativci koji imaju ideje, ali ne mogu da ih ispune postojećom ponudom ne treba da izostave tehniku slikanja po zidovima. Naravno upotrebom boja i materijala koji su nam lako dostupni i koji su primereni današnjem načinu uređenja enterijera.
​

​

Ja ću se potruditi da vam ukažem na neke stvari na koje trebate da tom prilikom obratite pažnju i na neke načine kako to sami možete da postignete.
Možete oslikati ceo zid, samo uglove da biste naglasili ivice prostorije, deo zida kako biste dočarali atmosferu. Ne zaboravite da to što sada uradite najverovatnije ostavljate kao trajno rešenje. Ako koristite svetlije boje lako ćete ih prekrečiti, ali ako se opredelite za tamnije tonove, najverovatnije je da ćete morati da skidate postojeći sloj boje što će onda obuhvatiti skidanje sloja sa celog zida. Zato kada se odlučujete za ovako nešto, pažljivo birajte motive i položaj ’slike’.
​

​

Mesto na zidu birajte u odnosu na postojeći nameštaj, vodite računa da vam trosed ili komoda, koju su često naslonjeni uz zid, ne preklapaju crtež. Boje birajte tako da se uklapaju sa nameštajem ili da predstavljaju što realniju sliku (ako se radi o nekim cvetovima grančicama, ili neki motiv iz životinjskog sveta). Ako je vaš enterijer većinom jednobojan, ili crno beo, motiv može poslužiti kao sredstvo za razbijanje monotonije. Svakako, pustite mašti na volju ipak ćete vi tu provoditi najviše vremena i vi bi tu trebalo najprijatnije da se osećate.
Kako to da uradite?

​

​

Potreban pribor: boje (boje za krečenje u polu ili punoj disperziji, specijalizovane boje za slikanje po zidu); sprejevi; četke i valjci raznih širina; krep traka (uska i široka); makaze, skalpel; tanka šper ploča; najtvrđi sunđer (onaj koji možete da pronađete u lokalnim farbarama); metar, veliki lenjir (kao i bilo šta što vam može poslužiti pri radu); lepak; grafitna olovka, gumica… U zavisnosti od toga na kakav se način oslikavanja odlučite nešto od navedenog pribora će vam biti potrebno.

​

​

Možete se opredeliti za slobodoručno oslikavanje, tada će vam četke biti od najveće pomoći. Bilo bi dobro da bez obzira na umešnost u radu prvo motiv (sliku) uradite grafitnom olovkom (makar konture) da bi ste mogli da gumicom lako obrišete eventualne greške. Kada krenete sa ispunjavanjem kontura bojom radite to polako i pažljivo, promislite dva puta pre nego što nanesete boju. Ako imate neko skriveno lako dostupno mesto ne bi bilo loše da prvo vidite kako će se boja ponašati. Četku nemojte previše natapti bojom, da ne bi curelo sa nje i prešlo na delove zida koje ne želite da budu obojeni. Ako radite veliku površinu jednom bojom uzmite valjak da bi posao išao brže, ali neki manjih dimenzija da bi ste izbegli nepreciznosti na ivicama. Pre nego što krenete veliku površinu da ispunjavate valjkom, ivice pređite četkom, tako ćete biti sigurni da valjak neće ’pobeći’ na neželjeni deo.
​

Odličan motiv su pruge na zidu. Kada odredite orijentaciju pruga (horizontalno, vertikalno ili pod nekim uglom) pažljivo odmerite udaljenost od ivica zida kako ne bi izgledale nakrivljeno. Na željenoj udaljenosti krep trakom napravite graničnike koji će vam obezbediti jednake pruge (odnosno željene širine pruga koje želite da napravite), kao i ravne linije na ivicama. Opet krajeve prvo uradite četkom, a zatim krenite ispunjavanje valjkom.
​

​

Pošto se ’prva ruka’ osušila, pređite još jednom. Odjednom debeli slojevi boje mogu dovesti do slivanja boje i neravnomerno okrečenih zidova. Kod specijalizovanih boja obratite pažnju na uputstvo i procenite da li je potrebno da još jednom prelazite.
Možete napraviti improvizovane pečate kojima ćete postići ponavljanje jednog motiva. Sunđer vam može poslužiti kao pečat. Olovkom po tankom komadu sunđera iscrtajte željeni motiv i skalpelom ga isecite tako da unutrašnjost ostane cela. Isečeni motiv zalepite za parče šper ploče Koja će poslužiti kao držač a i čvrsto će držati sunđer. Četkom po sunđerastom delu pečata nanesite boju i ’lupajte pečate’ po zidu. Naravno, nemojte nanositi velike količine boje i nemojte suviše jako pritiskati sunđer uz zid. U ovom slučaju nemojte dva puta ocrtavati pečat, jer nikako nećete moći da pogodite identičan položaj i mesto. Pre nego što otisnete pečate, običnom olovkom označite mesta gde ćete postaviti oblike kako bi ste oformili prikladnu sliku i raporedili oblike pravilno.
​

​

Još jedan način da postignete nešto slično je da karton isečete tako da ostane rupa u obliku željenog oblika i da rupu ispunite sprejem u boji. Karton čvrsto pritisnite uz zid kako bi višak boje ostao na njemu, a ne slio se niz zid. Sprej morate udaljiti od zida 20-30 cm kako bi mlaz bio dobro oformljen i tako se sprečilo curenje i višak boje.
Ako niste vešti da motiv sami iscrtate, poslužiti se fotografijama sa interneta tako što ćete ih odštampati i iseći pa zatim preneti na sunđer ili karton.
​

​

Pruge, krugove, razne linije, šare i sl možete kombinovati sa postavljenim policama, slikamam fotgrafijama i ostalim elementima koje imate okačene na zidovima, tako da sve to zajedno čini jednu priču.
Nemojte se ustručavati da pri dizajniranju ovako nečega pozovete prijatelja koji će vam pomoći u vizuelnom aspektu kao i pri odabiru boja. Ako budete unajmljivali majstore da vam izvedu ovako neku zamisao, budite sigurni da će vam trebati mnogo energije da im objasnite da nisu oni u pravu i da to što ste vi zamislili može da se izvede.
Svakako, najsigurnije rešenje je da unajmite umetnike koji su obučeni za zidno slikarstvo i koji će znati tehniku i koje boje da upotrebe, a vi ćete samo diktirati motive i boje koje želite.
​

​

Napomena. Zahvaljujem se muzeju grada Beograda i kući Jovana Cvijića na dozvoli za fotografisanje, i inspiraciji.

Izvor: Enterijer.rs



​