Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Ukoliko nisi zadovoljan/zadovoljno sobom, možda je vreme da napraviš promenu.
Niko nije po prirodi dosadan ili glup. Problem nastaje kada si u grupi sa ljudima koji imaju drugačija interesovanja od tebe. Vi imate premalo toga zajedničkog, pa baš i ne znate šta biste radili zajedno. Ako ti se čini da je to tako, vreme je da promeniš nešto. Promeniti društvo nije lako, ali ako nastaviš da se družiš sa ljudima u čijem društvu ti nije prijatno, to predstavlja još gore rešenje. Pogledaj oko sebe – sigurno ćeš primetiti da postoje drugi mladi ljudi čije bi ti prisustvo mnogo više prijalo.
Možda se tebi čini i da si ti sam/a sebi dosadan/na. Ono što treba da pokušaš jeste da se koncentrišeš na stvari koje voliš i pokušaš da se zabaviš. Stavi svima do znanja šta voliš i oni će shvatiti da ti je to važno i daće ti podršku.
Da li sebi postavljaš ciljeve? O čemu sanjaš? Puno je primera da su ljudi uspeli da ostvare svoje snove. Za početak, postavi sebi jedan mali i jedan veliki cilj. Onaj manji neka bude takav da znaš da će se uskoro ispuniti. Onaj veći neka bude u malo daljoj budućnosti.
Pitaš se zašto je to bitno? Zato što na taj način pred sobom imaš plan, odnosno motivaciju i nešto o čemu ćeš uvek moći da razmišljaš. Kada ga nema, jednostavno ti postaje dosadno, a to je ono što želimo da izbegnemo, zar ne? Zato, postavi sebi plan i probaj da shvatiš šta ti je potrebno da bi se on ostvario. Čija pomoć ti je neophodna? Gde možeš da dobiješ neophodne informacije? Proučavaj načine na koje možeš da stigneš do svog cilja. Možeš i sve da podeliš na nekoliko etapa. Svaki tvoj sitan uspeh vredi da proslaviš i budeš ponosan/na na sebe!
Oslobodite se loših misli i navika, zakoračite u Novu godinu odlučniji, srećniji i puni samopouzdanja.
PROMENITE IRACIONALNA UVERENJA
Često smo samokritični i primećujemo samo svoje slabosti, kao da postoji prirodna tendencija da sebe omalovažavamo. Većina negativnih mišljenja koje imamo o sebi nemaju nikakvog osnova u stvarnosti. Mi nismo sebični, okrutni, glupi, loši, bezvredni, lenji itd. Verovanja o sebi stičemo još od malih nogu, kada smo doslovno verovali svemu što čujemo.
Npr. ako vam je dok ste bili mali rečeno da ste glupi, vi u to možda i sada verujete. Možda ste u stvari veoma pametni, ali duboko u sebi ćete verovati da ste glupi. Ova verovanja će uticati na ceo vaš život. Uvek ćete sumnjati u svoje sposobnosti sve dok ne promenite svoje iracionalno uverenje. Potrebno je da prvo osvestite dijalog koji vodite sa sobom, a zatim da vežbate konstruktivan samopomažući način razmišljanja.
BUDITE ODGOVORNI ZA SVOJE EMOCIJE, PONAŠANJA I POSTUPKE
Ne uznemiravaju vas stvari same po sebi već način na koji ih posmatrate. Osećamo ono što mislimo. Kada shvatite da od vas zavisi kako ćete reagovati u stresnoj situaciji, možete da kreirate funkcionalan način razmišljanja. Mišljenje je tačka u kojoj možete da birate kako ćete se osećati. Razlikovanjem zdravih od nezdravih emocija i osvešćivanjem iracionalnog načina mišljenja ono može da se preobrati u funkcionalno mišljenje i u skladu sa tim u zdrave emocije.
GLEDAJTE NAPRED A NE NAZAD
Sigurno su vam poznate misli... "da to nisam uradila"..."trebalo je da se ponašam drugačije"..."žalim što sam to uradila"... Možete da gledate unazad i žalite zbog onog što ste uradili, ali prošlost ne možete da promenite. Prestanite da krivite sebe i rešite se prošlosti. Upamtite da ste dali sve od sebe i sada gledajte napred ka pozitivnoj budućnosti.
KAŽITE ONO ŠTO MISLITE
Ljudi često govore kako je njihov najveći problem to što nikad ne dobiju ono što žele. Možete da dobijete ono što želite jedino ako tražite to što želite. Često ne tražimo ono što želimo zato što ne kažemo ono što mislimo. Počnite da govorite ono što zaista mislite i tražite ono što želite. Vaš osećaj samopouzdanja će se pojačati i imaćete veće šanse da dobijete ono što želite.
ZAMENITE REČ "PROBLEM" REČJU "IZAZOV"
Kada se susretnete sa problematičnom situacijom pokušajte o njoj da razmišljate kao o izazovu a ne kao o problemu. Umesto da kažete: "Imam problem", zapitajte se: "Kako da pristupim ovom izazovu?". Videćete koliko reči koje koristimo mogu uticati na naše sagledavanje situacije. Problemi postaju izazovi i prilike za vaš rast i razvoj i povećavaju vašu snagu koju koristite za menjanje stvarnosti.
NAPIŠITE SVOJ PLAN RADA
Kakvi god da su vam ciljevi, možete ih približiti sebi ako ih zapišete. Ako se ispovedimo papiru, doživećemo sebe mnogo ozbiljnije. Izaberite kratkoročan cilj, opišite kako planirate da ga ostvarite i zatim prionite na posao. Aktivno planiranje će vam pokazati kako zaista stvarate sopstvenu realnost.
POTRAŽITE NOVA ISKUSTVA, IZAĐITE IZ ZONE KOMFORA
Ova zona je „komforna" zbog toga što nam za naviknuta ponašanja treba daleko manje truda, intelektualnog ulaganja, upornosti. Ako se prepustimo zonama komfora i utonemo u dnevne rutine života, komuniciranja, razmišljanja, odnosa prema svetu, život može da se pretvori u besciljno životarenje. Uradite nešto novo, počnite da učite neki strani jezik, upišite časove slikanja. Mogućnosti su neiscrpne. Potreba za učenjem i sticanjem novih veština podstiče motivaciju, radoznalost i život postaje izazovna avantura.
ISTRAJTE NA PUTU USPEHA
Istrajnost je samodisciplina na delu. Kad god istrajavate suočeni s teškoćama i razočarenjima, pojačavate naviku da budete istrajni. Postajete jači i odlučniji. Produbljujete nivo svoje samodiscipline i snage.
BUDITE UVEK NAJBOLJI ŠTO MOŽETE BITI
Često smo u situaciji da se stalno s nekim u nečemu takmičimo. Ako sebi postavite za jedan od životnih ciljeva da budete najbolji što možete biti i pri tom stvorite naviku da sebe uvek pitate da li je to što radite i kako radite stvarno najbolje što možete, otvoriće vam se širom vrata stalnog napredovanja i multidimenzionalnog razvoja. Biti bolji od drugih je kratkoročna motivacija. Biti bolji od prethodnog sebe je životni cilj i stalni generator entuzijazma i motivisanosti.
DRUŽITE SE SA USPEŠNIM LJUDIMA
Da li se divite svojim prijateljima i kolegama ili se poistovećujete sa žrtvama? Mnogo ljudi sa niskim samopouzdanjem se oseća ugroženo u društvu ljudi koji se čine uspešnima, te tako odlučuju da provode vreme sa onima koji su čak i u težoj situaciji od njih samih. Potražite ljude koji su ispred vas, koji su uspeli u onome što vi želite da postignete. Uspeh privlači uspeh, kao što negativnost privlači još više negativnosti. Družite se sa ljudima kojima se divite i osetićete se nadahnuti da i sami uspete.
OPROSTITE
Opraštanje je moćan način da podignete nivo samopouzdanja. Opraštanje ne znači da mislimo da je u redu kada nam neko nešto loše uradi, već ima veze sa opuštanjem. Ako ne možete da oprostite, onda ćete sopstvene loše misli zauvek vezati za tu osobu. Možete živeti hiljade kilometara daleko od nje, ali ako morate stalno da mislite na tu osobu i osećanja su vam uzburkana, to je kao da ste stalno sa njom u kontaktu. Čak možete gajiti negativne emocije prema nekome ko više nije na ovom svetu. Slobodni ste tek kada ste sposobni da nekome oprostite.
POVEDITE RAČUNA O ISHRANI
Znamo da nezdrava ishrana i prekomerno konzumiranje hrane dovode do bolesti. Zašto onda to uporno radimo sebi? Jedan od važnih uzroka ovakve ishrane je jedenje na nervnoj bazi. Ljudi pokušavaju da smanje tenziju i sakriju od sebe unutrašnje nezadovoljstvo uzimanjem hrane. Prekomerno unošenje hrane jeste predubeđenje iz detinjstva da mora da se pojede pun tanjir da bismo bili zdravi i da bismo pokazali „ljubav"prema ukućanima. Osvestite svoje navike u životu, donesite odluku da nešto promenite i realizacijom te odluke nećete više robovati svojim nezadovoljstvima.
OPLEMENITE PROSTOR U KOJEM ŽIVITE I RADITE
Oslobodite se suvišnih stvari, poklonite stvari koje već dugo ne koristite. Napravite red u svom prostoru i na taj način ćete uvesti red i u svoj život.
POČNITE DA MEDITIRATE
Meditacija menja stanje mozga na mnogo pozitivnih načina. Ona aktivira prefrontalni korteks - glavnu strukturu mozga u kojoj se obavljaju viši mentalni procesi i stimuliše oslobađanje neurotransmitera, uključujući dopamin, serotonin, oksitocin. Svaka od ovih hemikalija, koje se inače prirodno luče u mozgu, povezana je sa različitim aspektima sreće. Meditacija povećava prag tolerancije na stres i sposobnost prilagođavanja spoljašnjim okolnostima. Kao što je Darvin rekao, najvažniji faktor za preživljavanje nisu ni inteligencija ni snaga, već prilagodljivost. Sposobnost emocionalnog oporavka, vraćanje u normalno stanje nakon što nam se desi nešto loše.
VEŽBAJTE
Redovnim vežbanjem, tolerancija na stres se povećava, baš kao i motivacija i samopouzdanje.
