LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kako čitati hranljive vrednosti?
Deklaracije na namirnicama su odlične za poređenje hranljivih vrednosti, a dijabetičarima olakšavaju poseban režim ishrane.
Na ovim etiketama možete videti bitne informacije i sastav većine namirnica, uključujući i hleb, žitarice, konzerviranu i zamrznutu hranu, grickalice, slatkiše i pića. Ali na šta bi potrošači posebno trebalo da obrate pažnju? I kakvu hranu bi dijabetičari trebalo da biraju da bi učinili sebi život lakšim?
1. Šta prvo pogledati?
„Najvažnija informacija za osobe sa dijabetesom jeste količina ugljenih hidrata i preporučen dnevni unos“ tvrdi nutricionista Džoan Larsen. „Ishrana za dijabetičare ima posebna pravila o preporučenoj količini ugljenih hidrata da bi nivo šećera u krvi ostao u granicama normale.“
Zbog toga što je količina ugljenih hidrata važna u borbi sa dijabetesom, preporučuje se da se obrati pažnja na ukupnu količinu (u gramima) ugljenih hidrata. Ukupna količina ugljenih hidrata ispisana na etiketama uključuje i šećer, složene ugljene hidrate i vlakna. Ukoliko ne pogledate celokupnu količinu ugljenih hidtrata možete kupiti neadekvatnu namirnicu.
„Za ljude sa dijabetesom, ugljeni hidrati treba da budu ograničeni na 30 do 60 grama po obroku i 15 do 30 grama za užinu,“ kaže Larsenova. „Treba uneti onoliku količinu kolika treba nekoj osobi da bi se održao normalan nivo šećera u krvi. Broj ugljenih hidrata takođe treba da bude usklađen sa insulinom koji primaju osobe sa dijabetesom tipa 1.“
Takođe, imajte na umu da „bez šećera“ ne znači i „bez ugljenih hidrata“. A hrana bez dodatnog šećera i dalje može biti bogata ugljenim hidratima. Ovo uvek proverite na pakovanju.
2. Izbrojite kalorije
Kalorije su takođe nabrojane na etiketi. Kalorije ukazuju na količinu energije koju hrana obezbeđuje vašem organizmu. Brojanje kalorija je korisno da biste pratili njihov ukupni unos i na taj način prilagodili količinu shodno potrebama vašeg organizma. Ukoliko dnevno se unosi velika količina kalorija može dođi do gomilanja kilograma i gojaznosti. Vaš nutricionista ili lekar mogu da vam pomognu da odredite dnevni unos kalorija.
3. Masnoće
Postoje nekoliko tipova masnoća koje mogu da se nađu na deklaraciji: ukupna količina, zasićene masti, trans-masti i holesterol. Preporučuje se da se ove materije unose u umerenoj količini. Iako su neophodan deo uravnotežene ishrane, većina nas ih uvek unese u dovoljnoj količini.
„Izbegavajte hranu koja sadrži više od 10 % zasićenih masti ili više od o grama trans-masti da biste smanjili rizik od srčanih bolesti,“ preporučuje doktorka Larson.
Američka asocijacija dijabetičara tvrdi da hrana bez masnoća može da sadrži veću količinu ugljenih hidrata i skoro istu količinu kalorija kao hrana sa masnoćama. Drugim rečima, hrana bez masnoća nije uvek najbolji izbor i zato pažljivo proučite deklaracije.
4. Natrijum
Natrijum, ili so, je veoma važna hranljiva materija, ali mnogi unose više soli od dnevnih potreba. Natrijum ne utiče na nivo glukoze u krvi, ali prosečna odrasla osoba bi trebalo da uzima manje od 2400 miligrama natrijuma dnevno.
5. Vlakna
Vlakna su neophodan element zdrave ishrane.
„Birajte cela zrna žitarica da biste obezbedili više vlakana jer ona snižavaju nivo glukoze u krvi,“ kaže Loren. „Birajte namirnice koje imaju najmanje 2 gr vlakana po porciji da biste uneli oko 25 gr svakog dana.“
Sve u svemu, deklaracije na namirnicama su korisne u održavanju zdrave ishrane, ali ove informacije vam ne govore uvek sve.
„Meso, piletina, riba, sveže voće i povrće obično nemaju ispisane hranljive vrednosti.“
„Uzimajte manje masno meso i raznovrsno voće i povrće. Pročitajte sastav i hranljive vrednosti i birajte namirnice koje sadrže što više prirodnih sastojaka.“
B92
Deklaracije na namirnicama su odlične za poređenje hranljivih vrednosti, a dijabetičarima olakšavaju poseban režim ishrane.
1. Šta prvo pogledati?
„Najvažnija informacija za osobe sa dijabetesom jeste količina ugljenih hidrata i preporučen dnevni unos“ tvrdi nutricionista Džoan Larsen. „Ishrana za dijabetičare ima posebna pravila o preporučenoj količini ugljenih hidrata da bi nivo šećera u krvi ostao u granicama normale.“
Zbog toga što je količina ugljenih hidrata važna u borbi sa dijabetesom, preporučuje se da se obrati pažnja na ukupnu količinu (u gramima) ugljenih hidrata. Ukupna količina ugljenih hidrata ispisana na etiketama uključuje i šećer, složene ugljene hidrate i vlakna. Ukoliko ne pogledate celokupnu količinu ugljenih hidtrata možete kupiti neadekvatnu namirnicu.
„Za ljude sa dijabetesom, ugljeni hidrati treba da budu ograničeni na 30 do 60 grama po obroku i 15 do 30 grama za užinu,“ kaže Larsenova. „Treba uneti onoliku količinu kolika treba nekoj osobi da bi se održao normalan nivo šećera u krvi. Broj ugljenih hidrata takođe treba da bude usklađen sa insulinom koji primaju osobe sa dijabetesom tipa 1.“
Takođe, imajte na umu da „bez šećera“ ne znači i „bez ugljenih hidrata“. A hrana bez dodatnog šećera i dalje može biti bogata ugljenim hidratima. Ovo uvek proverite na pakovanju.
2. Izbrojite kalorije
Kalorije su takođe nabrojane na etiketi. Kalorije ukazuju na količinu energije koju hrana obezbeđuje vašem organizmu. Brojanje kalorija je korisno da biste pratili njihov ukupni unos i na taj način prilagodili količinu shodno potrebama vašeg organizma. Ukoliko dnevno se unosi velika količina kalorija može dođi do gomilanja kilograma i gojaznosti. Vaš nutricionista ili lekar mogu da vam pomognu da odredite dnevni unos kalorija.
Postoje nekoliko tipova masnoća koje mogu da se nađu na deklaraciji: ukupna količina, zasićene masti, trans-masti i holesterol. Preporučuje se da se ove materije unose u umerenoj količini. Iako su neophodan deo uravnotežene ishrane, većina nas ih uvek unese u dovoljnoj količini.
„Izbegavajte hranu koja sadrži više od 10 % zasićenih masti ili više od o grama trans-masti da biste smanjili rizik od srčanih bolesti,“ preporučuje doktorka Larson.
Američka asocijacija dijabetičara tvrdi da hrana bez masnoća može da sadrži veću količinu ugljenih hidrata i skoro istu količinu kalorija kao hrana sa masnoćama. Drugim rečima, hrana bez masnoća nije uvek najbolji izbor i zato pažljivo proučite deklaracije.
4. Natrijum
Natrijum, ili so, je veoma važna hranljiva materija, ali mnogi unose više soli od dnevnih potreba. Natrijum ne utiče na nivo glukoze u krvi, ali prosečna odrasla osoba bi trebalo da uzima manje od 2400 miligrama natrijuma dnevno.
5. Vlakna
Vlakna su neophodan element zdrave ishrane.
„Birajte cela zrna žitarica da biste obezbedili više vlakana jer ona snižavaju nivo glukoze u krvi,“ kaže Loren. „Birajte namirnice koje imaju najmanje 2 gr vlakana po porciji da biste uneli oko 25 gr svakog dana.“
Sve u svemu, deklaracije na namirnicama su korisne u održavanju zdrave ishrane, ali ove informacije vam ne govore uvek sve.
„Meso, piletina, riba, sveže voće i povrće obično nemaju ispisane hranljive vrednosti.“
„Uzimajte manje masno meso i raznovrsno voće i povrće. Pročitajte sastav i hranljive vrednosti i birajte namirnice koje sadrže što više prirodnih sastojaka.“
B92