Kada se obratiti logopedu?

[Andjela 7]

Autor: Smilja Majević, logoped

Svakog dana je sve više dece sa raznim odstupanjima u govoru i jeziku. Kad roditelji to primete, najčešće ne znaju kome da se obrate i ne znaju kad je pravo vreme da se potraži pomoć. Tada roditelji, u većini slučajeva, čuju „dobronamerne savete” rodbine koja navodi kao primer znane i neznane rođake koji su takođe imali probleme u ranom detinjstvu ali su ih kasnije spontano prevazišli. Ti „saveti” najčešće uljuljkaju roditelje, tako da do prvog kontakta sa logopedom dolazi veoma kasno (tek pred polazak u školu u vidu obaveznog testiranja). Nažalost, izgubljeno je dragoceno vreme.


Ono što mnogi ne znaju jeste čime se sve bavi logoped i koje je njegovo polje delovanja. Logoped je stručnjak koji se bavi problemima govora, jezika i glasa. Znači, ne bavi se samo korekcijom izgovora određenih glasova (što je uvreženo mišljenje), već se bavi i stimulacijom i korekcijom celokupnog govorno-jezičkog razvoja, čitanja, pisanja, problemima u učenju, kao i problemima glasa.

Svako dete je jedinstveno i ima svoj individualni tempo rasta i razvoja. Navedena tabela predstavlja norme koje većina dece treba da ispuni na određenom uzrastu. Svakako, ako Vaše dete nije savladalo jednu od navedenih normi za njegov uzrast to ne znači automatski da ono ima govorno-jezički poremećaj.

Očekivano ponašanje deteta:

do 3. meseca

- trgne se kad čuje jak zvuk
- prestaje da plače kad mu se obratite
- menja način sisanja u zavisnosti od zvuka koji čuje
- oglašava se kad je zadovoljno
- plače različito u zavisnosti od svojih potreba
- osmehuje se kad Vas vidi

do 6. meseca

- okreće oči u pravcu zvuka
- primećuje promene u Vašem glasu i reaguje na njih
- primećuje zvučne igračke
- obraća pažnju na muziku
- oglašava se ponavljanjem određenih slogova (ma, ma, ma)
- smeje se
- vokalizuje oduševljenje i negodovanje

do 12. meseca

- uživa u igrama skrivanja
- okreće se i gleda u pravcu zvuka
- sluša kad mu se obraćate
- prepoznaje reči za predmete u svakodnevnoj upotrebi (sok, knjiga, šolja...)
- odgovara na jednostavne zahteve („daj loptu”, „dođi ovde”)
- brbljanje postaje intenzivnije, duže traje
- oglašava se da bi privuklo pažnju
- koristi gest da bi saopštilo šta želi (npr. podiže ruke da bi ga Vi uzeli)
- imitira različite zvuke (onomatopeja)
- oko prvog rođendana pojavljuje se prva reč, tj. reč sa značenjem

1 – 2. godine

- pokazuje određene delove tela na zehtev
- pokazuje i imenuje slike u knjizi
- odgovara na jednostavne naloge („gde je meda?”)
- sluša kratke priče i pesme
- svakodnevno bogati svoj rečnik
- postavlja jednostavna pitanja (gde je ...?, šta je...?)
- spaja dve reči i formira prostu rečenicu („daj sok”, „beba pava”)

2 – 3. godine

- razume razliku u značenju (veliko – malo, idi – stani)
- odgovara na dva naloga data istovremeno („uzmi loptu i stavi je u kutiju”)
- sluša i uživa dok mu pričate duže priče
- zna da imenuje skoro sve stvari iz okruženja
- ima rečenicu od 2-3 reči
- svakodnevno bogati rečnik i proširuje rečenicu
- govor deteta je razumljiv porodici

3 – 4. godine

- odgovara na pitanja ko?, šta?, gde?, zašto?
- opisuje šta se desilo u vrtiću, parku, prodavnici...
- koristi rečenicu od 4 reči
- u govoru ne ponavlja slogove ni reči
- sa 3 godine treba korektno da izgovara glasove s, z i c, a sa 4 godine š, ž, č i l
- govor deteta je razumljiv i široj socijalnoj sredini

4 – 5. godine

- zainteresovan je za kraće priče i daje odgovore na jednostavna pitanja u vezi pročitane priče
- razume reči koje se odnose na vreme (juče, danas, sutra) i razume odnose (prvi, poslednji, sledeći)
- razume većinu onoga što čuje u kući ili vrtiću
- rečenica postaje sadržajnija (npr. Najveća crvena jabuka je moja)
- priča priče i drži se teme
- bez problema komunicira sa drugom decom i odraslima
- rimuje reči
- sa 5 godina pravilno izgovara sve glasove srpskog jezika
- govor je gramatički uredan (ne greši u rodu, broju, ni padežu, kao ni u vremenu radnje)

Odstupanja od navedene liste svakako postoje. Ali, ako primetite da Vaše dete ne ispunjava više normi navedenih za njegov uzrast obavezno potražite pomoć stručnjaka – logopeda. U suprotnom, veća je verovatnoća za kasnije veće i ozbiljnije probleme u govoru, jeziku i komunikaciji uopšte, probleme u ponašanju, učenju, čitanju, pisanju i socijalnim interakcijama.

 

[besherat]

Srednja ćerka mi je govorila " R " kao ono Milo Đukanović i jednog dana smo šetale, vježbale i " rkale " jedno dva sata i sada normalno govori. Sin ne zna da kaže suša, kaže susa. Ide u prvi razred i trebala sam ga voditi ranije, ali sam mislila da će uspjeti sa mnom to da ispravi, ali toliko voli da priča, da u brzini " guta " slova. Sada ide kod logopeda i nešto uče, više se maze, jer im provaljuje neke fore i one mu se smiju, tako da im služi za zabavu tamo.

 

[Andjela 7]

Ovu temu sam pokrenula iz razloga što polovina prvaka ima potrebu za logopedom. To bude problem i kod pisanja pošto dete kako govori tako i piše.

 

[besherat]

Pošto imam masu đece različitog uzrasta, primjetila sam da je to bila rijetka pojava kod ranijih generacija, a sada ih ima masa. Samo iz razreda moga sina ( prvaci ) ide ih troje koliko ja znam, a moguće je da ih ide i više.

U svakom slučaju, treba se javiti što prije, još dok su u vrtiću. Ja sam pogriješila što ga ranije nisam povela.

 

[Andjela 7]

Mnogo, mnogo više. Pre dve godine kada mi je sin krenuo u prvi razred polova odeljenja je bola za logopeda-bukvalo. I on je bio među njima. Problem su mu bili: č-ć, dž-đ, i l-lj. Nije razlikovao te glasove. Pred polazak u drugi razred taj problem je nestao.

 

[besherat]

Evo ,išao je pet-šest puta, ali nisam primjetila nikakav napredak. Kada sporo govori i posebno svaku riječ, može sve normalno da kaže, ali u brzini je skola umjesto škola,sta umjesto šta. I ja mislim da će to sam prevazići. Ali mu je jako teško kombinacija slova s i š,npr.suša, nema teorije da izgovori. Ipak mislim da će se to riješiti.

 

[nency2]

Kada treba potražiti pomoć logopeda?

Pokazatelj da li dete kasni u razvoju, ili je u skladu sa razvojem, nije samo u tome da li dete govori ili ne.

Kada dete dođe na defektološko-logopedski pregled, ono što je važno za detetov razvoj jeste kontakt sa drugim ljudima, da li ima povratnu interakciju sa osobama koje pokušavaju da ga animiraju, način njegove igre, razumevanje zahteva, odnos sa drugom decom i sa roditeljima.



Kada se treba obratiti logopedu za pomoć?

Kada dete od dve godine prilikom stimulacije i igre vrišti i povlači se.
Ne zadržava pogled, prilikom igre voli da se samo igra, bez uključivanja drugih ljudi.
Ne traži stvari gestom (ako nema govor), već ih grabi.
Kada se dete ne odaziva, nekad roditelji pomisle da ne čuje. Oni često kažu: «Kao da me čuje, ali me ne registruje».
Upada u konfliktne situacije i burno reaguje na zahteve. To se dešava zato što dete ne razume šta mu se traži. U drugoj situaciji, njemu poznatoj, izvršiće taj zahtev - ne zato što ga je razumelo, već je povezalo nalog sa datom situacijom (primer - nalog: «Donesi cipele i idemo napolje» će izvršiti, ali zato na nalog: «Donesi cipele i stavi u ormar!», ili: «Stavi cipele u ormar!», opet će doneti cipele da ide napolje, ili ga neće izvršiti.
Kada je dete «trapavo», motorno nespretno, ima nekoordinisane pokrete. Kasnije je počelo da drži glavicu, sedi, ili je kasnije prohodalo.
Kada je rođeno kao «riziko» beba. To podrazumeva novorođenčad sa slabom apgar ocenom, koja su rođena modra, koja su primala kiseonik, bila u inkubatoru, imala fiziološku žuticu, kada postoji sumnja na slušno oštećenje, hipotona ili hipertona deca (sa smanjenim ili povišenim tonusom mišića), deca sa cerebralnom paralizom, rascepima ili raznim sindromima.

Zašto se treba rano javiti logopedu?

Rani razvoj, kao i pravilna rana stimulacija deteta, od velikog su značaja za prognozu defektološko-logopedskog tretmana. Nervne strukture kod novorođenčeta se izuzetnom brzinom množe i razvijaju.

Često roditelji ne primećuju kašnjenje u razvoju do druge godine detetovog života, ili ih stručnjaci iz sličnih oblasti smiruju i savetuju čekanje do treće, pa čak i pete godine!? Koliko je samo u tom periodu izumrlo nervnih ćelija koje nisu pod stimulacijom!

Najoptimalnije je da se roditelji koji prate detetov razvoj jave do druge godine. Tim stručnjaka (defektolog, psiholog i neurolog) će proceniti da li ono kasni u razvoju ili je u skladu sa razvojem.



Kako pripremiti dete za susret sa logopedom?

Vođenje deteta kod logopeda ne mora da bude stresan događaj. Mališanu ne treba govoriti da ide kod logopeda kako bi ga on «naučio da govori». Sasvim je dovoljno reći detetu da idete zajedno kod jedne tete (ili čike) da se igrate i pričate pričice. Kako će ono da prihvati logopeda, kao i druge stručne saradnike, ne zavisi samo od pristupa roditelja tom pitanju, već i od pristupa logopeda. Najprirodniji pristup detetu je igra, kao i posmatranje deteta u prirodnim uslovima, a ne u napetoj situaciji propitivanja deteta i roditelja. Dete mora da shvati da logopedi «nisu lekari», da su tu kao drugari - da im pomognu u njihovim poteškoćama. A roditelji moraju da pravilno usmere dete u datom radu i kod kuće prate njegov razvoj. Onog momenta kada se razvije pravilna interakcija između deteta, roditelja i terapeuta, dete će da napreduje.



Anita Samios Sam Pejanović, diplomirani defektolog-logoped i surdolog



Izvor:yumama.com
​