- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
25. 04. 2010 Press
Kad ti mama lajkuje status
Prošle godine zabeležen je nagli rast žena starijih od 40 godina na „Fejsbuku". Ta vest obradovala je marketinške stručnjake - jer je „Fejsbuk" tako konačno postao zaokružena celina na kojoj egzistiraju tri generacije - ali je razočarala tinejdžere, jer su to - njihove mame.
Kako su klinci dočekali invaziju mama na „Fejsbuk" još se nagađa, mada je i mamama i tatama jasno da ni oni nisu želeli kad su bili mladi da im njihovi roditelji gledaju slike sa žurki ili poruke simpatijama. I onda smo došli do toga da je svakom mladom čoveku jedina mogućnost da pokvari kompjuter u stanu ili na „frend rikvest" (zahtev za prijateljstvo) rođene majke i oca klikne „ignor" (ignorisati)! Zato vičniji roditelji „špijuniraju" decu najčešće se registrujući pod lažnim imenima i tako ulazeći na listu prijatelja svoje dece.
Starosne granice za korisnike „Fejsbuka" pomeraju se i naviše i naniže. Predviđanja govore da će i dalje rasti broji ljudi starijih od 40 godina na „Fejsbuku". Istovremeno, na istom mestu sve je više dece. Iako je donja granica za registraciju na „Fejsbuku" 13 godina, današnji klinci ovu „prepreku" jednostavno zaobiđu, unoseći lažne podatke o godištu. Prema istraživanjima, 25 odsto dece ima otvoren profil na „Fejsbuku" ili nekoj drugoj mreži, a čak 37 odsto dece u dobi od pet do sedam godina bilo je na „Fejsbuku".
Na osnovu ovih podataka zaključuje se da svako registrovano dete na „Fejsbuku" u najavi znači registraciju njegove mame. Naime, koliko deca suviše olako shvataju internet i moguće opasnost, toliko ga njihovi roditelji shvataju ozbiljno. Istraživanja marketinških agencija pokazuju da su žene srednje dobi na „Fejsbuk" došle zbog rodbine i prijatelja, onlajn igrica i kvizova, poslovnih kontakata, novih poznanstava, ali i da bi videle šta im rade deca.
Razloga za strahovanje roditelja ima napretek. Svedoci smo mnogih slučajeva zloupotreba na internetu, od kojih su se neke završile i kobno po maloletnike. „Fejsbuk" je 2008. uveo niz mera za zaštitu maloletnika, između ostalih i automatsko alarmiranje kad je dete u u opasnosti i kad nepoznatoj osobi daje lične podatke. Zatim, sa njihovih profila uklonjene su reklame za alkohol i cigarete, a brišu se grupe na kojima se razgovara o incestu, pedofiliji i sličnim temama. Uprkos ovome, britanske organizacije za zaštitu dece optužile su „Fejsbuk" da nedovoljno štiti svoje korisnike, posebno mlade, koji su izloženi pedofiliji, kao i zbog toga što na svojim stranicama nema „panik" tastere, pomoću kojih se mogu prijaviti zloupotrebe.
Imajući u vidu opasnosti koje vrebaju sa „Fejsbuka", roditelji sasvim opravdano žele da imaju uvid u aktivnosti svoje dece, što ilustruje objašnjenje jedne majke zašto se registrovala na „Fejsbuku".
- To sam uradila zbog njihove sigurnosti, a ne kontrole - kaže nam majka koja radi u našoj firmi, gde smo čuli da i sve ostale mame „paze" na decu. I roditelji dvanaestogodišnje Jovane O. našli su se pred pubertetskom dilemom: da li svojoj devojčici da dozvole profil na „Fejsbuku". Tata Marko našao je kompromis: dozvolio je ćerki da postane deo virtuelne mreže, ali pod uslovom da on zna šifre za pristup njenom profilu, kao i da joj bude jedan od prijatelja.
- Uslov je bio i da joj profil ne bude „otvoren" i da mogu da mu pristupaju samo oni koji su joj prijatelji. Tako u svakom trenutku mogu da vidim s kim je prijatelj i šta se dešava - kaže Marko.
Sa druge strane, imamo primera upliva roditelja u privatni i društveni život svoje dece, koji su otišli do krajnosti. Posebno bizaran je primer jednog mladog Amerikanca, koji je tužio svoju majku zato što se ulogovala na njegov nalog, pisala statuse u njegovo ime i tako ga, kako tvrdi, osramotila pred prijateljima!
Drugog tinejdžera je navala roditelja na „Fejsbuk" inspirisala da napiše pesmu „Moja mama je na Fejsbuku i uništava moju privatnost", koja se vrti na internetu. Povoda za ovakvu pesmu ima napretek - niko od klinaca nije srećan kad mu mama „lajkuje" status naočigled svih prijatelja.
Novogovor
Rikvestuj da te editujem
Zahvaljujući velikoj popularnosti, „Fejsbuk" se odrazio na mnoge sfere društvenog života, pa i na jezik. Najčešći termini sa „Fejsbuka" odomaćili su se u srpskom jeziku, pogotovo među mlađim korisnicima. Tako je slanje zahteva za prijateljstvo „rikvestovanje", a dodavanje nekog na listu prijatelja „edovanje". Ako vam se dopadaju nečiji statusi, možete da ih „lajkujete", a ako ne želite da ih čitate, slobodno možete da ih „hajdujete"....
Kao rezultat nepomirenih interesa dece i roditelja, na internetu se paralelno pojavljuju saveti roditeljima kako da špijuniraju, a deci kako to da izbegnu! Na „Jutjubu" čak postoji snimak odrasle žene koja savetuje roditelje kako da prate svoju decu na internetu. U ovom video-vodiču instruktorka pokazuje kako se lako može doći do fotografija sina na kojima muva devojke, pije pivo, a pronašla je i informacije o potencijalnoj snajki!
Sa druge strane, klincima se savetuju „kontrobaveštajne" mere, između ostalih, preporučuje se da se roditelji svrstaju u specijalnu grupu prijatelja, sa ograničenim pristupom profilu. Pojedine roditelje deca su ubedila se odjave sa „Fejsbuka". Ipak, da li je time problem rešen?
Kako u svemu tome pronaći meru, kako bi bili zadovoljni i roditelji i deca? Ova tema je i u Srbiji postala predmet školskih rasprava. Psiholog u OŠ „Lazar Savatić" iz Beograda Branka Tišma priznaje da im je popularnost „Fejsbuka" donela mnogo problema. Upravo u ovoj školi, kada su stvari počele da izmiču kontroli zbog korišćenja „Fejsbuka", pokrenuta je akcija da se roditelji uključe u priču.
- Prvo smo o tome razgovarali sa decom, a onda i sa roditeljima, koji se najviše plaše toga da li će im deca biti izložena neprijatnim situacijama na „Fejsbuku". Formirale su se tri grupe roditelja sa različitim stavovima o tome. Jedni su smatrali da je „Fejsbuk" lična, intimna i privatna stvar, kao i dnevnik, te da zato ne treba da zaviruju u profil deteta, što je greška. Druga grupa je smatrala da treba da se kriju iza tuđeg profila i tajno proveravaju šta im deca rade, dok je treća grupa smatrala da bi trebalo otvoreno o svemu razgovarati - kaže Tišma.
Ona upozorava da „Fejsbuk" nije isto što i dnevnik, jer je ovde reč o potpuno novom socijalnom kontekstu, u kojem su deca bez ikakvih socijalnih i etičkih ograda.
- Deca su na „Fejsbuku" spremna da izjave sve i svašta, od vulgarnih, do ljubavnih izjava i pretnji, a javnosti je poznat i slučaj pokušaja samoubistva i pristupanja sektama preko „Fejsbuka". Zato je najbolje otvoreno razgovarati. Roditelj bi trebalo ili da za početak sa svojim detetom otvori zajednički profil i polako ga upućuje u to kako da ga koristi, ili da bude među njegovim prijateljima, ali nikako da se krije iza tuđeg profila - objašnjava Tišma.
Ona napominje da neprimerene poruke koje deca razmenjuju preko „Fejsbuka" mogu ugroziti njihov razvoj. Branka Tišma kaže da se u praksi se susretala sa raznim slučajevima na „Fejsbuku", od zakazivanja tuča, omalovažavanja i ismevanja pojedinih učenika, seksualnog uznemiravanja, pa do toga da jedno dete imalo dva profila sa skoro 5.000 prijatelja!
- Nemoguće je imati toliko prijatelja. Pustiti dete da otvori „Fejsbuk" profil je kao kada ga puštate samog na ulicu, što znači da mu morate objasniti kako da se ponaša i reći da mu tamo nisu svi prijatelji. Zato roditelji i ne treba da posmatraju „Fejsbuk" kao intimni dnevnik, već kao ulazak u svet koji deca ne poznaju dovoljno i u koji neće primiti svakoga „sa ulice" za prijatelja - kaže Tišma.
Ana Mitić
Kad ti mama lajkuje status
Prošle godine zabeležen je nagli rast žena starijih od 40 godina na „Fejsbuku". Ta vest obradovala je marketinške stručnjake - jer je „Fejsbuk" tako konačno postao zaokružena celina na kojoj egzistiraju tri generacije - ali je razočarala tinejdžere, jer su to - njihove mame.
Kako su klinci dočekali invaziju mama na „Fejsbuk" još se nagađa, mada je i mamama i tatama jasno da ni oni nisu želeli kad su bili mladi da im njihovi roditelji gledaju slike sa žurki ili poruke simpatijama. I onda smo došli do toga da je svakom mladom čoveku jedina mogućnost da pokvari kompjuter u stanu ili na „frend rikvest" (zahtev za prijateljstvo) rođene majke i oca klikne „ignor" (ignorisati)! Zato vičniji roditelji „špijuniraju" decu najčešće se registrujući pod lažnim imenima i tako ulazeći na listu prijatelja svoje dece.
Starosne granice za korisnike „Fejsbuka" pomeraju se i naviše i naniže. Predviđanja govore da će i dalje rasti broji ljudi starijih od 40 godina na „Fejsbuku". Istovremeno, na istom mestu sve je više dece. Iako je donja granica za registraciju na „Fejsbuku" 13 godina, današnji klinci ovu „prepreku" jednostavno zaobiđu, unoseći lažne podatke o godištu. Prema istraživanjima, 25 odsto dece ima otvoren profil na „Fejsbuku" ili nekoj drugoj mreži, a čak 37 odsto dece u dobi od pet do sedam godina bilo je na „Fejsbuku".
Na osnovu ovih podataka zaključuje se da svako registrovano dete na „Fejsbuku" u najavi znači registraciju njegove mame. Naime, koliko deca suviše olako shvataju internet i moguće opasnost, toliko ga njihovi roditelji shvataju ozbiljno. Istraživanja marketinških agencija pokazuju da su žene srednje dobi na „Fejsbuk" došle zbog rodbine i prijatelja, onlajn igrica i kvizova, poslovnih kontakata, novih poznanstava, ali i da bi videle šta im rade deca.
Razloga za strahovanje roditelja ima napretek. Svedoci smo mnogih slučajeva zloupotreba na internetu, od kojih su se neke završile i kobno po maloletnike. „Fejsbuk" je 2008. uveo niz mera za zaštitu maloletnika, između ostalih i automatsko alarmiranje kad je dete u u opasnosti i kad nepoznatoj osobi daje lične podatke. Zatim, sa njihovih profila uklonjene su reklame za alkohol i cigarete, a brišu se grupe na kojima se razgovara o incestu, pedofiliji i sličnim temama. Uprkos ovome, britanske organizacije za zaštitu dece optužile su „Fejsbuk" da nedovoljno štiti svoje korisnike, posebno mlade, koji su izloženi pedofiliji, kao i zbog toga što na svojim stranicama nema „panik" tastere, pomoću kojih se mogu prijaviti zloupotrebe.
Imajući u vidu opasnosti koje vrebaju sa „Fejsbuka", roditelji sasvim opravdano žele da imaju uvid u aktivnosti svoje dece, što ilustruje objašnjenje jedne majke zašto se registrovala na „Fejsbuku".
- To sam uradila zbog njihove sigurnosti, a ne kontrole - kaže nam majka koja radi u našoj firmi, gde smo čuli da i sve ostale mame „paze" na decu. I roditelji dvanaestogodišnje Jovane O. našli su se pred pubertetskom dilemom: da li svojoj devojčici da dozvole profil na „Fejsbuku". Tata Marko našao je kompromis: dozvolio je ćerki da postane deo virtuelne mreže, ali pod uslovom da on zna šifre za pristup njenom profilu, kao i da joj bude jedan od prijatelja.
- Uslov je bio i da joj profil ne bude „otvoren" i da mogu da mu pristupaju samo oni koji su joj prijatelji. Tako u svakom trenutku mogu da vidim s kim je prijatelj i šta se dešava - kaže Marko.
Sa druge strane, imamo primera upliva roditelja u privatni i društveni život svoje dece, koji su otišli do krajnosti. Posebno bizaran je primer jednog mladog Amerikanca, koji je tužio svoju majku zato što se ulogovala na njegov nalog, pisala statuse u njegovo ime i tako ga, kako tvrdi, osramotila pred prijateljima!
Drugog tinejdžera je navala roditelja na „Fejsbuk" inspirisala da napiše pesmu „Moja mama je na Fejsbuku i uništava moju privatnost", koja se vrti na internetu. Povoda za ovakvu pesmu ima napretek - niko od klinaca nije srećan kad mu mama „lajkuje" status naočigled svih prijatelja.
Novogovor
Rikvestuj da te editujem
Zahvaljujući velikoj popularnosti, „Fejsbuk" se odrazio na mnoge sfere društvenog života, pa i na jezik. Najčešći termini sa „Fejsbuka" odomaćili su se u srpskom jeziku, pogotovo među mlađim korisnicima. Tako je slanje zahteva za prijateljstvo „rikvestovanje", a dodavanje nekog na listu prijatelja „edovanje". Ako vam se dopadaju nečiji statusi, možete da ih „lajkujete", a ako ne želite da ih čitate, slobodno možete da ih „hajdujete"....
Kao rezultat nepomirenih interesa dece i roditelja, na internetu se paralelno pojavljuju saveti roditeljima kako da špijuniraju, a deci kako to da izbegnu! Na „Jutjubu" čak postoji snimak odrasle žene koja savetuje roditelje kako da prate svoju decu na internetu. U ovom video-vodiču instruktorka pokazuje kako se lako može doći do fotografija sina na kojima muva devojke, pije pivo, a pronašla je i informacije o potencijalnoj snajki!
Sa druge strane, klincima se savetuju „kontrobaveštajne" mere, između ostalih, preporučuje se da se roditelji svrstaju u specijalnu grupu prijatelja, sa ograničenim pristupom profilu. Pojedine roditelje deca su ubedila se odjave sa „Fejsbuka". Ipak, da li je time problem rešen?
Kako u svemu tome pronaći meru, kako bi bili zadovoljni i roditelji i deca? Ova tema je i u Srbiji postala predmet školskih rasprava. Psiholog u OŠ „Lazar Savatić" iz Beograda Branka Tišma priznaje da im je popularnost „Fejsbuka" donela mnogo problema. Upravo u ovoj školi, kada su stvari počele da izmiču kontroli zbog korišćenja „Fejsbuka", pokrenuta je akcija da se roditelji uključe u priču.
- Prvo smo o tome razgovarali sa decom, a onda i sa roditeljima, koji se najviše plaše toga da li će im deca biti izložena neprijatnim situacijama na „Fejsbuku". Formirale su se tri grupe roditelja sa različitim stavovima o tome. Jedni su smatrali da je „Fejsbuk" lična, intimna i privatna stvar, kao i dnevnik, te da zato ne treba da zaviruju u profil deteta, što je greška. Druga grupa je smatrala da treba da se kriju iza tuđeg profila i tajno proveravaju šta im deca rade, dok je treća grupa smatrala da bi trebalo otvoreno o svemu razgovarati - kaže Tišma.
Ona upozorava da „Fejsbuk" nije isto što i dnevnik, jer je ovde reč o potpuno novom socijalnom kontekstu, u kojem su deca bez ikakvih socijalnih i etičkih ograda.
- Deca su na „Fejsbuku" spremna da izjave sve i svašta, od vulgarnih, do ljubavnih izjava i pretnji, a javnosti je poznat i slučaj pokušaja samoubistva i pristupanja sektama preko „Fejsbuka". Zato je najbolje otvoreno razgovarati. Roditelj bi trebalo ili da za početak sa svojim detetom otvori zajednički profil i polako ga upućuje u to kako da ga koristi, ili da bude među njegovim prijateljima, ali nikako da se krije iza tuđeg profila - objašnjava Tišma.
Ona napominje da neprimerene poruke koje deca razmenjuju preko „Fejsbuka" mogu ugroziti njihov razvoj. Branka Tišma kaže da se u praksi se susretala sa raznim slučajevima na „Fejsbuku", od zakazivanja tuča, omalovažavanja i ismevanja pojedinih učenika, seksualnog uznemiravanja, pa do toga da jedno dete imalo dva profila sa skoro 5.000 prijatelja!
- Nemoguće je imati toliko prijatelja. Pustiti dete da otvori „Fejsbuk" profil je kao kada ga puštate samog na ulicu, što znači da mu morate objasniti kako da se ponaša i reći da mu tamo nisu svi prijatelji. Zato roditelji i ne treba da posmatraju „Fejsbuk" kao intimni dnevnik, već kao ulazak u svet koji deca ne poznaju dovoljno i u koji neće primiti svakoga „sa ulice" za prijatelja - kaže Tišma.
Ana Mitić
