Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Кад студенти одбијају да одрасту
Милан живи с родитељима. Студира информационе технологије и каже да му је Интернет главни извор информисања. Његова девојка Драгана има индекс Економског факултета. Иако знају да је данас тешко пронаћи посао, надају се да ће за пет година бити запослени и да ће бити боље плаћени од својих родитеља. Обоје кажу да су спремни да у почетку раде и за мању плату. Наравно, уколико им се укаже прилика, отићи ће у иностранство, али о томе све мање размишљају, јер и „тамо преко” није више онако како је било. Кажу и да многи њихови пријатељи намерно „развлаче” студије, јер не знају шта ће после.
Ове две приче, део су најновијег истраживања урађеном међу 400 младих узраста од 18 до 27 година, коју је компанија „Виса” спровела у четири града Србије.
Према овом истраживању, 35,50 одсто младих у Србији верује да је тешко добити добар посао. Више од половине (54,75 одсто) њих је незапослено, само 11 процената има стални радни однос, а преосталих 34,25 одсто немају пуно радно време. Око 40 одсто младих размишља о раду у иностранству јер су бољи радни услови, плате и стандард. На питање како себе виде за пет година – 30 одсто испитаника је одговорило да ће и даље студирати или тражити посао, а петина очекује да ће радити и живети у иностранству. Утврђено је и да више од половине младих и даље живи са родитељима и да само три одсто њих мисли да друштво у Србији настоји да подржи и охрабри младе људе да постану независни.
Професор др Ана Пешикан, виши научни сарадник Института за психологију Филозофског факултета у Београду каже да економски моменат јесте битан, али да се не слаже с аргументом „продужавам студије јер не могу да пронађем посао”. Она сматра да се иза оваквог става заправо крије страх од суочавања са животом одрасле особе.
– Много је лакше бити у улози детета, него дипломирати и постати одрасла особа са свим обавезама које то носи. Многи то одбијају а да нису ни свесни и зато има случајева да неко фантастично брзо и успешно стигне до краја студија, а онда развлачи „100 година” – каже др Пешикан.
Наташа Сајловић, координатор Студентске уније Србије за наставу и науку каже да је логично да млади живе са мамом, татом, бабом и дедом у истој кући пошто живимо у патријархалном друштву.
– Родитељи често обесхрабрују младе да се одселе. Зато многи и одлазе на факултет у други град јер им је то прилика да се осамостале.. Такође је битан и економски моменат, јер ако не раде, не могу да плате свој стан, немају за кирију, па зато одлучују да остану у родитељској кући. Тачно је и да многи намерно пролонгирају студије у нади да ће се нешто променити, јер, ево, данас имате многе наше колеге које са дипломама раде у супермаркетима – каже Сајловић.
Она сматра да је присутан психолошки модел – „дечје собе”, у којем родитељи „презаштићују” децу.
– Они затрпају собу играчкама и реченицама по принципу „има времена, напраће се судова у животу или наплаћаће се рачуна” и тако дете заправо штите од живота. Колико имате само средњошколаца који не могу да пронађу музеј или не знају да користе градски превоз, да не говоримо о особи од 30 година која не зна да скува супу или да опере чарапе.... Не можете човека заштитити од живота, он мора да се челичи – каже професорка.
Она наравно додаје да јесте важан и економски фактор, јер ако у осамнаестој години не можете да пронађете посао и прехраните се на месец дана, логично је и остајање у родитељској кући. С друге стране, код нас, каже и не постоји понуда послова за младе као што је то на Западу, где је нормално да се ради током распуста.
– У једној богатој америчкој породици подразумева се да дете ради током лета, не зато што су му потребне паре, већ да би израдило однос према раду и новцу. Код нас је нормално да се за једну ноћ „профућка” неколико хиљада динара родитељског новца, јер то није њихов новац, нису га зарадили – указује на још једну страну приче наша саговорница.
Наташа Сајловић каже да су млади данас прилично обесхрабрени, забринути за будућност, а пољуљана им је вера и у одлазак у иностранство, јер ни ситуација у развијеним земљама није више онаква каква је била.
Politika online 17.07.2010.
Милан живи с родитељима. Студира информационе технологије и каже да му је Интернет главни извор информисања. Његова девојка Драгана има индекс Економског факултета. Иако знају да је данас тешко пронаћи посао, надају се да ће за пет година бити запослени и да ће бити боље плаћени од својих родитеља. Обоје кажу да су спремни да у почетку раде и за мању плату. Наравно, уколико им се укаже прилика, отићи ће у иностранство, али о томе све мање размишљају, јер и „тамо преко” није више онако како је било. Кажу и да многи њихови пријатељи намерно „развлаче” студије, јер не знају шта ће после.
Ове две приче, део су најновијег истраживања урађеном међу 400 младих узраста од 18 до 27 година, коју је компанија „Виса” спровела у четири града Србије.
Према овом истраживању, 35,50 одсто младих у Србији верује да је тешко добити добар посао. Више од половине (54,75 одсто) њих је незапослено, само 11 процената има стални радни однос, а преосталих 34,25 одсто немају пуно радно време. Око 40 одсто младих размишља о раду у иностранству јер су бољи радни услови, плате и стандард. На питање како себе виде за пет година – 30 одсто испитаника је одговорило да ће и даље студирати или тражити посао, а петина очекује да ће радити и живети у иностранству. Утврђено је и да више од половине младих и даље живи са родитељима и да само три одсто њих мисли да друштво у Србији настоји да подржи и охрабри младе људе да постану независни.
Професор др Ана Пешикан, виши научни сарадник Института за психологију Филозофског факултета у Београду каже да економски моменат јесте битан, али да се не слаже с аргументом „продужавам студије јер не могу да пронађем посао”. Она сматра да се иза оваквог става заправо крије страх од суочавања са животом одрасле особе.
– Много је лакше бити у улози детета, него дипломирати и постати одрасла особа са свим обавезама које то носи. Многи то одбијају а да нису ни свесни и зато има случајева да неко фантастично брзо и успешно стигне до краја студија, а онда развлачи „100 година” – каже др Пешикан.
Наташа Сајловић, координатор Студентске уније Србије за наставу и науку каже да је логично да млади живе са мамом, татом, бабом и дедом у истој кући пошто живимо у патријархалном друштву.
– Родитељи често обесхрабрују младе да се одселе. Зато многи и одлазе на факултет у други град јер им је то прилика да се осамостале.. Такође је битан и економски моменат, јер ако не раде, не могу да плате свој стан, немају за кирију, па зато одлучују да остану у родитељској кући. Тачно је и да многи намерно пролонгирају студије у нади да ће се нешто променити, јер, ево, данас имате многе наше колеге које са дипломама раде у супермаркетима – каже Сајловић.
Она сматра да је присутан психолошки модел – „дечје собе”, у којем родитељи „презаштићују” децу.
– Они затрпају собу играчкама и реченицама по принципу „има времена, напраће се судова у животу или наплаћаће се рачуна” и тако дете заправо штите од живота. Колико имате само средњошколаца који не могу да пронађу музеј или не знају да користе градски превоз, да не говоримо о особи од 30 година која не зна да скува супу или да опере чарапе.... Не можете човека заштитити од живота, он мора да се челичи – каже професорка.
Она наравно додаје да јесте важан и економски фактор, јер ако у осамнаестој години не можете да пронађете посао и прехраните се на месец дана, логично је и остајање у родитељској кући. С друге стране, код нас, каже и не постоји понуда послова за младе као што је то на Западу, где је нормално да се ради током распуста.
– У једној богатој америчкој породици подразумева се да дете ради током лета, не зато што су му потребне паре, већ да би израдило однос према раду и новцу. Код нас је нормално да се за једну ноћ „профућка” неколико хиљада динара родитељског новца, јер то није њихов новац, нису га зарадили – указује на још једну страну приче наша саговорница.
Наташа Сајловић каже да су млади данас прилично обесхрабрени, забринути за будућност, а пољуљана им је вера и у одлазак у иностранство, јер ни ситуација у развијеним земљама није више онаква каква је била.
Politika online 17.07.2010.