- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Kad se kila uklešti, pacijent za šest sati mora na operaciju
Dr Borislav Tošković o hernijama koje se javljaju zbog slabljenja trbušnog zidu i hirurškim tehnikama kojima se najbolje tretiraju
Dr Borislav Tošković
Kada popusti mišić na trbušnom zidu, na mestu gde izlaze velike krvne žile, pa se otvori prošire, javljaju se kile, odnosno hernije. Kile su u stvari delovi creva, koja su se "izlila" u kilnu kesu, odnosno deo trbušne maramice. Isto se dešava i na preponi, kada uz butnu, odnosno femoralnu arteriju može da izbije kila. Kilu obično dobiju stariji od 45 godina kod kojih se kile javljaju zbog slabijeg kretanja i atrofije mišića na prednjem trbušnom zidu. Ipak, nikada fizička neaktivnost ne može da bude jedini faktor, već mora da postoji nasledna sklonost. Za razliku od ovih kila koje se vide golim okom, želudačna ili unutrašnja kila se ne vidi, ali zadaje velike muke onima koji je imaju. Zajedničko svim kilama je da se tretiraju - hirurški.
Ovo u intervjuu za "Novosti" kaže dr Borislav Tošković, opšti hirurg u KBC "Bežanijska kosa".
- Kila nije nikakvo oboljenje, već defekt trbušnog zida i veoma lako se rešava. Opasnost postoji samo onda kada se uklešti, i tada se hitno operiše, jer može da se završi fatalno.
* Gde sve mogu da se jave kile?
- Kod žena se ispod prepona mogu javiti takozvane femoralne kile. One se teže dijagnostikuju od preponskih, koje se jasnije vide. Na primer kada se čovek nakašlje, pojavljuje se u preponskom delu ispupčenje koje se vraća u ležećem položaju, i opet "ispada" u preponi u uspravnom položaju. Kile mogu da se jave i u pupčanom delu. One se češće sreću kod dece, a kada se jave kod odraslih, često su prateća pojava oboljenja jetre, mada je u velikom broju slučajeva ona urođena. Osim ovih kila, ređe su kile prednjeg trbušnjeg dela, takozvane epigastrične kile.
* Zbog čega nastaju ova ispupčenja?
- U čak 80 odsto slučajeva postoji nasledna sklonost, odnosno nasledna slabost trbušnog zida. Svuda gde izlaze krvne žile na trbušnom zidu, taj deo zida je slab, i na tom mestu mogu da se jave kile. Tako, uz femoralnu ili butnu arteriju, može da se javi femoralna kila. A, tamo kuda ide pupčana vrpca, odnosno tamo gde postoji otvor prema prednjem trbušnom zidu, koji se vremenom širi, nastaje pupčana kila. Retko nastaje traumatska kila, odnosno kila usled velikog napora ili podizanja teškog tereta, kada može da dođe do pucanja trbušnog zida.
* Kako nastaje želudačna kila?
- Ona se praktično javlja na dijafragmi, a zove se želudačna jer jedan deo želuca prolazi, u grudni koš, kroz otvor na dijafragmi.
* Kako se prepoznaje ukleštenje?
- Prvi simptom jeste bol. Ukleštenje nastaje kada se skupe mišići oko otvora gde se nalazi kilna kesa. Tada kila više ne može da se vrati u prvobitni položaj, a treći signal je izostanak stolice i gasova. Bol se onda prenosi na ceo trbuh, i to je stanje opasno po život, pa je operacija hitna. To znači da za najviše šest sati od ukleštenja mora da se obavi zahvat.
* Da li je onda bolje kilu operisati preventivno?
- Nije potrebno odmah kilu operisati čim se pojavi. U evropskim zemljama se kile koje imaju manji rizik od ukleštenja, što procenjuje lekar, operišu u proseku za tri i po godine. Kile mogu da postoje čitavog života, a da se ne uklešte, što znači da ne treba žuriti sa operacijom.
* Koja je od ove tri vrste kile uslovno rečeno najopasnija?
- Najčešće se uklješćuje preponska, i ona je samim tim najrizičnija. Kod želudačne je, recimo, najčešće uklešteno masno tkivo, a ne crevo. Mada i ona može da se uklešti onda kada se želudac zaglavi u grudnom košu. Tada ga dijafragma stegne i, takođe, dolazi do stanja opasnog po život. Srećom, te kile se ređe ukleštuju. Kod kila prednjeg trbušnog najčešće su uklešteni trbušna maramica ili keceljica. Jedino se kod preponske kile zaglavljuje crevo, i zato je najopasnije.
* A šta je sa kilama koje nastaju posle operacija?
- To su postoperativne kile koje su veoma česte, i javljaju se kod 20 odsto operisanih. One nastaju na mestima reza na trbušnom zidu, jer je mesto gde je trbuh ranije prerezan sada popustilo, pa kroz otvor polako izlaze trbušni organi. Kile se javljaju podjednako i nakon klasičnih i laparoskopskih hirurških intervencija.
* Kojom hirurškom metodom rešavate kile?
- Ne primenjuju se iste tehnike. Želudačnu kilu bi najbolje bilo operisati laparoskopski, dok se kod ostalih uglavnom postavljaju mrežice. Kod dece se, recimo, u preponsku kilu, nikad ne ugrađuje mrežica. Jer, niko ne zna kako se ta mrežica ponaša u roku od 30 godina. Pacijentima do 28 godina mrežica se nikad ne ugrađuje, naročito ako se radi obostrano, jer može da izazove atrofiju testisa i sterilitet!
* Kako se drugačije rešavaju slučajevi kile kod dece?
- Drugim tehnikama, šavovima. Samo se resecira kilna kesica, ne sužava se otvor, jer tuda prolaze važni krvni sudovi koji ishranjuju testise.
* Da li su operacije kile rizičnije ili se teže podnose u kasnijim godinama?
- Kada je kila manja i operacija je lakša i obrnuto. U principu ove intervencije se lako podnose, i izvode se u dnevnoj hirurgiji, u regionalnoj anesteziji. Problem samo postoji kod teških kardioloških bolesnika, koji ne bi trebalo da operišu kilu, već da koriste razna pomagala, kao što je pojas, napravljen po meri.
ŠTO TANjE MREŽICE
* Kako se mrežica ponaša u telu?
- Operacija umnogome zavisi od vrste mrežice koja se ugrađuje. Tu je najvažnije staviti kvalitetniju mrežicu, jer je mrežica koja se ugradi, svake godine deblja za jedan milimetar, ali i kraća, jer nju organizam vremenom napada i popunjava. Zato treba stavljati što veću i tanju mrežicu, da bi ona bolje držala.
* Može li mrežica vremenom da izazove neke druge zdravstvene probleme?
- Godinu ili dve posle ugradnje mrežice može da se javi hroničan bol različitog intenziteta u celom trbuhu. I za to ima rešenje - neuroliza, odnosno umrtvljenje živaca koji tuda prolaze, dodiruju mrežicu i izazivaju bol. To se radi iglom i špricem, živci se umrtve alkoholom ili nekim drugim sredstvom. Takođe, jedna od komplikacija je i zadebljanje mrežice, pa tako kod nekih pacijenata deset godina od operacije, pacijent ne može da se sagne, i izgleda kao da je progutao poslužavnik. Zato je važno da se tokom operacije ugrade što tanje i bolje mrežice.
* Može li kila posle operacije da se javi na istom mestu?
- Ako je kila nastala i posle stavljanja mrežice, znači da je operacija loše urađena, verovatno je ugrađena manja mrežica, ili je bila loša tehnika. Kod dece kod koje se ne postavlja mrežica, a rađena je operacija, najčešće se u mladosti ponovo javljaju kile. Oni tada mogu opet da se operišu ako je potrebno.
NE VRAĆATI ISPUPČENjE
* Šta nikako ne bi trebalo da se radi kada dođe do ukleštenja?
- Većina onih koji imaju kilu sami je vraćaju kada iskoči. Međutim, to može da bude opasno onda kada je crevo već načeto i propalo, a oni onda tako zapaljenski izmenjeno crevo vrate unutra čime mogu da izazovu još veće komplikacije.
Izvor: Večernje novosti
Dr Borislav Tošković o hernijama koje se javljaju zbog slabljenja trbušnog zidu i hirurškim tehnikama kojima se najbolje tretiraju
Dr Borislav Tošković
Kada popusti mišić na trbušnom zidu, na mestu gde izlaze velike krvne žile, pa se otvori prošire, javljaju se kile, odnosno hernije. Kile su u stvari delovi creva, koja su se "izlila" u kilnu kesu, odnosno deo trbušne maramice. Isto se dešava i na preponi, kada uz butnu, odnosno femoralnu arteriju može da izbije kila. Kilu obično dobiju stariji od 45 godina kod kojih se kile javljaju zbog slabijeg kretanja i atrofije mišića na prednjem trbušnom zidu. Ipak, nikada fizička neaktivnost ne može da bude jedini faktor, već mora da postoji nasledna sklonost. Za razliku od ovih kila koje se vide golim okom, želudačna ili unutrašnja kila se ne vidi, ali zadaje velike muke onima koji je imaju. Zajedničko svim kilama je da se tretiraju - hirurški.
Ovo u intervjuu za "Novosti" kaže dr Borislav Tošković, opšti hirurg u KBC "Bežanijska kosa".
- Kila nije nikakvo oboljenje, već defekt trbušnog zida i veoma lako se rešava. Opasnost postoji samo onda kada se uklešti, i tada se hitno operiše, jer može da se završi fatalno.
* Gde sve mogu da se jave kile?
- Kod žena se ispod prepona mogu javiti takozvane femoralne kile. One se teže dijagnostikuju od preponskih, koje se jasnije vide. Na primer kada se čovek nakašlje, pojavljuje se u preponskom delu ispupčenje koje se vraća u ležećem položaju, i opet "ispada" u preponi u uspravnom položaju. Kile mogu da se jave i u pupčanom delu. One se češće sreću kod dece, a kada se jave kod odraslih, često su prateća pojava oboljenja jetre, mada je u velikom broju slučajeva ona urođena. Osim ovih kila, ređe su kile prednjeg trbušnjeg dela, takozvane epigastrične kile.
* Zbog čega nastaju ova ispupčenja?
- U čak 80 odsto slučajeva postoji nasledna sklonost, odnosno nasledna slabost trbušnog zida. Svuda gde izlaze krvne žile na trbušnom zidu, taj deo zida je slab, i na tom mestu mogu da se jave kile. Tako, uz femoralnu ili butnu arteriju, može da se javi femoralna kila. A, tamo kuda ide pupčana vrpca, odnosno tamo gde postoji otvor prema prednjem trbušnom zidu, koji se vremenom širi, nastaje pupčana kila. Retko nastaje traumatska kila, odnosno kila usled velikog napora ili podizanja teškog tereta, kada može da dođe do pucanja trbušnog zida.
* Kako nastaje želudačna kila?
- Ona se praktično javlja na dijafragmi, a zove se želudačna jer jedan deo želuca prolazi, u grudni koš, kroz otvor na dijafragmi.
* Kako se prepoznaje ukleštenje?
- Prvi simptom jeste bol. Ukleštenje nastaje kada se skupe mišići oko otvora gde se nalazi kilna kesa. Tada kila više ne može da se vrati u prvobitni položaj, a treći signal je izostanak stolice i gasova. Bol se onda prenosi na ceo trbuh, i to je stanje opasno po život, pa je operacija hitna. To znači da za najviše šest sati od ukleštenja mora da se obavi zahvat.
* Da li je onda bolje kilu operisati preventivno?
- Nije potrebno odmah kilu operisati čim se pojavi. U evropskim zemljama se kile koje imaju manji rizik od ukleštenja, što procenjuje lekar, operišu u proseku za tri i po godine. Kile mogu da postoje čitavog života, a da se ne uklešte, što znači da ne treba žuriti sa operacijom.
* Koja je od ove tri vrste kile uslovno rečeno najopasnija?
- Najčešće se uklješćuje preponska, i ona je samim tim najrizičnija. Kod želudačne je, recimo, najčešće uklešteno masno tkivo, a ne crevo. Mada i ona može da se uklešti onda kada se želudac zaglavi u grudnom košu. Tada ga dijafragma stegne i, takođe, dolazi do stanja opasnog po život. Srećom, te kile se ređe ukleštuju. Kod kila prednjeg trbušnog najčešće su uklešteni trbušna maramica ili keceljica. Jedino se kod preponske kile zaglavljuje crevo, i zato je najopasnije.
* A šta je sa kilama koje nastaju posle operacija?
- To su postoperativne kile koje su veoma česte, i javljaju se kod 20 odsto operisanih. One nastaju na mestima reza na trbušnom zidu, jer je mesto gde je trbuh ranije prerezan sada popustilo, pa kroz otvor polako izlaze trbušni organi. Kile se javljaju podjednako i nakon klasičnih i laparoskopskih hirurških intervencija.
* Kojom hirurškom metodom rešavate kile?
- Ne primenjuju se iste tehnike. Želudačnu kilu bi najbolje bilo operisati laparoskopski, dok se kod ostalih uglavnom postavljaju mrežice. Kod dece se, recimo, u preponsku kilu, nikad ne ugrađuje mrežica. Jer, niko ne zna kako se ta mrežica ponaša u roku od 30 godina. Pacijentima do 28 godina mrežica se nikad ne ugrađuje, naročito ako se radi obostrano, jer može da izazove atrofiju testisa i sterilitet!
* Kako se drugačije rešavaju slučajevi kile kod dece?
- Drugim tehnikama, šavovima. Samo se resecira kilna kesica, ne sužava se otvor, jer tuda prolaze važni krvni sudovi koji ishranjuju testise.
* Da li su operacije kile rizičnije ili se teže podnose u kasnijim godinama?
- Kada je kila manja i operacija je lakša i obrnuto. U principu ove intervencije se lako podnose, i izvode se u dnevnoj hirurgiji, u regionalnoj anesteziji. Problem samo postoji kod teških kardioloških bolesnika, koji ne bi trebalo da operišu kilu, već da koriste razna pomagala, kao što je pojas, napravljen po meri.
ŠTO TANjE MREŽICE
* Kako se mrežica ponaša u telu?
- Operacija umnogome zavisi od vrste mrežice koja se ugrađuje. Tu je najvažnije staviti kvalitetniju mrežicu, jer je mrežica koja se ugradi, svake godine deblja za jedan milimetar, ali i kraća, jer nju organizam vremenom napada i popunjava. Zato treba stavljati što veću i tanju mrežicu, da bi ona bolje držala.
* Može li mrežica vremenom da izazove neke druge zdravstvene probleme?
- Godinu ili dve posle ugradnje mrežice može da se javi hroničan bol različitog intenziteta u celom trbuhu. I za to ima rešenje - neuroliza, odnosno umrtvljenje živaca koji tuda prolaze, dodiruju mrežicu i izazivaju bol. To se radi iglom i špricem, živci se umrtve alkoholom ili nekim drugim sredstvom. Takođe, jedna od komplikacija je i zadebljanje mrežice, pa tako kod nekih pacijenata deset godina od operacije, pacijent ne može da se sagne, i izgleda kao da je progutao poslužavnik. Zato je važno da se tokom operacije ugrade što tanje i bolje mrežice.
* Može li kila posle operacije da se javi na istom mestu?
- Ako je kila nastala i posle stavljanja mrežice, znači da je operacija loše urađena, verovatno je ugrađena manja mrežica, ili je bila loša tehnika. Kod dece kod koje se ne postavlja mrežica, a rađena je operacija, najčešće se u mladosti ponovo javljaju kile. Oni tada mogu opet da se operišu ako je potrebno.
NE VRAĆATI ISPUPČENjE
* Šta nikako ne bi trebalo da se radi kada dođe do ukleštenja?
- Većina onih koji imaju kilu sami je vraćaju kada iskoči. Međutim, to može da bude opasno onda kada je crevo već načeto i propalo, a oni onda tako zapaljenski izmenjeno crevo vrate unutra čime mogu da izazovu još veće komplikacije.
Izvor: Večernje novosti