- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kad poverilac postane dužnik
Izvor:
rts.rs
U lancu dugovanja najgore prolaze građani, plene im imovinu za neplaćeni račun, a sudski izvršitelji ne pitaju za neisplaćene zarade. Čak i kada se obrate sudu, građani mnogo brže plate dug nego što ga naplate. Međutim, to nije slučaj sa državom.
Osim javnog duga države koji je prešao zakonsku granicu, česta tema u javnosti jeste i dug države za komunalije, dug prema privatnom sektoru, neizmirene obaveze preduzeća prema građanima, ali i građana prema državi i javnim preduzećima.
Svi su saglasni da se lanac dugovanja mora prekinuti, ali niko ne želi da bude najslabija karika. Kola se, međutim, uvek lome na najslabijima.
Slađana Mihajlović jedina je zaposlena u svojoj petočlanoj porodici. Poslednji poslodavac, kod koga je prestala da radi početkom godine, već sedam meseci duguje joj oko 40.000 dinara.
Priča da joj je poslodavac dao otkaz, a da joj je ostao dužan i da te pare nije naplatila. U međuvremenu i ona je od poverioca postala dužnik.
"Izmirivala sam koliko sam mogla, stvorio se dug, oni su mene jednom opomenuli, sledeći put su došli i isključili struju", priča Slađana.
Samo pred beogradskim sudovima je više od milion i 700.000 predmeta koji čekaju izvršenje, a sada su u tu svrhu angažovani i privatni izvršitelji. Kada im zakucaju na vrata, građanima ne pomaže objašnjenje da i sami imaju nenaplaćena potraživanja.
"On ima prava da pokrene sudski spor protiv poslodavca i da u određenom drugom izvršnom postupku naplati to svoje potraživanje. To je jedna stvar, njegovo potraživanje prema poslodavcu je jedan postupak, koji može doći do izvršenja, a sa druge strane ovaj postupak koji se odnosi na njegov dug prema komunalnim preduzećima ili nekim drugim fizičkim licima od kojih je pozajmio novac prosto je drugo potraživanje", objašnjava advokat Nenad Cvijetićanin.
Čak i kada se obrate sudu, građani mnogo brže plate dug nego što ga naplate. To nije slučaj sa državom.
Tako, recimo, bivša vlada za komunalije duguje više od pola miliona evra, a privatnom sektoru javni duguje više od milijardu evra.
Stručnjaci smatraju da propisi moraju da se primenjuju tako da država ne bude povlašćena.
"Protiv mene je mehanizam, na primer u krivičnom postupku, i policija i sud i tužilaštvo, dakle ceo mehanizam je na onoj strani, i ako ceo taj mehanizam može da kontroliše mene kao građanina, onda naravno da mora da kontroliše i posolodavca i one koji krše propise", kaže profesor Pravnog fakulteta Union Nebojša Šarkić.
Da bi sistem funkcionisao, moraju se jednako efikasno primenjivati svi zakoni. Kako oni koji od građana traže da poštuju obaveze prema državi, tako i oni koji državu obavezuju da štiti prava građana.
Izvor:
rts.rs
U lancu dugovanja najgore prolaze građani, plene im imovinu za neplaćeni račun, a sudski izvršitelji ne pitaju za neisplaćene zarade. Čak i kada se obrate sudu, građani mnogo brže plate dug nego što ga naplate. Međutim, to nije slučaj sa državom.
Osim javnog duga države koji je prešao zakonsku granicu, česta tema u javnosti jeste i dug države za komunalije, dug prema privatnom sektoru, neizmirene obaveze preduzeća prema građanima, ali i građana prema državi i javnim preduzećima.
Svi su saglasni da se lanac dugovanja mora prekinuti, ali niko ne želi da bude najslabija karika. Kola se, međutim, uvek lome na najslabijima.
Slađana Mihajlović jedina je zaposlena u svojoj petočlanoj porodici. Poslednji poslodavac, kod koga je prestala da radi početkom godine, već sedam meseci duguje joj oko 40.000 dinara.
Priča da joj je poslodavac dao otkaz, a da joj je ostao dužan i da te pare nije naplatila. U međuvremenu i ona je od poverioca postala dužnik.
"Izmirivala sam koliko sam mogla, stvorio se dug, oni su mene jednom opomenuli, sledeći put su došli i isključili struju", priča Slađana.
Samo pred beogradskim sudovima je više od milion i 700.000 predmeta koji čekaju izvršenje, a sada su u tu svrhu angažovani i privatni izvršitelji. Kada im zakucaju na vrata, građanima ne pomaže objašnjenje da i sami imaju nenaplaćena potraživanja.
"On ima prava da pokrene sudski spor protiv poslodavca i da u određenom drugom izvršnom postupku naplati to svoje potraživanje. To je jedna stvar, njegovo potraživanje prema poslodavcu je jedan postupak, koji može doći do izvršenja, a sa druge strane ovaj postupak koji se odnosi na njegov dug prema komunalnim preduzećima ili nekim drugim fizičkim licima od kojih je pozajmio novac prosto je drugo potraživanje", objašnjava advokat Nenad Cvijetićanin.
Čak i kada se obrate sudu, građani mnogo brže plate dug nego što ga naplate. To nije slučaj sa državom.
Tako, recimo, bivša vlada za komunalije duguje više od pola miliona evra, a privatnom sektoru javni duguje više od milijardu evra.
Stručnjaci smatraju da propisi moraju da se primenjuju tako da država ne bude povlašćena.
"Protiv mene je mehanizam, na primer u krivičnom postupku, i policija i sud i tužilaštvo, dakle ceo mehanizam je na onoj strani, i ako ceo taj mehanizam može da kontroliše mene kao građanina, onda naravno da mora da kontroliše i posolodavca i one koji krše propise", kaže profesor Pravnog fakulteta Union Nebojša Šarkić.
Da bi sistem funkcionisao, moraju se jednako efikasno primenjivati svi zakoni. Kako oni koji od građana traže da poštuju obaveze prema državi, tako i oni koji državu obavezuju da štiti prava građana.