- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Kad novi bogataši kupuju umetnost
Kako su galeristi zaradili milione prodajući tek osušene slike nepoznatih autora i kako se veštački stvaraju umetničke vrednosti pokazuje dokumentarac „Super art market”
Umetnine nekada skuplje i od aviona
Gde je granica između umetnosti i biznisa i ko određuje pravu vrednost umetničkog dela? Na ova pitanja pokušava da odgovori dokumentarac „Super art market” koji se večeras u 20 sati prikazuje u Kulturnom centru Reks. Prateći jednoipogodišnji rad šestoro galerista iz Njujorka, Berlina, Šangaja, Kluža i Londona, film pokazuje publici kako se od slika i skulptura zarađuju milioni, a glavni protagonisti tog fenomena nisu ni umetnici, ni kupci, već posrednici – dileri umetnina.
Polazeći od ličnog interesovanja za umetnost, ali i od medijskih izveštaja, reditelj i scenarista „Super art marketa” Zoran Solomun uočio je da komercijalizacija umetnosti nije dovoljno istražena i odlučio da 90-minutni film posveti upravo toj temi.
– Tržište umetnosti eksplodiralo je od 2002. do 2008. godine kada se pojavila klasa mladih, novih bogataša koja je počela da ulaže veliki novac u umetnička dela. Prodavale su se slike koje se još nisu osušile i čiji su tvorci mlađi od 30 godina. Cene tih dela bile su ponekad više i od cene aviona – objašnjava Solomun.
Dela čuvenih slikara već su bila u muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama, pa se od toga što je bilo na tržištu veštački pravila umetnička vrednost. Slike su se kupovale po logici po kojoj se kupuju akcije.
– Neko ima novac i želi da ga uloži u delo za koje veruje da će jednog dana vredeti više i da će od njegove prodaje moći kasnije da zaradi – ističe Solomun.
Pošto bogati kupci, uglavnom bankari i ljudi iz privatnih investicionih fondova, ne poznaju dobro umetnost, angažovali su istoričare umetnosti i kustose kao savetnike na osnovu čijih preporuka kupuju slike na sajmovima.
Ključnu ulogu u ovom postupku očigledne komercijalizacije umetnosti imali su galeristi.
– Investitori se više ne raspituju ko je dobar umetnik, već koja galerija nudi dobre umetnike. Zato umetnici puze oko njih moleći ih da ih uzmu u svoju galeriju. Cilj galerista je da autor kojeg nude bude etabliran i da izlaže u muzejima, pa da onda biznismeni traže njegova dela – navodi naš sagovornik i ukazuje na zavisnost istoričara umetnosti i kritičara od novca.
Novac je i ranije bio značajan u umetnosti, ali sada, kako kaže Solomun, potpuno je prevagnuo nad umetničkim vrednostima:
– Ili ste ušli u sistem i igrate po tim pravilima, ili ne postojite kao umetnik.
A. Marinković
-----------------------------------
Cene dela do 200.000 dolara
Dela o kojima se govori u filmu „Super art market” prodavana su po cenama od 100.000 do 200.000 dolara, ali je, prema rečima reditelja Solomuna, to tek srednja kategorija, dok najskuplja dostižu i do nekoliko desetina miliona. Svetska ekonomska kriza usporila je ovaj fenomen, pa se više ne prodaje ono što je naslikano „baš danas”, već se traže poznatiji autori, ali je ulaganje u umetnost i dalje manje rizično od investiranja u druge poslove.
Objavljeno: 20.04.2011.
Izvor: Politika
Kako su galeristi zaradili milione prodajući tek osušene slike nepoznatih autora i kako se veštački stvaraju umetničke vrednosti pokazuje dokumentarac „Super art market”
Umetnine nekada skuplje i od aviona
Gde je granica između umetnosti i biznisa i ko određuje pravu vrednost umetničkog dela? Na ova pitanja pokušava da odgovori dokumentarac „Super art market” koji se večeras u 20 sati prikazuje u Kulturnom centru Reks. Prateći jednoipogodišnji rad šestoro galerista iz Njujorka, Berlina, Šangaja, Kluža i Londona, film pokazuje publici kako se od slika i skulptura zarađuju milioni, a glavni protagonisti tog fenomena nisu ni umetnici, ni kupci, već posrednici – dileri umetnina.
Polazeći od ličnog interesovanja za umetnost, ali i od medijskih izveštaja, reditelj i scenarista „Super art marketa” Zoran Solomun uočio je da komercijalizacija umetnosti nije dovoljno istražena i odlučio da 90-minutni film posveti upravo toj temi.
– Tržište umetnosti eksplodiralo je od 2002. do 2008. godine kada se pojavila klasa mladih, novih bogataša koja je počela da ulaže veliki novac u umetnička dela. Prodavale su se slike koje se još nisu osušile i čiji su tvorci mlađi od 30 godina. Cene tih dela bile su ponekad više i od cene aviona – objašnjava Solomun.
Dela čuvenih slikara već su bila u muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama, pa se od toga što je bilo na tržištu veštački pravila umetnička vrednost. Slike su se kupovale po logici po kojoj se kupuju akcije.
– Neko ima novac i želi da ga uloži u delo za koje veruje da će jednog dana vredeti više i da će od njegove prodaje moći kasnije da zaradi – ističe Solomun.
Pošto bogati kupci, uglavnom bankari i ljudi iz privatnih investicionih fondova, ne poznaju dobro umetnost, angažovali su istoričare umetnosti i kustose kao savetnike na osnovu čijih preporuka kupuju slike na sajmovima.
Ključnu ulogu u ovom postupku očigledne komercijalizacije umetnosti imali su galeristi.
– Investitori se više ne raspituju ko je dobar umetnik, već koja galerija nudi dobre umetnike. Zato umetnici puze oko njih moleći ih da ih uzmu u svoju galeriju. Cilj galerista je da autor kojeg nude bude etabliran i da izlaže u muzejima, pa da onda biznismeni traže njegova dela – navodi naš sagovornik i ukazuje na zavisnost istoričara umetnosti i kritičara od novca.
Novac je i ranije bio značajan u umetnosti, ali sada, kako kaže Solomun, potpuno je prevagnuo nad umetničkim vrednostima:
– Ili ste ušli u sistem i igrate po tim pravilima, ili ne postojite kao umetnik.
A. Marinković
-----------------------------------
Cene dela do 200.000 dolara
Dela o kojima se govori u filmu „Super art market” prodavana su po cenama od 100.000 do 200.000 dolara, ali je, prema rečima reditelja Solomuna, to tek srednja kategorija, dok najskuplja dostižu i do nekoliko desetina miliona. Svetska ekonomska kriza usporila je ovaj fenomen, pa se više ne prodaje ono što je naslikano „baš danas”, već se traže poznatiji autori, ali je ulaganje u umetnost i dalje manje rizično od investiranja u druge poslove.
Objavljeno: 20.04.2011.
Izvor: Politika
