Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Kad je aorta kao bomba
Srbija je, po broju stanovnika starijih od 65 godina, četvrta zemlja u svetu, a upravo je to životno doba kada se najčešće pojavljuje aneurizma, odnosno proširenje određenog krvnog suda. U zavisnosti od mesta gde se pojavi, ova degenerativna promena je manje ili više opasna, a među najopasnije spadaju aneurizme najvećeg krvog suda – grudne i trbušne aorte.
Na Klinici za vaskularnu hirurgiju KCS-a u Beogradu, čiji je direktor, a i naš sagovornik prof. dr Lazar Davidović, godišnje se operiše oko 350 bolesnika s aneurizmom aorte. U svim ostalim ustanovama u Srbiji koje se bave vaskularnom medicinom, još toliko. Ako se uzme u obzir da je devedesetih godina prošlog veka godišnji prosek bio između 50 i 70 operisanih pacijenata, jasno da se broj obolelih alarmantno povećava.
– Broj aneurizmi naglo raste od Drugog svetskog rata. Što zbog produžavanje životnog veka, što zbog izloženosti faktorima rizika u koje spadaju: povišen krvni pritisak, pušenje, gojaznost i veći nivo masnoća u krvi. U manjoj meri utiču šećer i alkohol. Mala količina vina, recimo jedna čaša, ima čak određenu protektivnu ulogu u vezi s bolestima krvnih sudova – kaže dr Davidović.
Nema simptoma
Aneurizma je strašno podmukla bolest koja raste u grudnom košu i trbuhu, ali može da se pojavi na mozgu i na drugim krvnim sudovima gde skoro isto može da bude fatalna. Može da dostigne impresvne dimenzije, a da ne izazove nikakve simptome sve dok ne pritisne neki organ ili ne pukne (rupturira). Zavisno od toga gde se nalazi, pucanje obično prati iznenadan i jak bol u trbuhu, grudima ili leđima. Dolazi do kolapsa organizma, nekad i do gubitka svesti, kao i snažnog pulsiranja stomaka.
– Ukoliko se u narednih par sati nešto ne preduzme i osoba iskrvari, nastaje smrtni ishod. Ako se u tom roku rupturirana aneurizma operiše, čak i kad je operacija dobro urađena, preživi 60 do 65 odsto pacijenata, što se smatra veoma dobrim rezultatom. U 95 odsto slučajeva prvo dolazi do ograničenog krvarenja, ali ukoliko se aorta rasprsne, taj pacijent umire u roku od par minuta čak i ako je na operacionom stolu. Zato je veoma važno da se takvi slučajevi preduprede, da se pacijenti operišu pre rupture, kada je smrtni ishod oko pet odsto – ističe dr Davidović, i dodaje da je smisao inicijative Ministarstva zdravlja da se napravi nacionalni program prevencije i tretmana kardiovaskularnih bolesti do 2020. godine, kojim je obuhvaćena i aneurizma.
Otkrivanje i lečenje
Doskora se smatralo se da je glavni predznak pucanja veliki prečnik aneurizme, a onda je utvrđeno da mogu da puknu i manje aneurizme, ako pacijent ima hipertenziju ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća.
– Zbog toga preporučujemo operaciju i kad nema simptoma, a aneurizma je, što se često dešava, slučajno otkrivena. Narvno, uslovom da je veća od četiri i po centimetara u prečniku i da još raste, da izaziva gubitak težine, osećaj napetosti i da je bolna pri pipanju – ističe direktor Klinike u kojoj, nažalost, ni takvom praksom nije smanjen broj ruptura.
Prva dijagnostička metoda je ultrazvuk: bezbolan je, bezopasan, jeftin, komforan za bolesnika i u 95 odsto slučajeva precizan. Tek ako posle toga nešto nije jasno, ide se na skener.
– Proširen krvni sud ne može da se vrati u normalu nijednim drugim putem osim hirurškim. Postoje samo dva načina: klasična hirurška intervencija, kada se prošireni deo zameni veštačkim krvnim sudom, i nova metoda, endovaskularni stent graft – objašnjava nam vaskularni hirurg.
Međutim, iako je ta metoda znatno unapredila lečenje aneurizme – manje je rizična, nije potrebno otvaranje ni grudnog koša ni trbuha, a pacijenti već četvrtog dana mogu da napuste bolnicu – i ona ima određene kontraindikacije. Osim toga, može da se primeni samo kod 50 do 55 odsto bolesnika, a ni izbliza nije tako trajno rešenje kao što je to klasična operacija.
Mane stenta
– Već se srećemo s komplikacijama kod pacijenata koje smo na ovaj način tretirali pre tri godine. Shodno preporukama najvećih svetskih stručnjaka, tu proceduru treba primeniti isključivo kod pacijenata visokog rizika, koji zbog nekih drugih hroničnih bolesti ne smeju ni da uđu u opštu anesteziju, ili kod izuzetno starih osoba za koje je malo verovatno da će doživeti razvoj njene tehnološke nesavršenosti. Ali ako se stent ugradi mlađim ljudima bez velikog oboljenja srca, pluća ili bubrega, postoji velika verovatnoća da će se problem za pet godina ponovo javiti –objašnjava dr Davidović.
Pacijenti s pravom očekuju da njihova “bomba” u grudnom košu ili trbuhu bude potpuno a ne delimično deaktivirana i da posle operacije ne žive kao invalidi, nego punim životom. A ni ekonomski momenat nije bez značaja: cena veštačkog krvnog suda pri klasičnoj operaciji je oko 300 evra, dok za endovaskularni stent graft država treba da izdvoji između 9.000 i 12.000 evra, od čega pacijent plaća 10 odsto.
Pogađa i žene
Do pre tridesetak godina aneurizma je bila gotovo isključivo muško oboljenje. Danas je, međutim, sve zastupljenija i među ženama, a razlog za to, smatra dr Davidović, jeste u tome što su i one postale izložene istim onim riziko-faktorima koji su nekada bili ekskluzivni samo za muškarce. Osim toga, postoje i izvesne genetske predispozicije.
Ispitivanja su pokazala, objašnjava naš sagovornik, da postoji velika verovatnoća da će se aneurizma trbušne aorte, na primer, otkriti kod neke osobe ukoliko istu takvu bolest ima neko od njenih krvnih srodnika po prvoj liniji (otac, majka, rođeni brat ili sestra), pri čemu se opasnost od rupture više prenosi muškom linijom.
Dijeta, pa operacija
Dr Lazar Davidović insistira na tome da, ako okolnosti to dozvoljavaju, gojazni pacijenti pre operacije težinu svedu na normalu. Gojaznost, objasnio je, povećava rizik od fatalnog ishoda, pre svega jer se teže pristupa proširenoj aorti, mogućnost operativne infekcije je veća, povećava se opasnost od postoperativnih respiratornih komplikacija, pa i od embolije pluća. Kod takvih bolesnika se postoperativno teže uspostavlja funkcija digestivnog trakta i uopšte se gojazne osobe kasnije teže aktiviraju. Najopasnija postoperativna komplikacija grudne i trbušne aneurizme je infarkt miokarda, zbog čega je prethodno potreban detaljan pregled kardiologa. Dešava se, doduše retko, i da organizam odbaci strano telo, ali postoje metode da se i taj problem reši.
Aorta široka neverovatnih 15 centimetara!
Sve što je naš sagovornik govorio o trbušnoj, odnosi se i na grudnu aneurizmu, ali je lečenje grudne aorte daleko složenije zato što joj je teže pristupiti i zahteva vantelesni krvotok. Najteže je kad se aneurizma istovremeno pojavi i u grudnoj i u trbušnoj duplji, pa tako istovremena mora da bude i veoma komplikovana operacija koja se, kako tvrdi direktor, obavlja samo na ovoj klinici. Inače, najveća aneurizma koju je on lično operisao imala je prečnik veći od 15 centimetara!
Izvor: Blic/Radmila Tamindžić
Srbija je, po broju stanovnika starijih od 65 godina, četvrta zemlja u svetu, a upravo je to životno doba kada se najčešće pojavljuje aneurizma, odnosno proširenje određenog krvnog suda. U zavisnosti od mesta gde se pojavi, ova degenerativna promena je manje ili više opasna, a među najopasnije spadaju aneurizme najvećeg krvog suda – grudne i trbušne aorte.
Na Klinici za vaskularnu hirurgiju KCS-a u Beogradu, čiji je direktor, a i naš sagovornik prof. dr Lazar Davidović, godišnje se operiše oko 350 bolesnika s aneurizmom aorte. U svim ostalim ustanovama u Srbiji koje se bave vaskularnom medicinom, još toliko. Ako se uzme u obzir da je devedesetih godina prošlog veka godišnji prosek bio između 50 i 70 operisanih pacijenata, jasno da se broj obolelih alarmantno povećava.
– Broj aneurizmi naglo raste od Drugog svetskog rata. Što zbog produžavanje životnog veka, što zbog izloženosti faktorima rizika u koje spadaju: povišen krvni pritisak, pušenje, gojaznost i veći nivo masnoća u krvi. U manjoj meri utiču šećer i alkohol. Mala količina vina, recimo jedna čaša, ima čak određenu protektivnu ulogu u vezi s bolestima krvnih sudova – kaže dr Davidović.
Nema simptoma
Aneurizma je strašno podmukla bolest koja raste u grudnom košu i trbuhu, ali može da se pojavi na mozgu i na drugim krvnim sudovima gde skoro isto može da bude fatalna. Može da dostigne impresvne dimenzije, a da ne izazove nikakve simptome sve dok ne pritisne neki organ ili ne pukne (rupturira). Zavisno od toga gde se nalazi, pucanje obično prati iznenadan i jak bol u trbuhu, grudima ili leđima. Dolazi do kolapsa organizma, nekad i do gubitka svesti, kao i snažnog pulsiranja stomaka.
– Ukoliko se u narednih par sati nešto ne preduzme i osoba iskrvari, nastaje smrtni ishod. Ako se u tom roku rupturirana aneurizma operiše, čak i kad je operacija dobro urađena, preživi 60 do 65 odsto pacijenata, što se smatra veoma dobrim rezultatom. U 95 odsto slučajeva prvo dolazi do ograničenog krvarenja, ali ukoliko se aorta rasprsne, taj pacijent umire u roku od par minuta čak i ako je na operacionom stolu. Zato je veoma važno da se takvi slučajevi preduprede, da se pacijenti operišu pre rupture, kada je smrtni ishod oko pet odsto – ističe dr Davidović, i dodaje da je smisao inicijative Ministarstva zdravlja da se napravi nacionalni program prevencije i tretmana kardiovaskularnih bolesti do 2020. godine, kojim je obuhvaćena i aneurizma.
Otkrivanje i lečenje
Doskora se smatralo se da je glavni predznak pucanja veliki prečnik aneurizme, a onda je utvrđeno da mogu da puknu i manje aneurizme, ako pacijent ima hipertenziju ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća.
– Zbog toga preporučujemo operaciju i kad nema simptoma, a aneurizma je, što se često dešava, slučajno otkrivena. Narvno, uslovom da je veća od četiri i po centimetara u prečniku i da još raste, da izaziva gubitak težine, osećaj napetosti i da je bolna pri pipanju – ističe direktor Klinike u kojoj, nažalost, ni takvom praksom nije smanjen broj ruptura.
Prva dijagnostička metoda je ultrazvuk: bezbolan je, bezopasan, jeftin, komforan za bolesnika i u 95 odsto slučajeva precizan. Tek ako posle toga nešto nije jasno, ide se na skener.
– Proširen krvni sud ne može da se vrati u normalu nijednim drugim putem osim hirurškim. Postoje samo dva načina: klasična hirurška intervencija, kada se prošireni deo zameni veštačkim krvnim sudom, i nova metoda, endovaskularni stent graft – objašnjava nam vaskularni hirurg.
Međutim, iako je ta metoda znatno unapredila lečenje aneurizme – manje je rizična, nije potrebno otvaranje ni grudnog koša ni trbuha, a pacijenti već četvrtog dana mogu da napuste bolnicu – i ona ima određene kontraindikacije. Osim toga, može da se primeni samo kod 50 do 55 odsto bolesnika, a ni izbliza nije tako trajno rešenje kao što je to klasična operacija.
Mane stenta
– Već se srećemo s komplikacijama kod pacijenata koje smo na ovaj način tretirali pre tri godine. Shodno preporukama najvećih svetskih stručnjaka, tu proceduru treba primeniti isključivo kod pacijenata visokog rizika, koji zbog nekih drugih hroničnih bolesti ne smeju ni da uđu u opštu anesteziju, ili kod izuzetno starih osoba za koje je malo verovatno da će doživeti razvoj njene tehnološke nesavršenosti. Ali ako se stent ugradi mlađim ljudima bez velikog oboljenja srca, pluća ili bubrega, postoji velika verovatnoća da će se problem za pet godina ponovo javiti –objašnjava dr Davidović.
Pacijenti s pravom očekuju da njihova “bomba” u grudnom košu ili trbuhu bude potpuno a ne delimično deaktivirana i da posle operacije ne žive kao invalidi, nego punim životom. A ni ekonomski momenat nije bez značaja: cena veštačkog krvnog suda pri klasičnoj operaciji je oko 300 evra, dok za endovaskularni stent graft država treba da izdvoji između 9.000 i 12.000 evra, od čega pacijent plaća 10 odsto.
Pogađa i žene
Do pre tridesetak godina aneurizma je bila gotovo isključivo muško oboljenje. Danas je, međutim, sve zastupljenija i među ženama, a razlog za to, smatra dr Davidović, jeste u tome što su i one postale izložene istim onim riziko-faktorima koji su nekada bili ekskluzivni samo za muškarce. Osim toga, postoje i izvesne genetske predispozicije.
Ispitivanja su pokazala, objašnjava naš sagovornik, da postoji velika verovatnoća da će se aneurizma trbušne aorte, na primer, otkriti kod neke osobe ukoliko istu takvu bolest ima neko od njenih krvnih srodnika po prvoj liniji (otac, majka, rođeni brat ili sestra), pri čemu se opasnost od rupture više prenosi muškom linijom.
Dijeta, pa operacija
Dr Lazar Davidović insistira na tome da, ako okolnosti to dozvoljavaju, gojazni pacijenti pre operacije težinu svedu na normalu. Gojaznost, objasnio je, povećava rizik od fatalnog ishoda, pre svega jer se teže pristupa proširenoj aorti, mogućnost operativne infekcije je veća, povećava se opasnost od postoperativnih respiratornih komplikacija, pa i od embolije pluća. Kod takvih bolesnika se postoperativno teže uspostavlja funkcija digestivnog trakta i uopšte se gojazne osobe kasnije teže aktiviraju. Najopasnija postoperativna komplikacija grudne i trbušne aneurizme je infarkt miokarda, zbog čega je prethodno potreban detaljan pregled kardiologa. Dešava se, doduše retko, i da organizam odbaci strano telo, ali postoje metode da se i taj problem reši.
Aorta široka neverovatnih 15 centimetara!
Sve što je naš sagovornik govorio o trbušnoj, odnosi se i na grudnu aneurizmu, ali je lečenje grudne aorte daleko složenije zato što joj je teže pristupiti i zahteva vantelesni krvotok. Najteže je kad se aneurizma istovremeno pojavi i u grudnoj i u trbušnoj duplji, pa tako istovremena mora da bude i veoma komplikovana operacija koja se, kako tvrdi direktor, obavlja samo na ovoj klinici. Inače, najveća aneurizma koju je on lično operisao imala je prečnik veći od 15 centimetara!
Izvor: Blic/Radmila Tamindžić