- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Под лупом: НЕОДГОВОРНО РОДИТЕЉСТВО
Кад беба пије пиво
Дете које пије алкохол ружан је и тужан призор сам по себи, а још кад му флашу нуде тата или деда, па све то сниме и ставе као „добру забаву” на Интернет... Тад је већ реч о озбиљном занемаривању и злоупотреби дечијих права, тврде стручњаци. Нажалост, прекршиоце је тешко открити
Зове деда свог унука: „Ево пиве, види пиве!”. Камера прати дечачића од непуне две године, још у пеленама, како се журно гега да дохвати флашу из дедине руке.
– Хајде, прво реци диде!
– Диде!
Чује се гласан, раздраган смех више одраслих особа из позадине. Деда пружа флашу, баба однекуд добацује: „Немој нагињат’!”
– Ма нећу, бона, знаш колико фали.
Беба нагиње боцу, па почиње да лиже грлић боце. Опет се чује смех. Чини се да цела породица „навија”: један, два, три...
– Јој, дида не да. Покварен.
Дете поново граби флашу, гура прст у грлић и одушевљено виче: „Дида, дида!”.
Јавља се баба: „Реци баба!”. Неће да каже. Деда ликује: „Дида даје пиво!” па опет нутка унука:
– Узми, узми пиве!
Сад се и баба придружује:
– Хајде, узми у руку!
Како се завршила ова „шаљива” породична сцена са опијањем двогодишњака не знамо, јер се ту прекида снимак који, под називом „Беба пивопија” и прикладним пропратним текстом („мали воли пиву више од млијека, ал’ не дамо му да пије јер је тада агресиван! Хехехе”), већ неко време забавља посетиоце Ју-тјуба (YоuТubе). Досад га је видело више од 2.600 радозналаца. Апсолутни рекордер по гледаности у категорији „пијане бебе” је, међутим, „Васа и пиво“. Готово 7.600 корисника Интернета је имало прилику да види како мали Васа радосно узима од тате „амстел” и плаче кад више нема пива. Уз наредни снимак „Беба пије пивце” иде и објашњење: „мала цурица пије ожујско јер жуја је закон”.
Нажалост, овај „рат брендова” и одраслих који се „супер забављају што им деца пију пивцо” наставља се новим прилозима на Ју-тјубу, а у свима главна личност је беба која, додуше, још не зна добро да говори, несигурно хода, али је уз помоћ одраслих чланова породице (углавном тате) већ научила да потегне из флаше. „Пиво”, „Беба пијанац”, „Пијана беба пева”... Занимљиво да су готово сви ови „спотови” са подручја бивше Југославије. Као да наша деца не умеју ништа паметно и довољно необично или смешно да ураде да би доспела на Интернет (за разлику од малих Американаца, Кинеза, Аустралијанаца, Француза...) па морамо да их „охрабримо” алкохолом. Који, зна се, није баш препоручљив ни одраслима, а за децу је погубан.
Нове технологије, старе грешке
Разговор са правницима, лекарима, психолозима и социјалним радницима који брину о правима и добробити деце показао је да су и малишани у Србији све чешће изложени оним најружнијим и најтужнијим видовима (зло)употребе нових комуникационих технологија. Идилична старовремска сцена из дечијих сликовница („Уз’о деда свог унука, метн’о га на крило, па почео да му прича што је некад било”...) одавно је замењена сликом деде и унука пред компјутером, али уз њу није нужно стигло и зрелије, одговорније понашање корисника техничких новотарија. Као да су преживеле управо оне особине које су чиниле основу стереотипа о Балканцима. Шта друштво предузима према родитељима који опијају или допуштају опијање своје деце, и још то показују другима посредством Интернета? Први одговор на ово питање потражили смо у Министарству рада и социјалне политике, од Љиљане Лучић, државног секретара у области рада и социјалне политике.
– Алкохолизам деце је попримио забрињавајуће размере у Србији. По једном истраживању Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” деца први пут конзумирају алкохол пре 11. године. Није редак случај да то прво искуство са алкохолом стекну у породици, али најчешће га стичу у вршњачкој групи – сазнајемо од Љиљане Лучић.
Центри за социјални рад као основне социјалне службе у заједници реагују по пријави за сваки случај злостављања и занемаривања деце, али ретке су пријаве о злоупотребама родитеља кад је реч о навођењу малолетника на конзумирање алкохола у породици. Такви случајеви би били окарактерисани као грубо занемаривање родитељских права, били би санкционисани у складу са мерама које предвиђа Породични закон, укључујући и судску процедуру за одузимање родитељског права.
Алкохолизам у породици оставља озбиљне последице на све чланове, а најтеже на децу. Он је често извор насиља у породици и грубог занемаривања потреба деце од стране родитеља. Није ретко да деца, жртве оваквог насиља, постану и сами насилници, будући да у породици у којој су присутни насиље и алкохолизам усвајају модел понашања и вредности које такво неприхватљиво понашање собом носи – наводи наша саговорница.
Одбрана права малишана
О дечијој порнографији на Интернету се код нас већ доста зна и пише, али не и о другим злоупотребама Интернета кад су у питању деца, на пример, кад родитељи пусте у јавност снимке деце која пуше и пију (свеједно да ли заиста или „кобајаги”) или их је камера ухватила у некој другој, опасној или понижавајућој ситуацији. Ко је тај ко ће малишане одбранити у оваквим ситуацијама, и како?
– У свим ситуацијама у којима родитељи грубо злоупотребљавају своја права и одговорности и излажу децу понижавајућим или другим поступцима везаним и за непримерено дистрибуирање садржаја на Интернету или у другим медијима, покрећу се законом прописане процедуре, које спроводе центри за социјални рад у сарадњи са тужилаштвом, полицијом, судовима и другим државним органима. Министарство рада и социјалне политике има адекватну сарадњу са поменутим институцијама, које, када добију информацију о кршењу права деце, покрећу процедуре за њихову ефикасну и благовремену заштиту.
У јануару 2010. године очекује се усвајање Акционог плана за превенцију и заштиту деце од насиља, за период до 2012. године, којим се операционализују обавезе и одговорности државних органа и институција у борби против свих видова насиља над децом, али и развој програма за превенцију и едукацију родитеља у циљу достизања одговорног родитељства, што је значајан предуслов смањења насиља над децом, посебно у оквиру породице. Такође, овим акционим планом предвиђене су и мере за унапређење поступања медија који, приликом извештавања, морају водити рачуна да не повреде достојанство и право на приватност деце жртава насиља. Свако супротно понашање доприноси додатној трауматизацији детета жртве – каже Љиљана Лучић.
Шта каже закон...
Кад су у питању злоупотребе деце посредством Интернета, отежавајућа околност је што надлежне службе не могу да реагују све док не добију званичну пријаву: тешко је, наиме, открити починиоца само на основу снимка на Ју-тјубу, а ако га неки комшија или познаник и препозна, веома се ретко одлучи да их пријави. Зато број званично регистрованих случајева заостаје за бројем оних незабележених. Према речима Гордане Стојановић-Милошевић, заменика републичког јавног тужиоца, у Србији је и знатно мање ових врста злоупотреба деце него у многим другим земљама. Код нас су, рецимо, досад покренута само три поступка због дечије порнографије.
Први починилац је био 25-годишњи власник радње за оправку бицикала из Панчева, који је – у договору са тројицом дечака од 12,5 и 13 година – фотографисао и продавао преко Интернета њихове снимке. Условно је осуђен на 20 месеци. Мотив је, за сву четворицу, била зарада. Други починилац, који је продавао дечију порнографију под псеудонимом „Марко Поло”, осуђен је на три године затвора. Трећи, „Усамљени вук”, није се зауставио на продаји понижавајућих и сексуално девијантних снимака мале деце оба пола, па чак и беба. Силовао је ћерку свог дугогодишњег пријатеља, девојчицу од непуних 10 година, и сад издржава затворску казну од 12 година.
– Опијање малолетне деце није посебно наведено у Кривичном законику Републике Србије, али се може подвести под члан 193, који се односи на „запуштање и злостављање малолетног лица” и повлачи казну до три године затвора. А објављивањем на Интернету снимака беба којима родитељи дају пиво би се могао позабавити и посебно оформљени тим Тужилаштва, за борбу против високотехнолошког криминала – каже Гордане Стојановић-Милошевић.
... а шта медицина
Са „алкохолисаном” децом се, нажалост, срећу и лекари у здравственим установама.
– Још има родитеља који сматрају да је „добра фора” давати својим малишанима пиво, вино или ракију. То је, чини ми се, проблем и у другим балканским земљама: конзумирање алкохолних пића се сматра делом традиције, ова су пића свуда доступна, деца посматрају одрасле како пију у кући, на телевизији, па се лако укључе у ову врсту „забаве”. Ако уочимо да родитељи не схватају колико је опасно чак и повремено давање алкохолних пића деци, а поготово бебама, ми их упућујемо у саветовалишта. Сваки озбиљнији случај занемаривања или злостављања на малишанима оставља трајне последице по телесно и психичко здравље, и тада обавештавамо центар за социјални рад – каже Даница Котевски, педијатар у ДЗ „Звездара”.
Она упозорава да одрасли чланови породице који допуштају, или чак нуде деци, поготово бебама, да пију алкохол, не схватају да тиме директно угрожавају њихов телесни и нарочито психички развој.
У развијеним земљама света, где је годинама пре него што је то учињено у Србији забрањена продаја алкохолних пића малолетницима и где (као, на пример, у Енглеској) деца чак ни у пратњи одраслих не смеју да улазе у пабове (казне за прекршиоце су веома строге), ипак се често по парковима могу видети пијани тинејџери, окупљени око флаше пива, вина или нечег „жешћег”. Али вам се нигде, заиста нигде неће догодити да укућани на некој прослави покушају да вас забаве (или „задиве”) тако што ће свом тек проходалом синчићу или унуку уместо бочице с млеком ставити у руке конзерву с пивом, охрабрујући га: „Хајде, повуци јуначки, сине!”.
Александра Мијалковић
Политика магазин
Кад беба пије пиво
Дете које пије алкохол ружан је и тужан призор сам по себи, а још кад му флашу нуде тата или деда, па све то сниме и ставе као „добру забаву” на Интернет... Тад је већ реч о озбиљном занемаривању и злоупотреби дечијих права, тврде стручњаци. Нажалост, прекршиоце је тешко открити
Зове деда свог унука: „Ево пиве, види пиве!”. Камера прати дечачића од непуне две године, још у пеленама, како се журно гега да дохвати флашу из дедине руке.
– Хајде, прво реци диде!
– Диде!
Чује се гласан, раздраган смех више одраслих особа из позадине. Деда пружа флашу, баба однекуд добацује: „Немој нагињат’!”
– Ма нећу, бона, знаш колико фали.
Беба нагиње боцу, па почиње да лиже грлић боце. Опет се чује смех. Чини се да цела породица „навија”: један, два, три...
– Јој, дида не да. Покварен.
Дете поново граби флашу, гура прст у грлић и одушевљено виче: „Дида, дида!”.
Јавља се баба: „Реци баба!”. Неће да каже. Деда ликује: „Дида даје пиво!” па опет нутка унука:
– Узми, узми пиве!
Сад се и баба придружује:
– Хајде, узми у руку!
Како се завршила ова „шаљива” породична сцена са опијањем двогодишњака не знамо, јер се ту прекида снимак који, под називом „Беба пивопија” и прикладним пропратним текстом („мали воли пиву више од млијека, ал’ не дамо му да пије јер је тада агресиван! Хехехе”), већ неко време забавља посетиоце Ју-тјуба (YоuТubе). Досад га је видело више од 2.600 радозналаца. Апсолутни рекордер по гледаности у категорији „пијане бебе” је, међутим, „Васа и пиво“. Готово 7.600 корисника Интернета је имало прилику да види како мали Васа радосно узима од тате „амстел” и плаче кад више нема пива. Уз наредни снимак „Беба пије пивце” иде и објашњење: „мала цурица пије ожујско јер жуја је закон”.
Нажалост, овај „рат брендова” и одраслих који се „супер забављају што им деца пију пивцо” наставља се новим прилозима на Ју-тјубу, а у свима главна личност је беба која, додуше, још не зна добро да говори, несигурно хода, али је уз помоћ одраслих чланова породице (углавном тате) већ научила да потегне из флаше. „Пиво”, „Беба пијанац”, „Пијана беба пева”... Занимљиво да су готово сви ови „спотови” са подручја бивше Југославије. Као да наша деца не умеју ништа паметно и довољно необично или смешно да ураде да би доспела на Интернет (за разлику од малих Американаца, Кинеза, Аустралијанаца, Француза...) па морамо да их „охрабримо” алкохолом. Који, зна се, није баш препоручљив ни одраслима, а за децу је погубан.
Нове технологије, старе грешке
Разговор са правницима, лекарима, психолозима и социјалним радницима који брину о правима и добробити деце показао је да су и малишани у Србији све чешће изложени оним најружнијим и најтужнијим видовима (зло)употребе нових комуникационих технологија. Идилична старовремска сцена из дечијих сликовница („Уз’о деда свог унука, метн’о га на крило, па почео да му прича што је некад било”...) одавно је замењена сликом деде и унука пред компјутером, али уз њу није нужно стигло и зрелије, одговорније понашање корисника техничких новотарија. Као да су преживеле управо оне особине које су чиниле основу стереотипа о Балканцима. Шта друштво предузима према родитељима који опијају или допуштају опијање своје деце, и још то показују другима посредством Интернета? Први одговор на ово питање потражили смо у Министарству рада и социјалне политике, од Љиљане Лучић, државног секретара у области рада и социјалне политике.
– Алкохолизам деце је попримио забрињавајуће размере у Србији. По једном истраживању Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” деца први пут конзумирају алкохол пре 11. године. Није редак случај да то прво искуство са алкохолом стекну у породици, али најчешће га стичу у вршњачкој групи – сазнајемо од Љиљане Лучић.
Центри за социјални рад као основне социјалне службе у заједници реагују по пријави за сваки случај злостављања и занемаривања деце, али ретке су пријаве о злоупотребама родитеља кад је реч о навођењу малолетника на конзумирање алкохола у породици. Такви случајеви би били окарактерисани као грубо занемаривање родитељских права, били би санкционисани у складу са мерама које предвиђа Породични закон, укључујући и судску процедуру за одузимање родитељског права.
Алкохолизам у породици оставља озбиљне последице на све чланове, а најтеже на децу. Он је често извор насиља у породици и грубог занемаривања потреба деце од стране родитеља. Није ретко да деца, жртве оваквог насиља, постану и сами насилници, будући да у породици у којој су присутни насиље и алкохолизам усвајају модел понашања и вредности које такво неприхватљиво понашање собом носи – наводи наша саговорница.
Одбрана права малишана
О дечијој порнографији на Интернету се код нас већ доста зна и пише, али не и о другим злоупотребама Интернета кад су у питању деца, на пример, кад родитељи пусте у јавност снимке деце која пуше и пију (свеједно да ли заиста или „кобајаги”) или их је камера ухватила у некој другој, опасној или понижавајућој ситуацији. Ко је тај ко ће малишане одбранити у оваквим ситуацијама, и како?
– У свим ситуацијама у којима родитељи грубо злоупотребљавају своја права и одговорности и излажу децу понижавајућим или другим поступцима везаним и за непримерено дистрибуирање садржаја на Интернету или у другим медијима, покрећу се законом прописане процедуре, које спроводе центри за социјални рад у сарадњи са тужилаштвом, полицијом, судовима и другим државним органима. Министарство рада и социјалне политике има адекватну сарадњу са поменутим институцијама, које, када добију информацију о кршењу права деце, покрећу процедуре за њихову ефикасну и благовремену заштиту.
У јануару 2010. године очекује се усвајање Акционог плана за превенцију и заштиту деце од насиља, за период до 2012. године, којим се операционализују обавезе и одговорности државних органа и институција у борби против свих видова насиља над децом, али и развој програма за превенцију и едукацију родитеља у циљу достизања одговорног родитељства, што је значајан предуслов смањења насиља над децом, посебно у оквиру породице. Такође, овим акционим планом предвиђене су и мере за унапређење поступања медија који, приликом извештавања, морају водити рачуна да не повреде достојанство и право на приватност деце жртава насиља. Свако супротно понашање доприноси додатној трауматизацији детета жртве – каже Љиљана Лучић.
Шта каже закон...
Кад су у питању злоупотребе деце посредством Интернета, отежавајућа околност је што надлежне службе не могу да реагују све док не добију званичну пријаву: тешко је, наиме, открити починиоца само на основу снимка на Ју-тјубу, а ако га неки комшија или познаник и препозна, веома се ретко одлучи да их пријави. Зато број званично регистрованих случајева заостаје за бројем оних незабележених. Према речима Гордане Стојановић-Милошевић, заменика републичког јавног тужиоца, у Србији је и знатно мање ових врста злоупотреба деце него у многим другим земљама. Код нас су, рецимо, досад покренута само три поступка због дечије порнографије.
Први починилац је био 25-годишњи власник радње за оправку бицикала из Панчева, који је – у договору са тројицом дечака од 12,5 и 13 година – фотографисао и продавао преко Интернета њихове снимке. Условно је осуђен на 20 месеци. Мотив је, за сву четворицу, била зарада. Други починилац, који је продавао дечију порнографију под псеудонимом „Марко Поло”, осуђен је на три године затвора. Трећи, „Усамљени вук”, није се зауставио на продаји понижавајућих и сексуално девијантних снимака мале деце оба пола, па чак и беба. Силовао је ћерку свог дугогодишњег пријатеља, девојчицу од непуних 10 година, и сад издржава затворску казну од 12 година.
– Опијање малолетне деце није посебно наведено у Кривичном законику Републике Србије, али се може подвести под члан 193, који се односи на „запуштање и злостављање малолетног лица” и повлачи казну до три године затвора. А објављивањем на Интернету снимака беба којима родитељи дају пиво би се могао позабавити и посебно оформљени тим Тужилаштва, за борбу против високотехнолошког криминала – каже Гордане Стојановић-Милошевић.
... а шта медицина
Са „алкохолисаном” децом се, нажалост, срећу и лекари у здравственим установама.
– Још има родитеља који сматрају да је „добра фора” давати својим малишанима пиво, вино или ракију. То је, чини ми се, проблем и у другим балканским земљама: конзумирање алкохолних пића се сматра делом традиције, ова су пића свуда доступна, деца посматрају одрасле како пију у кући, на телевизији, па се лако укључе у ову врсту „забаве”. Ако уочимо да родитељи не схватају колико је опасно чак и повремено давање алкохолних пића деци, а поготово бебама, ми их упућујемо у саветовалишта. Сваки озбиљнији случај занемаривања или злостављања на малишанима оставља трајне последице по телесно и психичко здравље, и тада обавештавамо центар за социјални рад – каже Даница Котевски, педијатар у ДЗ „Звездара”.
Она упозорава да одрасли чланови породице који допуштају, или чак нуде деци, поготово бебама, да пију алкохол, не схватају да тиме директно угрожавају њихов телесни и нарочито психички развој.
У развијеним земљама света, где је годинама пре него што је то учињено у Србији забрањена продаја алкохолних пића малолетницима и где (као, на пример, у Енглеској) деца чак ни у пратњи одраслих не смеју да улазе у пабове (казне за прекршиоце су веома строге), ипак се често по парковима могу видети пијани тинејџери, окупљени око флаше пива, вина или нечег „жешћег”. Али вам се нигде, заиста нигде неће догодити да укућани на некој прослави покушају да вас забаве (или „задиве”) тако што ће свом тек проходалом синчићу или унуку уместо бочице с млеком ставити у руке конзерву с пивом, охрабрујући га: „Хајде, повуци јуначки, сине!”.
Александра Мијалковић
Политика магазин