UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.506
Nema ko nije podržao Južni tok, ali
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predstavnici svih zemalja kroz koje gasovod Južni tok treba da prođe, uprkos osporavanjima iz EU, podržali su izgradnju tog gasovoda.
Foto: Tanjug
I poručili da je od velikog ekonomskog i životnog interesa za te zemlje da se Južni tok izgradi.
Podršku Južnom toku ove sedmice dale su Mađarska, Bugarska, Srbija i Italija, a ranije su jasno zalaganje za realizaciju tog gasovoda, koji treba da osigura višedecenijsku sigurnost snabdevanja gasom jugoistočne i centralne Evrope, iskazale i Austrija i Slovenija.
Podršku Južnom toku dao je ove sedmice premijer Mađarske Viktor Orban koji je poručio da će ta zemlja nastaviti radove na tom gasovodu i da, ako neko želi da spreči taj projekat, mora da predloži alternativu. "Mađarska će izgraditi Južni tok, jer time poboljšava svoju bezbednost snabdevanja u energetici i neće da dozvoli da dođe u situaciju da stanje u Mađarskoj zavisi od Ukrajine", rekao je Orban, istakavši da oni koji ne žele izgradnju Južnog toka moraju da kažu "na koji način će doći do energenata".
Izgradnja gasovoda Južni tok koji je, kako ocenjuju stručnjaci i zvaničnici zemalja učesnica u projektu, od ogromnog ekonomskog značaja za njih, biće kako je najavio premijer Srbije Aleksandar Vučić i jedna od tema ragovora tokom njegove posete Moskvi, 7. i 8. jula, sa predsednikom i premijerom Rusije Vladimirom Putinom i Dmitrijem Medvevdevom.
Vučić je, inače, ranije rekao da "naše radne grupe rade na pripremi ugovora i pokušaće se, što ranije nikada nije bio slučaj, da se sa evropskim pravilima uskladi što je moguće više stvari". Vučić je ponovi da će se pri tome uvek voditi računa o interesima Srbije.
Uprkos pokušajima osporavanja tog projekta iz Evropske unije, naročito posle privremenog prekida radova na Južnom toku kroz Bugarsku, pod pritiskom iz Brisela, i posle izjave predsednika EK Žoze Manuel Baroza da je EK već rekla da su svi potpisani medjuvladini ugovori između Rusije i sedam zemalja uključenih u "Južni tok" u suprotnosti sa zakonima EU zbog čega o njima mora ponovo da se pregovara, predstavnici Mađarske, Bugarske i Srbije su istakli da je zajednički interes tih zemalja da se taj projekat realizuje.
Srpski i bugarski ministri spoljnih poslova Ivica Dačić i Kristijan Vigenin poručili su nakon sastanka u Beogradu, da je izgradnja Južnog toka u životnom interesu obeju zemalja, pri čemu je Dačić istakao da je to prvenstveno pitanje energetske bezbednosti i stabilnosti, a ne odnosa sa Rusijom.
"Imamo zajednički stav i zajednički interes, životni interes, da Južni tok bude izgradjen i da se ne svadjamo oko toga sa Evropskom komisijom (EK)", rekao je Dačić, istakavši da se taj projekat uglavnom tretira kao da se sprovodi zbog prijateljskih odnosa Beograda i Moskve, ali da su na prvom mestu ekonomski interesi.
"Vrednost izgradnje Južnog toka kroz Srbiju iznosiće dve milijarde evra i u izgradnji će velikim delom učestvovati srpska preduzeća", rekao je Dačić i dodao da bi Srbija izgubila mnogo i u ekonomskom i u energetskom smislu ukoliko bi izgradnja Južnog toka bila obustavljena, a da EK ne nudi nikakvu alternativu.
Ministar Vigenin je ocenio da je Južni tok izuzetno važan za energetsku bezbednost cele jugoistočne Evrope. "Mi smo u direktnom, konstantnom dijalogu sa EK oko uslova realizacije projekta i nadam se da ćemo narednih nedelja dobiti razjašnjenja i moći da nastavimo sa radom", rekao je bugarski šef diplomatije.
U prilog tome da se uskoro može očekivati nastavak radova na Južnom toku kroz Srbiju, iz Moskve je pre dva dana stigla i informacija da bi deonicu kroz Srbiju mogla da gradi ćerka firma Gasproma - Centrogas i da je odluka o tome već doneta, ali da će zvanično biti objavljena za nekoliko dana, posle obavljanja svih tehničkih formalnosti. Rusko ministarstvo građevine i stambeno komunalnih usluga nekoliko dana ranije izdalo je kompaniji "Saut strim transport" dozvolu za izgradnju gasovoda Južni tok, što će toj kompaniji omogućiti da može da počne pripremne radove na morskoj obali, predviđene projektnom dokumentacijom. Gasprom je saopštio da "Saut strim transport" počinje da priprema gradilište u reonu Anapa, uredjuje pristupne puteve, dovozi gradjevinske mašine, opremu, materijale i preduzima mere za zaštitu retkih vrsta životinja i biljaka.
Rim takođe podržava izgradnju gasovoda Južni tok, saopštio je pre dva dana ambasador Italije u Rusiji Čezare Marija Ragalini, koji je naglasio želju svoje zemlje da se nastavi dijalog Rusije sa EK i zemljama koje su neposredno zainteresovane za izgradnju gasovoda.
Sve to, naravno, mora da bude u skladu sa evropskim zakonodavstvom, za šta, prema uverenju Ragalinija, može da se nadje odgovarajuće rešenje.
Predstavnici vlade Italije više puta su potvrdili da široko podržavaju projekat Južni tok, imajući u vidu njegov značaj za difersifikaciju maršrute snabdevanja gasom, kao i zbog industrijskog i tehnološkog učešća Italije u tom projektu, naglasio je ambasador.
Podrška Italije tom projektu je razumljiva s obzirom na to da se, osim što se italijanska energetska kompanija ENI među prvima pridružila ruskom Gaspromu kao investitor u izgradnji tog gasovoda sa 20 odsto udela, predvidjeno je da krajnja tačka gasovoda bude u italijanskom mestu Trevizo, gde će biti izgradjena merna stanica za gas.
Još jedna zemlja članica EU - Austrija, upkos otporu EK, koja traži reviziju svih ugovora o Južnom toku koje je Rusija potpisala sa zemljama učesnicama, pridružila se krajem maja Južnom toku, a predsednik Austrije Hajnc Fišer ocenio je da je taj gasovod važan za diverzifikaciju snabdevanja Evrope gasom, dok je nedavno i premijerka Slovenije jasno poručila da će se Južni tok graditi i da treba da se gradi.
Zvaničan početak izgradnje gasovoda Južni tok, koji treba da počne da isporučuju prve količine gasa potrošačima krajem 2015. godine, počeo je 7. decembra 2012. godine u ruskom gradu Anapa na obali Crnog mora.
Južni tok je gasovod za transport gasa iz Rusije po dnu Crnog mora, preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije i Austrije i dalje do potrošača u centralnoj Evropi.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predstavnici svih zemalja kroz koje gasovod Južni tok treba da prođe, uprkos osporavanjima iz EU, podržali su izgradnju tog gasovoda.
Foto: Tanjug
I poručili da je od velikog ekonomskog i životnog interesa za te zemlje da se Južni tok izgradi.
Podršku Južnom toku ove sedmice dale su Mađarska, Bugarska, Srbija i Italija, a ranije su jasno zalaganje za realizaciju tog gasovoda, koji treba da osigura višedecenijsku sigurnost snabdevanja gasom jugoistočne i centralne Evrope, iskazale i Austrija i Slovenija.
Podršku Južnom toku dao je ove sedmice premijer Mađarske Viktor Orban koji je poručio da će ta zemlja nastaviti radove na tom gasovodu i da, ako neko želi da spreči taj projekat, mora da predloži alternativu. "Mađarska će izgraditi Južni tok, jer time poboljšava svoju bezbednost snabdevanja u energetici i neće da dozvoli da dođe u situaciju da stanje u Mađarskoj zavisi od Ukrajine", rekao je Orban, istakavši da oni koji ne žele izgradnju Južnog toka moraju da kažu "na koji način će doći do energenata".
Izgradnja gasovoda Južni tok koji je, kako ocenjuju stručnjaci i zvaničnici zemalja učesnica u projektu, od ogromnog ekonomskog značaja za njih, biće kako je najavio premijer Srbije Aleksandar Vučić i jedna od tema ragovora tokom njegove posete Moskvi, 7. i 8. jula, sa predsednikom i premijerom Rusije Vladimirom Putinom i Dmitrijem Medvevdevom.
Vučić je, inače, ranije rekao da "naše radne grupe rade na pripremi ugovora i pokušaće se, što ranije nikada nije bio slučaj, da se sa evropskim pravilima uskladi što je moguće više stvari". Vučić je ponovi da će se pri tome uvek voditi računa o interesima Srbije.
Uprkos pokušajima osporavanja tog projekta iz Evropske unije, naročito posle privremenog prekida radova na Južnom toku kroz Bugarsku, pod pritiskom iz Brisela, i posle izjave predsednika EK Žoze Manuel Baroza da je EK već rekla da su svi potpisani medjuvladini ugovori između Rusije i sedam zemalja uključenih u "Južni tok" u suprotnosti sa zakonima EU zbog čega o njima mora ponovo da se pregovara, predstavnici Mađarske, Bugarske i Srbije su istakli da je zajednički interes tih zemalja da se taj projekat realizuje.
Srpski i bugarski ministri spoljnih poslova Ivica Dačić i Kristijan Vigenin poručili su nakon sastanka u Beogradu, da je izgradnja Južnog toka u životnom interesu obeju zemalja, pri čemu je Dačić istakao da je to prvenstveno pitanje energetske bezbednosti i stabilnosti, a ne odnosa sa Rusijom.
"Imamo zajednički stav i zajednički interes, životni interes, da Južni tok bude izgradjen i da se ne svadjamo oko toga sa Evropskom komisijom (EK)", rekao je Dačić, istakavši da se taj projekat uglavnom tretira kao da se sprovodi zbog prijateljskih odnosa Beograda i Moskve, ali da su na prvom mestu ekonomski interesi.
"Vrednost izgradnje Južnog toka kroz Srbiju iznosiće dve milijarde evra i u izgradnji će velikim delom učestvovati srpska preduzeća", rekao je Dačić i dodao da bi Srbija izgubila mnogo i u ekonomskom i u energetskom smislu ukoliko bi izgradnja Južnog toka bila obustavljena, a da EK ne nudi nikakvu alternativu.
Ministar Vigenin je ocenio da je Južni tok izuzetno važan za energetsku bezbednost cele jugoistočne Evrope. "Mi smo u direktnom, konstantnom dijalogu sa EK oko uslova realizacije projekta i nadam se da ćemo narednih nedelja dobiti razjašnjenja i moći da nastavimo sa radom", rekao je bugarski šef diplomatije.
U prilog tome da se uskoro može očekivati nastavak radova na Južnom toku kroz Srbiju, iz Moskve je pre dva dana stigla i informacija da bi deonicu kroz Srbiju mogla da gradi ćerka firma Gasproma - Centrogas i da je odluka o tome već doneta, ali da će zvanično biti objavljena za nekoliko dana, posle obavljanja svih tehničkih formalnosti. Rusko ministarstvo građevine i stambeno komunalnih usluga nekoliko dana ranije izdalo je kompaniji "Saut strim transport" dozvolu za izgradnju gasovoda Južni tok, što će toj kompaniji omogućiti da može da počne pripremne radove na morskoj obali, predviđene projektnom dokumentacijom. Gasprom je saopštio da "Saut strim transport" počinje da priprema gradilište u reonu Anapa, uredjuje pristupne puteve, dovozi gradjevinske mašine, opremu, materijale i preduzima mere za zaštitu retkih vrsta životinja i biljaka.
Rim takođe podržava izgradnju gasovoda Južni tok, saopštio je pre dva dana ambasador Italije u Rusiji Čezare Marija Ragalini, koji je naglasio želju svoje zemlje da se nastavi dijalog Rusije sa EK i zemljama koje su neposredno zainteresovane za izgradnju gasovoda.
Sve to, naravno, mora da bude u skladu sa evropskim zakonodavstvom, za šta, prema uverenju Ragalinija, može da se nadje odgovarajuće rešenje.
Predstavnici vlade Italije više puta su potvrdili da široko podržavaju projekat Južni tok, imajući u vidu njegov značaj za difersifikaciju maršrute snabdevanja gasom, kao i zbog industrijskog i tehnološkog učešća Italije u tom projektu, naglasio je ambasador.
Podrška Italije tom projektu je razumljiva s obzirom na to da se, osim što se italijanska energetska kompanija ENI među prvima pridružila ruskom Gaspromu kao investitor u izgradnji tog gasovoda sa 20 odsto udela, predvidjeno je da krajnja tačka gasovoda bude u italijanskom mestu Trevizo, gde će biti izgradjena merna stanica za gas.
Još jedna zemlja članica EU - Austrija, upkos otporu EK, koja traži reviziju svih ugovora o Južnom toku koje je Rusija potpisala sa zemljama učesnicama, pridružila se krajem maja Južnom toku, a predsednik Austrije Hajnc Fišer ocenio je da je taj gasovod važan za diverzifikaciju snabdevanja Evrope gasom, dok je nedavno i premijerka Slovenije jasno poručila da će se Južni tok graditi i da treba da se gradi.
Zvaničan početak izgradnje gasovoda Južni tok, koji treba da počne da isporučuju prve količine gasa potrošačima krajem 2015. godine, počeo je 7. decembra 2012. godine u ruskom gradu Anapa na obali Crnog mora.
Južni tok je gasovod za transport gasa iz Rusije po dnu Crnog mora, preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije i Austrije i dalje do potrošača u centralnoj Evropi.
