Justin Popović, drugi svetitelj Valjevske eparhije

[crvendac_011]

Justin Popović, drugi svetitelj Valjevske eparhije

29.april2010.| 20:45| Izvor: Tanjug

U saradnji sa FTN i firmom AlfaNum

​

VALJEVO -U eparhiji valjevskoj večeras su zvona sa svih crkava označila da je sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve prihvatio predlog episkopa valjevskog Milutina, monaštva i sveštenstva te eparhije da se Ava Justin Popović uvrsti u diptih svetih.
​

Episkop valjevski u ime sveštenstva valjevske eparhije rekao je da će tim povodom u Hramu Svetog Save na Vračaru, u nedelju 2. maja, u 9 sati ujutru biti obeležena kanonizacija svetog Justina Popovića.

On je uz svetog Nikolaja Velimirovića još jedan svetitelj Valjevske eparhije.

Ava Justin Popović bio je arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije i profesor Beogradskog univerziteta, pravoslavni duhovnik i bogoslov Srpske pravoslavne crkve koji je napisao i veliki broj žitija svetih, kao i dogmatiku i teološke rasprave.

Rođen je 1894. godine u Vranju, a umro na praznik Blagovesti 1979. godine u Manastiru Ćelije kod Valjeva.

 

[kalista]

Zanimljivo je procitati sta je o njemu pisao sveti Vladika Nikolaj, rekavsi da je Justinovo najvece deleo "Svetosavlje kao filosovija zivota":

[svetosavlje]

 

[letoh]

Čitao sam pre neke tekstove od Justina Popovića i ostalo mi je u sećanju da je u jednoj rečenici napisao, koliko se sećam, "Gospod naš Isus Hristos, koji se nikada nije smejao,...". Kako on zna da se Isus nikad nije smejao? Ne verujem da se baš "valjao" od smeha ali sigurno se nasmejao neki put. Uostalom što bi smeh bio loš, i patrijarh Pavle se smejao. Nego, nešto se mislim, da li se Isus nekada i šalio sa svojim učenicima? Ili su bili uvek ozbiljni jer na svetu ne postoji ništa zbog čega bi se neko smejao?

 

[kalista]

Čitao sam pre neke tekstove od Justina Popovića i ostalo mi je u sećanju da je u jednoj rečenici napisao, koliko se sećam, "Gospod naš Isus Hristos, koji se nikada nije smejao,...". Kako on zna da se Isus nikad nije smejao? Ne verujem da se baš "valjao" od smeha ali sigurno se nasmejao neki put. Uostalom što bi smeh bio loš, i patrijarh Pavle se smejao. Nego, nešto se mislim, da li se Isus nekada i šalio sa svojim učenicima? Ili su bili uvek ozbiljni jer na svetu ne postoji ništa zbog čega bi se neko smejao?

Pretpostavljam da Onaj koji je dosao da izbavi duse od vecne propasti svojom nevinom zrtvom na krstu u svetu ogrezlom u grehu nije nasao razloge za smeh i smejanje.
Duboko verujem da je ovim recima Justin Popovic zeleo da istakne ozbiljnost i znacaj Hristovog dolaska na svet, ali i potrebu da se i mi spasenjem svoje duse najozbiljnije pozabavimo, jer "vreme je blizu"...
Blagost, ljubav, samilost i istinska radost mogu da se izraze bez pokazivanja desni...s druge strane, Jevandjelje znaci "Radosna vest": pa kako je onda moguce radovati se, a ne smejati?!Moguce je jer radost zbog spasenja i smeh nemaju isti uzrok ni izvor.
Radost hriscana izvire iznutra, a smeh je izazvan nekom spoljasnjom drazi.

 

[letoh]

Pretpostavljam da Onaj koji je dosao da izbavi duse od vecne propasti svojom nevinom zrtvom na krstu u svetu ogrezlom u grehu nije nasao razloge za smeh i smejanje.

Da, verovatno si u pravu.

pa kako je onda moguce radovati se, a ne smejati?!Moguce je jer radost zbog spasenja i smeh nemaju isti uzrok ni izvor.
Radost hriscana izvire iznutra, a smeh je izazvan nekom spoljasnjom drazi.

Sve hrišćane koje znam, da ih neko pita da li ćete se spasiti odgovorili bi odrečno ili ne verujem, teško... Sad da li tako stvarno misle ili možda misle "Biće teško, ali provući ću se valjda nekako kroz iglene uši", ne znam. Tako da onda ni hrišćani nemaju razloga da budu nešto radosni kad misle da se neće spasiti. Da li uopšte onda neko od hrišćana sa radošću očekuje drugi Hristov dolazak ili nema takvih?
Sad dobro, može smeh da bude izazvan nekom spoljašnjom "draži" kao recimo šalom, gledanje neke komedije i sl. ali čovek može da bude radostan i da se smeje i kad vidi neku dragu osobu posle dužeg vremena (ne mora da bude neko radostan samo zbog stvari koje služe za ubijanje vremena).
Evo i par misli o smehu što sam pročitao:
Smejmo se sada dok možemo. U Raju će biti nepristojno da se smejemo, a u paklu nećemo imati razloga.
Ako u Raju nije dozvoljeno da se smejem onda tamo ne želim da idem.
Ništa tako ne otkriva čovekov karakter kao ono o čemu se smeje.