Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Jovanka Broz: Gadafi mi nudio pomoć
Ljubičić je Titu postavio uslov: žena ili država. – Nije Tito obrazovao komisiju da ispita mene nego Ivana Miškovića zbog slučaja Ranković. – UDBA je uvek proveravala, zapošljavala i otpuštala – nisam ja.
Jovanka Broz
U jučerašnjem tekstu Jovanka Broz je povodom izložbe „Tito foto” i knjige „Titov dnevnik” objašnjavala da su naslednici bivšeg doživotnog predsednika Jugoslavije ona i Titov sin Aleksandar Miša. Danas ona govori ko, zašto i kako joj to pravo uskraćuje.
Šta mislite, koji je razlog što vam, uprkos sudskoj odluci po kojoj imate autorska prava, ta ista prava osporavaju?
Razlog je očigledan. Na stranu sada, poniženja, obespravljenost što sam kriva bez krivice, osuđena bez suda, jer da krivica postoji, verujte da me odavno ne bi bilo, o čemu ću pričati drugom prilikom, ali ako nekog ekonomski obespravite, dovedete do prosjačkog štapa, onda s tim čovekom možete da radite šta hoćete. Njemu su potpuno vezane ruke da se bori za svoja prava. Namerno su me ekonomski onemogućili da ne mogu da se pomognem. Pri tome, ostavinska rasprava nikako da se završi u sudu, iako je sud tražio da se obavi ostavinska rasprava, jer to neko očigledno namerno sprečava.
Kad su me silom, pod pretnjom oružja uterali u ovu kuću gde sam i danas, u kojoj sam zatekla silne straže i nadzor, znala sam tačno ko to sprovodi, ko je to organizovao i zašto.
Pa zašto?
Zato što sam znala od više svih tih špijuna zajedno ko je Titu bio odan, a ko nije. Ko je odavno radio protiv njega i protiv Jugoslavije. Ali o tom potom... Ovako, dakle, ni materijalno ne mogu da poboljšam svoj život. Što sam starija, sve je teže... A htela bih i imam potrebu da sredim kupatilo, iako nije moje, ali tu živim, da imam tuš, da sredim kuhinju, kupim šporet, televizor, da sredim... Sve su mi oteli da ne bih mogla sama sebi da pomognem. Nisam u materijalnoj mogućnosti da bilo koga zaposlim, odnosno da platim, a potreba mi je. Sa onim što dobijem mogu samo da se prehranim i koliko-toliko održavam higijenu kuće i popravku kućnih aparata.
Po važećem zakonu, sve supruge bivših predsednika, kao i supruge visokih funkcionera su materijalno obezbeđene, što znači da imaju pravo na penzije, svoje kuće, pravo na korišćenje brojnih povlastica. Čini se da ste samo vi stavljeni van zakona. Kako to objašnjavate?
One su u drugačijem položaju i iza njih stoje njihove partije, stoji država Srbija, a iza mene nema ko stati. Mene su proterali komunisti, čiji sam bila član, pa su se preko noći preokrenuli i postali socijalisti. Trebalo im je „samo” 30 godina da mi daju lična dokumenta koja su mi oteli. Ne bih ni to dobila da to nije uradio gospodin Ljajić. Ima li takav slučaj negde u svetu?
Zbog čega su vas se odrekli?
Pre svega, ja sam Srpkinja iz Hrvatske i Titova žena. Kao takva smetala sam nekim srpskim rukovodiocima kad su nekoliko godina pred Titovu smrt, počeli da ga ucenjuju: general Ljubičić i Pero Stambolić. Ljubičić mu je postavio uslov: žena ili država. Rekao mu je da mora da se razvede, što je Tito odbio. Ali, smetala sam i Hrvatima, odakle su počinjale i dolazile sve intrige oko mene. Od njih je potekla i intriga da se borim za vlast, što nije tačno. Druga intriga je da je Tito obrazovao partijsku komisiju na čelu sa Ratom Dugonjićem da ispituje mene, što takođe nije tačno. Tu komisiju je obrazovao CK Komunističke partije da ispituje Ivana Miškovića, koji je vodio istragu u slučaju Ranković. I ta komisija ga je smenila sa svih dužnosti. Optuživali su me da postavljam i smenjujem generale, a zašto nikad nisu rekli i argumentovali koga sam ja to smenila? Kod nas je uvek proveravala, zapošljavala i otpuštala UDBA, ali je najlakše bilo reći: proganja Jovanka. Niko se tada nije usudio da kaže pravu istinu. Eto, kako vidite, ja sam primala mnoge udarce koji su bili namenjeni Titu. Tako su svoje svinjarije pokrivali lažima i obmanjivali narod.
Ali, bez obzira na sve laži i spletke oko mene, drago mi je kad čujem da me naši ljudi nisu zaboravili. To mi greje dušu. Mnogi su mi nudili pomoć, čak i naši iseljenici iz inostranstva, kao i predsednik Gadafi, ali ja nisam smela da je prihvatim, jer je ovo državna kuća u kojoj ja nemam nikakva prava i o njoj ništa ne odlučujem.
Da li ste se za pomoć obraćali nekom zvaničniku?
Kome nisam? Preživela sam nekoliko smena vlasti i svakoj novoj vlasti sam se pisanim putem obraćala, ali odgovora nije bilo. Tek kad je posle 2000. godine došla nova vlast, posetio me je gospodin Šutanovac i u ime nove vlasti garantovao mi je bezbednost i sva prava. Ali nije prošlo ni nekoliko dana, pojavio se Marinković, šef službe obezbeđenja, koji je sve učinio da se ne sprovedu, čak i da se bojkotuju ministrova obećanja.
O vama kruži priča da ste nepoverljivi, nepristupačni...
Naravno da sam nepoverljiva prema prevarantima, kriminalcima i lažovima. Nepoverljiva sam samo i isključivo prema onima koji su mene progonili. Oni neće da kažu pravu istinu da bi sebe i svoja nedela zaštitili i to je razlog više što me godinama bestidno u javnosti predstavljaju kao nepristupačnu, maltene ludu ženu, teške naravi, koja neće da sarađuje, i kakvom već sve ne. A godinama mi ne dozvoljavaju da ostvarim svoja najelementarnija ljudska prava. S kim onda da sarađujem kad mi je po onoj narodnoj: „Kadija te tuži, kadija ti sudi”.
Izvor: Politika/Nada Torlak
Ljubičić je Titu postavio uslov: žena ili država. – Nije Tito obrazovao komisiju da ispita mene nego Ivana Miškovića zbog slučaja Ranković. – UDBA je uvek proveravala, zapošljavala i otpuštala – nisam ja.
Jovanka Broz
U jučerašnjem tekstu Jovanka Broz je povodom izložbe „Tito foto” i knjige „Titov dnevnik” objašnjavala da su naslednici bivšeg doživotnog predsednika Jugoslavije ona i Titov sin Aleksandar Miša. Danas ona govori ko, zašto i kako joj to pravo uskraćuje.
Šta mislite, koji je razlog što vam, uprkos sudskoj odluci po kojoj imate autorska prava, ta ista prava osporavaju?
Razlog je očigledan. Na stranu sada, poniženja, obespravljenost što sam kriva bez krivice, osuđena bez suda, jer da krivica postoji, verujte da me odavno ne bi bilo, o čemu ću pričati drugom prilikom, ali ako nekog ekonomski obespravite, dovedete do prosjačkog štapa, onda s tim čovekom možete da radite šta hoćete. Njemu su potpuno vezane ruke da se bori za svoja prava. Namerno su me ekonomski onemogućili da ne mogu da se pomognem. Pri tome, ostavinska rasprava nikako da se završi u sudu, iako je sud tražio da se obavi ostavinska rasprava, jer to neko očigledno namerno sprečava.
Kad su me silom, pod pretnjom oružja uterali u ovu kuću gde sam i danas, u kojoj sam zatekla silne straže i nadzor, znala sam tačno ko to sprovodi, ko je to organizovao i zašto.
Pa zašto?
Zato što sam znala od više svih tih špijuna zajedno ko je Titu bio odan, a ko nije. Ko je odavno radio protiv njega i protiv Jugoslavije. Ali o tom potom... Ovako, dakle, ni materijalno ne mogu da poboljšam svoj život. Što sam starija, sve je teže... A htela bih i imam potrebu da sredim kupatilo, iako nije moje, ali tu živim, da imam tuš, da sredim kuhinju, kupim šporet, televizor, da sredim... Sve su mi oteli da ne bih mogla sama sebi da pomognem. Nisam u materijalnoj mogućnosti da bilo koga zaposlim, odnosno da platim, a potreba mi je. Sa onim što dobijem mogu samo da se prehranim i koliko-toliko održavam higijenu kuće i popravku kućnih aparata.
Po važećem zakonu, sve supruge bivših predsednika, kao i supruge visokih funkcionera su materijalno obezbeđene, što znači da imaju pravo na penzije, svoje kuće, pravo na korišćenje brojnih povlastica. Čini se da ste samo vi stavljeni van zakona. Kako to objašnjavate?
One su u drugačijem položaju i iza njih stoje njihove partije, stoji država Srbija, a iza mene nema ko stati. Mene su proterali komunisti, čiji sam bila član, pa su se preko noći preokrenuli i postali socijalisti. Trebalo im je „samo” 30 godina da mi daju lična dokumenta koja su mi oteli. Ne bih ni to dobila da to nije uradio gospodin Ljajić. Ima li takav slučaj negde u svetu?
Zbog čega su vas se odrekli?
Pre svega, ja sam Srpkinja iz Hrvatske i Titova žena. Kao takva smetala sam nekim srpskim rukovodiocima kad su nekoliko godina pred Titovu smrt, počeli da ga ucenjuju: general Ljubičić i Pero Stambolić. Ljubičić mu je postavio uslov: žena ili država. Rekao mu je da mora da se razvede, što je Tito odbio. Ali, smetala sam i Hrvatima, odakle su počinjale i dolazile sve intrige oko mene. Od njih je potekla i intriga da se borim za vlast, što nije tačno. Druga intriga je da je Tito obrazovao partijsku komisiju na čelu sa Ratom Dugonjićem da ispituje mene, što takođe nije tačno. Tu komisiju je obrazovao CK Komunističke partije da ispituje Ivana Miškovića, koji je vodio istragu u slučaju Ranković. I ta komisija ga je smenila sa svih dužnosti. Optuživali su me da postavljam i smenjujem generale, a zašto nikad nisu rekli i argumentovali koga sam ja to smenila? Kod nas je uvek proveravala, zapošljavala i otpuštala UDBA, ali je najlakše bilo reći: proganja Jovanka. Niko se tada nije usudio da kaže pravu istinu. Eto, kako vidite, ja sam primala mnoge udarce koji su bili namenjeni Titu. Tako su svoje svinjarije pokrivali lažima i obmanjivali narod.
Ali, bez obzira na sve laži i spletke oko mene, drago mi je kad čujem da me naši ljudi nisu zaboravili. To mi greje dušu. Mnogi su mi nudili pomoć, čak i naši iseljenici iz inostranstva, kao i predsednik Gadafi, ali ja nisam smela da je prihvatim, jer je ovo državna kuća u kojoj ja nemam nikakva prava i o njoj ništa ne odlučujem.
Da li ste se za pomoć obraćali nekom zvaničniku?
Kome nisam? Preživela sam nekoliko smena vlasti i svakoj novoj vlasti sam se pisanim putem obraćala, ali odgovora nije bilo. Tek kad je posle 2000. godine došla nova vlast, posetio me je gospodin Šutanovac i u ime nove vlasti garantovao mi je bezbednost i sva prava. Ali nije prošlo ni nekoliko dana, pojavio se Marinković, šef službe obezbeđenja, koji je sve učinio da se ne sprovedu, čak i da se bojkotuju ministrova obećanja.
O vama kruži priča da ste nepoverljivi, nepristupačni...
Naravno da sam nepoverljiva prema prevarantima, kriminalcima i lažovima. Nepoverljiva sam samo i isključivo prema onima koji su mene progonili. Oni neće da kažu pravu istinu da bi sebe i svoja nedela zaštitili i to je razlog više što me godinama bestidno u javnosti predstavljaju kao nepristupačnu, maltene ludu ženu, teške naravi, koja neće da sarađuje, i kakvom već sve ne. A godinama mi ne dozvoljavaju da ostvarim svoja najelementarnija ljudska prava. S kim onda da sarađujem kad mi je po onoj narodnoj: „Kadija te tuži, kadija ti sudi”.
Izvor: Politika/Nada Torlak