Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Posle pada američkog satelita UARS, ista sudbina preti i nemačkom satelitu “Rosat”, koji već više od 20 godina kruži oko naše planete. Prema podacima Nemačkog vazduhoplovnog i astronautičkog centra (DLR), to će se najverovatnije dogoditi u novembru.
“Rosat” je 1990. godine lansiran u orbitu na visinu od oko 550 kilometara. Satelit sa dva teleskopa, težak 2,4 tone, uneo je revoluciju u rendgensku astronomiju.
Godine 1990. napravio je prvi rendgenski snimak Meseca, snimio je galaksiju Andromeda i prvi zabeležio rendgensko zračenje kometa. Osim toga, otkrio je brojne ostatke eksplozija supernove. Na osnovu podataka koje je prikupio, objavljeno je više od 8.000 naučnih publikacija.
Kako ističu stručnjaci DLR, satelit dimenzija 2,20 x 4,70 x 8,90 metara nema motor koji bi omogućio promenu njegove putanje ili njegovo namerno obaranje.
“Najnovija istraživanja navode na zaključak da bi oko 30 fragmenata ukupne težine 1,6 tona mogli da dospeju na površinu zemlje”, kaže DLR.
Tačno vreme ponovnog ulaska u atmosferu i mesto pada za sada je nemoguće predvideti, ali stručnjaci kažu da nema razloga za paniku, budući da svake godine na Zemlju padne više tona svemirskog otpada.
Zemlja bi uskoro trebala da se pripremi za mogući udar satelitskog teleskopa teškog skoro tri tone, koji se navodno oteo kontroli.
NASA
ROSAT- nemački rendgenski teleskop kruži oko Zemlje od 1990. i obezbedio je neprocenjive podatke o zvezdama, međutim, naučnici su izgubili kontakt sa njim 1999. godine.
Sada se predviđa da će satelit ući u zemljinu atmosferu pred kraj oktobra.
Iz nemačkog centra upozoravaju da će se 30 “odvojenih delova, težine oko 1.6 tona možda spustiti na površinu Zemlje”.
ROSAT-ovo ogledalo koje je otporno na toplotu ne može da izgori pri ponovnom ulasku u Zemlju, ali njegove krhotine mogu biti oštre poput žileta.
“Do sada, za više od 50 godina svemirske istorije delovi satelita nisu povredili nijednu osobu,” uverava Hajner Klinkard, iz Evropske svemirske agencije.
ROSAT je lansiran 1. juna 1990, iz Kejp Kanaverala (SAD) i prvobitno je zamišljeno da svoju misiju završi nakon 18 meseci. Međutim “radio” je duže od osam godina, a konačno je završio posao 12. februara 1999.
Sada se očekuje da udari u Zemlju u nekom trenutku između oktobra i decembra.
Rizik da neko bude povređen je mali, ali hitne službe u Nemačkoj (iako se ne zna gde će pasti) se spremaju u slučaju nepredviđenih situacija.
Prošlog meseca Nemačka svemirska agencija procenila je da su šanse 1 prema 2000 da ROSAT pogodi nekoga. Šanse da deo satelita udari u neku osobu su 1 prema 14 triliona.
“Nije moguće predvideti kada će se desiti ponovni ulazak satelita. Kako se ROSAT bude približavao, neizvesnost će se smanjivati. Međutim nikakve pouzdane prognoze nećemo imati o mestu silaska satelita do sat, dva pred njegov dolazak,” rekao je Hejner Klinkard.
[h=1]Novi satelit juri ka Zemlji [/h]Berlin - Nemački satelit veličine automobila juri ka Zemlji i krajem meseca neki njegovi delovi bi mogli da stignu do površine naše planete, prenose mediji.
Satelit ROSAT trebalo bi da stigne do Zemlje u periodu od 20. do 25. oktobra brzinom od 28.000 kilometara na sat, navodi se u saopštenju Nemačkog centra za aerosvemir (DLR).
"Najnovija studija pokazala je da postoji mogućnost da bi 30 delova teških ukupno 1,6 tona moglo da stigne do površine Zemlje“, dodaje se u saopštenju.
Agencija je navela i da se tačno vreme i lokacija eventualnog pada ne mogu precizno predvideti.
Prošlog meseca, američki satelit veličine autobusa uleteo je u Zemljinu atmosferu i prešavši Afriku i severni Atlantik završio u Pacifičkom okeanu u blizini Kalifornije. Izveštaja o eventualnoj šteti nije bilo.
Nefunkcionalni nemački satelit Rentgen (ROSAT), težak 2,7 tona, pao je sinoć na Zemlju, ali zvaničnici još uvek ne znaju mesto pada.
ROSAT, star 21 godinu, ušao je u Zemljinu atmosferu negde između 1.45 i 2.15 časova GMT.
“Trenutno nemamo informacija da li su delovi satelita pali na površinu Zemlje”, navedeno je u saopštenju Nemačkog vazduhoplovnog centra. Stručnjaci su ranije procenili da će oko 30 delova satelita, ukupne težine 1,9 tona, “preživeti” prolazak kroz atmosferu i pasti na površinu naše planete, krećući se brzinom do 450 kilometara na čas. Na osnovu opadajuće orbite letelice, ti delovi bi mogli da zahvate površinu dužine 80 kilometara.
ROSAT, koji je lansiran u orbitu Zemlje 1990, pokvario se osam godina kasnije. Nefunkcionalni satelit proveo je u orbiti više od decenije. Naučnici su prvo procenili da će pasti na Zemlju u novembru, ali je povećana solarna aktivnost dovela do ubrzanog opadanja ROSAT-ove orbite.
Nekoliko časova pre pada ROSAT-a, iz nemačkog Centra su saopštili da delovi satelita neće pogoditi Evropu, Afriku i Australiju. Naučnici su procenili da će satelit, na osnovu njegove orbite, možda biti iznad Azije u trenutku ulaska u atmosferu, a ne između Kanade i Južne Amerike, kako je ranije predviđeno.
Džonatan Mekdauel, naučnik Centra za astrofiziku Harvard-Smitsonijan u Masačusetsu, rekao je da izgleda da je letelica krenula da pada iznad jugoistočne Azije.
"Prema proračunima američkih stručnjaka, satelit je verovatno pao negde između Indijskog okeana kod obale Mjanmara, teritorije te zemlje, ili čak dalje, u Kini", rekao je Mekdauel.
On je istakao da su dva kineska grada sa milionima stanovnika Čongkving i Čengdu, bila na projektovanoj orbiti satelita u vreme pada.
“Ali, da je pao na tako gusto naseljeno područje, do sada bi bilo izveštaja”, dodao je on.
Pad ROSATA i satelita UARS u septembru ponovo je ukazao na rastući problem svemirskog otpada.
“Mi želimo da u budućnosti hvatimo satelite van kontrole. Radimo na tome da ih uhvatimo i da ih, u zavisnosti od njihovog stanja, kontrolisano spustimo na Zemlju ili rashodujemo”, rekao je Jan Verner iz Nemačkog vazduhoplovnog centra.
Letelica UARS, američke svemirske agencije NASA, najveći je satelit koji je pao nekontrolisano na Zemlju iz orbite od 1979. Prva američka svemirska stanica “Skajleb” pala je na našu planetu 1979, a njeni ostaci su pogodili Australiji i Indijski okean. Iste godine, NASA-in satelit Pegaz 2, koji je lansiran 1965, pao je iz orbite u Atlantski okean. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[h=1]Nemački satelit pao negde u Aziji [/h] Izvor: Beta
Berlin -- Nemački satelit "Rosat" pao je negde u jugoistočnoj Aziji, saopštili su američki naučnici, ali niko još nije siguran gde su njegovi delovi tačno udarili.
Foto: Beta
Većina delova naučno-istraživačkog satelita, koji je van funkcije već više od 10 godina, očekivalo se da će biti spaljeni tokom ulaska u atmosferu, ali do 30 delova, ukupne težine od 1,87 tona, mogli bi da udare o Zemlju brzinom od 450 kilometara na čas, saopstio je Nemački aerosvemirski centar. Džonatan Mekdauel, iz Centra za astrofiziku Harvard-Smitsonijan u Kembridžu, u američkoj državi Masačusets, izjavio je da izgleda da je satelit pao u jugoistočnoj Aziji, preneo je AP.
"Da su pali u naseljeno područje verovatno bi do sada bilo izveštaja", izjavio je Mekdauel.
Prema procenama na osnovu podataka koje je američka vojska poslala naučnicima, delovi satelita su verovatno pali negde istočno od Šri Lanke, iznad Indijskog okeana, ili Andamanskog mora, kod obale Mjanmara, a najdalje do teritorije Kine.
Satelit je ušao u atmosferu danas izmedju 1:45 i 2:15 sati po zapadnoevropskom vremenu, a trebalo mu je najviše 15 minuta da udari u zemlju.
Nekoliko sati pre njegovog ulaska u atmosferu, Nemački aerosvemirski centar je saopštio da se ne očekuje da će delovi pasti na tlo Evrope, Afrike i Australije.
Najveća pojedinačni deo satelita koji bi mogao da udari u Zemlju je ogledalo teleskopa koje je otporno na toplotu.
Naučno-istraživački satelit "Rosat" lansiran je u 1990. godine i isključen je 1999. pošto je korišćen za istraživanje crnih rupa i neutronskih zvezda, kao i za izvodjenje prvog svemirskog istraživanja izvora X-zraka koji su snimani teleskopom.
