Član
- Učlanjen(a)
- 29.06.2010
- Poruka
- 2.014
Јохан Волфганг Гете (28. август 1749. - 22. март 1832.) био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током 10 година и председник области Вајмар. Гете је био једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. века и почетком 19. века Аутор "Фауста" и "Теорије боја" ширио је свој утицај широм Европе, а током наредног века његова дела била су инспирација за многе музичке и драмске комаде.
Живот
Гете је рођен у Франкфурту на Мајни у Немачкој. Његов отац био је важна и поштована личност, и лично је надгледао образовање свог сина у почетку. Гете је студирао право на универзитету у Лајпцигу 1765., затим на, 1770. год. универзитету у Стразбургу, уз права похађа и ботанику, хемију, анатомију итд. У Стразбургу упознаје Хердера, који се већ прославио критичким списима. Под нјеговим утицајем, Гете починје да се интересује за поезију народног преданја и за немачку националну прошлост. Убрзо се уклапа у покрет Sturm & Drang. 1771. године ради у Франкфурту као адвокат; где издаје и књижевни часопис Gec fon Berlinhingen. 1772. године одлази, јер осећа да ремети мир између свог пријатеља Кестнера и његове веренице Шарлоте Буф. Та епизода, вест о самоубиству његовог позинаника Јерузалема, и догађај када му је речено да избегава кућу трговца Брентана са чијом је женом волео да свира, дали су му грађу за први роман. 1774. године издаје прман Јади младог Вертера, који постиже светску славу. Завршава Геца. Исте године се вери са Елизабет Шенеман (Лили његових песама) и одлази заувек из родног града. На позив Карла Августа, војводе од Сакс-Вајмара, отишао је 1775. у Вајмар, где је обављао низ политичких послова а на послетку је постао војводин главни саветник. Ускоро доводи Хердера, затим и Шилера. Вајмар постаје значајно духовно стециште Немачке. Упознаје Шарлоту фон Штајн којој посвећује 1700 писама. Од 1786. до 1788. путовао је Италијом и управљао војводским позориштем Вајмара. У то време је завршио Егмонта, преточио у стихове Ифигенију и започео Торквата Таса. Учествовао је у рату против Француске, и у наредном периоду склопио пријатељство са Фридрихом Шилером, које је потрајало до 1805. Оженио је Кристијану Вулпиус 1806. Од 1794. посветио се искључиво писању, и након низа непревазиђених дела, преминуо је у Вајмару 1832.
Дjела:
Романи
Јади младог Вертерa
Године учења Вилхема Мајстера
(1796)
Путовања Вилхема Мајстера
(1821)
Драме
Написао је преко сто драма.
Гец од Берлихингена (1773) - прва немачка драма са националним мотивом, оригинална по форми, пуна животне етике и историјске реалности.
Ифигенија у Таурису
Егмонт (1788)
Торквато Тасо (1789)
Фауст, први део (1808)
Фауст, други део (1832)
Пjесме
Прометеј 1
Краљ патуљак
Римске елегије (1795)
Reineke Fuchs
Године учења чаробњаштва
Херман и Доротеја (1797)
Научна дела
Метаморфоза биљака (1790)
Теорија боја (1810)
Путовање Италијом
Посмртна посла
Гетеови разговори
