- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Jezik se čuva od tuđih reči
Suzana BIJELIĆ | 09. maj 2011. 12:09 | Večernje novosti
Preterana je upotreba stranih reči u medijima i svakodnevnoj komunikaciji. Ovo je najprimetnije kod mladih koji su najotvoreniji za promene i najpodložniji nekritičkom usvajanju uticaja iz okruženja
Stefan Nemanja je na samrtnoj postelji izgovorio reči koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko – Sveti Sava: „Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika. Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.“
Ovo zaveštanje zvuči kao najcrnja slutnja kada je reč o sudbini jezika. Mogu li strane reči, kao moćno oružje, „ubiti“ neki jezik? Hoće li se mali jezici, u koje spada i naš, narednih decenija, pod uticajem globalizacije i engleskog jezika, menjati do neprepoznatljivosti?
Jezik je i u prošlosti bio toliko moćan, da su ga učeni ljudi i sveštenici i uopšte povlašćeni slojevi stanovništva koristili kao sredstvo da bi vladali. Vekovima su se sporazumevali na latinskom jeziku i tako iz komunikacije isključivali sve koji nisu govorili ovaj jezik. Savremeno doba donelo je i nov način izopštavanja iz komunikacije, jer je posredstvom kablovske televizije, interneta i ostalih tehnoloških čuda engleski jezik krenuo u osvajanje planete. Deluje da ćemo, koliko sutra, svi početi da atačujemo, forvardujemo, dilitujemo, smeštamo događaje i uspomene u foldere, da prezentujemo i hendlujemo stvari vodeći računa o pravom tajmingu, i to sve po difoltu. Izgleda da će ubrzo mnogo toga biti transparentno, bez mejkapa, ali uprkos tome ne i svima razumljivo.
Da ne bude zabune - jezik je živ, menja se, obogaćuje stranim rečima ako u maternjem nema dostojnih zamena, ili ako nam nedostaju sinonimi. Ipak, varvarizmi koji su nas preplavili, i to u zemlji koja se još bori da iskoreni nepismenost, mogli bi da budu velika prepreka za razumevanje između mladih i starijih osoba, pripadnika seoskih i gradskih sredina...
Poslednjih godina primetno je da sve češće i neumerenije upotrebljavamo engleske reči umesto pojmova za koje u srpskom jeziku postoji odgovarajuća reč. U toku je, na primer, epidemija engleske reči benefit, a „vakcine“, zasada, nema. U zavisnosti od konteksta, na mestima gde se ona pojavljuje godinama smo koristili reči korist, dobit, dobrobit... Nedavno je, međutim, čitavu lepezu domaćih reči zamenila ta tuđica, koju su u medije najpre uveli ekonomski stručnjaci, a sada je prekomerno izgovaraju svi, od socijalnih radnika do sportista.
Takođe, sve češće nas pozivaju na iventove i hepeninge, umesto na događaje, na parti umesto na žurku, idemo u šoping, a ne u kupovinu, svet mode nam je, između ostalog, doneo autfit, stajling, imidž, svet zabave – stejdž, sešn, rijaliti... I niko više nema problem sa starenjem, već sa ejdžingom. Stranim rečima naročito je začinjen govor političara, najčešće engleskim, a povremeno izvitoperenim, stavljenim u sedam padeža srpskog jezika. Napadači su postali atakeri, implementacija, za koju u srpskom jeziku postoji više reči (sprovođenje, primena, realizacija) svakodnevno se čuje sa TV ekrana, „preplavio“ nas je i konsenzus (saglasnost, slaganje, pristanak, odobrenje, jednoglasnost), umesto predstavnika imamo reprezente, umesto osobe koja mrzi – hejtera... I sve su to postali must have “ukrasi“ u maternjem jeziku, koje obilato koriste i estradne ličnosti. A neke od njih, nažalost, ne snalaze se najbolje ni sa maternjim, a kamoli engleskim.
Primetno je, takođe, da nam je jezik postao opterećen rečeničnim konstrukcijama koje nisu svojstvene našim jezičkim pravilima, već su preuzete iz engleskog i nemačkog jezika. Od reči ikad, na kraju rečenice, više ne može da se živi. Poslednji primer glasi: „Prenos venčanja princa Vilijama i Kejt Midlton najgledaniji je TV program ikada“. Ovakve greške posledica su bukvalnih, a ne kontekstualnih prevoda.
Iz SMS-ova je vidljivo da mnogi građani Srbije, iako pogrešno koriste rečcu ne u odričnim oblicima glagola (na primer „neznam“) pokazujući da im pravopis maternjeg jezika nije jača strana, uprkos tome rado poruku začinjavaju nekom stranom rečju ili slovom. To je pokazala i jedna studija beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja, obavljena među učenicima osnovnih škola. Gotovo jedna trećina đaka upotrebljava „w“ umesto „v“, slovo „y“ umesto „i“, više od jedne petine đaka u sastavu na srpskom koristi reči iz engleskog jezika, mnogi na kraju sastava pišu the end (kraj), ispred potpisa - by (od autora), a katkada i znak @ koji je obavezan u internet- adresama.
Briga za očuvanje maternjeg jezika trebalo bi da u nastupajućim godinama bude jedan od najvažnijih zadataka nadležnih državnih institucija, jer bi oklevanje moglo da dovede do toga da pismeni radovi školaraca uskoro budu napisani nekim jezikom razumljivijim onima što žive preko Atlantika nego većini građana Srbije.
ŠUTING UZ ŠOPING
„Dođite da šopingujete i da napravite shooting (šuting), (odnosno fotkanje- prim. aut.) sa poznatim i našim celebrity (slavnim - prim. aut.) ličnostima, na posebnom iventu (event), odnosno događaju! Ova poruka nedavno je elektronskom poštom stigla na adresu naše redakcije kao obaveštenje za naše čitaoce i ujedno poziv novinarima da isprate ovaj događaj! Ova jezička bomba bila je i inspiracija da se bavimo ovom problematikom, što, evo, i činimo ovim tekstom.
Reč stručnjaka: Prof.dr Divna Vuksanović:
Menjaju i “duh” srpskog jezika
A evo kako ovaj problem pojašnjava dr Divna Vuksanović, filozofkinja, estetičarka medija, kulturološkinja i profesorka na FDU u Beogradu.
* Smatrate li da je preterana upotreba stranih reči u javnom govoru znak obrazovanja ili neobrazovanja?
- Ima istine i u jednoj i u drugoj konstataciji: opšte obrazovanje, s jedne strane, podrazumeva učenje stranih jezika, ali bi, s druge strane, trebalo da podrazumeva i poznavanje (vrednosti) sopstvenog jezika. Često se dešava da se ovde poznavanje vlastitog, a i stranih jezika, svodi na meru površnih komunikacijskih obrazaca, što je stvar ne samo nepoznavanja određene jezičke kulture, već i odsustva usvajanja univerzalnih kulturnih vrednosti. Ukoliko ove promene osiromašuju jezik, umesto što ga bogate, reč je o nepoželjnim promenama, kako u jeziku, tako i u kulturi uopšte.
* Koliko mediji doprinose kvarenju i ugrožavanju srpskog jezika?
- Mas-mediji su uglavnom vođeni profitom, tako da se pitanjem jezičkih politika, osim sporadično, savremeni mediji uglavnom ne bave. Kulturna i obrazovna svrha medija danas su potisnute na marginu, u korist favorizovanja informacija i zabave. Svest o značaju jezika, njegovom bogaćenju i oplemenjivanju posredstvom medija, uglavnom iščezava na račun procesa koji idu u prilog nekulturi i jeftinom senzacionalizmu.
* Da li vas posebno iritira neka tuđica koja se često pojavljuje u medijima ili u svakodnevnom govoru?
- Više me od mehaničkog uvođenja tuđica u naš jezik brine izmena “duha” srpskog jezika, pod uticajem uvezenih jezičkih konstrukcija, ili, pak, idioma koji se, bez oslanjanja na domaća jezičko-misaona uporišta, nekritički primenjuju u našem jeziku. Izrazi “leptirići u stomaku”, primera radi, ili rečenični završeci prilogom “ikad”, kao i neopravdane izmene redosleda reči u rečenici, pokazuju ne samo nepoznavanje kulture izraza sopstvenog jezika, nego i nerazlikovanje duha jednog jezika u odnosu na neki drugi, pa tako i svođenja važnih razlika na banalna uopštavanja i pojednostavljenja.
* Trenutno se kod nas ne “uvoze” samo strane reči, već i previše licencnih emisija. Kako one utiču na obrazovanje i kulturu?
- Ova pojava nije po sebi loša, pod uslovom da kulturni identitet nije kategorija u nestajanju. Ukoliko, pak jeste, reč je o jednom posebnom obliku medijsko-kulturne represije i asimilacije.
* Da li imate utisak da neka određena vrsta ljudi ili socijalna grupa više od ostalih koristi tuđice i zašto?
- Ovu pojavu ponajviše primećujem kod mladih ljudi, jer su oni najotvoreniji za promene, a ujedno i najpodložniji nekritičkom usvajanju uticaja iz okruženja, odnosno iz tzv. medijske kulture.
* Univerzitetski profesori su poznati po tome da upotrebljavaju more stranih reči. Možete li da zamislite naučni rad u kojem nije upotrebljena nijedna tuđica? Zašto je bolje reći diskurs nego javni govor? Transparentan umesto otvoren, neskriven?
- U pogledu “jezika nauke” stvari stoje malo drukčije. Zamislite, na primer, situaciju u kojoj bi neko jezik matematičkih formula prevodio na tzv. prirodni jezik. Nauka bi trebalo da je univerzalna po svojim svojstvima i njen jezik obično nije isto što i prirodni jezik. Taj jezik je često prepun grecizama, latinizama, kao i opšteprihvaćenih jezičkih konvencija koje se preuzimaju, u različitim istraživačkim kontekstima, iz mnogobrojnih jezičkih kultura. Jezik koji insistira na “čistoti”, u smislu isključenja svih “spoljnih” uticaja, osuđen je, kao i u obratnom slučaju – onaj koji je prepun tuđica i stranih uticaja - na propadanje.
Suzana BIJELIĆ | 09. maj 2011. 12:09 | Večernje novosti
Preterana je upotreba stranih reči u medijima i svakodnevnoj komunikaciji. Ovo je najprimetnije kod mladih koji su najotvoreniji za promene i najpodložniji nekritičkom usvajanju uticaja iz okruženja
Stefan Nemanja je na samrtnoj postelji izgovorio reči koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko – Sveti Sava: „Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika. Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.“
Ovo zaveštanje zvuči kao najcrnja slutnja kada je reč o sudbini jezika. Mogu li strane reči, kao moćno oružje, „ubiti“ neki jezik? Hoće li se mali jezici, u koje spada i naš, narednih decenija, pod uticajem globalizacije i engleskog jezika, menjati do neprepoznatljivosti?
Jezik je i u prošlosti bio toliko moćan, da su ga učeni ljudi i sveštenici i uopšte povlašćeni slojevi stanovništva koristili kao sredstvo da bi vladali. Vekovima su se sporazumevali na latinskom jeziku i tako iz komunikacije isključivali sve koji nisu govorili ovaj jezik. Savremeno doba donelo je i nov način izopštavanja iz komunikacije, jer je posredstvom kablovske televizije, interneta i ostalih tehnoloških čuda engleski jezik krenuo u osvajanje planete. Deluje da ćemo, koliko sutra, svi početi da atačujemo, forvardujemo, dilitujemo, smeštamo događaje i uspomene u foldere, da prezentujemo i hendlujemo stvari vodeći računa o pravom tajmingu, i to sve po difoltu. Izgleda da će ubrzo mnogo toga biti transparentno, bez mejkapa, ali uprkos tome ne i svima razumljivo.
Da ne bude zabune - jezik je živ, menja se, obogaćuje stranim rečima ako u maternjem nema dostojnih zamena, ili ako nam nedostaju sinonimi. Ipak, varvarizmi koji su nas preplavili, i to u zemlji koja se još bori da iskoreni nepismenost, mogli bi da budu velika prepreka za razumevanje između mladih i starijih osoba, pripadnika seoskih i gradskih sredina...
Poslednjih godina primetno je da sve češće i neumerenije upotrebljavamo engleske reči umesto pojmova za koje u srpskom jeziku postoji odgovarajuća reč. U toku je, na primer, epidemija engleske reči benefit, a „vakcine“, zasada, nema. U zavisnosti od konteksta, na mestima gde se ona pojavljuje godinama smo koristili reči korist, dobit, dobrobit... Nedavno je, međutim, čitavu lepezu domaćih reči zamenila ta tuđica, koju su u medije najpre uveli ekonomski stručnjaci, a sada je prekomerno izgovaraju svi, od socijalnih radnika do sportista.
Takođe, sve češće nas pozivaju na iventove i hepeninge, umesto na događaje, na parti umesto na žurku, idemo u šoping, a ne u kupovinu, svet mode nam je, između ostalog, doneo autfit, stajling, imidž, svet zabave – stejdž, sešn, rijaliti... I niko više nema problem sa starenjem, već sa ejdžingom. Stranim rečima naročito je začinjen govor političara, najčešće engleskim, a povremeno izvitoperenim, stavljenim u sedam padeža srpskog jezika. Napadači su postali atakeri, implementacija, za koju u srpskom jeziku postoji više reči (sprovođenje, primena, realizacija) svakodnevno se čuje sa TV ekrana, „preplavio“ nas je i konsenzus (saglasnost, slaganje, pristanak, odobrenje, jednoglasnost), umesto predstavnika imamo reprezente, umesto osobe koja mrzi – hejtera... I sve su to postali must have “ukrasi“ u maternjem jeziku, koje obilato koriste i estradne ličnosti. A neke od njih, nažalost, ne snalaze se najbolje ni sa maternjim, a kamoli engleskim.
Primetno je, takođe, da nam je jezik postao opterećen rečeničnim konstrukcijama koje nisu svojstvene našim jezičkim pravilima, već su preuzete iz engleskog i nemačkog jezika. Od reči ikad, na kraju rečenice, više ne može da se živi. Poslednji primer glasi: „Prenos venčanja princa Vilijama i Kejt Midlton najgledaniji je TV program ikada“. Ovakve greške posledica su bukvalnih, a ne kontekstualnih prevoda.
Iz SMS-ova je vidljivo da mnogi građani Srbije, iako pogrešno koriste rečcu ne u odričnim oblicima glagola (na primer „neznam“) pokazujući da im pravopis maternjeg jezika nije jača strana, uprkos tome rado poruku začinjavaju nekom stranom rečju ili slovom. To je pokazala i jedna studija beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja, obavljena među učenicima osnovnih škola. Gotovo jedna trećina đaka upotrebljava „w“ umesto „v“, slovo „y“ umesto „i“, više od jedne petine đaka u sastavu na srpskom koristi reči iz engleskog jezika, mnogi na kraju sastava pišu the end (kraj), ispred potpisa - by (od autora), a katkada i znak @ koji je obavezan u internet- adresama.
Briga za očuvanje maternjeg jezika trebalo bi da u nastupajućim godinama bude jedan od najvažnijih zadataka nadležnih državnih institucija, jer bi oklevanje moglo da dovede do toga da pismeni radovi školaraca uskoro budu napisani nekim jezikom razumljivijim onima što žive preko Atlantika nego većini građana Srbije.
ŠUTING UZ ŠOPING
„Dođite da šopingujete i da napravite shooting (šuting), (odnosno fotkanje- prim. aut.) sa poznatim i našim celebrity (slavnim - prim. aut.) ličnostima, na posebnom iventu (event), odnosno događaju! Ova poruka nedavno je elektronskom poštom stigla na adresu naše redakcije kao obaveštenje za naše čitaoce i ujedno poziv novinarima da isprate ovaj događaj! Ova jezička bomba bila je i inspiracija da se bavimo ovom problematikom, što, evo, i činimo ovim tekstom.
Reč stručnjaka: Prof.dr Divna Vuksanović:
Menjaju i “duh” srpskog jezika
A evo kako ovaj problem pojašnjava dr Divna Vuksanović, filozofkinja, estetičarka medija, kulturološkinja i profesorka na FDU u Beogradu.
* Smatrate li da je preterana upotreba stranih reči u javnom govoru znak obrazovanja ili neobrazovanja?
- Ima istine i u jednoj i u drugoj konstataciji: opšte obrazovanje, s jedne strane, podrazumeva učenje stranih jezika, ali bi, s druge strane, trebalo da podrazumeva i poznavanje (vrednosti) sopstvenog jezika. Često se dešava da se ovde poznavanje vlastitog, a i stranih jezika, svodi na meru površnih komunikacijskih obrazaca, što je stvar ne samo nepoznavanja određene jezičke kulture, već i odsustva usvajanja univerzalnih kulturnih vrednosti. Ukoliko ove promene osiromašuju jezik, umesto što ga bogate, reč je o nepoželjnim promenama, kako u jeziku, tako i u kulturi uopšte.
* Koliko mediji doprinose kvarenju i ugrožavanju srpskog jezika?
- Mas-mediji su uglavnom vođeni profitom, tako da se pitanjem jezičkih politika, osim sporadično, savremeni mediji uglavnom ne bave. Kulturna i obrazovna svrha medija danas su potisnute na marginu, u korist favorizovanja informacija i zabave. Svest o značaju jezika, njegovom bogaćenju i oplemenjivanju posredstvom medija, uglavnom iščezava na račun procesa koji idu u prilog nekulturi i jeftinom senzacionalizmu.
* Da li vas posebno iritira neka tuđica koja se često pojavljuje u medijima ili u svakodnevnom govoru?
- Više me od mehaničkog uvođenja tuđica u naš jezik brine izmena “duha” srpskog jezika, pod uticajem uvezenih jezičkih konstrukcija, ili, pak, idioma koji se, bez oslanjanja na domaća jezičko-misaona uporišta, nekritički primenjuju u našem jeziku. Izrazi “leptirići u stomaku”, primera radi, ili rečenični završeci prilogom “ikad”, kao i neopravdane izmene redosleda reči u rečenici, pokazuju ne samo nepoznavanje kulture izraza sopstvenog jezika, nego i nerazlikovanje duha jednog jezika u odnosu na neki drugi, pa tako i svođenja važnih razlika na banalna uopštavanja i pojednostavljenja.
* Trenutno se kod nas ne “uvoze” samo strane reči, već i previše licencnih emisija. Kako one utiču na obrazovanje i kulturu?
- Ova pojava nije po sebi loša, pod uslovom da kulturni identitet nije kategorija u nestajanju. Ukoliko, pak jeste, reč je o jednom posebnom obliku medijsko-kulturne represije i asimilacije.
* Da li imate utisak da neka određena vrsta ljudi ili socijalna grupa više od ostalih koristi tuđice i zašto?
- Ovu pojavu ponajviše primećujem kod mladih ljudi, jer su oni najotvoreniji za promene, a ujedno i najpodložniji nekritičkom usvajanju uticaja iz okruženja, odnosno iz tzv. medijske kulture.
* Univerzitetski profesori su poznati po tome da upotrebljavaju more stranih reči. Možete li da zamislite naučni rad u kojem nije upotrebljena nijedna tuđica? Zašto je bolje reći diskurs nego javni govor? Transparentan umesto otvoren, neskriven?
- U pogledu “jezika nauke” stvari stoje malo drukčije. Zamislite, na primer, situaciju u kojoj bi neko jezik matematičkih formula prevodio na tzv. prirodni jezik. Nauka bi trebalo da je univerzalna po svojim svojstvima i njen jezik obično nije isto što i prirodni jezik. Taj jezik je često prepun grecizama, latinizama, kao i opšteprihvaćenih jezičkih konvencija koje se preuzimaju, u različitim istraživačkim kontekstima, iz mnogobrojnih jezičkih kultura. Jezik koji insistira na “čistoti”, u smislu isključenja svih “spoljnih” uticaja, osuđen je, kao i u obratnom slučaju – onaj koji je prepun tuđica i stranih uticaja - na propadanje.