Jahve jeste jedno od najvažnijih otkrivenja Božijeg karaktera i prirode. Ne i sve rečeno jer se Bog ne može obuhvatiti jednim nazivom, imenom niti bilo kojim. Ali Jahve ima veliko značenje i zato jeste nežajčešće korišćeno u Torah...oko 7000 puta..ispravi me..jel tako? Samo u Torah(Stari Zavet). Ali ono nije i uokviren naziv koji sve govori o Bogu.
Jehova ili Jahve je izgovor Bozjeg imena na nasem prostoru, s tim da je izgovor Jehova rasireniji u narodu pa se zato i koristi.Tako se prevelo Bozje ime je zapisano u Svetom pismu originalnim hebrejskim slovima "
יְהוָ֥ה " יְהוָ֥ה " od Jevrejskih suglasnika JHVH. Ovo pisanje je u Lenjingradskom kodeksu, dok su u starim zapisima pre Hrista drugacijeg oblika ,onako kako su se slova menjala do modernog doba.
Oko 7000 puta se spominje ovo ime,pa cak i u Novom Savezu. Kao sto ga sada nema cak ni u Starom savezu u vecini Biblija ,isto tako ga nema i u Novom savezu.
A razlog zasto je izbacen i iz cele Biblije pise i na nekoj drugoj temi koju sam postavio,ali da ne bi trazio taj tekst za svakoga ...
"
JHVH i Novi zavet problemi
Рани јеврејски записи показују да су хришћани јеврејског порекла користили Божје име у својим списима. Тосефта, збирка усмених закона која је комплетирана око 300. године н. е., у вези с хришћанским списима који би горели на сабат каже следеће: „Књиге јеванђелиста и књиге минима [за које се сматрало да су хришћани јеврејског порекла] не треба сачувати од ватре. Могу изгорети тамо где се налазе... оне и Божје име које је у њима.“ У истом делу цитира се рабин Јосе Галилејац који је живео почетком другог века н. е. Он каже да се другим данима „указивања на Божје име у њима [у хришћанским списима] исецају и одлажу, а остатак се спаљује“. Према томе, постоје чврсти докази да су Јевреји који су живели у другом веку н. е. сматрали да су хришћани у својим списима користили име Јехова.
Jeronim i JHVH
Име је било у њима
Можемо бити сигурни да је апостол Матеј укључио Божје име у своје еванђеље. А зашто? Зато што га је првобитно написао на хебрејском језику. У четвртом веку, Јероним, који је преводио латинску Вулгату, извештава: „Матеј, који се зове и Леви, а који је од порезника постао апостол, први је саставио еванђеље Христово у Јудеји на хебрејском језику... Ко га је касније превео на грчки није сасвим утврђено. Најзад, на хебрејском је сачувано све до данашњег дана у библиотеци Цезареје.“
Божје име се у грчким преводима „Старог завета“ задржавало далеко дуже време. У првој половини другог века наше ере, јеврејски прозелит Акила сачинио је нови превод Хебрејских списа на грчки језик, а у њему је Божје име представио тетраграматоном старохебрејским словима. У трећем веку Ориген је написао: „А и у много тачнијим манускриптима ИМЕ се појављује хебрејским словима, али не у савременим (словима), него у најстаријим.“
Чак у четвртом веку, Јероним пише у свом уводу књига Самуела и Краљевима: „И ми наилазимо на име Божје, тетраграматон (יהוה), у неким грчким књижицама све до данашњег дана исписаног старим словима.“
Јероним извештава да су га у његовом времену „неки неуки уобичавали због сличности слова, кад су наишли на (тетраграматон) у грчким књигама да читају ΠΙΠΙ.“
