Jesenje zasedanje Sabora SPC

[PYC]

Sutra počinje redovno jesenje zasedanje Sabora SPC




Tanjug | 16. 11. 2010. - 19:54h


U Manastiru Rakovica kod Beograda, sutra počinje redovno jesenje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) koji će, sada je izvesno, raspravljati o vladiki Artemiju i sinodskoj odluci da mu privremeno zabrani činodejstvovanje.

Patrijarh Irinej je, povodom špekulacija o raščinjavanju vladike Artemija i crkvenom raskolu, Tanjugu ranije rekao da je uveren da će se vladika Artemije "skrasiti".

On je juče, međutim, pozvao penzionisanog vladiku Artemija da na narednom Saboru svoje stavove "saobrazi sa saborskim odlukama" sa, kako se navodi, celokupnim sabornim predanjem pravoslavne Crkve i sa svim što se očekuje od jednog arhijereja SPC.

Patrijarh je vladiki Artemiju zamerio to što se predstavlja kao vrhovni kanonski sudija koji po svom nahođenju tumači šta je kanonsko, a šta nije kanosko u sinodskim odlukama.

Patrijarh Irinej vladiki zamera i to što je sebi prisvojio pravo da, kako se navodi, samovlasno odlučuje koje će sinodske odluke prihvatati, a koje ne.
Istovremeno, on penzionisanog vladiku uverava da nema nameru da ga odvoji od Boga niti, kako se navodi, osporava njegove nesporne ranije zasluge za srpsku Crkvu.

Artemiju je posebno zamereno to što je, uprkos upozorenjima, kako se navodi, još iz perioda blaženopočivšeg patrijarha Pavla do danas, nastavio sa polemikama i blaćenjem Svetog arhijerejskog sabora, Sinoda i patrijarha po medijima.

Sednica Sabora započeće sutra svetom arhijerejskom liturgijom, a potom i zaupokojenom liturgijum povodom godišnjice smrti srpskog patrijarha Pavla.
Sabor će zasedanje početi u Manastiru Rakovica, a potom će biti nastavljeno u Patrijaršiji.

Sabor će biti u znaku obeležavanja godišnjice smrti patrijarha Pavla, pa će 18. novembra na Kolarcu biti organizovana akademija pod nazivom "Budimo ljudi".
Poznavaoci crkvenih prilika kažu da jesenji Sabor uvek traje kraće od prolećnog i, prema pravilu, ne karakterišu ga velike odluke.

Izvesno je, međutim, da će na Saboru biti otpočeta rasprava o arondaciji ili "prekrajanju" eparhijskih granica, pre svega, stvaranju Raške eparhije.
Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije (Đurić) rekao je ranije Tanjugu da se u Sinodu i Saboru "ozbiljno razmišlja" o izdvajanju drevne Raške u posebnu eparhiju.

Vladika Grigorije nije negirao mogućnost da upravo on bude naimenovan za episkopa te buduće Raške episkopije.

 

[PYC]

Danas Sabor SPC


Artemiju preti crkveni sud




Izvor: Blic I. Kranječević | 17. 11. 2010. - 00:06h

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, koji zaseda danas, trebalo bi, između ostalog, da razmatra slučaj razrešenog episkopa raško-prizrenskog Artemija, koji od prve odluke kojom je razrešen dužnosti u javnosti poručuje da se takvoj odluci neće povinovati.

Kako se očekuje, Sabor će najverovatnije potvrditi ranije odluke Sinoda i Sabora, a ukoliko se razrešeni episkop ne povinuje takvoj odluci, može da dospe i na Veliki crkveni sud.

- Razrešeni episkop Artemije ima podršku među monasima iz Crne Reke i sa Kosova, a poziva se i na pojedine vladike. Ipak, dok se vladike zvanično ne izjasne na Saboru i tako mu pruže podršku, ne može se sa sigurnošću reći koliko sledbenika episkop Artemije zapravo ima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Njemu, takođe, podršku daje takozvana nacionalna elita, publicisti koji nisu crkvena lica, koji tvrde da je Artemije nepravedno odstranjen - kaže za “Blic” analitičar religije Mirko Đorđević.

Naš sagovornik napominje da je u Crkvi trenutno vrlo komplikovano stanje jer Artemije, bar prema onome kako se oglašava u javnosti, nema nameru da prihvati osudu, pa je veliko pitanje kako će se stvari dalje razvijati.

- Mnogi ovo nazivaju “Artemijskim raskolom”, a raskol je nešto najteže što može da pogodi crkvu. Patrijarhu Irineju je stalo da sačuva jedinstvo. Artemije sam navodi da to što čini čini iz “šišatovačkog egzila”, gde mu je, vladika sremski Vasilije pružio utočište. Ipak, Artemije može da se povinuje odluci Sabora o razrešenju, da prepusti Crkvi i patrijarhu dalje postupanje, a Crkva ima rešenje za sve situacije, pa čak i kada bi razrešeni episkop Artemije odbio da se povinuje odluci Sabora. Tada bi Visoki sud procesuirao bivšeg vladiku - precizira Đorđević.

Inače, razrešeni raško-prizrenski episkop Artemija novi “dom” našao je u manastiru Šišatovac na Fruškoj gori u Eparhiji sremskoj, po odluci na sednici Sinoda SPC u maju ove godine. On je razrešen upravljanja Eparhijom odlukom Sabora zbog svoje kanonske odgovornosti i krupnih zloupotreba novca u eparhiji pod njegovom upravom. On se od tada više puta u javnosti oglasio da tu odluku neće prihvatiti i da joj se neće povinovati. Patrijarh srpski Irinej naveo je u pismu da će današnji sabor raspravljati o odnosu Artemija prema saborskim odlukama i o njegovom shvatanju poretka iz pozicije umirovljenog arhijereja.

Sagovornik “Blica” napominje da je sve dosadašnje odluke patrijarh srpski Irinej doneo u skladu sa pravilima jer je većina na njegovoj strani. Kompromis je, kaže Đorđević, teoretski moguć, ali malo verovatan.

- Današnje zasedanje Sabora je redovno, jesenje, pa se očekuje i odluka o arondaciji eparhija odnosno utvrđivanju granica. Tako bi, na primer, od Raško-prizrenske eparhije, čiji je episkop Artemije bio, mogle da nastanu dve eparhije, a nije isključeno i da se to desi i sa Beogradsko-karlovačkom eparhijom, koja bi mogla da se podeli na tri manje, gde bi, uz patrijarha, koji je i mitropolit beogradsko-karlovački, bila još dva ili tri episkopa - pojašnjava Đorđević.

 

[PYC]

Aртемије подијелио епископе



Datum: 16.11.2010 22:00
Autor: Глас Српске


БЕОГРAД - Свети архијерејски сабор СПЦ, чије засједање почиње данас у Београду, највјероватније неће рашчинити умировљеног епископа рашко-призренског Aртемија, а није сигурно ни да ће донијети одлуку о подјелама великих епархија у Србији и расијању, преносе српски портали.

У дијелу епископата сматрају да би најбоље било да Aртемија Сабор пресели у београдску Патријаршију СПЦ, јер би се тиме, како кажу, ријешило питање масовног окупљања вјерника и монаха који су напустили своје манастире у Епархији рашко-призренској око њега.
Неки сматрају да би владику Aртемија у статусу умировљеника требало преселити у један од манастира на територији Рашке, укинути му синодске забране свештенодејства и исповиједања монаштва да би се више десетина монаха и монахиња који су пошли за својим духовним оцем вратило у манастире на Космет и у Рашку област.
Трећи су, пак, мишљења да би процес требало вратити на почетак, формирати црквени суд од најмање 12 владика за суђење епископу да би се утврдиле чињенице и Aртемије вратио на трон у своју бившу епархију.
Постоје и појединачна мишљења да би грађанску оптужницу за наводну проневјеру више од 300.000 евра црквеног новца, за шта су оптужени Предраг Суботички и Симеон Виловски, требало проширити и на Aртемија, јер је он у својству свједока на суду тврдио да су исплате вршене по његовом одобрењу, да је рађено све по прописима и да није било проневјере.
Патријарх српски Иринеј навео је да ће Сабор расправљати о односу умировљеног епископа Aртемија према саборским одлукама и схватању црквеног поретка.
- Свети архијерејски синод нема намеру да вас одваја од Бога, како тврдите, нити да оспорава све ваше неспорне раније заслуге за српску цркву, те очекујемо да на редовном заседању Светог архијерејског сабора своје ставове саобразите са саборским одлукама - навео је патријарх у одговору на допис Aртемија да се неће повиновати одлукама цркве.
Иако се најављује подјела постојећих територијално великих епархија, у епископским круговима кажу да је могућ само разговор, али да процес неће бити завршен у новембру.
Владика бачки Иринеј Буловић недавно је рекао да се у овом тренутку чини да је веома важно рјешавати питања регулације и можда арондације појединих епархија, с обзиром на промјене које су дошле у међувремену у саставу епископата.
Патријарх Иринеј недавно је оцијенио да "у овом тренутку Српска православна црква нема довољно могућности да успешно подели епархије и обезбеди за њих елементарне услове, какви су владичански дом, свештенство и све што једна епархија мора да има".
Парастос

Редовно јесење засједање Сабора СПЦ почеће ујутро у девет часова литургијом, послије које ће у манастиру Раковица код Београда бити служен парастос поводом годишњице од упокојења блаженопочившег патријарха српског Павла.