Zašto su povećane cene hleba i brašna
Ješćemo skup hleb jer smo izvezli pšenicu
Izvor: Blic V. Spasić | 04. 01. 2011. - 00:02h | Foto: D. Goll
BEOGRAD - Srbija bi ove godine mogla da uvozi pšenicu jer neće imati dovoljno za domaće potrebe, što bi moglo loše da se odrazi na cene hleba, brašna i testenine, čiji rast možemo da očekujemo već krajem januara.
Poskupljenje hleba posledica loše agrarne politike
Rod pšenice u svetu je mali, cena na berzama visoka, što je poskupelo hlebno zrno u Srbiji i povećalo izvoz.
- Imaćemo ogromnih problema da obezbedimo dovoljno pšenice krajem ove i početkom sledeće godine, od kraja ovogodišnje do početka žetve 2012. godine. To je posledica loše agrarne politike jer je država izgubila kontrolu nad ovom strateškom sirovinom - upozorava Miroslav Malešević, profesor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Iz zemlje je poslednjih meseci izvezeno od 400.000 do 600.000 tona pšenice. Zvuči skoro neverovatno, ali Srbija, prema rečima Maleševića, ne zna sa koliko pšenice raspolaže. - Ključni problem je u tome što niko nema uvid u bilanse pšenice i zbog toga nastaje nervoza. Niko živ ne zna koliko je otišlo napolje. Više od 400.000 tona u zrnu i još oko 100.000 tona u brašnu, to je izvesno. Ni toliki izvoz ne bi trebalo da bude problem jer je višak bio veći, ali je problem jer smo na jesen zasejali samo 480.000 hektara zvanično, a neke procene govore samo oko 420.000 - objašnjava Malešević.
Svi pokazatelji su, kaže, govorili da će pšenica biti deficitarna i skupa, ali samo naša država to nije videla, a trebalo je da vidi i utiče na to da se zaseje oko 600.000 hektara. Umesto da utiče na povećanje proizvodnje, država razmišlja o kontroli izvoza.
I u Uniji pekara Srbije misle da će pšenica morati da se uvozi, ali već sredinom godine. Zoran Pralica, predsednik ovog udruženja, kaže da država nije na vreme reagovala zaustavljanjem izvoza. On navodi da je dosad izvezeno 550.000-600.000 tona. Vukosav Saković, direktor poslovnog udruženja „Žita Srbije“, kaže da bi sada trebalo nešto uraditi da bi se zaštitili kupci hleba, brašna, testenine. U Ministarstvu trgovine razmišljaju o uvođenju izvoznih taksi, što bi bilo ravno zabrani, upozorava on.
Ministri se složili
Ministar trgovine Slobodan Milosavljević složio se s predlogom ministra poljoprivrede Saše Dragina o preduzimanju mera kako bi se izvoz pšenice opteretio carinom ili izvoznom taksom, što bi dovelo do destimulisanja izvoza. Dragin je krajem novembra izjavio da treba doneti mere kojima bi se predupredio izvoz pšenice.
Ješćemo skup hleb jer smo izvezli pšenicu
Izvor: Blic V. Spasić | 04. 01. 2011. - 00:02h | Foto: D. Goll
BEOGRAD - Srbija bi ove godine mogla da uvozi pšenicu jer neće imati dovoljno za domaće potrebe, što bi moglo loše da se odrazi na cene hleba, brašna i testenine, čiji rast možemo da očekujemo već krajem januara.
Poskupljenje hleba posledica loše agrarne politike
Rod pšenice u svetu je mali, cena na berzama visoka, što je poskupelo hlebno zrno u Srbiji i povećalo izvoz.
- Imaćemo ogromnih problema da obezbedimo dovoljno pšenice krajem ove i početkom sledeće godine, od kraja ovogodišnje do početka žetve 2012. godine. To je posledica loše agrarne politike jer je država izgubila kontrolu nad ovom strateškom sirovinom - upozorava Miroslav Malešević, profesor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Iz zemlje je poslednjih meseci izvezeno od 400.000 do 600.000 tona pšenice. Zvuči skoro neverovatno, ali Srbija, prema rečima Maleševića, ne zna sa koliko pšenice raspolaže. - Ključni problem je u tome što niko nema uvid u bilanse pšenice i zbog toga nastaje nervoza. Niko živ ne zna koliko je otišlo napolje. Više od 400.000 tona u zrnu i još oko 100.000 tona u brašnu, to je izvesno. Ni toliki izvoz ne bi trebalo da bude problem jer je višak bio veći, ali je problem jer smo na jesen zasejali samo 480.000 hektara zvanično, a neke procene govore samo oko 420.000 - objašnjava Malešević.
Svi pokazatelji su, kaže, govorili da će pšenica biti deficitarna i skupa, ali samo naša država to nije videla, a trebalo je da vidi i utiče na to da se zaseje oko 600.000 hektara. Umesto da utiče na povećanje proizvodnje, država razmišlja o kontroli izvoza.
I u Uniji pekara Srbije misle da će pšenica morati da se uvozi, ali već sredinom godine. Zoran Pralica, predsednik ovog udruženja, kaže da država nije na vreme reagovala zaustavljanjem izvoza. On navodi da je dosad izvezeno 550.000-600.000 tona. Vukosav Saković, direktor poslovnog udruženja „Žita Srbije“, kaže da bi sada trebalo nešto uraditi da bi se zaštitili kupci hleba, brašna, testenine. U Ministarstvu trgovine razmišljaju o uvođenju izvoznih taksi, što bi bilo ravno zabrani, upozorava on.
Ministri se složili
Ministar trgovine Slobodan Milosavljević složio se s predlogom ministra poljoprivrede Saše Dragina o preduzimanju mera kako bi se izvoz pšenice opteretio carinom ili izvoznom taksom, što bi dovelo do destimulisanja izvoza. Dragin je krajem novembra izjavio da treba doneti mere kojima bi se predupredio izvoz pšenice.