LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Intervju: Nikola Jovanović
Jeftinija država privlači investitore
Branislav Krivokapić | 12. 09. 2010. - 00:02h |
Glavni problem pri izradi i realizaciji budžeta u Srbiji je nedostatak prioritetnih investicija i projekata na osnovu kojih bi se sredstva raspoređivala po ministarstvima. Umesto toga svako ministarstvo lobira za što više novca na način da se skromni budžetski prihodi tretiraju kao ratni plen koji treba podeliti.
Predsednik Vlade i ministarstvo finansija imaju samo ulogu posrednika i brokera, umesto da budu lideri – kaže za “Blic nedelje” Nikola Jovanović, glavni urednik časopisa “Izazovi evropskih integracija”, koga uskoro čeka odbrana doktorske disertacije na univezitetu na kom je doktorirao i francuski predsednik Nikola Sarkozi.
A kako bi trebalo da se ponašaju naši ministri da postanu lideri?
– Logika pravljenja budžeta mora da se okrene. Mora da se pođe od toga šta su prioritetne potrebe, koji su ključni javni izdaci i ključne javne investicije, u koje oblasti Srbija želi da se više investira, a šta je spremna da žrtvuje. Kad se primeni princip – potreba stvara logiku, onda se stavke u budžetu više neće raspoređivati prema ministarstvima, nego prema projektima. Mi nemamo projektni buždet i nemamo definisane prioritete javne potrošnje. Gleda se isključivo kolika je projekcija prihoda i onda se novac raspodeljuje po principu koje je “veće” ministarstvo i ko je “jači” ministar. Ako nema liste prioriteta, to automatski znači da nema ni razvojne politike ni optimalne alokacije resursa.
Šta je za vas vrhunac fiskalne neodgovornosti?
– Nepostojanje vizije o optimalnoj strukturi javne potrošnje i neracionalno korišćenje međunarodnih kredita. Visina javne potrošnje u Srbiji se često pominje kao glavni problem, mada je ona negde na nivou evropskog proseka (oko 42 odsto BDP). Ona se ipak mora dalje smanjivati, jer je Srbija siromašna zemlja u potrazi za investitorima, pa je imperativ jeftina država i mala vlada. Ali još veći problem je korišćenje javnih resursa. Takođe i način na koji se (ne)koriste međunarodni krediti ukazuje na slabost administracije i nedostatak konkretnih ideja o javnim investicijama.
Zalažete se za formiranje revizorskog suda kao nezavisne institucije sa više ovlašćenja od Državne revizorske komisije. Kako ćemo formirati taj sud ako smo i za DRI jedva našli dovoljan broj stručnih i “podobnih” kadrova koji pristaju da rade za “male pare”?
– Uz više novca, jače kadrove i veću nezavisnost, revizorski sud će biti nadležan da oceni i celishodnost trošenja sredstava, a ne samo zakonitost. A to je put da se u državne organe uvede ono što je ključno – kultura rezultata. A plate neka budu iste, ali neka bude jači uticaj i veći ugled. U Francuskoj takve institucije vode bivši predsednici.
A gde se na planu kontrole javnog sektora nalazi Srbija u odnosu na Francusku?
– Francuska je krajem 2009. donela program pod nazivom „Veliki kredit“ u iznosu od 35 milijardi evra za finansiranje budućnosti (13 milijardi iz budžeta), pre svega za nauku i obrazovanje. Svako poređenje bi bilo neumesno.
Zašto tvrdite da se nalazimo u ekonomskoj pat poziciji?
– Zato što nema jasne ideje na koji način Srbija treba da promeni svoju privrednu strukturu i model razvoja. Socijalni mir se kupuje stimulisanjem domaće potražnje kroz potrošačke kredite i kroz masovno zapošljavanje u javnom sektoru, ali to je guranje problema pod tepih, ne njihovo rešavanje. Tehnološka osnova i privredna struktura Srbije nisu se promenili ni nakon petooktobarskih promena. Obim izvoza se povećava, ali struktura je slična onoj na početku tranzicije – uglavnom sirovine i poluproizvodi. To ukazuje da nije došlo do kvalitativnih promena. Za vreme Tita smo živeli od stranih kredita, za vreme Miloševića od amortizacije infrastrukture, a bojim se da i danas dobrim delom živimo od te amortizacije i od žrtvovanja srednjoročnih i dugoročnih prioriteta zarad kratkoročnih.
Kakvo je vaše mišljenje o tezi da će se Evropska unija raspasti pre nego što Srbija postane njen član?
– Špenglerovska proročanstva o sumraku Zapada i raspadu EU popularna su u Srbiji i pokazuju tragičnu odsutnost praktičnog uma i kulture rezultata. Dok čekamo novu geopolitičku i vrednosnu sliku sveta, sami propadamo i nestajemo. Moramo tražiti najbolja rešenja u sadašnjem trenutku, a ne čekati da se svet promeni kako bi nama bio više po volji. Evropske integracije su istorijski proces koji se neće ni naglo ni brzo okrenuti. To je nacionalni interes Srbije i Srba koji žive u okolnim državama. EU vam je kao Liga šampiona. Tu se učite diplomatiji, modernizujete procedure, uvodite elektronsku vladu. Samo po sebi to ne znači pehar, ali igrate s najboljima. Neće Partizan nikad biti kao Mančester. I Srbija nikad neće biti kao Nemačka. Ali će igrati u ligi šampiona. A ne, kao Zvezda, da igra derbi sa Teleoptikom ili Jagodinom.
Moda u Evropi
Zakon o fiskalnoj odgovornosti je napisan stručno, ali problem je što u Srbiji nema kategorije “sistemskih zakona”, pa svi zakoni imaju istu pravnu snagu. Zato smatram da gornje vrednosti budžetskog deficita i javnog duga treba uneti u ustav, kao što je to nedavno uradila Nemačka, kaže Jovanović. O tome ozbiljno razmišlja i Francuska, to je sada moda u Evropi, kaže on. Jer, kad nešto stavite u ustav, makar formalno, ne možete mu osporiti pravnu snagu.
Divim se Verici Barać
Neke od nezavisnih institucija u Srbiji vlast izvrgava ruglu.
– Kod nas nezavisne kontrolne institucije nisu nastale kao plod političke volje, već pod pritiskom EU. Zato se na mnoge načine opstruiše njihov rad a kontrolni i nadzorni mehanizam ograničavaju i obesmišljavaju. Ja se divim Verici Barać što ima toliko entuzijazma da, uprkos opstrukciji Vlade, iznosi neke stvari. Po pitanju nekih stručnih ocena i po pitanju stila rada ja se s njom ne slažem, ali joj odajem priznanje što je mobilisala javno mnjenje za mnoge afere na koje je prva skrenula pažnju, a one su vremenom postale tolike da ni vlast više nije mogla da ih ignoriše.
Blic
Jeftinija država privlači investitore
Branislav Krivokapić | 12. 09. 2010. - 00:02h |
Glavni problem pri izradi i realizaciji budžeta u Srbiji je nedostatak prioritetnih investicija i projekata na osnovu kojih bi se sredstva raspoređivala po ministarstvima. Umesto toga svako ministarstvo lobira za što više novca na način da se skromni budžetski prihodi tretiraju kao ratni plen koji treba podeliti.
Predsednik Vlade i ministarstvo finansija imaju samo ulogu posrednika i brokera, umesto da budu lideri – kaže za “Blic nedelje” Nikola Jovanović, glavni urednik časopisa “Izazovi evropskih integracija”, koga uskoro čeka odbrana doktorske disertacije na univezitetu na kom je doktorirao i francuski predsednik Nikola Sarkozi.
A kako bi trebalo da se ponašaju naši ministri da postanu lideri?
– Logika pravljenja budžeta mora da se okrene. Mora da se pođe od toga šta su prioritetne potrebe, koji su ključni javni izdaci i ključne javne investicije, u koje oblasti Srbija želi da se više investira, a šta je spremna da žrtvuje. Kad se primeni princip – potreba stvara logiku, onda se stavke u budžetu više neće raspoređivati prema ministarstvima, nego prema projektima. Mi nemamo projektni buždet i nemamo definisane prioritete javne potrošnje. Gleda se isključivo kolika je projekcija prihoda i onda se novac raspodeljuje po principu koje je “veće” ministarstvo i ko je “jači” ministar. Ako nema liste prioriteta, to automatski znači da nema ni razvojne politike ni optimalne alokacije resursa.
Šta je za vas vrhunac fiskalne neodgovornosti?
– Nepostojanje vizije o optimalnoj strukturi javne potrošnje i neracionalno korišćenje međunarodnih kredita. Visina javne potrošnje u Srbiji se često pominje kao glavni problem, mada je ona negde na nivou evropskog proseka (oko 42 odsto BDP). Ona se ipak mora dalje smanjivati, jer je Srbija siromašna zemlja u potrazi za investitorima, pa je imperativ jeftina država i mala vlada. Ali još veći problem je korišćenje javnih resursa. Takođe i način na koji se (ne)koriste međunarodni krediti ukazuje na slabost administracije i nedostatak konkretnih ideja o javnim investicijama.
Zalažete se za formiranje revizorskog suda kao nezavisne institucije sa više ovlašćenja od Državne revizorske komisije. Kako ćemo formirati taj sud ako smo i za DRI jedva našli dovoljan broj stručnih i “podobnih” kadrova koji pristaju da rade za “male pare”?
– Uz više novca, jače kadrove i veću nezavisnost, revizorski sud će biti nadležan da oceni i celishodnost trošenja sredstava, a ne samo zakonitost. A to je put da se u državne organe uvede ono što je ključno – kultura rezultata. A plate neka budu iste, ali neka bude jači uticaj i veći ugled. U Francuskoj takve institucije vode bivši predsednici.
A gde se na planu kontrole javnog sektora nalazi Srbija u odnosu na Francusku?
– Francuska je krajem 2009. donela program pod nazivom „Veliki kredit“ u iznosu od 35 milijardi evra za finansiranje budućnosti (13 milijardi iz budžeta), pre svega za nauku i obrazovanje. Svako poređenje bi bilo neumesno.
Zašto tvrdite da se nalazimo u ekonomskoj pat poziciji?
– Zato što nema jasne ideje na koji način Srbija treba da promeni svoju privrednu strukturu i model razvoja. Socijalni mir se kupuje stimulisanjem domaće potražnje kroz potrošačke kredite i kroz masovno zapošljavanje u javnom sektoru, ali to je guranje problema pod tepih, ne njihovo rešavanje. Tehnološka osnova i privredna struktura Srbije nisu se promenili ni nakon petooktobarskih promena. Obim izvoza se povećava, ali struktura je slična onoj na početku tranzicije – uglavnom sirovine i poluproizvodi. To ukazuje da nije došlo do kvalitativnih promena. Za vreme Tita smo živeli od stranih kredita, za vreme Miloševića od amortizacije infrastrukture, a bojim se da i danas dobrim delom živimo od te amortizacije i od žrtvovanja srednjoročnih i dugoročnih prioriteta zarad kratkoročnih.
Kakvo je vaše mišljenje o tezi da će se Evropska unija raspasti pre nego što Srbija postane njen član?
– Špenglerovska proročanstva o sumraku Zapada i raspadu EU popularna su u Srbiji i pokazuju tragičnu odsutnost praktičnog uma i kulture rezultata. Dok čekamo novu geopolitičku i vrednosnu sliku sveta, sami propadamo i nestajemo. Moramo tražiti najbolja rešenja u sadašnjem trenutku, a ne čekati da se svet promeni kako bi nama bio više po volji. Evropske integracije su istorijski proces koji se neće ni naglo ni brzo okrenuti. To je nacionalni interes Srbije i Srba koji žive u okolnim državama. EU vam je kao Liga šampiona. Tu se učite diplomatiji, modernizujete procedure, uvodite elektronsku vladu. Samo po sebi to ne znači pehar, ali igrate s najboljima. Neće Partizan nikad biti kao Mančester. I Srbija nikad neće biti kao Nemačka. Ali će igrati u ligi šampiona. A ne, kao Zvezda, da igra derbi sa Teleoptikom ili Jagodinom.
Moda u Evropi
Zakon o fiskalnoj odgovornosti je napisan stručno, ali problem je što u Srbiji nema kategorije “sistemskih zakona”, pa svi zakoni imaju istu pravnu snagu. Zato smatram da gornje vrednosti budžetskog deficita i javnog duga treba uneti u ustav, kao što je to nedavno uradila Nemačka, kaže Jovanović. O tome ozbiljno razmišlja i Francuska, to je sada moda u Evropi, kaže on. Jer, kad nešto stavite u ustav, makar formalno, ne možete mu osporiti pravnu snagu.
Divim se Verici Barać
Neke od nezavisnih institucija u Srbiji vlast izvrgava ruglu.
– Kod nas nezavisne kontrolne institucije nisu nastale kao plod političke volje, već pod pritiskom EU. Zato se na mnoge načine opstruiše njihov rad a kontrolni i nadzorni mehanizam ograničavaju i obesmišljavaju. Ja se divim Verici Barać što ima toliko entuzijazma da, uprkos opstrukciji Vlade, iznosi neke stvari. Po pitanju nekih stručnih ocena i po pitanju stila rada ja se s njom ne slažem, ali joj odajem priznanje što je mobilisala javno mnjenje za mnoge afere na koje je prva skrenula pažnju, a one su vremenom postale tolike da ni vlast više nije mogla da ih ignoriše.
Blic