- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Polovina stanovništva u Srbiji nema redovno sva tri dnevna obroka
Previše obaveza tokom dana, svakodnevna trka i jurnjava doveli su do toga da skoro polovina stanovništva u Srbiji nema redovno sva tri dnevna obroka. Ishrana, pri tom, nije samo neredovna, već je i nekvalitetna. Doručak i ručak su obično iz pekare ili kioska brze hrane, a večera kasno uveče, opet nešto na brzinu od suhomesnatih proizvoda. Dešava se da prođu nedelje, a da na mnogim porodičnim trpezama ne zamiriše kuvano jelo. Uz povremena prejedanja tokom svakojakih proslava, a bez fizičke aktivnosti, čak se i kod dece razvijaju takve životne navike, pa kasnije odbijaju svaku vrstu zdravije ishrane.
Gde odlazi staro meso
Koliko se danas loše hranimo, najbolje su pokazala nedavno sprovedena istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović – Batut“. Njihovi rezultati kažu da samo polovina stanovništva u Srbiji svakodnevno jede voće i povrće, ostali to povremeno rade, a ima i onih koji voće i povrće ne jedu nikako! Naravno, tu nije kraj lošim navikama. Na trpeze se uglavnom iznosi beli hleb dok crni, koji je zdraviji, jede svega 14, 8 odsto stanovništva. Ribu, koja je poznati saveznik našeg organizma u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, jednom nedeljno jede svaka druga osoba. Ni mleko i mlečni proizvodi nisu svakodnevna stavka u ovdašnjim kuhinjama. Redovno ih konzumira svega 42,6 odsto stanovnika, a da pri tom retko ko od njih razmišlja o sadržaju masti u mleku. Žitarice, koje su veoma važne u ishrani, svakodnevno jede samo dva odsto stanovništva, dok ih čak 62,2 odsto uopšte ne jede.
Rezultati istraživanja jesu poražavajući, ali su i očekivani s obzirom na to da smo među vodećim zemljama u Evropi po kardiovaskularnim oboljenjima, karcinomu dojke i debelog creva, a svemu tome u velikoj meri su doprinele i loše navike u ishrani. Prof. dr Branko Jakovljević iz Instituta za ishranu Medicinskog fakulteta veruje da je stvarna slika o navikama u ishrani još gora od one iz istraživanja:
- U ovakvim anketama ispitanici uvek imaju želju da se predstave mnogo boljim nego što jesu. To ima za posledicu davanje ulepšanih odgovora koji ne odgovaraju realnosti. Podaci dobijeni na osnovu potrošnje osnovnih životnih namirnica daju pouzdanije rezultate. A prema tim izvorima potrošnja ribe, mlečnih proizvoda, voća i povrća po glavi stanovnika je deleko manja nego što podrazumevaju preporuke pravilne ishrane. U poređenju sa razvijenim zemljama potrošnja ribe u našoj sredini je manja četiri puta, a potrošnja mesa, mleka i povrća dva puta.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) kažu da bi roditelji posebno morali da obrate pažnju gde im deca jedu i da im onemoguće pristup brzoj hrani, ali apeluju i na nadležne inspekcije da ih redovno kontrolišu.
- Više puta smo se pitali gde završava staro meso iz mesara, pošto znamo da nijedna kafilerija u Srbiji ne radi. Imamo saznanja da većina mesa završi u proizvodima kao što su ćevapi, pljeskavice, kobasice. Još većina mesara nudi besplatno pečenje ovih proizvoda na roštilju, kako bi ih bar dobro termički obradili. Nažalost, danas ne postoje redovne kontrole takvih objekata, tako da potrošačima ostaje da otvore četvore oči pri kupovini ovih proizvoda - kaže Goran Papović, potpredsednik NOPS–a.
Obrada uništi 90 odsto vrednosti
Masovna proizvodnja hrane, korišćenje neorganskih, veštačkih đubriva u velikoj meri je dovela do osiromašenja tla i samim tim do smanjenja nutritivne vrednosti biljaka. Brojna istraživanja pokazuju da danas jedemo namirnice koje sadrže značajno manje vitamina i minerala nego pre samo 30 godina. Upotreba ovih đubriva pored toga dovela je i do stvaranje novih sojeva biljaka koje su vrlo osetljive na delovanje raznih bolesti i insekata, tako da danas pojedini usevi uopšte ne mogu da prežive bez prskanja pesticidima.
- Pesticidi se navode kao mogući uzročnici degenarativnih poremećaja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Dalje, uobičajeni postupak distribucije voća i povrća je branje biljaka pre potpune zrelosti, nakon čega se obrađuju sulfitima i drugim hemikalijama u cilju poboljšanja izgleda i trajnosti. Pre nego stigne do naše trpeze, hrana prolazi kroz mnoštvo postupaka obrade, a svaki od njih, takođe, smanjuje količinu hranljivih materija u njoj. Procenjuje se da se tokom industrijske prerade namirnica bitno smanjuje biološka vrednost. Gubitak vrednih materija iz hrane iznosi do 90 odsto - kaže dr Jakovljević.
Prema istraživanju Ministarstva zdravlja 54 odsto stanovništva u našoj zemlji ima problem sa viškom kilograma, od čega je 37 odsto predgojazno, a 17 odsto stanovništva ima gojaznost kao dijagnozu. Čak 100.000 ljudi ima telesnu težinu između 120 i 170 kilograma.
Eksplozija gojaznosti
Ono što posebno zabrinjava je epidemija gojaznosti među decom. Istraživanja Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta, koja su rađena u centralnim beogradskim opštinama, pokazala su da prekomernu telesnu težinu ima 34,2 odsto mališana uzrasta od šest do deset godina. Gojaznih je bilo čak 12,7 odsto.
Stručnjaci kažu da je do eksplozije gojaznosti došlo od Drugog svetskog rata naovamo. Potpuno su promenjeni stilovi života kojima nismo uspeli da se prilagodimo, odnosno izgubila se ravnoteža između unetih kalorija i njihove potrošnje. Englezi su radili veliku studiju o gojaznosti koja je pokazala da ljudi od sedamdesetih godina prošlog veka na ovamo mnogo manje jedu. Unos kalorija smanjen je za 20 odsto, ali je njihova potrošnja smanjena mnogo više. Mali broj ljudi je fizički aktivan, a sve više se koriste blagodeti savremene tehnologije.
Teška oboljenja
Gojaznost, naravno, nije samo estetski problem već je uzročnik nastanka mnogih bolesti, pre svega bolesti srca i krvnih sudova, ali i pojedinih maligniteta.
- Gojaznost predstavlja snažan faktor rizika za nastanak brojnih oboljenja, poput povišenog šećera, masnoća u krvi, metaboličkog sindroma, koronarnih bolesti, povišenog krvnog pritiska, bolesti žučne kese, osteoartritisa kolena i kukova. Naravno, ovde nije kraj, jer i za druge bolesti gojaznost predstavlja nešto slabiji, ali vrlo prisutan rizik. Tu spadaju karcinom dojke kod žena i karcinom debelog creva, disbalans reproduktivnih hormona, bol u lumbalnom delu kičme, povećan rizik kod anestezije - objašnjava prof. dr Branko Jakovljević i dodaje da su čak i osobe koje imaju telesnu težinu u granicama normale, ako se pogrešno hrane, pod velikim zdravstvenim rizikom.
Izvor:Blic
Previše obaveza tokom dana, svakodnevna trka i jurnjava doveli su do toga da skoro polovina stanovništva u Srbiji nema redovno sva tri dnevna obroka. Ishrana, pri tom, nije samo neredovna, već je i nekvalitetna. Doručak i ručak su obično iz pekare ili kioska brze hrane, a večera kasno uveče, opet nešto na brzinu od suhomesnatih proizvoda. Dešava se da prođu nedelje, a da na mnogim porodičnim trpezama ne zamiriše kuvano jelo. Uz povremena prejedanja tokom svakojakih proslava, a bez fizičke aktivnosti, čak se i kod dece razvijaju takve životne navike, pa kasnije odbijaju svaku vrstu zdravije ishrane.
Gde odlazi staro meso
Koliko se danas loše hranimo, najbolje su pokazala nedavno sprovedena istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović – Batut“. Njihovi rezultati kažu da samo polovina stanovništva u Srbiji svakodnevno jede voće i povrće, ostali to povremeno rade, a ima i onih koji voće i povrće ne jedu nikako! Naravno, tu nije kraj lošim navikama. Na trpeze se uglavnom iznosi beli hleb dok crni, koji je zdraviji, jede svega 14, 8 odsto stanovništva. Ribu, koja je poznati saveznik našeg organizma u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, jednom nedeljno jede svaka druga osoba. Ni mleko i mlečni proizvodi nisu svakodnevna stavka u ovdašnjim kuhinjama. Redovno ih konzumira svega 42,6 odsto stanovnika, a da pri tom retko ko od njih razmišlja o sadržaju masti u mleku. Žitarice, koje su veoma važne u ishrani, svakodnevno jede samo dva odsto stanovništva, dok ih čak 62,2 odsto uopšte ne jede.
Rezultati istraživanja jesu poražavajući, ali su i očekivani s obzirom na to da smo među vodećim zemljama u Evropi po kardiovaskularnim oboljenjima, karcinomu dojke i debelog creva, a svemu tome u velikoj meri su doprinele i loše navike u ishrani. Prof. dr Branko Jakovljević iz Instituta za ishranu Medicinskog fakulteta veruje da je stvarna slika o navikama u ishrani još gora od one iz istraživanja:
- U ovakvim anketama ispitanici uvek imaju želju da se predstave mnogo boljim nego što jesu. To ima za posledicu davanje ulepšanih odgovora koji ne odgovaraju realnosti. Podaci dobijeni na osnovu potrošnje osnovnih životnih namirnica daju pouzdanije rezultate. A prema tim izvorima potrošnja ribe, mlečnih proizvoda, voća i povrća po glavi stanovnika je deleko manja nego što podrazumevaju preporuke pravilne ishrane. U poređenju sa razvijenim zemljama potrošnja ribe u našoj sredini je manja četiri puta, a potrošnja mesa, mleka i povrća dva puta.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) kažu da bi roditelji posebno morali da obrate pažnju gde im deca jedu i da im onemoguće pristup brzoj hrani, ali apeluju i na nadležne inspekcije da ih redovno kontrolišu.
- Više puta smo se pitali gde završava staro meso iz mesara, pošto znamo da nijedna kafilerija u Srbiji ne radi. Imamo saznanja da većina mesa završi u proizvodima kao što su ćevapi, pljeskavice, kobasice. Još većina mesara nudi besplatno pečenje ovih proizvoda na roštilju, kako bi ih bar dobro termički obradili. Nažalost, danas ne postoje redovne kontrole takvih objekata, tako da potrošačima ostaje da otvore četvore oči pri kupovini ovih proizvoda - kaže Goran Papović, potpredsednik NOPS–a.
Obrada uništi 90 odsto vrednosti
Masovna proizvodnja hrane, korišćenje neorganskih, veštačkih đubriva u velikoj meri je dovela do osiromašenja tla i samim tim do smanjenja nutritivne vrednosti biljaka. Brojna istraživanja pokazuju da danas jedemo namirnice koje sadrže značajno manje vitamina i minerala nego pre samo 30 godina. Upotreba ovih đubriva pored toga dovela je i do stvaranje novih sojeva biljaka koje su vrlo osetljive na delovanje raznih bolesti i insekata, tako da danas pojedini usevi uopšte ne mogu da prežive bez prskanja pesticidima.
- Pesticidi se navode kao mogući uzročnici degenarativnih poremećaja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Dalje, uobičajeni postupak distribucije voća i povrća je branje biljaka pre potpune zrelosti, nakon čega se obrađuju sulfitima i drugim hemikalijama u cilju poboljšanja izgleda i trajnosti. Pre nego stigne do naše trpeze, hrana prolazi kroz mnoštvo postupaka obrade, a svaki od njih, takođe, smanjuje količinu hranljivih materija u njoj. Procenjuje se da se tokom industrijske prerade namirnica bitno smanjuje biološka vrednost. Gubitak vrednih materija iz hrane iznosi do 90 odsto - kaže dr Jakovljević.
Prema istraživanju Ministarstva zdravlja 54 odsto stanovništva u našoj zemlji ima problem sa viškom kilograma, od čega je 37 odsto predgojazno, a 17 odsto stanovništva ima gojaznost kao dijagnozu. Čak 100.000 ljudi ima telesnu težinu između 120 i 170 kilograma.
Eksplozija gojaznosti
Ono što posebno zabrinjava je epidemija gojaznosti među decom. Istraživanja Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta, koja su rađena u centralnim beogradskim opštinama, pokazala su da prekomernu telesnu težinu ima 34,2 odsto mališana uzrasta od šest do deset godina. Gojaznih je bilo čak 12,7 odsto.
Stručnjaci kažu da je do eksplozije gojaznosti došlo od Drugog svetskog rata naovamo. Potpuno su promenjeni stilovi života kojima nismo uspeli da se prilagodimo, odnosno izgubila se ravnoteža između unetih kalorija i njihove potrošnje. Englezi su radili veliku studiju o gojaznosti koja je pokazala da ljudi od sedamdesetih godina prošlog veka na ovamo mnogo manje jedu. Unos kalorija smanjen je za 20 odsto, ali je njihova potrošnja smanjena mnogo više. Mali broj ljudi je fizički aktivan, a sve više se koriste blagodeti savremene tehnologije.
Teška oboljenja
Gojaznost, naravno, nije samo estetski problem već je uzročnik nastanka mnogih bolesti, pre svega bolesti srca i krvnih sudova, ali i pojedinih maligniteta.
- Gojaznost predstavlja snažan faktor rizika za nastanak brojnih oboljenja, poput povišenog šećera, masnoća u krvi, metaboličkog sindroma, koronarnih bolesti, povišenog krvnog pritiska, bolesti žučne kese, osteoartritisa kolena i kukova. Naravno, ovde nije kraj, jer i za druge bolesti gojaznost predstavlja nešto slabiji, ali vrlo prisutan rizik. Tu spadaju karcinom dojke kod žena i karcinom debelog creva, disbalans reproduktivnih hormona, bol u lumbalnom delu kičme, povećan rizik kod anestezije - objašnjava prof. dr Branko Jakovljević i dodaje da su čak i osobe koje imaju telesnu težinu u granicama normale, ako se pogrešno hrane, pod velikim zdravstvenim rizikom.
Izvor:Blic
