LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Japanci grade svemirski lift do 2050.
[/h] Izvor: Tanjug
Japanska građevinska kompanija iz Tokija "Obayashi Corp." planira da izgradi "lift ka svemiru" do 2050. godine, za prevoz putnika i tereta u vozilu duž trake od ugljeničnih nanocevi, koje će dosezati četvrtinu puta ka Mesecu.
Foto: J.o/Wikimedia Commons/Flickr
Putovaće se sa Zemlje do terminala koji će imati istraživačku stanicu, a nalaziće se na nekih 36.000 kilometara. Vozilo će putovati brzinom od 200 kilometara na čas i putovanje će trajati oko nedelju dana.
Predviđano je da protivteg na kraju kabla, na 96.000 kilometara od tla, fiksira ceo sklop povezan sa stanicom. Solarni paneli, koji će se nalaziti na istoj visini kao i terminal, obezbeđivaće električnu energiju za potrebe lifta, dok će se višak vraćati nazad na Zemlju.
Koncept liftova koji dosežu do svemira je poznat još od 1895. godine, kada je ruski naučnik Konstantin Ciolkovski, tzv. otac moderne kosmologije, bio inspirisan novoizgradenim Ajfelovim tornjem osmislio ideju slobodnostojeće kule koja dostiže geostacionarnu orbitu sa površine Zemlje. Ideja je od tada postala obeležje naučne fantastike, ali u poslednjih nekoliko godina su održane konferencije na ovu temu, a NASA je takođe aktivno učestvovala u naporima da ih učini stvarnim.
Pronalaženje materijala koji je dovoljno lagan i jak da stvori tako dugački kabl je značajna prepreka. Kompanija "Obayashi" i drugi veruju da nanocevi ugljenika mogu to da ostvare, što će biti presudno za uspeh ovog ambicioznog projekta. Ta kompanija još uvek ne daje procene o vrednosti projekta. Oni se nadaju da će svemirski lift moći da preveze 30 putnika u isto vreme duž kabla pomoću magnetnih linearnih motora.
Japanska kompanija, takode, nije otkrila lokaciju za svemirski lift, ali pošto se lift oslanja na centripetalnu silu u cilju zatezanja sajle, bazna stanica mora da se nalazi duž ili barem blizu ekvatora.
[/h] Izvor: Tanjug
Japanska građevinska kompanija iz Tokija "Obayashi Corp." planira da izgradi "lift ka svemiru" do 2050. godine, za prevoz putnika i tereta u vozilu duž trake od ugljeničnih nanocevi, koje će dosezati četvrtinu puta ka Mesecu.
Foto: J.o/Wikimedia Commons/Flickr
Predviđano je da protivteg na kraju kabla, na 96.000 kilometara od tla, fiksira ceo sklop povezan sa stanicom. Solarni paneli, koji će se nalaziti na istoj visini kao i terminal, obezbeđivaće električnu energiju za potrebe lifta, dok će se višak vraćati nazad na Zemlju.
Koncept liftova koji dosežu do svemira je poznat još od 1895. godine, kada je ruski naučnik Konstantin Ciolkovski, tzv. otac moderne kosmologije, bio inspirisan novoizgradenim Ajfelovim tornjem osmislio ideju slobodnostojeće kule koja dostiže geostacionarnu orbitu sa površine Zemlje. Ideja je od tada postala obeležje naučne fantastike, ali u poslednjih nekoliko godina su održane konferencije na ovu temu, a NASA je takođe aktivno učestvovala u naporima da ih učini stvarnim.
Pronalaženje materijala koji je dovoljno lagan i jak da stvori tako dugački kabl je značajna prepreka. Kompanija "Obayashi" i drugi veruju da nanocevi ugljenika mogu to da ostvare, što će biti presudno za uspeh ovog ambicioznog projekta. Ta kompanija još uvek ne daje procene o vrednosti projekta. Oni se nadaju da će svemirski lift moći da preveze 30 putnika u isto vreme duž kabla pomoću magnetnih linearnih motora.
Japanska kompanija, takode, nije otkrila lokaciju za svemirski lift, ali pošto se lift oslanja na centripetalnu silu u cilju zatezanja sajle, bazna stanica mora da se nalazi duž ili barem blizu ekvatora.