Srbija dogodine članica Svetske trgovinske organizacije
Izvoziće samo one firme koje se spreme na vreme
Marija Škrbić | 01. 11. 2010. - 00:02h | Foto: S. Mirković | Izvor: Blic
Srbija će najverovatnije tokom sledeće godine postati članica Svetske trgovinske organizacije. To konkretno znači da će domaći izvoznici robu moći da izvoze na veći broj tržišta pod daleko povoljnijim uslovima, da će domaće tržište biti liberalnije i konkurentnije i da će srpski potrošači u svojim radnjama konačno imati veći izbor roba po nižim cenama.
Da bi bili prisutni na stranim tržištima proizvodnju treba prilagoditi svetskim zahtevima
Članstvo u ovoj organizaciji predstavlja jedan od ključnih koraka integracije zemlje u moderne međunarodne ekonomske odnose, ali i neophodan korak u procesu pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji. Pregovori Srbije o članstvu u STO ušli su u petu godinu, a Bojana Todorović, pomoćnik ministra ekonomije zadužena za multilateralnu, regionalnu i trgovinsku saradnju, ističe da to nije neobično za ovaj proces i da se Srbija nalazi u poodmakloj fazi. Do sada je, kaže, održano devet sastanaka radne grupe za pristupanje Srbije STO i rešena su uglavnom sva glavna sistemska pitanja.
- To je vrlo složen proces, posebno ako se ima u viduda Srbija bilateralno pregovara sa 13 članica (SAD, EU, Kanada, Japan, Švajcarska, Norveška, Koreja, Brazil, Ekvador, Salvador, Honduras, Ukrajina i Panama). Neki od njih su već završeni, a očekuje se da većina preostalih biti zaključena ove godine. U tom smislu Srbija bi mogla da pristupi STO u toku 2011. godine. Posmatrajući napredak postignut do ovog trenutka, čvrsto verujemo da je ova prognoza realistična - kaže Todorovićeva.
Glavni motiv otpočinjanja procesa pristupanja Srbije u STO, kaže Todorovićeva, bila je integracija u međunarodni trgovinski sistem kroz ugradnju svetskih pravila i disciplina u domaći, ali pretvaranje Srbije u pouzdano i predvidivo okruženje, prepoznatljivo većini zemalja.
- Efekti učlanjenja u STO na duži rok su rast BDP-a i stope zapošljavanja. Ništa manje važne nisu koristi za potrošače, proistekle iz liberalnijih i konkurentnijih tržišnih uslova. Osim toga Srbija će po ulasku u STO, kroz status najpovlašćenije države i nacionalni tretman imati bolji pristup tržištima 153 zemlje koje su članice ove organizacije. A to će uticati kako na raznolikost izvoza tako i na povećanje zarade od izvoza, što bi takođe imalo pozitivan uticaj na rast BDP - ističe Todorovićeva.
Ekonomista Aleksandar Stevanović dodaje da će se sa članstvom u ovoj organizaciji Srbiji otvoriti tržišta kao što su SAD, Australija ili afričke zemlje.
- To svakako nosi ogromnu korist domaćoj proizvodnji. Pitanje je samo koliko će naše firme to i iskoristiti. Da biste bili prisutni na tim tržištima proizvodnju treba prilagoditi svetskim zahtevima. One firme koje ne budu spremne na te uslove, ne treba ni da se bave poslom. Umesto njih tu šansu će iskoristiti stranci koji će doći u Srbiju pokupovati firme i ubirati profit - kaže Stevanović i dodaje da benefit neće izostati ni kada su u pitanju potrošači jer članstvo u STO znači liberalnije tržište, veću konkurenciju i niže cene proizvoda.
Da ulazak u STO pre svega znači fer-plej tržišnu utakmicu slaže se i Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije “Tarket istočna Srbija”. On, međutim, ocenjuje da Srpska ekonomija neće imati veće koristi od ovog članstva, budući da naša privreda trenutno skoro da i nema šta da ponudi stranim tržištima.
- Stalno se hvalimo kako naš izvoz raste, ali ako iz tog izvoza izdvojite proizvode “Ju-Es stila” i poljoprivredne proizvode kao što su kukuruz, žito, voće, videćete jad i bedu s kojom raspolažemo. Lepo je što se nova tržišta otvaraju, ali pitanje je hoćemo li imati šta da im ponudimo. Zbog toga domaći privrednici treba da počnu da traže rešenje u partnerskim ugovorima sa firmama iz recimo Nemačke ili Italije, koji mogu da im pomognu kako u marketinškom delu, tako i u proizvodnji - kaže Pavičić.
Principi na kojima počiva STO
- Princip napovlašćenije nacije - izjednačava zemlje u pogledu pristupa tržištima.
- Nacionalni tretman - podrazumeva isti tretman strane i domaće robe, stranih i domaćih pružalaca usluga i trgovinskih marki, patenata i prava na kopiranje.
- Princip transparentnosti - podrazumeva obavezivanje na maksimalnu carinsku stopu.
- Predvidivost - obezbeđuje da sve informacije o propisima, postupcima i procedurama vezanim za trgovinu budu unapred i lako dostupne, čime bi se obezbedila stabilnost.
Članstvo u STO
- STO danas broji 153 članice.
- Proces pristupa u STO od početka pregovora u proseku traje 6,4 godine.
- Pregovore je najbrže zaključio Kirgistan, za manje od tri godine, a najduže je trebalo Kini - preko 15 godina.
- Iz regionu jugoistočne Evrope još jedino Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina nisu članice ove organizacije.
Osnovne prednosti
- mogućnost pristupa tržištima drugih zemalja pod povoljnijim uslovima
- izuzetno važan signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidivosti ekonomskog sistema
- dugoročno podsticanje ekonomskog razvoja i trgovine
- podsticaj za pregovore o članstvu sa EU-om
- korišćenje međunarodno dogovorenog mehanizma rešavanja trgovinskih sporova u zaštiti sopstvenih trgovinskih interesa
Izvoziće samo one firme koje se spreme na vreme
Marija Škrbić | 01. 11. 2010. - 00:02h | Foto: S. Mirković | Izvor: Blic
Srbija će najverovatnije tokom sledeće godine postati članica Svetske trgovinske organizacije. To konkretno znači da će domaći izvoznici robu moći da izvoze na veći broj tržišta pod daleko povoljnijim uslovima, da će domaće tržište biti liberalnije i konkurentnije i da će srpski potrošači u svojim radnjama konačno imati veći izbor roba po nižim cenama.
Da bi bili prisutni na stranim tržištima proizvodnju treba prilagoditi svetskim zahtevima
Članstvo u ovoj organizaciji predstavlja jedan od ključnih koraka integracije zemlje u moderne međunarodne ekonomske odnose, ali i neophodan korak u procesu pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji. Pregovori Srbije o članstvu u STO ušli su u petu godinu, a Bojana Todorović, pomoćnik ministra ekonomije zadužena za multilateralnu, regionalnu i trgovinsku saradnju, ističe da to nije neobično za ovaj proces i da se Srbija nalazi u poodmakloj fazi. Do sada je, kaže, održano devet sastanaka radne grupe za pristupanje Srbije STO i rešena su uglavnom sva glavna sistemska pitanja.
- To je vrlo složen proces, posebno ako se ima u viduda Srbija bilateralno pregovara sa 13 članica (SAD, EU, Kanada, Japan, Švajcarska, Norveška, Koreja, Brazil, Ekvador, Salvador, Honduras, Ukrajina i Panama). Neki od njih su već završeni, a očekuje se da većina preostalih biti zaključena ove godine. U tom smislu Srbija bi mogla da pristupi STO u toku 2011. godine. Posmatrajući napredak postignut do ovog trenutka, čvrsto verujemo da je ova prognoza realistična - kaže Todorovićeva.
Glavni motiv otpočinjanja procesa pristupanja Srbije u STO, kaže Todorovićeva, bila je integracija u međunarodni trgovinski sistem kroz ugradnju svetskih pravila i disciplina u domaći, ali pretvaranje Srbije u pouzdano i predvidivo okruženje, prepoznatljivo većini zemalja.
- Efekti učlanjenja u STO na duži rok su rast BDP-a i stope zapošljavanja. Ništa manje važne nisu koristi za potrošače, proistekle iz liberalnijih i konkurentnijih tržišnih uslova. Osim toga Srbija će po ulasku u STO, kroz status najpovlašćenije države i nacionalni tretman imati bolji pristup tržištima 153 zemlje koje su članice ove organizacije. A to će uticati kako na raznolikost izvoza tako i na povećanje zarade od izvoza, što bi takođe imalo pozitivan uticaj na rast BDP - ističe Todorovićeva.
Ekonomista Aleksandar Stevanović dodaje da će se sa članstvom u ovoj organizaciji Srbiji otvoriti tržišta kao što su SAD, Australija ili afričke zemlje.
- To svakako nosi ogromnu korist domaćoj proizvodnji. Pitanje je samo koliko će naše firme to i iskoristiti. Da biste bili prisutni na tim tržištima proizvodnju treba prilagoditi svetskim zahtevima. One firme koje ne budu spremne na te uslove, ne treba ni da se bave poslom. Umesto njih tu šansu će iskoristiti stranci koji će doći u Srbiju pokupovati firme i ubirati profit - kaže Stevanović i dodaje da benefit neće izostati ni kada su u pitanju potrošači jer članstvo u STO znači liberalnije tržište, veću konkurenciju i niže cene proizvoda.
Da ulazak u STO pre svega znači fer-plej tržišnu utakmicu slaže se i Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije “Tarket istočna Srbija”. On, međutim, ocenjuje da Srpska ekonomija neće imati veće koristi od ovog članstva, budući da naša privreda trenutno skoro da i nema šta da ponudi stranim tržištima.
- Stalno se hvalimo kako naš izvoz raste, ali ako iz tog izvoza izdvojite proizvode “Ju-Es stila” i poljoprivredne proizvode kao što su kukuruz, žito, voće, videćete jad i bedu s kojom raspolažemo. Lepo je što se nova tržišta otvaraju, ali pitanje je hoćemo li imati šta da im ponudimo. Zbog toga domaći privrednici treba da počnu da traže rešenje u partnerskim ugovorima sa firmama iz recimo Nemačke ili Italije, koji mogu da im pomognu kako u marketinškom delu, tako i u proizvodnji - kaže Pavičić.
Principi na kojima počiva STO
- Princip napovlašćenije nacije - izjednačava zemlje u pogledu pristupa tržištima.
- Nacionalni tretman - podrazumeva isti tretman strane i domaće robe, stranih i domaćih pružalaca usluga i trgovinskih marki, patenata i prava na kopiranje.
- Princip transparentnosti - podrazumeva obavezivanje na maksimalnu carinsku stopu.
- Predvidivost - obezbeđuje da sve informacije o propisima, postupcima i procedurama vezanim za trgovinu budu unapred i lako dostupne, čime bi se obezbedila stabilnost.
Članstvo u STO
- STO danas broji 153 članice.
- Proces pristupa u STO od početka pregovora u proseku traje 6,4 godine.
- Pregovore je najbrže zaključio Kirgistan, za manje od tri godine, a najduže je trebalo Kini - preko 15 godina.
- Iz regionu jugoistočne Evrope još jedino Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina nisu članice ove organizacije.
Osnovne prednosti
- mogućnost pristupa tržištima drugih zemalja pod povoljnijim uslovima
- izuzetno važan signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidivosti ekonomskog sistema
- dugoročno podsticanje ekonomskog razvoja i trgovine
- podsticaj za pregovore o članstvu sa EU-om
- korišćenje međunarodno dogovorenog mehanizma rešavanja trgovinskih sporova u zaštiti sopstvenih trgovinskih interesa