- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Izvoz na kinesko tržište 30 puta manji od uvoza
Izvor:
Blic.rs
Želim ti puno sreće i zdravlja, sve ostalo možeš da kupiš kod Kineza - pošalica je koja se često može čuti među građanima. Da je kineska roba zaista preplavila domaće tržište potvrđuju podaci Špoljnotrgovinske komore BiH prema kojima je u toku prošle godine iz ove azijske zemlje direktno uvezeno robe u vrednosti od skoro 240 miliona KM.
S druge strane, vrednost izvoza robe iz BiH na kinesko tržište bila je čak 30 puta manja od uvoza i iznosila je oko osam miliona KM. Iz Kine se najviše uvozio tekstil, odeća i obuća u vrednosti od oko 47 miliona KM.
Samo obuće je uvezeno u vrednosti od 14 miliona KM. Na drugom mestu su razni mehanički uređaji kojih je uvezeno u vrednosti od 32 miliona KM i električne mašine u vrednosti od 28 miliona KM. Vrednost uvezenih igračaka iznosila je sedam miliona KM, a raznih torbi i nesesera oko četiri miliona KM.
Vrednost uvoza raznih lampi i reflektora iznosila je blizu četiri miliona KM. Isto toliko bila je vrednost uvezenog kineskog nameštaja, dok je oko 2,5 miliona KM bila vrednost uvezenih kada, sudopera, umivaonika i bidea. Keramičkog posuđa uvezeno je u vrednosti od oko tri miliona KM. U BiH je iz Kine uvezeno i pet miliona vredan obrađeni kamen za spomenike i građevine.
U toku prošle godine iz Kine nismo uvozili meso i mleko, ali smo u Kinu izvozili ove proizvode, mada veoma malo - u vrednosti od svega 978 KM. Isto je i sa domaćim vinom kojeg je izvezeno u Kinu u vrednosti od oko 78.000 KM. Uzme li se u obzir potencijal BiH u proizvodnji hrane i broj Kineza, jasno je da se ovi i drugih prehrambenih proizvodi mogu u daleko većem obimu izvoziti na kinesko tržište.
Ekonomski analitičari ocenjuju da se domaći proizvođači tekstila na primer, ne mogu nadmetati sa nelojalnom konkurencijom iz Kine. Ali zato šansu treba tražiti u izvozu hrane na kinesko tržište. U Kinu se zasad izvoze samo male serije ovih proizvoda. Ekonomisti smatraju da je mogućnost izvoza ovih proizvoda na kinesko tržište daleko veća, ali da domaći proizvođači ne mogu proizvesti dovoljne količine za njihove potrebe.
- Oni traže nekog ko će proizvesti i isporučiti deset kontejnera hrane, a naši proizvođači ne mogu proizvesti ni tri, i to je ograničavajući faktor - kaže ekonomista Zorana Pavlović.
Prema njegovim rečima, treba raditi na uvezivanju domaćih proizvođača, pa i sa onima iz zemalja regiona i uspostavljanju saradnje bar sa određenim delovima kineskih tržišta.
- U Kini ima 63 kantona, svaki od njih je bar dva-tri puta veći od BiH. Ako bi naši udruženi proizvođači uspeli da hranom podmiruju bar jedan, to bi bio dobar rezultat i u tom smeru treba ići - istakao je Pavlović.
Izvor:
Blic.rs
Želim ti puno sreće i zdravlja, sve ostalo možeš da kupiš kod Kineza - pošalica je koja se često može čuti među građanima. Da je kineska roba zaista preplavila domaće tržište potvrđuju podaci Špoljnotrgovinske komore BiH prema kojima je u toku prošle godine iz ove azijske zemlje direktno uvezeno robe u vrednosti od skoro 240 miliona KM.
S druge strane, vrednost izvoza robe iz BiH na kinesko tržište bila je čak 30 puta manja od uvoza i iznosila je oko osam miliona KM. Iz Kine se najviše uvozio tekstil, odeća i obuća u vrednosti od oko 47 miliona KM.
Samo obuće je uvezeno u vrednosti od 14 miliona KM. Na drugom mestu su razni mehanički uređaji kojih je uvezeno u vrednosti od 32 miliona KM i električne mašine u vrednosti od 28 miliona KM. Vrednost uvezenih igračaka iznosila je sedam miliona KM, a raznih torbi i nesesera oko četiri miliona KM.
Vrednost uvoza raznih lampi i reflektora iznosila je blizu četiri miliona KM. Isto toliko bila je vrednost uvezenog kineskog nameštaja, dok je oko 2,5 miliona KM bila vrednost uvezenih kada, sudopera, umivaonika i bidea. Keramičkog posuđa uvezeno je u vrednosti od oko tri miliona KM. U BiH je iz Kine uvezeno i pet miliona vredan obrađeni kamen za spomenike i građevine.
U toku prošle godine iz Kine nismo uvozili meso i mleko, ali smo u Kinu izvozili ove proizvode, mada veoma malo - u vrednosti od svega 978 KM. Isto je i sa domaćim vinom kojeg je izvezeno u Kinu u vrednosti od oko 78.000 KM. Uzme li se u obzir potencijal BiH u proizvodnji hrane i broj Kineza, jasno je da se ovi i drugih prehrambenih proizvodi mogu u daleko većem obimu izvoziti na kinesko tržište.
Ekonomski analitičari ocenjuju da se domaći proizvođači tekstila na primer, ne mogu nadmetati sa nelojalnom konkurencijom iz Kine. Ali zato šansu treba tražiti u izvozu hrane na kinesko tržište. U Kinu se zasad izvoze samo male serije ovih proizvoda. Ekonomisti smatraju da je mogućnost izvoza ovih proizvoda na kinesko tržište daleko veća, ali da domaći proizvođači ne mogu proizvesti dovoljne količine za njihove potrebe.
- Oni traže nekog ko će proizvesti i isporučiti deset kontejnera hrane, a naši proizvođači ne mogu proizvesti ni tri, i to je ograničavajući faktor - kaže ekonomista Zorana Pavlović.
Prema njegovim rečima, treba raditi na uvezivanju domaćih proizvođača, pa i sa onima iz zemalja regiona i uspostavljanju saradnje bar sa određenim delovima kineskih tržišta.
- U Kini ima 63 kantona, svaki od njih je bar dva-tri puta veći od BiH. Ako bi naši udruženi proizvođači uspeli da hranom podmiruju bar jedan, to bi bio dobar rezultat i u tom smeru treba ići - istakao je Pavlović.