Izveštaj HRV: Evropa vraća Rome na Kosovo u nevolje
BEOGRAD/PRIŠTINA – Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRV) upozorila je da bi evropske zemlje trebalo da prestanu da deportuju Rome i pripadnike drugih manjina na Kosovo, jer su tamo suočeni s diskriminacijom i oskudicom koje su ravne kršenju ljudskih prava.
U izveštaju „Raseljena prava: Prisilan povratak Roma, Aškalija i Egipćana iz Zapadne Evrope na Kosovo”, objavljenom na internet sajtu HRV, dokumentuju se ozbiljni problemi u oblasti ljudskih prava sa kojima se suočavaju oni koji su se sa Kosova zaputili ka Zapadnoj Evropi, ali su potom vraćeni.
HRV navodi da su Romi na Kosovu bili na meti nasilnih napada, a neki kosovski Albanci s prezrenjem su ih odbacivali kao navodne saradnike manjinske srpske populacije.
Oni danas imaju problema pri dobijanju ličnih dokumenata i povraćaju imovine. Imaju teškoća u pristupu stanovanju, zdravstvenoj nezi i uslugama socijalne pomoći. Sudbina mnogih je da budu vraćeni u mesta gde su odvojeni od svojih članova porodice.
Kako se ističe, deportacije pogotovo teško pogađaju decu, među kojom malo ko ostaje u školi zbog nedovoljnog poznavanja jezika, razlika u nastavnom programu i siromaštva.
„Evropa šalje pripadnike najranjivije grupe sa Kosova natrag u naručje diskriminacije, ekskluzije, siromaštva i raseljenja”, rekla je istraživačica za Zapadni Balkan pri HRV-u Vanda Troščinska van Genderen.
„Ako su evropski lideri ozbiljni u pogledu poboljšanja teške situacije u kojoj se Romi, Aškalije i Egipćani nalaze, trebalo bi da obustave deportacije na Kosovo i da obezbede odgovarajuću podršku onima koji su već poslani natrag”, poručila je ona.
U izveštaju na 77 stranica preporučuju se „moratorijum bez odlaganja na prisilne povratke dok se uslovi ne poboljšaju, urgentne mere za pružanje pomoći onima koji su vraćeni, puna implementacija strategija Vlade Kosova za integraciju prisilnih povratnika i romskih, aškalijskih i egipćanskih zajednica u celini”.
Oko 50.000 Roma, koji uglavnom govore srpski jezik, i dve manjinske grupe koje govore albanski jezik - Aškalije i Egipćani, deportovano je na Kosovo od 1999. Izgledi su da će ovaj broj nastaviti da raste, pri čemu se samo u Nemačkoj 12.000 ljudi suočava sa deportacijom.
Nedostatak pomoći od međunarodnih donatora i kosovskih vlasti onima koji su deportovani znači da teret pomoći tim ljudima nakon što pristignu na Kosovo pada na pleća zajednica Roma, Egipćana i Aškalija na Kosovu, koje pretežno žive u krajnjem siromaštvu i koji su politički i društveno najmarginalizovanija manjina na Kosovu, navodi se u izveštaju.
„Tokom proteklih godina, mnogi su bili raseljeni zbog rata, etničkog sukoba, krajnjeg siromaštva i političke nestabilnosti. Njihov broj se sa vise od 200.000 pre rata 1999. smanjio na 38.000 danas. Romi su često bili na meti nasilnih napada, a neki kosovski Albanci - najveća etnička grupa u zemlji - s prezrenjem su ih odbacivali kao 'saradnike' manjinske srpske populacije”, navodi HRV.
Neki od raseljenih Roma, Egipćana i Aškalija su dobili izbeglički status u inostranstvu, a drugi su pod privremenim mehanizmima zaštite. Dok borave u Zapadnoj Evropi, Romi, Aškalije i Egipćani imaju uslove za život koji su neuporedivo bolji od onih na Kosovu. Njihova deca, često rođena u inostranstvu, uče jezik i usvajaju kulturu zapadnoevropskih zemalja u koje su došli. Često odrastaju ne naučivši da govore maternji jezik svojih roditelja.
Ipak, kako se navodi, neki koji odlaze u druge zemlje ne uspevaju da dobiju azil ili im je privremena zaštita istekla, što ih izlaze riziku od deportacije.
Neki od prisilnih povratnika ne mogu da pribave kosovska lična dokumenta i nemaju ni jugoslovenske, niti srpske lična isprave kojima bi se potvrdio njihov pređašnji boravak na Kosovu, a to ih čini de fakto licima bez državljanstva, i to često tokom dužeg vremenskog perioda.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je u aprilu kritikovao deportacije, ističući da destabilizuju bezbednosnu situaciju na Kosovu i pogoršavaju probleme sa kojima se suočavaju ove manjinske grupe na Kosovu.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Tomas Hamarberg i Evropski parlament takođe su ove godine zatražili obustavu povrataka dok se uslovi ne poprave, podseća HRV.
U smernicama Agencije za izbeglice UN se zemlje pozivaju da ne deportuju Rome i navodi se da bi Aškalije i Egipćane trebalo vraćati jedino nakon individualne procene rizika i postepeno, uzimajući u obzir ograničen kapacitet Kosova da ih prihvati.
„Sve je snažniji konsenzus da se ovim deportacijama Romi, Aškalije i Egipćani dovode u rizičnu situaciju kao i da se pogoršavaju uslovi života za one koji su već na Kosovu”, rekla je Troščinska-van Genderen.
Prema njenim rečima, odgovornosti vlada članica EU ne prestaju na njihovim granicama.
„One i ostali donatori se moraju usredsrediti na poboljšavanje uslova na terenu umesto na slanje tih ljudi natrag gde će se naći u očajnoj situaciji”, poručila je.
Vlada Kosova je od 2009. potpisala sporazume o readmisiji sa Nemačkom, Belgijom, Francuskom, Norveškom i Švajcarskom. Kosovu je stalo da osnaži svoje veze sa EU i drugim evropskim zemljama. Ovi sporazumi, i odsustvo provere na strani Kosova pre prisilnih povrataka, otvaraju vrata većem broju deportacija, stvaraju realan rizik za kršenja ljudskih prava i pogoršavaju krizne uslove za deportovana lica, njihove porodice i širu kosovsku zajednicu.
U izveštaju se iznosi da vlasti na Kosovu doprinose problemima sa kojima se suočavaju vraćeni Romi i ostali time što propuštaju da insistiraju da vlade zemalja koje deportuju ova lica pomognu u stvaranju odgovarajućih uslova na Kosovu za prisilne povratnike.
Kosovo takođe nije preduzelo odgovarajuće korake oko regulisanja povrataka i pomoći onima koji se vraćaju da se reintegrišu u društvo.
Strategija osmišljena 2007. za reintegraciju prisilnih i drugih povratnika nije sprovedena, a kosovske vlasti su malo toga postigle u pogledu svoje šire strategije, takođe osmišljene 2007, za unapređenje prava romske, aškalijske i egipćanske zajednice u celini.
Beta
BEOGRAD/PRIŠTINA – Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRV) upozorila je da bi evropske zemlje trebalo da prestanu da deportuju Rome i pripadnike drugih manjina na Kosovo, jer su tamo suočeni s diskriminacijom i oskudicom koje su ravne kršenju ljudskih prava.
U izveštaju „Raseljena prava: Prisilan povratak Roma, Aškalija i Egipćana iz Zapadne Evrope na Kosovo”, objavljenom na internet sajtu HRV, dokumentuju se ozbiljni problemi u oblasti ljudskih prava sa kojima se suočavaju oni koji su se sa Kosova zaputili ka Zapadnoj Evropi, ali su potom vraćeni.
HRV navodi da su Romi na Kosovu bili na meti nasilnih napada, a neki kosovski Albanci s prezrenjem su ih odbacivali kao navodne saradnike manjinske srpske populacije.
Oni danas imaju problema pri dobijanju ličnih dokumenata i povraćaju imovine. Imaju teškoća u pristupu stanovanju, zdravstvenoj nezi i uslugama socijalne pomoći. Sudbina mnogih je da budu vraćeni u mesta gde su odvojeni od svojih članova porodice.
Kako se ističe, deportacije pogotovo teško pogađaju decu, među kojom malo ko ostaje u školi zbog nedovoljnog poznavanja jezika, razlika u nastavnom programu i siromaštva.
„Evropa šalje pripadnike najranjivije grupe sa Kosova natrag u naručje diskriminacije, ekskluzije, siromaštva i raseljenja”, rekla je istraživačica za Zapadni Balkan pri HRV-u Vanda Troščinska van Genderen.
„Ako su evropski lideri ozbiljni u pogledu poboljšanja teške situacije u kojoj se Romi, Aškalije i Egipćani nalaze, trebalo bi da obustave deportacije na Kosovo i da obezbede odgovarajuću podršku onima koji su već poslani natrag”, poručila je ona.
U izveštaju na 77 stranica preporučuju se „moratorijum bez odlaganja na prisilne povratke dok se uslovi ne poboljšaju, urgentne mere za pružanje pomoći onima koji su vraćeni, puna implementacija strategija Vlade Kosova za integraciju prisilnih povratnika i romskih, aškalijskih i egipćanskih zajednica u celini”.
Oko 50.000 Roma, koji uglavnom govore srpski jezik, i dve manjinske grupe koje govore albanski jezik - Aškalije i Egipćani, deportovano je na Kosovo od 1999. Izgledi su da će ovaj broj nastaviti da raste, pri čemu se samo u Nemačkoj 12.000 ljudi suočava sa deportacijom.
Nedostatak pomoći od međunarodnih donatora i kosovskih vlasti onima koji su deportovani znači da teret pomoći tim ljudima nakon što pristignu na Kosovo pada na pleća zajednica Roma, Egipćana i Aškalija na Kosovu, koje pretežno žive u krajnjem siromaštvu i koji su politički i društveno najmarginalizovanija manjina na Kosovu, navodi se u izveštaju.
„Tokom proteklih godina, mnogi su bili raseljeni zbog rata, etničkog sukoba, krajnjeg siromaštva i političke nestabilnosti. Njihov broj se sa vise od 200.000 pre rata 1999. smanjio na 38.000 danas. Romi su često bili na meti nasilnih napada, a neki kosovski Albanci - najveća etnička grupa u zemlji - s prezrenjem su ih odbacivali kao 'saradnike' manjinske srpske populacije”, navodi HRV.
Neki od raseljenih Roma, Egipćana i Aškalija su dobili izbeglički status u inostranstvu, a drugi su pod privremenim mehanizmima zaštite. Dok borave u Zapadnoj Evropi, Romi, Aškalije i Egipćani imaju uslove za život koji su neuporedivo bolji od onih na Kosovu. Njihova deca, često rođena u inostranstvu, uče jezik i usvajaju kulturu zapadnoevropskih zemalja u koje su došli. Često odrastaju ne naučivši da govore maternji jezik svojih roditelja.
Ipak, kako se navodi, neki koji odlaze u druge zemlje ne uspevaju da dobiju azil ili im je privremena zaštita istekla, što ih izlaze riziku od deportacije.
Neki od prisilnih povratnika ne mogu da pribave kosovska lična dokumenta i nemaju ni jugoslovenske, niti srpske lična isprave kojima bi se potvrdio njihov pređašnji boravak na Kosovu, a to ih čini de fakto licima bez državljanstva, i to često tokom dužeg vremenskog perioda.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je u aprilu kritikovao deportacije, ističući da destabilizuju bezbednosnu situaciju na Kosovu i pogoršavaju probleme sa kojima se suočavaju ove manjinske grupe na Kosovu.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Tomas Hamarberg i Evropski parlament takođe su ove godine zatražili obustavu povrataka dok se uslovi ne poprave, podseća HRV.
U smernicama Agencije za izbeglice UN se zemlje pozivaju da ne deportuju Rome i navodi se da bi Aškalije i Egipćane trebalo vraćati jedino nakon individualne procene rizika i postepeno, uzimajući u obzir ograničen kapacitet Kosova da ih prihvati.
„Sve je snažniji konsenzus da se ovim deportacijama Romi, Aškalije i Egipćani dovode u rizičnu situaciju kao i da se pogoršavaju uslovi života za one koji su već na Kosovu”, rekla je Troščinska-van Genderen.
Prema njenim rečima, odgovornosti vlada članica EU ne prestaju na njihovim granicama.
„One i ostali donatori se moraju usredsrediti na poboljšavanje uslova na terenu umesto na slanje tih ljudi natrag gde će se naći u očajnoj situaciji”, poručila je.
Vlada Kosova je od 2009. potpisala sporazume o readmisiji sa Nemačkom, Belgijom, Francuskom, Norveškom i Švajcarskom. Kosovu je stalo da osnaži svoje veze sa EU i drugim evropskim zemljama. Ovi sporazumi, i odsustvo provere na strani Kosova pre prisilnih povrataka, otvaraju vrata većem broju deportacija, stvaraju realan rizik za kršenja ljudskih prava i pogoršavaju krizne uslove za deportovana lica, njihove porodice i širu kosovsku zajednicu.
U izveštaju se iznosi da vlasti na Kosovu doprinose problemima sa kojima se suočavaju vraćeni Romi i ostali time što propuštaju da insistiraju da vlade zemalja koje deportuju ova lica pomognu u stvaranju odgovarajućih uslova na Kosovu za prisilne povratnike.
Kosovo takođe nije preduzelo odgovarajuće korake oko regulisanja povrataka i pomoći onima koji se vraćaju da se reintegrišu u društvo.
Strategija osmišljena 2007. za reintegraciju prisilnih i drugih povratnika nije sprovedena, a kosovske vlasti su malo toga postigle u pogledu svoje šire strategije, takođe osmišljene 2007, za unapređenje prava romske, aškalijske i egipćanske zajednice u celini.
Beta