LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Otkrivamo: Loše prognoze za vlasti u Beogradu
Izveštaj EU: Srpska ekonomija će slabiti
Blic
Ekonomski pokazatelji za prvi kvartal ove godine pokazaće dalje slabljenje privreda u zemljama koje su kandidati za EU, poput Hrvatske i Srbije - piše u izveštaju Evropske komisije u koji je „Blic“ imao uvid. Izveštaj će biti objavljen 10. aprila i odnosi se na zemlje kandidate, Tursku i Island.
Ocena za Srbiju jeste da naša vlada gaji optimizam kada je reč o ekonomskom napretku u naredne tri godine, ali da je problem to što se budžet slabo puni, uvoz ponovo značajno dominira nad izvozom, ali zato plate rastu, i to prilično neprimereno.
Izvoz gubi dah
Kada je reč o privredi, EK konstatuje da je dobro što je proizvodnja u 2011. imala bolji rast nego prethodne godine (1,6 naspram jedan odsto). Međutim, u poslednjem kvartalu 2011. rast BDP-a usporio je na 0,4 odsto jer je oporavak zasnovan na izvozu počeo da gubi dah. Rastu u četvrtom kvartalu doprinele su jače privatne investicije, pre svega u građevinskom sektoru.
Komisija uviđa da poslednji pokazatelji ukazuju na to da je ekonomski učinak u prvom tromesečju 2012. bio slab.
Rast industrijske proizvodnje bio je negativan u januaru (-2,7 odsto), ali je pad u februaru bio još veći (-12,8 odsto), pre svega zbog loših vremenskih uslova i snabdevanja strujom.
Zaposlenost pada
Poslednji podaci iz novembra pokazuju da je stopa nezaposlenosti 23,7 odsto. U poslednjem kvartalu nivo zaposlenosti pao je 2,2 odsto, pa Srbija ima samo 1,74 miliona radnika, što je istorijski minimum, a u januaru se dogodio novi pad za 2,4 odsto. Ono što EK konstatuje jeste da je rast prosečne bruto plate bio značajnih 11 odsto u poslednjem kvartalu 2011. Ako se posmatra cela 2011, rast plata iznosio je 11,1 odsto, čemu je doprinela indeksacija plata u javnom sektoru nakon perioda od dve godine tokom kojih su plate bile zamrznute. „Pritisak plata je nastavio da bude jak na početku 2012. U januaru i februaru plate su skočile za blizu 10 odsto nominalno i 4,4 odsto realno“, navodi se u izveštaju i ocenjuje da takav rast diže troškove rada, što neće biti korisno u pokušaju da se u trenutnoj ekonomskoj situaciji podigne zaposlenost.
NBS ne veruje Vladi
Inflacija u 2011. pala je sa 15 odsto u aprilu na sedam odsto u decembru, da bi se do februara spustila na 4,9 odsto. Ipak, tokom 2011. rast cena bio je skoro dvostruko viši (11,2 odsto) u odnosu na 2010. (6,1 odsto). Narodna banka četiri puta je obarala referentnu kamatnu stopu, ali je u februaru i martu nije dirala, što ukazuje na rizike koji postoje zbog rastućih cena robe iz uvoza.
Više štedimo
Rast kredita usporio je sa 10 na 7,4 odsto, ali je skočio početkom 2012. Rast štednje bio je zabeležen u poslednjem kvartalu 2011, a nastavljen je još značajnije u 2012.
Dug države stabilan
Učinak u spoljnotrgovinskoj razmeni u poslednjem kvartalu 2011. u EK ocenjuju kao razočaravajući.
U tom periodu rast izvoza pao je na samo 1,2 odsto, dok je uvoz skočio za čak 16,8 odsto. Ono što je dobro jeste da je u poslednjem kvartalu 2011. bilo dovoljno priliva novca u zemlju, pre svega preko stranih investicija u trgovinski, finansijski i građevinski sektor (skoro 600 miliona evra).
Banke, firme i Vlada povećali su zaduživanje, što je takođe unosilo novac u zemlju (oko 200 miliona evra). Spoljni dug zemlje od 24 milijarde evra ostao je relativno stabilan i iznosio je 75 odsto BDP.
Fiskalni razvoj
U poslednjem kvartalu 2011. prihodi budžeta pali su 2,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine zbog slabog priliva novca od PDV-a i poreza na dobit.
Situacija je ostala zategnuta i na rashodnoj strani zbog odmrzavanja plata. Ipak, Vlada je uspela da uštedi između 15 i 20 milijardi dinara.
Budžet za 2012. predviđa deficit od 4,3 odsto i razlikuje se od početnog dogovora s MMF-om jer povećane investicije, otplate kredita i subvencije nisu kompenzovane uštedama u potrošnji. Srpska vlada suočena je sa značajno nižim prihodima od očekivanih.
Vlada optimistična
Evropska komisija podseća da je od Srbije 31. januara dobila ekonomski i fiskalni program za period 2012-2014. „Taj program predviđa optimistični makroekonomski scenario sa stopom rasta BDP-a od 2,8 odsto godišnje u tom periodu“, ocenjuje Komisija.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]
STRUČNI UGAO
Goran Nikolić, Institut za evropske studije
Evropa
Ekonomska sudbina Srbije u potpunosti zavisi od evrozone. Tu važi pravilo: kad je njima dobro, nama je možda dobro, kad je njima loše, nama je sigurno loše. S obzirom na to da rast u EU neće biti značajan, procene Vlade koje je dostavila Evropskoj komisiji o prosečnom rastu od 2,8 odsto do 2014. nisu realne, jer to znači da bi već od sledeće godine trebalo da imamo rast ekonomije od četiri do 4,5 odsto, što je nemoguće jer je teško preokrenuti trend koji sada imamo, a to je pad industrije, izvoza i nultog privrednog rasta u ovoj godini.
Izvoz će dotući odlazak „Ju-Es stila“, jer ta kompanija učestvuje sa osam odsto u ukupnom izvozu, a već sad se vidi negativan efekat. Bojim se da ove godine nećemo imati proizvode koji će moći da nadomeste metale koje je pravila i u inostranstvu prodavala smederevska železara.
Realno je očekivati pad zaposlenosti od oko dva odsto ove godine. Tu će, kao i prethodnih godina od početka krize, najveći teret osetiti preduzetnici, jer su oni i dosad otpuštali najviše ljudi.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Izveštaj EU: Srpska ekonomija će slabiti
Blic
Ekonomski pokazatelji za prvi kvartal ove godine pokazaće dalje slabljenje privreda u zemljama koje su kandidati za EU, poput Hrvatske i Srbije - piše u izveštaju Evropske komisije u koji je „Blic“ imao uvid. Izveštaj će biti objavljen 10. aprila i odnosi se na zemlje kandidate, Tursku i Island.
Ocena za Srbiju jeste da naša vlada gaji optimizam kada je reč o ekonomskom napretku u naredne tri godine, ali da je problem to što se budžet slabo puni, uvoz ponovo značajno dominira nad izvozom, ali zato plate rastu, i to prilično neprimereno.
Izvoz gubi dah
Kada je reč o privredi, EK konstatuje da je dobro što je proizvodnja u 2011. imala bolji rast nego prethodne godine (1,6 naspram jedan odsto). Međutim, u poslednjem kvartalu 2011. rast BDP-a usporio je na 0,4 odsto jer je oporavak zasnovan na izvozu počeo da gubi dah. Rastu u četvrtom kvartalu doprinele su jače privatne investicije, pre svega u građevinskom sektoru.
Komisija uviđa da poslednji pokazatelji ukazuju na to da je ekonomski učinak u prvom tromesečju 2012. bio slab.
Rast industrijske proizvodnje bio je negativan u januaru (-2,7 odsto), ali je pad u februaru bio još veći (-12,8 odsto), pre svega zbog loših vremenskih uslova i snabdevanja strujom.
Zaposlenost pada
Poslednji podaci iz novembra pokazuju da je stopa nezaposlenosti 23,7 odsto. U poslednjem kvartalu nivo zaposlenosti pao je 2,2 odsto, pa Srbija ima samo 1,74 miliona radnika, što je istorijski minimum, a u januaru se dogodio novi pad za 2,4 odsto. Ono što EK konstatuje jeste da je rast prosečne bruto plate bio značajnih 11 odsto u poslednjem kvartalu 2011. Ako se posmatra cela 2011, rast plata iznosio je 11,1 odsto, čemu je doprinela indeksacija plata u javnom sektoru nakon perioda od dve godine tokom kojih su plate bile zamrznute. „Pritisak plata je nastavio da bude jak na početku 2012. U januaru i februaru plate su skočile za blizu 10 odsto nominalno i 4,4 odsto realno“, navodi se u izveštaju i ocenjuje da takav rast diže troškove rada, što neće biti korisno u pokušaju da se u trenutnoj ekonomskoj situaciji podigne zaposlenost.
NBS ne veruje Vladi
Inflacija u 2011. pala je sa 15 odsto u aprilu na sedam odsto u decembru, da bi se do februara spustila na 4,9 odsto. Ipak, tokom 2011. rast cena bio je skoro dvostruko viši (11,2 odsto) u odnosu na 2010. (6,1 odsto). Narodna banka četiri puta je obarala referentnu kamatnu stopu, ali je u februaru i martu nije dirala, što ukazuje na rizike koji postoje zbog rastućih cena robe iz uvoza.
Više štedimo
Rast kredita usporio je sa 10 na 7,4 odsto, ali je skočio početkom 2012. Rast štednje bio je zabeležen u poslednjem kvartalu 2011, a nastavljen je još značajnije u 2012.
Dug države stabilan
Učinak u spoljnotrgovinskoj razmeni u poslednjem kvartalu 2011. u EK ocenjuju kao razočaravajući.
U tom periodu rast izvoza pao je na samo 1,2 odsto, dok je uvoz skočio za čak 16,8 odsto. Ono što je dobro jeste da je u poslednjem kvartalu 2011. bilo dovoljno priliva novca u zemlju, pre svega preko stranih investicija u trgovinski, finansijski i građevinski sektor (skoro 600 miliona evra).
Banke, firme i Vlada povećali su zaduživanje, što je takođe unosilo novac u zemlju (oko 200 miliona evra). Spoljni dug zemlje od 24 milijarde evra ostao je relativno stabilan i iznosio je 75 odsto BDP.
Fiskalni razvoj
U poslednjem kvartalu 2011. prihodi budžeta pali su 2,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine zbog slabog priliva novca od PDV-a i poreza na dobit.
Situacija je ostala zategnuta i na rashodnoj strani zbog odmrzavanja plata. Ipak, Vlada je uspela da uštedi između 15 i 20 milijardi dinara.
Budžet za 2012. predviđa deficit od 4,3 odsto i razlikuje se od početnog dogovora s MMF-om jer povećane investicije, otplate kredita i subvencije nisu kompenzovane uštedama u potrošnji. Srpska vlada suočena je sa značajno nižim prihodima od očekivanih.
Vlada optimistična
Evropska komisija podseća da je od Srbije 31. januara dobila ekonomski i fiskalni program za period 2012-2014. „Taj program predviđa optimistični makroekonomski scenario sa stopom rasta BDP-a od 2,8 odsto godišnje u tom periodu“, ocenjuje Komisija.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]
STRUČNI UGAO
Goran Nikolić, Institut za evropske studije
Evropa
Ekonomska sudbina Srbije u potpunosti zavisi od evrozone. Tu važi pravilo: kad je njima dobro, nama je možda dobro, kad je njima loše, nama je sigurno loše. S obzirom na to da rast u EU neće biti značajan, procene Vlade koje je dostavila Evropskoj komisiji o prosečnom rastu od 2,8 odsto do 2014. nisu realne, jer to znači da bi već od sledeće godine trebalo da imamo rast ekonomije od četiri do 4,5 odsto, što je nemoguće jer je teško preokrenuti trend koji sada imamo, a to je pad industrije, izvoza i nultog privrednog rasta u ovoj godini.
Izvoz će dotući odlazak „Ju-Es stila“, jer ta kompanija učestvuje sa osam odsto u ukupnom izvozu, a već sad se vidi negativan efekat. Bojim se da ove godine nećemo imati proizvode koji će moći da nadomeste metale koje je pravila i u inostranstvu prodavala smederevska železara.
Realno je očekivati pad zaposlenosti od oko dva odsto ove godine. Tu će, kao i prethodnih godina od početka krize, najveći teret osetiti preduzetnici, jer su oni i dosad otpuštali najviše ljudi.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]