- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Izložbe u Železničkom muzeju i galeriji "Beograd": Grafit, materija i energija spiritualne teritorije
Autorska izložba Gordane Kaljalović „Grafit, materija i energija spiritualne teritorije“, koja se večeras otvara na dva mesta u gradu – u Železničkom muzeju (18.30) i galeriji „Beograd“ (20.00) - prikazuje radove autora koji koriste grafit kao sredstvo izražavanja različitih estetskih, konceptualnih ili filozofskih stavova i ideja.
Gordana Kaljalović, Transformacija
U projekat su uključeni umetnici čiji opusi većim delom počivaju na korišćenju grafita, oni koji grafit upotrebljavaju povremeno, i konačno oni koji će odgovoriti na zahtev projekta ličnim tumačenjem specifične prirode ovog materijala.
Đorđe Odanović gradi specifične kompozicije sintezom fotografije i grafičkog materijala simulacijom sukoba oko rudnog bogastva.
Milena Jeftić Ničeva Kostić pripada autorima koji značajan deo svog opusa posvećuje istraživanjima i mogućnostima vizuelne reprezentacije grafitnih senzacija, i predstavlja se zidnom instalacijom.
Milica Murgić, Bez naziva
Ana Vujović u audiovizuelnoj instalaciji ispituje fenomen sinestezije, povezujući vizuelni, zvučni i materijalni aspekt dela.
Dušan Petrović izlaže skulpturu koja svojom formom upućuje na mineralno poreklo materijala. Milica Murgić istražuje fizička svojstva materijala u trodimenzionalnim objektima naglašene dihotomije svetlo-tamno.
Perica Donkov potencira ekspresivnu vrednost reljefnih površina u monumentalnim ambijentalnim radovima omeđenim geometrijskim poljima.
Gordana Kaljalović u video skulpturi koristi video animaciju kojom podražava strukturu grafitnog minerala.
Danica Bičanić, Prostiranje
Danica Bičanić u skulptoralnoj instalaciji izgrađuje specifičan svetlosni i materijalni sisitem. Miloš Vujanović razvija linearne strukture koje evociraju ritam i opsesivnost utiskivanja grafitne materije.
Instalacija Stevana Kojića putem elektronskog uređaja transformiše signale meteoroloških satelita u crteže grafitim na zidu galerije.
Silvija Metzger kroz prostornu instalaciju od olovaka u boji uronjenih u grafitne površine različite zasićenosti, realizuje interaktivnu mapu imaginarne zemlje.
Marica Prešić istražuje ontološku dimenziju grafita u digitalnoj simulaciji virtuelne grafitne forme u pokretu.
Stevan Kojić, Nestrategijska inteligencija
Objekti sa tekstom upisanim dijamantskom iglom u staklo Bobe Stupar govore o moći i krhkosti jezika.
Mariela Cvetić, polazeći od Frojdovog pojma Unheimliche, koristi kompjuterski crtež za realizaciju prostorne instalacije u koju je integrisan i galerijski prostor, kao prisutan, ali sakriven iza panela.
Obe izložbe traju do 15. aprila.
Grafit
- Ugljenik, životno značajan činilac, ima manifestne forme u grafitu i dijamantu. Jedan je prenosnik invencije i energije, drugi toplote i želje. Kao drugo od istog, grafit /graphein – reč grčkog porekla – pisati, crtati/ ima moć transformacije, prenošenja značenja, izazivanja osećanja.
Materijalna specifičnost i optička senzitivnost otkrivaju se u tragu koji ostavlja, ,,emanacijom prisustva". Viševekovni procesi /počinje da se koristi krajem 16. veka/ istrajnog nanošenja grafitnog poteza, kome se samo papir odupirao, stvaraju simbiozu ontološkog pečata i individualne likovne prepoznatljivosti – piše Gordana Kaljalović u katalogu.
Izvor: Blic Online
Autorska izložba Gordane Kaljalović „Grafit, materija i energija spiritualne teritorije“, koja se večeras otvara na dva mesta u gradu – u Železničkom muzeju (18.30) i galeriji „Beograd“ (20.00) - prikazuje radove autora koji koriste grafit kao sredstvo izražavanja različitih estetskih, konceptualnih ili filozofskih stavova i ideja.
Gordana Kaljalović, Transformacija
U projekat su uključeni umetnici čiji opusi većim delom počivaju na korišćenju grafita, oni koji grafit upotrebljavaju povremeno, i konačno oni koji će odgovoriti na zahtev projekta ličnim tumačenjem specifične prirode ovog materijala.
Đorđe Odanović gradi specifične kompozicije sintezom fotografije i grafičkog materijala simulacijom sukoba oko rudnog bogastva.
Milena Jeftić Ničeva Kostić pripada autorima koji značajan deo svog opusa posvećuje istraživanjima i mogućnostima vizuelne reprezentacije grafitnih senzacija, i predstavlja se zidnom instalacijom.
Milica Murgić, Bez naziva
Ana Vujović u audiovizuelnoj instalaciji ispituje fenomen sinestezije, povezujući vizuelni, zvučni i materijalni aspekt dela.
Dušan Petrović izlaže skulpturu koja svojom formom upućuje na mineralno poreklo materijala. Milica Murgić istražuje fizička svojstva materijala u trodimenzionalnim objektima naglašene dihotomije svetlo-tamno.
Perica Donkov potencira ekspresivnu vrednost reljefnih površina u monumentalnim ambijentalnim radovima omeđenim geometrijskim poljima.
Gordana Kaljalović u video skulpturi koristi video animaciju kojom podražava strukturu grafitnog minerala.
Danica Bičanić, Prostiranje
Danica Bičanić u skulptoralnoj instalaciji izgrađuje specifičan svetlosni i materijalni sisitem. Miloš Vujanović razvija linearne strukture koje evociraju ritam i opsesivnost utiskivanja grafitne materije.
Instalacija Stevana Kojića putem elektronskog uređaja transformiše signale meteoroloških satelita u crteže grafitim na zidu galerije.
Silvija Metzger kroz prostornu instalaciju od olovaka u boji uronjenih u grafitne površine različite zasićenosti, realizuje interaktivnu mapu imaginarne zemlje.
Marica Prešić istražuje ontološku dimenziju grafita u digitalnoj simulaciji virtuelne grafitne forme u pokretu.
Stevan Kojić, Nestrategijska inteligencija
Objekti sa tekstom upisanim dijamantskom iglom u staklo Bobe Stupar govore o moći i krhkosti jezika.
Mariela Cvetić, polazeći od Frojdovog pojma Unheimliche, koristi kompjuterski crtež za realizaciju prostorne instalacije u koju je integrisan i galerijski prostor, kao prisutan, ali sakriven iza panela.
Obe izložbe traju do 15. aprila.
Grafit
- Ugljenik, životno značajan činilac, ima manifestne forme u grafitu i dijamantu. Jedan je prenosnik invencije i energije, drugi toplote i želje. Kao drugo od istog, grafit /graphein – reč grčkog porekla – pisati, crtati/ ima moć transformacije, prenošenja značenja, izazivanja osećanja.
Materijalna specifičnost i optička senzitivnost otkrivaju se u tragu koji ostavlja, ,,emanacijom prisustva". Viševekovni procesi /počinje da se koristi krajem 16. veka/ istrajnog nanošenja grafitnog poteza, kome se samo papir odupirao, stvaraju simbiozu ontološkog pečata i individualne likovne prepoznatljivosti – piše Gordana Kaljalović u katalogu.
Izvor: Blic Online