Izbori u Rusiji

[Black Predator]

Izbori u Rusiji u nedelju










Izvor:
Mondo.rs






Građani Rusije će u nedelju, 4. marta, birati novog predsednika, a aktuelni premijer Vladimir Putin favorit je za pobedu na izborima kojima je prethodila vrela politička zima kakva se ne pamti od uvođenja višestranačja u ovoj zemlji.

Iako je Putinova pobeda "već viđena", izbori neće proći bez uzbuđenja, pre svega zbog kamera koje će prvi put uživo na internetu prenositi glasanje sa svih biračkih mesta, kao i zbog načina reagovanja opozicije na Putinovu očekivanu pobedu.

Svi ostali kandidati su duboko u senci Putina, a ovdašnji analitičari i agencije za istraživanje javnog mnenja već nedeljama prognoziraju samo jedan izborni krug, uprkos naporima vanparlamentarne opozicije da mobiliše sve potencijalne birače da daju glas bilo kom drugom, osim Putinu.

Shodno ubedljivoj prednosti koja se meri podrškom oko 60 odsto biračkog tela, Putin se već ponaša kao pobednik izbora i u svojim obraćanjima ne pominje protivkandidate, niti sa njima polemiše, nego u autorskim tekstovima za dnevne novine najavljuje svoje buduće predsedničke prioritete.

On je ponovio obećanje da će imenovati predsednika Dmitrija Medvedeva za premijera, ako u nedelju pobedi na predsedničkim izborima, dodajući da bi ta funkcija omogućila Medvedevu da sprovede reforme koje je najavio.

Putin je prvi put najavio mogućnost da on i njegov štićenik zamene pozicije u septembru i time razgnevio mnoge Ruse koji su to videli kao cinični manevar i gaženje demokratije.

On je sada objasnio da su Medvedev i on doneli ovakvu odluku zato što je Putin popularniji, međutim, neki posmatrači veruju da bi imenovanje Medvedeva moglo pomoći Putinu da izbegne talas nezadovoljstva zbog teških ekonomskih i socijalnih reformi koje su u planu, navode agencije.

Po predizbornom rejtingu drugi je lider Komunističke partije Genadij Zjuganov sa oko 15 odsto podrške među glasačima.

Putin je optužio vanparlamentarni deo opozicije da su već spremni da izbore proglase neregularnim i da će pokušati da destabilizuju zemlju, a lideri te "destabilizujuće" opozicije imali su priliku pre nekoliko dana da se susretnu sa aktuelnim predsednikom Dmitrijem Medvedevom i razgovaraju o reformama političkog sistema.

Neki od njih su posle sastanka izašli sa tvrdnjom da su od predsednika saznali da je Zjuganov dobio najviše glasova na izborima 1996. godine, ali da je Boris Jeljcin uprkos tome proglašen za predsednika.

Medvedev nije komentarisao ovu tvrdnju, ali ni Zjuganov kojeg nazivaju "večitim drugim" predsedničkih izbora.

Zjuganov je tokom minule predizborne kampanje bio u neformalnom savezu sa liderom i kandidatom Liberalno demokratske partije Vladimirom Žirinovskim, kojeg podržava manje od 10 odsto birača, a u više televizijskih duela i debata oni su davali podršku jedan drugom i dopunjavali se u kritikama vlasti.

Međutim, obojica su u danima kada su mitinge organizovali vanparlamentarni opozicionari ili pristalice Putina istovremeno održavali svoje mitinge koji su prolazili u potpunoj senci velikih događaja i na njima okupljali neuporedivo manje ljudi.

Za razliku od njih, samostalni kandidat Mihail Prohorov pojavljivao se na Trgu Balotnaja i Prospektu Saharova u Moskvi, ključnim mestima otpora Putinovoj vlasti, ali ipak nije uspeo da se oslobodi epiteta "putinskog" kandidata.

Žirinovski ga je uz to nazvao nepodobnim za predsednika jer nije oženjen, a ima 47 godina.

Uprkos političkom neiskustvu i kontroverzama koje se vezuju za njegovu stvarnu ulogu na izborima, Prohorov može da računa na iznenađujuće veliku podršku u najvećim gradovima, Moskvi i Sankt Peterburgu, od oko 17 odsto, ali prosek podrške koju mu pružaju birači širom zemlje ne prelazi sedam odsto.

Lider Pravedne Rusije Sergej Mironov ima podršku od tri do pet odsto birača.

Iako se našao na udaru Žirinovskog kada se krajem januara saznalo da je bio na "tajnom" sastanku sa američkim ambasadorom u Moskvi Majklom Makfolom, Mironov je, takođe, podržao Zjuganova tokom protekle kampanje i najavio da će mu pružiti podršku u eventualnom drugom krugu.

 

[Black Predator]

Ankete kažu - Putin novi predsednik










Izvor:
B92.net

Za dva dana Rusija bira predsednika, a bez obzira na pad polularnosti, sadašnji premijer Vladimir Putin, sudeći po anketama, biće i treći put ruski predsednik.

U svojim predizbornim govorima Vladimir Putin obećao je stanovništvu više od 164 milijarde dolara raznih socijalnih davanja tokom svog mandata, koji će trajati 6 godina.



​

U Moskvi tik pred izbornu tišinu svakako nije u toku rat plakatima predsedničkih kandidata. Pojavi se poneka nalepnica koja poziva da se za Putina ne glasa. Međutim daleko od toga da se Rusi ne bave izborima.

Prvo carevi, a onda generalni sekretari, pa potom i predsednici. Vekovima se Rusiom upravljalo iz Kremlja. Sadašnji stanovnik Kremlja, predsednik Dmitrij Medvedev, iza ovih zidina broji svoje poslednje dane. Barem za narednih 6 godina. Za njegovo mesto i glasove birača bori se petoro ljudi. Samo jedan od njih je sa osmogodišnjim iskustvom u tom poslu, i on je i ovoga puta, prema anketama javnog mnenja, u izbornoj trci daleko ispred svih. Vladimir Putin.

Putin bi, prema anaketama, trebalo da pobedi u prvom krugu sa oko 60 do 66 odsto glasova, prvi sledeći je komunista Genadij Zjuganov sa 14 odsto. Zamenik direktora Levada centra, centra za istraživanje javnog mnjenja, objašnjava zašto je godinama Vladimir Putin najpopularniji političar u Rusiji ,ali i zašto je njegova popularnost opala.

„Pad popularnosti počinje krajem 2011. godine, kada je prošao udar krize i kada se ispostavilo da su izeverena očekivanja boljeg standarda, koja su nastala 2008. godine i čije je ispunjenje bilo odloženo zbog krize" ,kaže Aleksej Graždankin, zamenik direktora Levada centra.

Opozicioni kandidati su u kampanji obećavali reforme, kritikovali vlast za pad standarda, rast cena i nezaposlenosti. Obećavali su reforme, a mnogi i prevremene izbore. Putin je prvo obećao rast plata nastavnika, ulaganja u nauku, strože zakone za trgovinu ljudima, boljitak i rast standarda. Putinovo biračko telo čine konzervativni socijalisti, deo liberala, ali i deo umerenih nacionalista. Najveći deo su ipak oni koje je svojim reformama izvukao iz života ispod granice siromaštva, kaže Graždankin.

"Oni sada malo lakše dišu i za to su mu zahvalni. Ali postoji deo stanovništva - nova srednja klasa koja nema materijalnih briga koja ima slobodno vreme da brine i o tome kako funkcioniše država i oni su ti koji su na protestima", rekao je Graždankin.

Bez obizra na to ko je njihov lični izbor za predsednika, čak 80 odsto građana veruje da će Putin pobediti. Sadašnji predsednik Dmitrij Medvdev pozvao je sve da izađu i glasaju za onoga ko će nastaviti liberalne reforme u zemlji i rekao građanima da od izbora zavisi i budućnost. Njegova je određena, posle izbora biće premijer umesto Putina.





​

 

[Black Predator]

Putin: Predložiću Medvedeva za premijera











Izvor:
Politika.rs







MOSKVA – Ruski premijer i predsednički kandidat Vladimir Putin potvrdio je da će u slučaju pobede na predsedničkim izborima na mesto premijera predložiti sadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva.

U razgovoru sa glavnim urednicima nekih stranih medija, o čemu je objavljen stenogram na sajtu premijera, Putin je rekao da dogovor sa Medvedevom o tome „nije samo želja da se sedi na vlasti, već i želja da se nastave reforme koje su započete “.

On je rekao da u tome ne vidi nikakve priznake „političke oligarhije”.

„ Šta je tu neobično? Mi pošteno i jasno govorimo zemlji, predlažemo da ako se neki građanin bude kandidocvao na mesto predsednika, onda će premijer biti Medvedev”, kazao je Putin.

„Zar smo nekog obmanuli? Postoji li neka nedorečenost? Ne, mi smo izašli pred birače otvoreno i pošteno, i dajemo mogućnost građanima da procene da li se slažu sa tim ili ne. Kakva oligarhija tu postoji?”, odgovorio je kontrapitanjem Putin.
Na pitanje „zašto nije dozvolio Medvedevu da se ponovo kandiduje”, Putin je rekao da je odluka o kandidovanju zajednička, i da je doneta tek krajem prošle godine, i na osnovu toga što je njegov rejting bio veći nego rejting Medvedeva.

Putin je kazao da nije razmišljao o tome da li će se kandidovati i na narednim izborima 2018. godine, što mu je dozvoljeno po Ustavu.
„Ne znam da li hoću da sedim (na vlasti) 20 i više godina. Nisam još odlučio”, kazao je Putin.
Na pitanje da li namerava da sprovede vanredne parlamentarne izbore što zahteva opozicija, on je odgovorio negativno, navodeći da će naredni biti održani „u roku, predviđenom aktuelnim zakonodavstvom”.

Na pitanje da li su ga iznenadile akcije protesta posle parlamentranih izbora, Putin je rekao da tu „nema ničeg iznenađujućeg”, i da je to za Rusiju veoma dobro iskustvo.

 

[Black Predator]

Vojska i policija obezbeđivaće izbore u Rusiji











Izvor:
Novosti.rs








Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije saopštilo je danas da će izborna mesta za vreme sutrašnjih predsedničkih izbora obezbeđivati oko 450.000 policajaca i vojnika.

MOSKVA - Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije saopštilo je danas da će izborna mesta za vreme sutrašnjih predsedničkih izbora obezbeđivati oko 450.000 policajaca i vojnika, čiji će zadatak biti i da spreče eventualne nerede u većim gradovima.

Pored toga, u velikim izbornim jedinicama glasači će morati da prolaze detektore za metal, prenela je agencija Itar tas.
Pravo glasa na sutrašnjim izborima ima više od 110 miliona ljudi, a sve ankete pokazuju da će premijer Rusije Vladimir Putin pobediti već u prvom krugu.

Putin je predsednik Rusije bio od 2000. do 2008. godine, a sada ima pravo na još dva mandata.
Centralna izborna komisija saopštila je da se na 96.000 izbornih mesta nalaze veb kamere, koje omogućavaju praćenje glasanja i kasnijeg prebrojavanja glasova.

Putin je saopštio da je Vlada Rusije za nabavku i instaliranje tog sistema izdvojila 435 miliona dolara, a cilj je da se izbegnu svi eventualni prigovori o nameštanju rezultata.

Prema rečima ministra za telekomunikacije Igora Ščegoleva, do danas se za onlajn praćenje izbora prijavilo oko 600.000 ljudi.

Na dalekom istoku glasanje je počelo danas, a glasačka mesta u Čukotki i Kamčatki otvorena su u 8 sati po lokalnom vremenu.

 

[sendi]

Skaj njuz: Putin potplaćuje glasače

[h=1]Skaj njuz: Putin potplaćuje glasače
[/h] Izvor: Skaj njuz

Moskva -- "Skaj njuz" javlja da aktuelni premijer Vladimir Putin hiljadama državnih zvaničnika nudi novac u zamenu da glasaju za njega na sutrašnjim izborima.

​

Dmitrij Pješkov, portparol ruskog premijera Vladimira Putina, odbacio je vest britanske televizijske stanice "Skaj njuz".
"To je klasičan primer primitivne medijske izmišljotine", rekao je Pješkov agenciji Interfaks.
U Rusiji se sutra održavaju predsednički izbori na kojima se očekuje pobeda Putina.

 

[sendi]

Varga: Putin i treći put pobednik

[h=1]Varga: Putin i treći put pobednik
[/h] Izvor: B92


Beograd -- Rusija bira predsednika. Analitičar Boris Varga smatra da neće biti drugog kruga, iako demonstracije širom Rusije najavljuju formiranje nove, jače opozicije.

​

"Ovo su izbori sa potpuno izvesnim ishodom. Mogli bi reći i da su nedemokratski i nekonkurentski. Očekuje se da Putin pobedi u prvom krugu ali je moguće, s obzirom da se politička situacija u Rusiji promenila nakon dumskih, odnosno parlamentarnih izbora prošle godine, da opozicioni pokret koji jača utiče na oduzimanje podrške Vladimiru Putinu“, kaže Varga.
Što se tiče očekivanja, Putin je isti kao i drugi, kaže on.

"Putin se tu ne razlikuje od ostalih. Ovo su izbori u situaciji ekonomske krize, pa se govori o povećanju plata, penzija, otvaranju novih radnih mesta, poboljšanju zdravstvenog osiguranja... Specifično je da je tu i borba sa alkoholizmom“, kaže Varga.

Varga kaže da demonstracije koje se organizuju širom Rusije govore o formiranju opozicije "koja neće biti kao do sada, formalna, dumska opozicija, već jedna nova vrsta opozicije“.

"Oni možda nemaju konkretnog kandidata koji bi njima odgovarao ali izgleda da oni idu na to da smanje podršku Putinu i da povećaju podršku nekim drugim kandidatima, kao što je Prohorov, koji je novo lice u svemu, iako se za njega tvrdi da je prokremljski čovek“, kaže Varga.

Što se tiče odnosa sa Srbijom, nikakve promene se ne očekuju.

"Neće biti nikakve promene kada je Srbija u pitanju. Putin neće menjati svoju politiku, on će i dalje podržavati politiku integriteta, odnosno očuvanja suvereniteta Srbije. To se tiče takođe i politike Rusije, ali i Sirije i drugih zemalja arapskog proleća. Putin zastaupa jednu ideju suverene demokratije, a to je nemešanje u poslove drugih država“, kaže Varga.

 

[Black Predator]

Počeli izbori u Rusiji, 95.000 biračkih mesta prate veb-kamere











Izvor:
Blic.rs








Rusiji se Danas odrzavaju izbori za predsednika države na šestogodišnji mandat, na kojima je favorit premijer Vladimir Putin.

Pored Putina, kandidati su lider komunista Genadij Zjuganov, lider Liberalno-demokratskee partije Vladimir Žirinovski, lider Pravedne Rusije Sergej Mironov I biznismen Mihail Prohorov.

Da bi pobedio u provm krugu, kandidat treba da osvoji više od 50 odsto glasova birača izašlih an izbore. Cenzus odziva birača da bi se izbori smatrali održanim ukinut je 2008. godine.

Otvoreno je više od 95 hiljada biračkih mesta na kojima mogucnost da glasa ima oko 110 milliona birača. Prva biračka mesta otvorena su na Kamčatki, a poslednja Che biti zatvorena u zapadnoj ruskoj enklavi Kalinjgradskoj oblasti.

Izbore će pratiti skoro 300 hiljada posmatrača, od kojih 600 stranih. Skoro sva biračka mesta pokrivena su veb-kamerama, i nije ostalo nijedno biračko mesto koje neće posmatrati makar jedan posmatrač.

 

[sendi]

Putin se ponaša kao da je već pobedio na izborima

Građani Rusije danas biraju šefa države


Putin se ponaša kao da je već pobedio na izborima


Blic

Građani Rusije biraju danas novog predsednika među pet predloženih kandidata, a aktuelni premijer Vladimir Putin favorit je za osvajanje šestogodišnjeg mandata.

Ne očekuju se iznenađenja: Pripreme za današnje izbore

Budući da su mu i analitičari, ali i istraživanja prognozirali ubedljivu prednost, podršku od 60 odsto biračkog tela i pobedu u prvom krugu, Putin - koji je na funkciji predsednika već bio u dva mandata od 2000. do 2008. godine - već se ponaša kao pobednik - u predizbornoj kampanji nije ni pominjao protivkandidate niti polemisao s njima, već je najavljivao svoje buduće predsedničke prioritete.

Na ovim izborima kamere će prvi put uživo na internetu prenositi glasanje sa svih biračkih mesta. Na više od 95.000 biračkih mesta glasaće skoro 110 miliona birača, od kojih na teritoriji Rusije živi 108.137.000, a u inostranstvu 1.794.000. Konačni rezultati glasanja biće poznati do 14. marta, a do 17. marta moraju biti zvanično objavljeni. Novi predsednik stupiće na dužnost 7. maja.

[TABLE="class: antre_l back_c_1, align: left"]
[TR]
[TD]Primedbe opozicije

Izborni štab Mihaila Prohorova saopštio je da su se u Sankt Peterburgu nepoznata lica koristeći lažna dokumenta predstavljala kao njegovi posmatrači, i na osnovu njih su se registrovali u lokalnim izbornim komisijama. Posmatrači iz štaba Prohorova, sa originalnim dokumentima stoga nisu mogli da se registruju na više izbornih mesta jer im je objašnjeno da su predstavnici Prohorova već registrovani. Prohorov je zato posle detaljne provere svih činjenica lično predao dokumenta predsedniku Centralne izborne komisije.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Kako je Putinova pobeda očekivana, očekivano je i nezadovoljstvo i burno reagovanje opozicije nakon izbora. I samu kampanju pratila je uzavrela atmosfera - za razliku od prethodnih, stereotipnih kampanja, gde su se takmičili isti kandidati, i bez učešća Putina, ovog puta su ton umnogome dali ulični protesti.

Naterali su Putina da izmeni taktiku i odgovori kontramitinizima, a druge kandidate da se odrede prema nezadovoljstvu građana.

Uprkos nezadovoljstvu, razjedinjena opozicija nije ponudila adekvatnog protivkandidata koji bi je predstavljao.
Tek deo građanstva podržao je samostalnog kandidata Mihaila Prohorova, ali to s njegovog imena nije odagnalo sumnje da je prokremljovski čovek. Prohorov može da računa na iznenađujuće veliku podršku u najvećim gradovima, Moskvi i Sankt Peterburgu, od oko 17 odsto, ali prosek podrške koju mu pružaju birači širom zemlje ne prelazi sedam odsto.

Putinu će se suprotstaviti i “večiti drugi” na predsedničkim izborima, lider Komunističke partije Genadij Zjuganov sa oko 15 odsto podrške, koji je u više navrata tokom kampanje bio u neformalnom savezu sa liderom i kandidatom Liberalno demokratske partije Vladimirom Žirinovskim, koji prema istraživanjima uživa podršku manje od 10 odsto birača. Najslabiji rejting beleži lider Pravedne Rusije Sergej Mironov - od tri do pet odsto birača.

Kao jedan od razloga što je malo verovatan uspeh opozicionih kandidata, analitičari navode i činjenicu da je zakonskim izmenama Putin liberalnu opoziciju praktično “proterao” iz parlamenta nakon čega je ona počela da gubi realnu snagu.

Izmenama Ustava i izbornih zakona 2008, predsednik se prvi put bira na šest godina, a ukinut je minimalni cenzus izlaznosti birača da bi se izbori smatrali održanim.

Zbog svega toga mnogi predviđaju da će Putinova era u Rusiji potrajati. On je u sredu, u susretu sa glavnim urednicima nekih stranih listova, kazao da nije razmišljao o tome da li će se kandidovati i na narednim izborima 2018. što mu je dozvoljeno po Ustavu.

- Ne znam da li hoću da budem na vlasti 20 i više godina. Nisam još odlučio - kazao je Putin.

 

[Black Predator]

Gole Ukrajinke na Putinovom biračkom mestu











Izvor:
Blic.rs









Policija je uhapsila aktivistkinje grupe Femen iz Ukrajine koje su pokušale da protestuju na izborima u Moskvi i to na biračkom mestu na kojem glasa premijer i predsednički kandidat Vladimir Putin.

Tri devojke iz pokreta Femen uhapšene su na birališta neposredno pre no što je ruski premijer i kandidat za predsednika Vladimir Putin glasao. Jedna od devojaka na svojim grudima imala je ispisano: “Ja kradem za Putina”. “Stranka prevaranata i lopova” reči kojima se opisuje Putinova partija Jedinstvena Rusija.

U Rusiji se danas održavaju predsednički izbori, na kojima učestvuje pet kandidata, ali velika većina ruskih birača uverena je da će novi predsednik Rusije biti premijer Vladimir Putin.

 

[Black Predator]

Prvi rezultati: Putin pobednik











Izvor:
B92.net

Moskva -- Zatvaranjem biračkih mesta u Kalinjingradu završeno je glasanje za predsednika Rusije. Vladimir Putin, prema prvim rezultatima, osvojio je oko 60 odsto glasova.

Ruska Centralna izborna komisija saopštila je da je do 18 časova po moskovskom vremenu glasalo 56,3 odsto od oko 110 miliona gradjana sa pravom glasa.Pobednik će biti kandidat koji osvoji više od 50 odsto glasova izašlih na izbore, a ukoliko nijedan od petorice kandidata ne dobije dovoljan broj glasova, drugi krug izbora biće održan 25. marta.Pored Putina, kandidati su bili lider komunista Genadij Zjuganov, lider Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski, lider Pravedne Rusije Sergej Mironov i biznismen Mihail Prohorov.

Različite nevladine organizacije koje su pratile izbore saopštavale su tokom dana da je na ovim izborima takodje bilo kršenja izbornih propisa, kao i na parlamentarnim.

Moskovska izborna komisija saopštila je da nije bilo ozbiljnih kršenja a vladajuća Jedinstvena Rusija je ocenila da je visok odziv birača, koji je u 18 sati po moskovskom vremenu iznosio 56,3 odsto, potvrdio poverenje birača u demokratske institucije.

Centralna izborna komisija je najavila da će odmah nakon zatvaranja birališta početi da saopštava prve rezultate.

Ruska Centralna izborna komisija (CIK) saopštila je da je do 15 časova po moskovskom vremenu naizborima za predsednika glasalo oko 50 odsto birača, što je za oko pet odsto veći odziv u poredjenju sa istim vremenskim periodom na izborima 2008.

Dok Putinove pristalice najavljuju da će se večeras po zatvaranju biračkih mesta okupiti u centru Moskve kako bi proslavili pobedu svog predsedničkog kandidata, mediji su izvestili o pojedinim kršenjima izbornih pravila u najvećim gradovima.

Nekoliko evropskih posmatrača koji prate današnje glasanje na predsedničkim izborima u Rusiji pohvalili su regularnost izbornog procesa ističući da su izbori pošteni i otvoreni.

Austrijski poslanik u Evropskom parlamentu Johan Evald Stadler rekao je za Itar-tas s da je obišao četiri lokacije u Samari i da je tamo razgovarao sa građanima koji nisu imali primedbe na regularnost glasanja, a prema njegovim rečima nisu ih imali ni predstavnici Komunističke partije.

Iako u CIK navode da izbori protiču bez ozbiljnih narušavanja pravila, iz Moskve i Sankt Peterburga stigli su prvi izveštaji o pojavi "karusela", odnosno da isti ljudi glasaju na više glasačkih mesta,kao i o slučajevima da jedna osoba ubacuje više glasačkih listića u istu kutiju.

Kako su izvestili aktivisti pokreta "Demokratski izbor", koji su kao dokaz priložili video snimak, u Moskvi je zabeležen slučaj da je grupa ljudi posle glasanja na jednom biračkom mestu odvezena autobusom na drugo biračko mesto da bi tamo ponovo glasali.

Aktivisti "Demokratskog izbora" koji su pratili ove glasače tvrde da su oni plaćeni po 1.000 rubalja (25 evra) za učešće u "karuselu", a televizijska novinarka Tina Kandelaki požalila se da pripadnici policije nisu pokušali da zadrže ljude koji su učestvovali u tome.

U Sankt Peterburgu aktivisti organizacije "Posmatrači Peterburga" javili su da su na nekoliko biračkih mesta registrovali slučajeve da su birači ubacivali u glasačke kutije više od jednog listića, dok je policija potvrdila da je zadržala jednu ženu koja je u kutiju ubacila nekoliko listića.

"Posmatrači Peterburga" prijavili su ukupno 193 slučaja povrede glasanja i 90 slučajeva udaljavanja gradjana sa biračkih mesta zbog kršenja pravila.

Prema rečima aktivista "Lige birača", zabeleženo je više slučajeva glasanja gradjana bez prethodne adekvatne provere njihovih dokumenata.
Pristalice Vladimira Putina najavili su okupljanje na Manježnom trgu nedaleko od Kremlja za večeras u 22 časa, a iako su najavili da postoji mogućnost da će im se Putin obratiti tom prilikom, ta vest nije potvrdjena.

Skup protivnika Putina okupljenih u opozicionoj kampanji "Za poštene izbore" zakazan je za sutra uveče, a odobreno je učešće do 10. 000 ljudi, medjutim ne treba isključiti mogućnost da će se oni i večeras okupiti po saopštavanju prvih preliminarnih rezultata.

O redu na moskovskim ulicama dežura više od 36.000 pripadnika policije i drugih službi bezbednosti, a zasad nisu registovana narušavanja javnog reda u ruskoj prestonici.

Izmenama Ustava i izbornih zakona 2008. godine, predsednik se prvi put bira na šest godina, a ukinut je minimalni cenzus izlaznosti birača da bi se izbori smatrali održanim.

Pobednik je onaj koji u prvom krugu dobije više od 50 odsto glasova birača izašlih na izbore, a u slučaju da nijedan kandidat nije dobio toliko broj glasova, održava se drugi krug.

Na više od 95.000 biračkih mesta glasaće skoro 110 miliona birača, od kojih na teritoriji Rusije živi 108.137.000, a u inostranstvu 1.794.000.

Prema podacima Centralne izborne komisije, na osnovu ođavnih listova koji daju mogućnost glasanja na drugom izbornom mestu, glasaće 1.800.000 građana. Takvo glasanje izaziva sumnju opozicije da građani mogu glasati više puta na različitim biračkim mestima.

Lider Komunističke partije Rusije Genadij Zjuganov je posle glasanja rekao da je glasao za "obrazovanu i prosperitetnu" Rusiju.​