LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Privrednici se slažu s Tadićem
Iz krize izlazimo početkom 2013.
Blic
Sudeći po rečima Borisa Tadića, predsednika Srbije, prema sadašnjim procenama kraj ove godine i početak 2013. vreme je za izlazak iz krize. Njegov optimizam dele i privrednici. Ekononimsti su, međutim, oprezniji u projekcijama od predsednika. Eventualni izlazak iz krize i prosperitet, po njima, zavisiće od nove vlade i od toga koliko je ona ozbiljna da sprovede reforme. Ti rezultati biće poznati tek sredinom ove decenije.
Predsednik Tadić juče je obišao fabriku čokolade „Art ival“
Prošle godine bilo je bolje jer je kriza počela da jenjava, naveo je Tadić, ali svetski ekonomisti nisu predvideli drugi udar krize.
- U pravu će biti oni koji kažu da će kriza trajati pet godina, od 2008. do 2013. Srbija je ipak održala privredu, glavu smo održali iznad vode, a mnogi su potopljeni u međuvremenu - istakao je Tadić.
Sada, kako je naglasio predsednik, nisu okolnosti za neki ogroman rast, ali jesu za očuvanje kapaciteta za dan kada svet izađe iz krize.
- Nijedna kriza nije trajala večno. I ova će proći, i sada su procene da je kraj 2012. i početak 2013. vreme za izlazak iz krize - kaže Tadić.
Uz opasku da će svaki privrednik kad ga pitate šta misli o budućnosti svoje kompanije dati odgovor da će vreme pokazati, Bojan Radun, izvršni direktor „Nektara” iz Bačke Palanke, kaže da ne samo Srbiji, već i celom regionu međunarodne finansijske institucije predviđaju simbolični rast BDP.
- Sve te institucije, naročito u drugoj polovini godine, najavljuju veliki oporavak, a što sam lično mogao da čujem u regionu, svuda gde „Nektar” u eksjugoslovenskim republikama posluje. Srbija, ma koliko to paradoksalno zvuči u ovom momentu, u najboljem je položaju u okruženju, tako da ćemo kad krenemo s oporavkom imati najzdraviji i najveći rast - ističe Radun.
Klikni za uvećanje (+)
Njegov lični stav i očekivanje je da u drugoj polovini godine krene s beleženjem boljih rezultata u ekonomiji. Ekonomista Vladimir Gligorov ističe za „Blic” da, kada je reč o oporavku privreda evrozone, konstatacija da se izlazi iz krize je možda tačna, ali za Nemačku i privrede u srednjoj Evropi i u severnim zemljama. Kada je reč o jugu Evrope, tu su izgledi rđavi bar još nekoliko godina.
- Što se Srbije tiče, to dosta zavisi od politike nove vlade. Računam da će se eventualni pozitivni efekti moći da se osete tek negde u sledećoj godini - ističe Gligorov.
Isto mišljenje ima i Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.
- Najrealniji scenario ozbiljnijeg zaokreta desio bi se na završetku mandata nove vlade, i to sredinom ove decenije i tek tada bismo mogli da osetimo efekte ozbiljnog rešavanja problem.
Privreda je poslednjih godina u fazi stagnacije. U problemu smo jer nalet koji je postojao 2006, 2007. i 2008, odnosno do pojave krize kada je beležen visok priliv kapitala, smatra naš sagovornik, propustili smo da iskoristimo produktivnije, da postavimo temelje budućeg razvoja.
Nikolić kaže sa smo uspeli enormno da se zadužimo, što je naravno teret za budućnost.
Da će kriza imati duplo dno, privrednici su predvideli odavno. Toplica Spasojević, vlasnik „ITM grupe”, naglašava da će 2013. biti lakša, ali da je ostalo neizvesno koliko će Srbija uspeti da sačuva kapacitete.
- Morali smo da se više bavimo strukturnim reformama i uređenjem privrednog ambijenta kad već nismo mogli da se razvijemo proteklih godina. Mi i danas možemo da vidimo kako da pomognemo preduzećima da izađu na ona tržišta na koja mogu da se takmiče u svetu, kao što su sektor energetike, poljoprivrede. Za to nam treba novac, jeftin i dugoročan, jer je to način da se brže izađe iz krize i sa više očuvanim kapacitetima - ističe Spasojević.
Bržem izlasku iz krize doprinela bi razvojna banka koja bi ojačala potencijale onih preduzeća koja izvoze i koja snabdevaju domaće tržište. Suština je, kako kaže Spasojević, da se vodi pametna politika, ali da politika naglog slabljenja kursa nije u liniji sa tim.
Iz krize izlazimo početkom 2013.
Blic
Sudeći po rečima Borisa Tadića, predsednika Srbije, prema sadašnjim procenama kraj ove godine i početak 2013. vreme je za izlazak iz krize. Njegov optimizam dele i privrednici. Ekononimsti su, međutim, oprezniji u projekcijama od predsednika. Eventualni izlazak iz krize i prosperitet, po njima, zavisiće od nove vlade i od toga koliko je ona ozbiljna da sprovede reforme. Ti rezultati biće poznati tek sredinom ove decenije.
Predsednik Tadić juče je obišao fabriku čokolade „Art ival“
Prošle godine bilo je bolje jer je kriza počela da jenjava, naveo je Tadić, ali svetski ekonomisti nisu predvideli drugi udar krize.
- U pravu će biti oni koji kažu da će kriza trajati pet godina, od 2008. do 2013. Srbija je ipak održala privredu, glavu smo održali iznad vode, a mnogi su potopljeni u međuvremenu - istakao je Tadić.
Sada, kako je naglasio predsednik, nisu okolnosti za neki ogroman rast, ali jesu za očuvanje kapaciteta za dan kada svet izađe iz krize.
- Nijedna kriza nije trajala večno. I ova će proći, i sada su procene da je kraj 2012. i početak 2013. vreme za izlazak iz krize - kaže Tadić.
Uz opasku da će svaki privrednik kad ga pitate šta misli o budućnosti svoje kompanije dati odgovor da će vreme pokazati, Bojan Radun, izvršni direktor „Nektara” iz Bačke Palanke, kaže da ne samo Srbiji, već i celom regionu međunarodne finansijske institucije predviđaju simbolični rast BDP.
- Sve te institucije, naročito u drugoj polovini godine, najavljuju veliki oporavak, a što sam lično mogao da čujem u regionu, svuda gde „Nektar” u eksjugoslovenskim republikama posluje. Srbija, ma koliko to paradoksalno zvuči u ovom momentu, u najboljem je položaju u okruženju, tako da ćemo kad krenemo s oporavkom imati najzdraviji i najveći rast - ističe Radun.
Klikni za uvećanje (+)
Njegov lični stav i očekivanje je da u drugoj polovini godine krene s beleženjem boljih rezultata u ekonomiji. Ekonomista Vladimir Gligorov ističe za „Blic” da, kada je reč o oporavku privreda evrozone, konstatacija da se izlazi iz krize je možda tačna, ali za Nemačku i privrede u srednjoj Evropi i u severnim zemljama. Kada je reč o jugu Evrope, tu su izgledi rđavi bar još nekoliko godina.
- Što se Srbije tiče, to dosta zavisi od politike nove vlade. Računam da će se eventualni pozitivni efekti moći da se osete tek negde u sledećoj godini - ističe Gligorov.
Isto mišljenje ima i Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.
- Najrealniji scenario ozbiljnijeg zaokreta desio bi se na završetku mandata nove vlade, i to sredinom ove decenije i tek tada bismo mogli da osetimo efekte ozbiljnog rešavanja problem.
Privreda je poslednjih godina u fazi stagnacije. U problemu smo jer nalet koji je postojao 2006, 2007. i 2008, odnosno do pojave krize kada je beležen visok priliv kapitala, smatra naš sagovornik, propustili smo da iskoristimo produktivnije, da postavimo temelje budućeg razvoja.
Nikolić kaže sa smo uspeli enormno da se zadužimo, što je naravno teret za budućnost.
Da će kriza imati duplo dno, privrednici su predvideli odavno. Toplica Spasojević, vlasnik „ITM grupe”, naglašava da će 2013. biti lakša, ali da je ostalo neizvesno koliko će Srbija uspeti da sačuva kapacitete.
- Morali smo da se više bavimo strukturnim reformama i uređenjem privrednog ambijenta kad već nismo mogli da se razvijemo proteklih godina. Mi i danas možemo da vidimo kako da pomognemo preduzećima da izađu na ona tržišta na koja mogu da se takmiče u svetu, kao što su sektor energetike, poljoprivrede. Za to nam treba novac, jeftin i dugoročan, jer je to način da se brže izađe iz krize i sa više očuvanim kapacitetima - ističe Spasojević.
Bržem izlasku iz krize doprinela bi razvojna banka koja bi ojačala potencijale onih preduzeća koja izvoze i koja snabdevaju domaće tržište. Suština je, kako kaže Spasojević, da se vodi pametna politika, ali da politika naglog slabljenja kursa nije u liniji sa tim.