- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Iz fondova EU 14 mlrd. evra regionu
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Preko 14 milijardi evra podrske EU Srbiji i regionu za reforme za članstvo u EU biće ciljano upotrebljene kroz novi IPA II program od 2014. do 2020.
Napredak u vladavini zakona i osposobljenosti državne uprave će biti ključni preduslovi za sve etape pregovora.Kako proizlazi iz pripremnih dokumenata IPA II, koje je Evropska komisija (EK) predočila Savetu ministara EU, i rasprave u Evropskom parlamentu (EP), oko dve milijarde evra bespovratne podrške pripremi političkih ustanova, pravnog poretka i tržišnih privreda Zapadnog Balkana, Turske i Islanda, imaju za cilj da se mnogo brže i delotvornije stvore uslovi za napredak ka članstvu EU svake zemlje ponaosob i celine kandidata za proširivanje.
U dokumentima EK, u koje je imala uvid agencija Beta, podvlači se da su osim Islanda, bruto domaći proizvod po stanovniku i
društveno-ekonomski razvoj zemalja na putu u članstvo osetno ispod proseka najniže rangiranih zemalja EU, tako da su "nužne bitne investicije" da bi te buduće članice dostigle standarde EU i "mogle da se nose s konkurencijom jedinstvenog tržišta EU i obavezama članstva".
Tako je odlučeno da se uklone pomalo veštačke prepreke između pet instrumenata IPA programa i posebno omogući brži pristup svim sredstvima i države na putu u EU brže osposobe svoje državne uprave da delotvorno koriste ta sredstva.
IPA II će biti prilagođena specifičnim potrebama i sposobnostima svake zemlje kandidata i potencijalnog kandidata da upotrebi raspoloživa sredstva.
U nedavnoj raspravi u Evropskom parlamentu predstavnici zemalja Zapadnog Balkana su zvaničnicima EK i EP predočili veliku važnost inicijative pokrenute u regionu da se sredstva za reforme mnogo brže i ravnomernije rasporede u ranijoj fazi reformi i priprema za članstvo.
Oni su ukazali da se sad događa da zemlja koja postane članica ođednom može da "povuče" i 10 puta veća sredstva, ali teško da njena administracija to može da odmah iskoristi.
Generalni direktor za proširivanje u EK Stefano Sanino je u raspravi stavio do znanja da će nešto delimično tako biti učinjeno kroz IPA II, rekavši da će podele i prepreke između ključnih komponenti tri, četiri i pet biti praktično uklonjene.
Komisija u Briselu namerava i da za svaku zemlju izradi "Sveobuhvatni strategijski dokument" koji će, uz primenu svih nužnih propisa i standarda EU, pomoći da se stalno prati i pomoć i reforme sasvim prilagode posebnim potrebama, problemima i sposobnostima dotičnog kandidata za članstvo u EU.
Nužni instrumenti za podršku bi odmah bili primenjivani i ne bi se čekalo da oni veštačkim pravilima dođu na red mnogo kasnije, a time bi se "politički ciljevi pretočili u specifične akcije".
Sanino je ukazao na to da će svi budući pregovori o članstvu s nekom zemljom počinjati poglavljima vladavine zakona, temeljnih sloboda, reforme pravosuđa, što znači i da se prvo države budućih članica osposobe za bitku protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Mehanizmi za praćenje i ocenjivanje napretka svake zemlje će stalno biti primenjivani, pa se tako planira da predstavnici vlada Srbije i Makedonije budu pozvani da uzmu učešća u mehanizmu "dubinskog snimanja" svih reformi koje će Evropska komisija sprovesti za Crnu Goru u očekivanju da Podgorica uskoro počne pregovore o članstvu.
Zvaničnik Revizorskog suda EU Karil Pingsten je u raspravi o predlozima EK za IPA II, održanoj u Spoljnopolitičkom odboru EP, naglasio da je ključno da članice EU budu stopostotno sigurne da će država kandidat biti istinski potpuno spremna za članstvo.
Pingsten je upozorio da raširena korupcija jako šteti zapadnobalkanskim zemljama i primetio da je i Hrvatska, iako je već potpisala sporazum o članstvu s EU, i dalje pod nadzorom zato što još nema dokaza da je njena državna uprava u potpunosti osposobljena da koristi velika sredstva iz strukturnih fondova Unije.
Sanino je predočio da će uporedni bitan cilj proširivanja i IPA II biti da se ekonomski razvitak zemalja Zapadnog Balkana podstakne kako sredstvima EU, tako kroz što tešnju saradnju s drugim međunarodnim finansijskim ustanovama, posebno kroz postojeći Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
EK jako veliku pažnju namerava da posveti saradnji s civilnim društvom Zapadnog Balkana i regionalnoj saradnji.
U dokumentima EK za IPA II stoji i da su "zemlje Zapadnog Balkana i dalje relativno mlade države, stvorene posle raspada bivše Jugoslavije" i da je "još potrebno da se u njima ojačaju politička stabilnost, puno uvreženje načela demokratije, poštovanja ljudskih prava i dobre vladavine".
U dokumentima EK, u koje je imala uvid agencija Beta, podvlači se da su osim Islanda, bruto domaći proizvod po stanovniku i
društveno-ekonomski razvoj zemalja na putu u članstvo osetno ispod proseka najniže rangiranih zemalja EU, tako da su "nužne bitne investicije" da bi te buduće članice dostigle standarde EU i "mogle da se nose s konkurencijom jedinstvenog tržišta EU i obavezama članstva".
Tako je odlučeno da se uklone pomalo veštačke prepreke između pet instrumenata IPA programa i posebno omogući brži pristup svim sredstvima i države na putu u EU brže osposobe svoje državne uprave da delotvorno koriste ta sredstva.
IPA II će biti prilagođena specifičnim potrebama i sposobnostima svake zemlje kandidata i potencijalnog kandidata da upotrebi raspoloživa sredstva.
U nedavnoj raspravi u Evropskom parlamentu predstavnici zemalja Zapadnog Balkana su zvaničnicima EK i EP predočili veliku važnost inicijative pokrenute u regionu da se sredstva za reforme mnogo brže i ravnomernije rasporede u ranijoj fazi reformi i priprema za članstvo.
Oni su ukazali da se sad događa da zemlja koja postane članica ođednom može da "povuče" i 10 puta veća sredstva, ali teško da njena administracija to može da odmah iskoristi.
Generalni direktor za proširivanje u EK Stefano Sanino je u raspravi stavio do znanja da će nešto delimično tako biti učinjeno kroz IPA II, rekavši da će podele i prepreke između ključnih komponenti tri, četiri i pet biti praktično uklonjene.
Komisija u Briselu namerava i da za svaku zemlju izradi "Sveobuhvatni strategijski dokument" koji će, uz primenu svih nužnih propisa i standarda EU, pomoći da se stalno prati i pomoć i reforme sasvim prilagode posebnim potrebama, problemima i sposobnostima dotičnog kandidata za članstvo u EU.
Nužni instrumenti za podršku bi odmah bili primenjivani i ne bi se čekalo da oni veštačkim pravilima dođu na red mnogo kasnije, a time bi se "politički ciljevi pretočili u specifične akcije".
Sanino je ukazao na to da će svi budući pregovori o članstvu s nekom zemljom počinjati poglavljima vladavine zakona, temeljnih sloboda, reforme pravosuđa, što znači i da se prvo države budućih članica osposobe za bitku protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Mehanizmi za praćenje i ocenjivanje napretka svake zemlje će stalno biti primenjivani, pa se tako planira da predstavnici vlada Srbije i Makedonije budu pozvani da uzmu učešća u mehanizmu "dubinskog snimanja" svih reformi koje će Evropska komisija sprovesti za Crnu Goru u očekivanju da Podgorica uskoro počne pregovore o članstvu.
Zvaničnik Revizorskog suda EU Karil Pingsten je u raspravi o predlozima EK za IPA II, održanoj u Spoljnopolitičkom odboru EP, naglasio da je ključno da članice EU budu stopostotno sigurne da će država kandidat biti istinski potpuno spremna za članstvo.
Pingsten je upozorio da raširena korupcija jako šteti zapadnobalkanskim zemljama i primetio da je i Hrvatska, iako je već potpisala sporazum o članstvu s EU, i dalje pod nadzorom zato što još nema dokaza da je njena državna uprava u potpunosti osposobljena da koristi velika sredstva iz strukturnih fondova Unije.
Sanino je predočio da će uporedni bitan cilj proširivanja i IPA II biti da se ekonomski razvitak zemalja Zapadnog Balkana podstakne kako sredstvima EU, tako kroz što tešnju saradnju s drugim međunarodnim finansijskim ustanovama, posebno kroz postojeći Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
EK jako veliku pažnju namerava da posveti saradnji s civilnim društvom Zapadnog Balkana i regionalnoj saradnji.
U dokumentima EK za IPA II stoji i da su "zemlje Zapadnog Balkana i dalje relativno mlade države, stvorene posle raspada bivše Jugoslavije" i da je "još potrebno da se u njima ojačaju politička stabilnost, puno uvreženje načela demokratije, poštovanja ljudskih prava i dobre vladavine".