- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
КУЛТУРА: Српски витезови - велика европска војна сила
Иван Косанчић средњовековни суперјунак
[TABLE="width: 750"]
[TR]
[TD]Спремајући се за писање свог другог романа „Дуге ноћи и црне заставе”, Дејан Стојиљковић је дошао до запањујућих открића. Да је кнез Лазар био суров и прорачунат човек налик данашњим политичарима и тајкунима, да је битка с Турцима код Ниша била већа и значајнија од Косовске, али да из непознатих разлога није опевана уз гусле, да је властелин Стефан Мусић неколико векова пре руског генерала Кутузова применио тактику спаљене земље...[/TD]
[TD="align: left"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Средњи век није био мрачан: Дејан Стојиљковић
Дејан Стојиљковић тврди да има имиџ мачо писца. Осећа се тако, јер се у својим књигама бави изразито мушким темама и главни ликови су алфа мужјаци. Од Немање Лукића у роману првенцу "Константиново раскршће" до Милана Топлице, Ивана Косанчића, Милоша Обилића, па и турског принца Бајазита, у новом роману "Дуге ноћи и црне заставе" који је недавно објавила београдска "Лагуна". Све су то делије у правом смислу речи. Сваки је, како то његове Нишлије воле да кажу, "батлија од човека". Док су Стојиљковићев бестселер "Константиново раскршће" многи називали српским "Да Винчијевим кодом", овај други роман, чији се заплет дешава крајем 14. века, неколико година пред бој на Косову, већ упоређују са "Игром престола" Џорџа Мартина.
Следеће 2013. године у Нишу се обележава седамнаест векова од доношења Миланског едикта, најважнијег документа хришћанства. Многи су очекивали да после великог успеха „Константиновог раскршћа“ напишете још једну књигу о цару Константину?
- Намеравао сам да пишем преднаставак „Константиновог раскршћа“ о преломним годинама Константиновог живота, кад је донео Милански едикт, али и контроверзама које до данас нису објашњене. Пре свега, зашто је убио жену и сина? Онда сам схватио да за тако монументалну тему немам довољно времена, па сам направио компромис. Са стрип цртачем Драганом Пауновићем урадио сам графичку новелу „Константиново раскршће“. Први пут у српском издаваштву један роман превођен је у други медиј. То је мој допринос поменутој прослави. Мада, мислим да обележавање годишњице Миланског едикта неће бити онако спектакуларно како је најављивано. Онај крст изнад Ниша, као ни комплекс Цара Константина, неће бити изграђени. Надам се да ће бар Медијана добити изглед какав заслужује. Да буде археолошки парк и музеј, а не ругло.
Српски Термопили
У првом роману трагали сте за Константиновим мачем, а сада за кивотом цара Лазара?
- Кад се данас помене лепа, архаична реч „кивот“, обично се мисли на ковчег где се чувају мошти светаца. Кивот је много више од тога. У њему су се чувале и реликвије и разне драгоцености. Мотив кнеза Лазара за потрагу кивота је његова изгубљена вера. Док сам читао историјске списе о њему, нисам имао слику цара Лазара каквог га знамо из предања. По историјским изворима, то је био прорачунат, суров човек, налик данашњим политичарима и тајкунима. Ништа светачког у њему, ничег доброг у њему. Непосредно после смрти цара Душана, побегао је из битке кад су се сукобили Мрњавчевићи и цар Урош. Издао је свог цара, издао је и Немањиће којима се заклео на верност. То ми је био добар замајац да исплетем причу.
Дејан Стојиљковић је први српски писац који је за свој роман направио спот и сајт
Радња романа „Дуге ноћи и црне заставе“ дешава се три године пре Косовског боја, у пролеће 1376. Зашто баш тада?
- Ми имамо погрешну представу о том историјском периоду. Углавном се помиње Kосовски бој и, ту и тамо, бојеви на Плочнику, Дубравици код Параћина и код Пирота. О паду Ниша, чија опсада је трајала 25 дана, не зна се много, нити о томе постоји иједна песма, иако је битка била већа од Косовске. Чудно је што се не зна чак ни који је српски великаш држао Ниш, који су Турци звали „Лазаревом ризницом“, јер је био већи и богатији град од Крушевца. Ако је то био сукоб ниског интензитета, како се приказује, зашто су у опсади Ниша учествовали и велики везир и турски султан? У једном фељтону у „Политици“ читао сам да је, рецимо, српски властелин Стефан Мусић неколико векова пре Кутузова и других руских генерала, применио тактику спаљене земље. Од Драгоманског теснаца на граници с Бугарском до Пирота спалио је све усеве, затровао изворе и раселио становништво. Кад су Турци, предвођени великим везиром Али-пашом дошли до Пирота били су изгладнели, жедни, бесни. Јуришали су на малу тврђаву, имали тешке губитке и нису успели да је освоје. Имала је узак прилаз. Са стране су биле мочваре, а у позадини река и планина. Дошло је до покоља епских размера. Били су то српски Термопили.
Дошли сте до података да је српска војска у то време користила војну тактику римских легија и Византије?
- Српска војна тактика била је под утицајем Византије, а византијска војна тактика у ствари је тактика Старог Рима. С друге стране, наша војска била је по устројству западњачких витезова какву видимо по филмовима. Ослањали смо се на оклопнике. Била је то велика сила. Просечан српски племић говорио је неколико језика, умео је да барата разним оружјем, одржавао кондицију у лову и на витешким турнирима. Знао је да чита мапе и одлично је познавао своје непријатеље. Дакле, прича о нашем мрачном средњем веку није тачна.
Откуд тај наслов романа "Дуге ноћи и црне заставе"?
- Ноћи су дуге под опсадом, док су "црне заставе" бојни барјаци код муслимана. Наслов сам дао по песми групе „She Wants Revenge“. С тим што је оригинални назив њихове песме „Red Flags And Long Nights“ („Црвене заставе и дуге ноћи“). На корицама књиге види се да црне заставе почињу да наткриљују сунце на пурпурном небу, а пурпурна боја је боја царства код Византинаца и средњовековних Срба. Змај у средини спречава да се те заставе склопе. Реч је о реплици змаја из „Мирослављевог јеванђеља“. Симболизује витезове реда змаја који постоје од цара Константина наовамо.
Под Турцима „само” 350 година
У роману мењате биографије историјских личности. Догађа се романса између принцезе Оливере и Милоша Обилића?
- Оливера Хребељановић је у мом роману старија него што је у то време била. Могуће да је те 1376. имала седамнаест година што је у средњем веку било право време за удају. Смислио сам да су она и Милош Обилић, који је, заправо, митска личност, били у љубави. По једној топличкој легенди, после битке на Косову, смртно изранављеног Милоша Обилића донели су близу једне црквице где је умро на Оливериним рукама. Ту лепу причу искористио сам у роману.
Главна личност у роману је Иван Косанчић. По вашем мишљењу, он је савршени витез?
- Иван Косанчић је православни темплар. Припадник је реда змаја. Познат је по надимку Змај од Радана. По легенди је најбољи мачевалац у Лазаревој војсци. Ја сам то још мало надоградио. Проучавао сам средњовековне начине мачевања, па сам осмислио посебну технику за њега. Ако постоји савршени витез, то би био Змај од Радана Иван Косанчић. Он је средњовековни суперхерој.
„Српски је био један од дипломатских језика на порти у Истамбулу”
Захваљујући огромној литератури коју сте прочитали припремајући се за писање овог романа, променили сте став према османској империји?
У школи су нас учили да смо били 500 година под Турцима. То није тачно. Били смо 350 година. Онда су нас учили да смо изгубили битку на Косову. Ни то није тачно. У најмању руку било је нерешено. Онда су нас учили да је после Косовске битке у Србији наступио мрак. Погрешно. Наступило је златно доба Србије под деспотом Стефаном Лазаревићем. Учили смо и да су Турци, попут Хуна и других варвара, упали на територију Европе и почели да кољу и убијају. Мало је познато да је данак у крви био нека врста пореза. Хришћанске породице намерно су давале своју децу Турцима да би их спасле од глади и сиромаштва.
Тврдите и да је у то доба турска цивилизација била напреднија од европске?
- Многи не знају да су купатила која данас имамо у ствари турска купатила. Имали су изузетне астрономе, физичаре, математичаре... Турски владари били су врло образовани људи. Код њих су поезија и филозофија имале посебно место. Турци као освајачи нису били тако ригорозни као Енглези у Шкотској или Ирској. О Турцима имамо погрешну слику. У одређеним тренуцима били смо с њима вазали. Нису утицали само они на нас, него и ми на њих. Занимљив је податак да у турском језику има 120 србизама. Српски је био један од дипломатских језика на порти у Истамбулу. Османска царевина спровела је у Србији први попис становништва, увела катастар. Неке османлијске катастарске књиге и данас се користе. Великих сличности између Срба и Турака има и у менталитету и зато не треба да изненађује огромна популарност турских телевизијских серија.
Имате другачији поглед и на песму "Почетак буне против дахија"?
- Дахија на турском значи отпадник. Ти отпадници од царства бавили су се рекетом и шверцом с нашим обер кнезовима. Карађорђе је био врло богат човек, као и сви наши кнезови који су били богатији од турских ага и бегова. Како је дошло до буне против дахија? Зато што су се дахије толико осилиле да су почеле да ударају много велики рекет нашима који су шверцовали прасиће преко Дунава и зато су ови решили да их макну. Из чисто финансијских разлога. И Вук Караџић је без увијања писао ко су заправо били наши кнезови, али ми волимо да гусламо и величамо.
Роман, а не студија
Да ли вам је неко нешто замерио у вези са садржајем романа?
- Прва замерка на мојој Фејсбук страни је што је књига штампана на латиници. Онда сам на своју Фејсбук страну ставио новац кнеза Лазара, кован на Новом брду, затим Милутинов и Душанов новац. Сви су ковани на латиници. Поручио сам им: "Ако мислите да сте већи Срби што пишете ћирилицом, онда сте вероватно већи Срби и од Душана, Лазара и Милутина." Имамо два писма и треба да користимо то преимућство.
Има ли још замерки?
- Ово је историјски роман, није историјска студија. Дело је фикције која користи реални историјски оквир. На крају крајева, чувени филм Ридлија Скота "Гладијатор" има око 250 фактографских грешака. На пример, да је Комод убио Марка Аурелија или да је Комод, замислите, као краљ силазио у арену да се бије с гладијаторима, што нема везе с мозгом. Упркос томе, реч је о изузетном историјском филму.
Роман "Дуге ноћи и црне заставе" је први део петокњижја?
- Ускоро поново идем у Прокупље да фотографишем и истражим место где је била Плочничка битка. Бизарно звучи, али не могу да нађем довољно података о турској опсади Ниша. Велика мистерија је зашто је турска војска после освајања Ниш кренула у правцу Прокупља. Они су ишли на Крушевац, али уместо да крену с проходне стране, Нишавом и Моравом, ушли су у узан џеп и доживели катастрофални пораз. Пошто су тада мошти светог Прокопија из Ниша однете у цркву поред Прокупља, могуће је да је Мурат наредио војсци да оде тамо и узме мошти светог Прокопија. Можда су мошти светог Прокопија биле српски мамац за Турке.
Други роман најављеног петокњижја је, значи, везан за опсаду Ниша и битку на Плочнику?
- Да. Зваће се "Олујни бедем". Трећи роман "Учитељ мачевања" говориће о томе како је Косанчић Иван дошао у Крушевац у двор да подучава младог кнежевића Стефана витешким врлинама. Четврти део "Царство небеско" биће о Косовском боју, док ћу у "Последњем Немањићу" завршити причу о деспоту Стефану. Намеравам да објавим и неку врсту псеудонаставка "Константиновог раскршћа", о његовом главном јунаку Немањи Лукићу под називом "Поноћни људи". Спремио сам и збирку прича која ће изаћи следеће године.
Први сте српски писац који је направио спот и сајт за свој нови роман?
- Мој пријатељ Саша Трајковић, недавно је био полуфиналиста такмичења "Ја имам таленат", урадио је музику, а Саша Митровић, професор на Факултету за индустријски дизајн у Фиренци, направио је спот који може да стане уз раме са трејлерима за књиге америчких и енглеских издавача. На сајту ове моје књиге, читаоци могу да се упознају са историјским чињеницама о времену и јунацима о којима пишем.
Постали сте стручњак за средњи век у Србији?
- Имам понуду да на једном нишком факултету одржим предавање на тему "Српско-турски рат 1376-1379". Поред војноисторијских чињеница, знам и друге детаље. Како су се, рецимо, хранили људи у средњем веку, како су путовали, правили оружје, какве коње су користили за прелажење планине, за вучу, а какве за витешке турнире. Могао бих да вам причам до сутра.
Снежана МИЛОШЕВИЋ
Снимио Владимир МАРКОВИЋ
Извор: Илустрована политика
Иван Косанчић средњовековни суперјунак
[TABLE="width: 750"]
[TR]
[TD]Спремајући се за писање свог другог романа „Дуге ноћи и црне заставе”, Дејан Стојиљковић је дошао до запањујућих открића. Да је кнез Лазар био суров и прорачунат човек налик данашњим политичарима и тајкунима, да је битка с Турцима код Ниша била већа и значајнија од Косовске, али да из непознатих разлога није опевана уз гусле, да је властелин Стефан Мусић неколико векова пре руског генерала Кутузова применио тактику спаљене земље...[/TD]
[TD="align: left"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Средњи век није био мрачан: Дејан Стојиљковић
Дејан Стојиљковић тврди да има имиџ мачо писца. Осећа се тако, јер се у својим књигама бави изразито мушким темама и главни ликови су алфа мужјаци. Од Немање Лукића у роману првенцу "Константиново раскршће" до Милана Топлице, Ивана Косанчића, Милоша Обилића, па и турског принца Бајазита, у новом роману "Дуге ноћи и црне заставе" који је недавно објавила београдска "Лагуна". Све су то делије у правом смислу речи. Сваки је, како то његове Нишлије воле да кажу, "батлија од човека". Док су Стојиљковићев бестселер "Константиново раскршће" многи називали српским "Да Винчијевим кодом", овај други роман, чији се заплет дешава крајем 14. века, неколико година пред бој на Косову, већ упоређују са "Игром престола" Џорџа Мартина.
Следеће 2013. године у Нишу се обележава седамнаест векова од доношења Миланског едикта, најважнијег документа хришћанства. Многи су очекивали да после великог успеха „Константиновог раскршћа“ напишете још једну књигу о цару Константину?
- Намеравао сам да пишем преднаставак „Константиновог раскршћа“ о преломним годинама Константиновог живота, кад је донео Милански едикт, али и контроверзама које до данас нису објашњене. Пре свега, зашто је убио жену и сина? Онда сам схватио да за тако монументалну тему немам довољно времена, па сам направио компромис. Са стрип цртачем Драганом Пауновићем урадио сам графичку новелу „Константиново раскршће“. Први пут у српском издаваштву један роман превођен је у други медиј. То је мој допринос поменутој прослави. Мада, мислим да обележавање годишњице Миланског едикта неће бити онако спектакуларно како је најављивано. Онај крст изнад Ниша, као ни комплекс Цара Константина, неће бити изграђени. Надам се да ће бар Медијана добити изглед какав заслужује. Да буде археолошки парк и музеј, а не ругло.
Српски Термопили
У првом роману трагали сте за Константиновим мачем, а сада за кивотом цара Лазара?
- Кад се данас помене лепа, архаична реч „кивот“, обично се мисли на ковчег где се чувају мошти светаца. Кивот је много више од тога. У њему су се чувале и реликвије и разне драгоцености. Мотив кнеза Лазара за потрагу кивота је његова изгубљена вера. Док сам читао историјске списе о њему, нисам имао слику цара Лазара каквог га знамо из предања. По историјским изворима, то је био прорачунат, суров човек, налик данашњим политичарима и тајкунима. Ништа светачког у њему, ничег доброг у њему. Непосредно после смрти цара Душана, побегао је из битке кад су се сукобили Мрњавчевићи и цар Урош. Издао је свог цара, издао је и Немањиће којима се заклео на верност. То ми је био добар замајац да исплетем причу.
Дејан Стојиљковић је први српски писац који је за свој роман направио спот и сајт
Радња романа „Дуге ноћи и црне заставе“ дешава се три године пре Косовског боја, у пролеће 1376. Зашто баш тада?
- Ми имамо погрешну представу о том историјском периоду. Углавном се помиње Kосовски бој и, ту и тамо, бојеви на Плочнику, Дубравици код Параћина и код Пирота. О паду Ниша, чија опсада је трајала 25 дана, не зна се много, нити о томе постоји иједна песма, иако је битка била већа од Косовске. Чудно је што се не зна чак ни који је српски великаш држао Ниш, који су Турци звали „Лазаревом ризницом“, јер је био већи и богатији град од Крушевца. Ако је то био сукоб ниског интензитета, како се приказује, зашто су у опсади Ниша учествовали и велики везир и турски султан? У једном фељтону у „Политици“ читао сам да је, рецимо, српски властелин Стефан Мусић неколико векова пре Кутузова и других руских генерала, применио тактику спаљене земље. Од Драгоманског теснаца на граници с Бугарском до Пирота спалио је све усеве, затровао изворе и раселио становништво. Кад су Турци, предвођени великим везиром Али-пашом дошли до Пирота били су изгладнели, жедни, бесни. Јуришали су на малу тврђаву, имали тешке губитке и нису успели да је освоје. Имала је узак прилаз. Са стране су биле мочваре, а у позадини река и планина. Дошло је до покоља епских размера. Били су то српски Термопили.
Дошли сте до података да је српска војска у то време користила војну тактику римских легија и Византије?
- Српска војна тактика била је под утицајем Византије, а византијска војна тактика у ствари је тактика Старог Рима. С друге стране, наша војска била је по устројству западњачких витезова какву видимо по филмовима. Ослањали смо се на оклопнике. Била је то велика сила. Просечан српски племић говорио је неколико језика, умео је да барата разним оружјем, одржавао кондицију у лову и на витешким турнирима. Знао је да чита мапе и одлично је познавао своје непријатеље. Дакле, прича о нашем мрачном средњем веку није тачна.
Откуд тај наслов романа "Дуге ноћи и црне заставе"?
- Ноћи су дуге под опсадом, док су "црне заставе" бојни барјаци код муслимана. Наслов сам дао по песми групе „She Wants Revenge“. С тим што је оригинални назив њихове песме „Red Flags And Long Nights“ („Црвене заставе и дуге ноћи“). На корицама књиге види се да црне заставе почињу да наткриљују сунце на пурпурном небу, а пурпурна боја је боја царства код Византинаца и средњовековних Срба. Змај у средини спречава да се те заставе склопе. Реч је о реплици змаја из „Мирослављевог јеванђеља“. Симболизује витезове реда змаја који постоје од цара Константина наовамо.
Под Турцима „само” 350 година
У роману мењате биографије историјских личности. Догађа се романса између принцезе Оливере и Милоша Обилића?
- Оливера Хребељановић је у мом роману старија него што је у то време била. Могуће да је те 1376. имала седамнаест година што је у средњем веку било право време за удају. Смислио сам да су она и Милош Обилић, који је, заправо, митска личност, били у љубави. По једној топличкој легенди, после битке на Косову, смртно изранављеног Милоша Обилића донели су близу једне црквице где је умро на Оливериним рукама. Ту лепу причу искористио сам у роману.
Главна личност у роману је Иван Косанчић. По вашем мишљењу, он је савршени витез?
- Иван Косанчић је православни темплар. Припадник је реда змаја. Познат је по надимку Змај од Радана. По легенди је најбољи мачевалац у Лазаревој војсци. Ја сам то још мало надоградио. Проучавао сам средњовековне начине мачевања, па сам осмислио посебну технику за њега. Ако постоји савршени витез, то би био Змај од Радана Иван Косанчић. Он је средњовековни суперхерој.
„Српски је био један од дипломатских језика на порти у Истамбулу”
Захваљујући огромној литератури коју сте прочитали припремајући се за писање овог романа, променили сте став према османској империји?
У школи су нас учили да смо били 500 година под Турцима. То није тачно. Били смо 350 година. Онда су нас учили да смо изгубили битку на Косову. Ни то није тачно. У најмању руку било је нерешено. Онда су нас учили да је после Косовске битке у Србији наступио мрак. Погрешно. Наступило је златно доба Србије под деспотом Стефаном Лазаревићем. Учили смо и да су Турци, попут Хуна и других варвара, упали на територију Европе и почели да кољу и убијају. Мало је познато да је данак у крви био нека врста пореза. Хришћанске породице намерно су давале своју децу Турцима да би их спасле од глади и сиромаштва.
Тврдите и да је у то доба турска цивилизација била напреднија од европске?
- Многи не знају да су купатила која данас имамо у ствари турска купатила. Имали су изузетне астрономе, физичаре, математичаре... Турски владари били су врло образовани људи. Код њих су поезија и филозофија имале посебно место. Турци као освајачи нису били тако ригорозни као Енглези у Шкотској или Ирској. О Турцима имамо погрешну слику. У одређеним тренуцима били смо с њима вазали. Нису утицали само они на нас, него и ми на њих. Занимљив је податак да у турском језику има 120 србизама. Српски је био један од дипломатских језика на порти у Истамбулу. Османска царевина спровела је у Србији први попис становништва, увела катастар. Неке османлијске катастарске књиге и данас се користе. Великих сличности између Срба и Турака има и у менталитету и зато не треба да изненађује огромна популарност турских телевизијских серија.
Имате другачији поглед и на песму "Почетак буне против дахија"?
- Дахија на турском значи отпадник. Ти отпадници од царства бавили су се рекетом и шверцом с нашим обер кнезовима. Карађорђе је био врло богат човек, као и сви наши кнезови који су били богатији од турских ага и бегова. Како је дошло до буне против дахија? Зато што су се дахије толико осилиле да су почеле да ударају много велики рекет нашима који су шверцовали прасиће преко Дунава и зато су ови решили да их макну. Из чисто финансијских разлога. И Вук Караџић је без увијања писао ко су заправо били наши кнезови, али ми волимо да гусламо и величамо.
Роман, а не студија
Да ли вам је неко нешто замерио у вези са садржајем романа?
- Прва замерка на мојој Фејсбук страни је што је књига штампана на латиници. Онда сам на своју Фејсбук страну ставио новац кнеза Лазара, кован на Новом брду, затим Милутинов и Душанов новац. Сви су ковани на латиници. Поручио сам им: "Ако мислите да сте већи Срби што пишете ћирилицом, онда сте вероватно већи Срби и од Душана, Лазара и Милутина." Имамо два писма и треба да користимо то преимућство.
Има ли још замерки?
- Ово је историјски роман, није историјска студија. Дело је фикције која користи реални историјски оквир. На крају крајева, чувени филм Ридлија Скота "Гладијатор" има око 250 фактографских грешака. На пример, да је Комод убио Марка Аурелија или да је Комод, замислите, као краљ силазио у арену да се бије с гладијаторима, што нема везе с мозгом. Упркос томе, реч је о изузетном историјском филму.
Роман "Дуге ноћи и црне заставе" је први део петокњижја?
- Ускоро поново идем у Прокупље да фотографишем и истражим место где је била Плочничка битка. Бизарно звучи, али не могу да нађем довољно података о турској опсади Ниша. Велика мистерија је зашто је турска војска после освајања Ниш кренула у правцу Прокупља. Они су ишли на Крушевац, али уместо да крену с проходне стране, Нишавом и Моравом, ушли су у узан џеп и доживели катастрофални пораз. Пошто су тада мошти светог Прокопија из Ниша однете у цркву поред Прокупља, могуће је да је Мурат наредио војсци да оде тамо и узме мошти светог Прокопија. Можда су мошти светог Прокопија биле српски мамац за Турке.
Други роман најављеног петокњижја је, значи, везан за опсаду Ниша и битку на Плочнику?
- Да. Зваће се "Олујни бедем". Трећи роман "Учитељ мачевања" говориће о томе како је Косанчић Иван дошао у Крушевац у двор да подучава младог кнежевића Стефана витешким врлинама. Четврти део "Царство небеско" биће о Косовском боју, док ћу у "Последњем Немањићу" завршити причу о деспоту Стефану. Намеравам да објавим и неку врсту псеудонаставка "Константиновог раскршћа", о његовом главном јунаку Немањи Лукићу под називом "Поноћни људи". Спремио сам и збирку прича која ће изаћи следеће године.
Први сте српски писац који је направио спот и сајт за свој нови роман?
- Мој пријатељ Саша Трајковић, недавно је био полуфиналиста такмичења "Ја имам таленат", урадио је музику, а Саша Митровић, професор на Факултету за индустријски дизајн у Фиренци, направио је спот који може да стане уз раме са трејлерима за књиге америчких и енглеских издавача. На сајту ове моје књиге, читаоци могу да се упознају са историјским чињеницама о времену и јунацима о којима пишем.
Постали сте стручњак за средњи век у Србији?
- Имам понуду да на једном нишком факултету одржим предавање на тему "Српско-турски рат 1376-1379". Поред војноисторијских чињеница, знам и друге детаље. Како су се, рецимо, хранили људи у средњем веку, како су путовали, правили оружје, какве коње су користили за прелажење планине, за вучу, а какве за витешке турнире. Могао бих да вам причам до сутра.
Снежана МИЛОШЕВИЋ
Снимио Владимир МАРКОВИЋ
Извор: Илустрована политика
Poslednja izmena: