- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Italiji i Španiji 750 mlrd. evra?
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Evropski čelnici obezbediće finansijsku pomoć od 750 milijardi evra za spas Španije i Italije, piše Gardijan pozivajući se na izvore sa samita G20 u Los Kabosu.
Predloženi sporazum podrazumeva da će posredstvom dva paketa finansijske pomoći – 500 milijardi evra Evropskog stabilizacionog mehanizma /ESM/ i 250 milijardi evra Evropskog stabilizacionog fonda /EFSF/ – otkupiti obveznice evropskih država.
Evropski čelnici se nadaju da će taj potez, koji je u suprotnosti s dosadašnjom politikom nemačke kancelarke Angele Merkel, poslati snažan signal finansijskim tržištima da je najjača evropska ekonomija konačno spremna da podrži svoje slabije članice.
Obveznice su "finansijski paracetamol"Evropski čelnici se nadaju da će taj potez, koji je u suprotnosti s dosadašnjom politikom nemačke kancelarke Angele Merkel, poslati snažan signal finansijskim tržištima da je najjača evropska ekonomija konačno spremna da podrži svoje slabije članice.
Evropska komisija je ocenila da ideja da se fond za spasavanje evrozone upotrebi za sniženje troškova zaduživanja Španije i Italije kroz kupovinu obveznica predstavlja "finansijski paracetamol".
Potrparol komesara EU za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena Amadeu Altafaž rekao je da bi upotreba Evropskog fonda za finansijsku stabilnost ili njegovog naslednika Evropskog stabilizacionog mehanizma za ograničenje rasta kamatnih stopa "bila korisna za smirivanje tržišta".
Prema nekim izveštajima sa samita Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) u Meksiku, postoji ideja da se stotine milijardi evra iz evropskih fondova upotrebe za direktnu kupovinu obveznica zemalja u problemima, što bi dovelo do konkurentnih stopa na tržištima novca.
To bi, međutim, funkcionisalo samo u "određenom vremenskom periodu", rekao je Altafaž na redovnoj konferenciji za štampu.
"To bi bio finansijski paracetamol. Ublažio bi tenzije i bol... ali ne bi izlečio korenske uzorke, strukturne probleme u ekonomijama Italije, Španije i drugih zemalja", ocenio je on.
Oland: Samit G20 uspešno završen
Francuski predsednik Fransoa Oland kaže da je zadovoljan ishodom samita G20, jer su postignuti ciljevi, među kojima i pitanje privrednog rasta, a najvažnije je, kako je istakao, što je dogovoreno da neće biti novih protekcionističkih mera.
"Postojala je opasnost da se pribegne protekcionizmu kao rešenju za pojedine zemlje na štetu rasta i zapošljavanja, ali posle duge i žestoke diskusije dogovoreno je da neće biti novih protekcionističkih mera do 2014", smatra Oland.
Oland je dodao da "MMF nije osmišljen za spasavanje evro zone, da on može pomoći pojedinim zemljama, kao što je slučaj sa Grčkom", kao i da "nije prihvatljivo da zemlje koje ulažu napore kao Italija, koja smanjuje javnu potrošnju, ima kamatnu stopu veću od sedam odsto".
Na predstojećem Evropskom samitu u Briselu mogla bi da se pronađe mogućnost dogovora o rastu, bankarskoj uniji, perspektivi solidarnosti i budžetskoj odgovornosti, rekao je Oland.
Oland koji je obećao da će pomeriti stvari sa mrtve tačke pokretanjem pitanja privrednog rasta, već je Briselu uputio predlog rešavanja krize u kome se založio za stavljanje na raspolaganje 120 milijardi evra Evropskoj investicionoj banci radi finasiranje razvojnih projekata kao što je ulaganje u infrastrukturu.
Koliko je milijardi potrebno španskim bankama
Očekuje se da će Španija evropskim partnerima sutra podneti detaljan zahtev za spasavanje svojih banaka, izjavio je jedan diplomata EU i naveo da će "španske vlasti, kako se očekuje, sutra pitati Evrogrupu za pomoć iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF)".
Količina novca koju će Madrid zatražiti zavisiće od dva nezavisna pregleda problematičnih španskih banaka, koji bi trebalo da budu okončani sutra.
Evrozona je Španiji obećala kredit vredan do 100 milijardi evra.
Među investitorima rastu strahovanja da će visoke kamatne stope na španske obveznice primorati vladu u Madridu da zatraži pomoć kakvu su već primile Grčka, Irska i Portugalija.
Španiji, međutim, ne preti takva opasnost, rekao je ministar finansija Kristobal Montoro i dodao da "Španija nije spasavana jer joj spas nije potreban. Španija ima podršku svojih evropskih partnera i evropskih institucija".
"Ono što šaljemo narodu Španije je poruka poverenja, mira, sigurnosti. Mi smo u Evropi, mi smo Evropa, mi smo evro", poručio je ministar.
Trgovinski deficit Španije smanjen je u aprilu, budući da je ta recesijom pogođena zemlja smanjila uvoz, saopštilo je Ministarstvo ekonomije u Madridu.
U saopštenju se navodi da je uvoz u aprilu pao za 3,5 odsto na godišnjem nivou na 20,55 milijardi evra, dok je izvoz istovremeno smanjen za 0,8 odsto na 17,20 milijardi evra. Kao rezultat, ukupan trgovinski deficit smanjen je za 15,3 odsto.
Potrparol komesara EU za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena Amadeu Altafaž rekao je da bi upotreba Evropskog fonda za finansijsku stabilnost ili njegovog naslednika Evropskog stabilizacionog mehanizma za ograničenje rasta kamatnih stopa "bila korisna za smirivanje tržišta".
Prema nekim izveštajima sa samita Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) u Meksiku, postoji ideja da se stotine milijardi evra iz evropskih fondova upotrebe za direktnu kupovinu obveznica zemalja u problemima, što bi dovelo do konkurentnih stopa na tržištima novca.
To bi, međutim, funkcionisalo samo u "određenom vremenskom periodu", rekao je Altafaž na redovnoj konferenciji za štampu.
"To bi bio finansijski paracetamol. Ublažio bi tenzije i bol... ali ne bi izlečio korenske uzorke, strukturne probleme u ekonomijama Italije, Španije i drugih zemalja", ocenio je on.
Oland: Samit G20 uspešno završen
Francuski predsednik Fransoa Oland kaže da je zadovoljan ishodom samita G20, jer su postignuti ciljevi, među kojima i pitanje privrednog rasta, a najvažnije je, kako je istakao, što je dogovoreno da neće biti novih protekcionističkih mera.
"Postojala je opasnost da se pribegne protekcionizmu kao rešenju za pojedine zemlje na štetu rasta i zapošljavanja, ali posle duge i žestoke diskusije dogovoreno je da neće biti novih protekcionističkih mera do 2014", smatra Oland.
Oland je dodao da "MMF nije osmišljen za spasavanje evro zone, da on može pomoći pojedinim zemljama, kao što je slučaj sa Grčkom", kao i da "nije prihvatljivo da zemlje koje ulažu napore kao Italija, koja smanjuje javnu potrošnju, ima kamatnu stopu veću od sedam odsto".
Na predstojećem Evropskom samitu u Briselu mogla bi da se pronađe mogućnost dogovora o rastu, bankarskoj uniji, perspektivi solidarnosti i budžetskoj odgovornosti, rekao je Oland.
Oland koji je obećao da će pomeriti stvari sa mrtve tačke pokretanjem pitanja privrednog rasta, već je Briselu uputio predlog rešavanja krize u kome se založio za stavljanje na raspolaganje 120 milijardi evra Evropskoj investicionoj banci radi finasiranje razvojnih projekata kao što je ulaganje u infrastrukturu.
Koliko je milijardi potrebno španskim bankama
Očekuje se da će Španija evropskim partnerima sutra podneti detaljan zahtev za spasavanje svojih banaka, izjavio je jedan diplomata EU i naveo da će "španske vlasti, kako se očekuje, sutra pitati Evrogrupu za pomoć iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF)".
Količina novca koju će Madrid zatražiti zavisiće od dva nezavisna pregleda problematičnih španskih banaka, koji bi trebalo da budu okončani sutra.
Evrozona je Španiji obećala kredit vredan do 100 milijardi evra.
Među investitorima rastu strahovanja da će visoke kamatne stope na španske obveznice primorati vladu u Madridu da zatraži pomoć kakvu su već primile Grčka, Irska i Portugalija.
Španiji, međutim, ne preti takva opasnost, rekao je ministar finansija Kristobal Montoro i dodao da "Španija nije spasavana jer joj spas nije potreban. Španija ima podršku svojih evropskih partnera i evropskih institucija".
"Ono što šaljemo narodu Španije je poruka poverenja, mira, sigurnosti. Mi smo u Evropi, mi smo Evropa, mi smo evro", poručio je ministar.
Trgovinski deficit Španije smanjen je u aprilu, budući da je ta recesijom pogođena zemlja smanjila uvoz, saopštilo je Ministarstvo ekonomije u Madridu.
U saopštenju se navodi da je uvoz u aprilu pao za 3,5 odsto na godišnjem nivou na 20,55 milijardi evra, dok je izvoz istovremeno smanjen za 0,8 odsto na 17,20 milijardi evra. Kao rezultat, ukupan trgovinski deficit smanjen je za 15,3 odsto.