Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Italija

  • Začetnik teme crvendac_011
  • Datum pokretanja
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Sicilija, dva lica lepog ostrva

B92




Tirkizno more, očaravajuća priroda, velelepni gradovi, živopisna sela... sve su to lepote koje ćete sresti na Siciliji. Ono što svakoga takođe intrigira jeste mafija. Jedino je ona neupadljiva

Iz Večnog grada letimo avionom do Katanije i sa aerodroma nastavljamo autobusom još nepun sat do atraktivnog letovališta Đardini Naksos, u jednoj od najlepših uvala na Siciliji, mediteranskom ostrvu koje se oslanja na špic italijanske „čizme”.

Tirkizno more, plantaže u priobalju, očaravajuća priroda, velelepni gradovi, živopisna sela i bogata kulturna baština... Na raskrsnici pomorskih puteva, tokom tri milenijuma Siciliju su zaposedali mnogi, stari Grci, Rimljani, Francuzi, Španci... ostavljajući svoje tragove. Od antičkih hramova i amfiteatara, srednjovekovnih katedrala i palata, velelepnih modernih vila, do slikarskih i književnih remek-dela. Ljubitelji istorije i umetnosti sve to i danas mogu sresti u Palermu, glavnom gradu punom kontrasta, Sirakuzi, Kataniji, Taormini... Taj duh istorije i tradicije oseća se i u ovom turističkom mestu Đardini Naksosu, malom ribarskom selu koje je odavno preraslo te okvire i postalo sastajalište turista iz celog sveta, a naročito Evrope.

Sicilijom dominira i jedini živi vulkan u Evropi, Etna, sa 3.340 metara nadmorske visine i nekoliko stotina kratera. A tu je, naravno, i mafija. Jedinstvena prilika da se pogledamo oči u oči.

Nigde ni vrapca

Ako krenete u istraživanje, videćete da Sicilija ima dva lica. Jedno je ono pored mora, gde se odvija moderni život i gde je priliv ljudi ogroman tokom cele godine. Kad zađete u unutrašnjost, prvo što će vas iznenaditi jeste konfiguracija terena. Znajući da je središte ostrva žitnica, većina očekuje da vidi nepreglednu ravnicu, poput Vojvodine. Ali, ne. Svuda okolo su brda, i to ne baš pitoma. Ipak, iskorišćen je svaki pedalj zemlje.

Ako, posetite neki od tih ušuškanih gradića, mislićete da ste ušli u Felinijev film i vratili se barem stotinak godina unazad. Sva mesta, mala, srednja, velika, formirana su po istom principu. Obiđosmo Siciliju i uzduž, i popreko, a kao što u prirodnim rezervatima ptica (koje su, uzgred budi rečeno, baš oni za to proglasili da bi imali svoje oaze mira van domašaja vlasti) nikada, osim vrapca, niko nije sreo nijednu retku pticu, tako ni mi ne videsmo pravog mafijaša. Bar ne onakvog kako ga zamišljamo. Sve je ostalo samo na priči koju nam je priuštio naš vodič. A ona zvuči ovako.

Ljupka reč „mama” na Siciliji je naziv za mafiju. Tako su nekada Sicilijanci doživljavali ovu sociološku pojavu. Ona je zaista i začeta sa ciljem da „pruži zaštitu slabijima i onima koji nisu ravnopravni sa drugima”. Gde, kako i kada se izokrenula ta plemenita ideja, objašnjava vreme.

Ta varijanta zaštite propagirana je u dalekoj prošlosti, kada se na ostrvu živelo isključivo od poljoprivrede. Zemlja je tada bila podeljena između crkve i raznih plemića koji su je iznajmljivali Sicilijancima. Kako su sa nastankom gradova plemići sve više zapostavljali svoja imanja, javila se potreba da neko nadgleda te posede. Za gabelote, kako su se zvali ti predradnici, birali su poštene ljude od autoriteta među bezemljašima.

Ali, iz generacije u generaciju, izrodili su se u nešto sasvim suprotno. Svi, do poslednjeg, postali su začetnici onoga što mi zovemo mafija! Počeli su da potkradaju plemiće i kada su krajem 19. i početkom 20. veka ovi rešili da prodaju svoja imanja, kupiće ih, niko drugi, nego gabeloti. Bože moj, promenila se vlasnička struktura. Tu bi priči mogao da bude kraj da se ne radi o Siciliji.

Obećana zemlja

O sicilijanskoj mafiji se zna mnogo toga. Svi se slažu u jednom, da se radi o jednoj izuzetnoj inteligentnoj organizaciji čiji pripadnici su u određenim trenucima znali da povuku prave poteze. Ta genijalnost došla je do izražaja naročito u vreme kada je priroda poslala gladne godine na Siciliju. Tada počinje istraživanje drugih zona u kojima bi mogao da se započne neki posao.

Obećana zemlja bila je Amerika! Tamo su organizovali sve: smeštaj, poslove i ljude koje će tamo da zaposle. Radnu snagu odveli su sa Sicilije. Za samo dvadeset pet godina sicilijanska mafija je iselila 1.600 000 radno sposobnog stanovništva. To je bila prava demografska katastrofa koja je zadesila ostrvo.

Vreme prohibicije ogrejalo je mafiju kao sunce posle kiše. Okrenuli su se proizvodnji i točenju raznih žestokih pića, kombinujući te poslove pod velom tajne sa kockanjem, kartanjem, švercom oružja, prostitucijom... Na taj način došli su do neverovatne količine para.

Od tada na ostrvu vlada mir, a novac koji pristiže usmeravan je pravilno, i to u svim sferama. Zato danas kažu da možete sve mafijaške glavešine da strpate u zatvor, ali mafiju ne možete da iskorenite. Mafija je nešto što je u mentalnom sklopu Sicilijanaca, njihov način razmišljanja da ima neka osoba kojoj ćete se vi obratiti za zaštitu i koja će da vam pomogne.

Današnji izgled sicilijanske mafije potpuno je drugačiji u odnosu na predstavu koju imamo iz filmova.

To više nisu oni opasni tipovi sa kopolom tradicionalne crne boje na glavi, koji nose pušku sa skraćenom cevi i svi se klanjaju donu. Oni su neupadljivi isto koliko i nedodirljivi. Devedeset osam odsto poslova koje obavljaju podvedeno je u legalne sfere, a drže velike hotelske komplekse, sve trajekte koji voze između Sicilije i kopna (zato je veliko pitanje da li će most koji je davno obećan Siciliji ikada biti sagrađen), velike infrastrukturne radove...
 
Poslednja izmena:
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Portofino - Dolce vita ima adresu

Portofino - Dolce vita ima adresu

B92




Nedaleko od Đenove nalazi se gradić Portofino. Iako ima nešto više od 530 stanovnika, vekovima je omiljeno odredište elite. Otkrijte zašto su se mnogi lako zaljubili u ovo mesto u Ligurijskom moru

Ribarsko mesto Portofino u Ligurijskom moru, 36 kilometara od Đenove, bilo je poznato i u doba Rimljana. U to vreme zvali su ga Portus Delphini jer je, kako piše u jednom starom latinskom rukopisu, u njemu obitavalo mnoštvo delfina. Ovaj gradić sa nešto više od 530 stanovnika jedno je od poznatijih ligurijskih turističkih odredišta. Terase na strmim liticama sa pogledom na more, mediteranska klima i ukusna jela pozivaju vas da okusite pravi slatki život - dolce vitu. U potrazi za mirom Portofino je odredište poznatih i bogatih. Od 1950. godine holivudske zvezde i evropski bogataši često su i rado birali upravo taj gradić za beg u mir. Tako je Lord Karnarvon, britanski arheolog koji je sa Hauardom Karterom, takođe arheologom, 1923. godine otkrio Tutankamonovu grobnicu, u Portofinu noćio u Villi Altachiari, palati obavijenoj misterioznom prošlošću. Osim njega, Portofino su posećivali francuski književnik Gi de Mopasan, glumci Klerk Gejbl, Greta Garbo, Elizabeta Tejlor i nemački filozof Fridrih Niče. Predeli za sanjare Portofino nećete doživeti na pravi način ako ne posetite Castello Brown, dvorac koji su sagradili stari Rimljani. Nakon decenija ratova, gusarskih napada i nekoliko promena vlasnika, 1870. godine kupio ga je sir Montanj Jets Braun, britanski konzul u Đenovi, za 7.000 lira. Arhitekta Alfredo d’Andrade renovirao ga je pazeći da zadrži njegovo prvobitno arhitektonsko rešenje. Godine 1961. dvorac je prodat opštini Portofino i pretvoren u muzej i središte svih kulturnih događanja grada. Šetajući vrtovima dvorca, naučićete mnogo o italijanskoj istoriji, uživati u bajkovitom pogledu na gradsku luku. Donedavno su u muzeju bili izloženi crteži i nekoliko predmeta koji su nekada pripadali Federiku Feliniju, italijanskom filmskom reditelju i scenaristi. Cena ulaznice je oko 540 dinara.


 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Val Gardena i skijaje u Dolomitima

Val Gardena i skijaje u Dolomitima

B92



Ако оdlučite da skijate u Italiji, najbolje je da to bude u Dolomitima. Specifičnost Dolomita su vertikalne stene koje se uzdižu i po nekoliko stotina metara uvis. Jedna od najboljih pozicija za skijanje na ovoj lokaciji je svakako Val Gardena

Val Gardena ili Groden na Nemačkom, je dolina u severnoj Italiji pokrajina Južni Tirol. Mesto Ortisei nalazi se na 879km od Beograda, u zapadnom delu doline. Po Via Michelinu potrebno vam je oko 9 sati, ne računajući granične prelaze. Kad stignete do Ljubljane obavezno pratite putokaze prema Villachu , pa dalje prema Lienz i Brunico. Odatle već postoje putokazi za ValGardenu. Ova napomena je važna jer inace na prvi pogled mnogo je bliži put preko Cortina D ampezzo, ali se zbog jako ostrih krivina stiže sporije.

Smeštaj rezervišite putem interneta, ali provedite malo više vremena u traženju povoljnijih cena, jer se kreću za 4vorokrevetni od 500 do 1500evra. Mi smo našli za 600evra apartman koji je bio udaljen po 300 metara od žičare i centra grada. Uračunata taksa, uračunata garaža, i završno čišćenje. Garaža se otvara na daljinac i greje se. Apartman ima 60 kvadrata, sastoji se od kuhinje, dnevne sobe sa krevetom na razvlačenje, kupatilom uz dnevnu sobu i spavaće sobe sa kupatilom u koje se ulazi iz nje (dva kupatila).

Važan podatak je da je Ortisei jako brdovito mesto, tako da je pesačenje 300 metara uzbrdo posle skijanja nemoguća misija. Podsećam da se krećete u pancericama sa skijama na ledjima. Postoje autobusi, karta košta 6 evra za 7 dana, a bolja varijanta je kolima do gondole (parking je 4 evra dnevno).

Photo: Saša Veličković

Hrana po supermarketima (Spar) je jeftinija nego u Srbiji, ali je u restoranima značajno skuplje. Pica je oko 12 evra, ali ne velika za 2 osobe, vec mala tanka, prava Italijanska.

Što se tiče skijanja, potrebno je unapred dobro razmisliti i odrediti rute po kojima će te skijati.

To je potrebno da bi izbegli da skijate po istim stazama 7 dana a imate plaćeno 1200km staza. Sve to za 202 evra za odrasle a deca do 16, 144 evra. Deca do 8 godina dobijaju besplatan ski pass. Radi se o Dolomitisuperski pasu

Pre samog polaska u ValGardenu imao sam nedoumicu gde tačno uzeti apartman. Nedoumica se odnosi na bolji položaj za kretanje u pomenute rute. Sada posle povratka mogu da kažem da je svejedno gde ste locirani. Val Gardena, zajedno sa okolnim skijalištima ima 500km povezanih staza, a smeštaj je skoro uvek na kružnici kruga, pa do centra kruga imate uvek isto. Skijalište ValGardena povezano je sa Arabbom, Alta Badia, Val di Fassa, Alpe de Siusi. To je tih pomenutih 500km medjusobno povezanih, i najcešća veza su gondole i četvorosedi. Postoje podzemne pokretne stepenice dugačke i po 400metara, onda podzemni voz, pokretne trake, podzemne i nadzemne. Čovek pomisli da je sve ta tehnika preterana i da bi skijalište odlično funkcionisalo i bez pola pomenutih uredjaja. Naročito su mi dosadile gondole,kojih sam inače bio željan dok nisam stigao u Val Gardenu. Postane naporno da se posle svakog spusta izuvas (skidas skije).

Photo: Saša Veličković

Kupovinom Dolomitisuperskipassa dobijate mogućnost da se odvezete i do Cortine, Kronplaza , Trevalli, Civetta i još desetak skijališta za koja nisam nikad čuo i da tamo ostvarite san da za sedam dana skijate na 1200km staza. Da san nikad ne bude ostvaren i da budete sigurni da niste iskoristili svih 1200km staza pobrinuli su se ljudi na dolomitisuperski.com. Posle svakog dana imate mogućnost da unošenjem svog broja sa skipassa vidite svoju putanju tokom celog dana, sa brojem kilometara predjenih tog dana. Nisam nikada uspeo da predjem vise od 50 km dnevno, a bio sam ubedjen da će cifra biti mnogostruko viša.

Sledeće rute ne treba propustiti:

1) Sella Ronda- je kružna tura oko velikih Dolomitskih stena,koja po deklaraciji ima 42km. Postoji dva načina da se ona izskija. U smeru i kontra od smera skazaljke na satu. U prospektu piše da traje od 4-6sati i da treba krenuti u 9h da bi se završila pre mraka. Medjutim, mi smo Sella Rondu završili za manje od 4 sata uz napomenu da je s nama išla osmogodišnja devojčica, a staze su uglavnom crveno okarakterisane. Prolazi se kroz 5 skijaških centara, gore napomenutih, i obzirom da se u nekim trenutcima penjete na visine blizu 3000metra, potrebno je odabrati dan bez vetra , ako je moguće sunčan. Imate vremena da se u Arabi oprobate i na Snowboard parku, naravno koji nije tako zahtevan. Za ovo kružno skijanje nije vam potrebna mapa, čak šta više, lakše ce vam biti da samo pratite strelice “Sella Ronda“. Zelena u smeru i narandzasta kontra od smera skazaljke na satu, zavisi za koji smer se odlučite.

2) Ako želite da odete na deo skijališta koje ce vas podsetiti na Kopaonik, blage padine kratke sunčane staze uputite se u Alpe de Siusi.

3) Seceda je deo skijališta u kome su staze široke preko 1 kilometar uredjene tako da nema hupsera i neravnina, pa imate utisak da ste u Francuskoj „Tri doline“

4) Arabba / Marmolada je skijaliste koje ima vrhove i do 3343metra i pri vedrom danu vidite veliki deo Dolomita u krugu od 30-tak kilometara. Za ovu turu morate obavezno odabrati sunčan dan, bez vetra. Na najviši vrh vode 3 gondole koje se nadovezuju i zna da bude gužva, tako da se ponekad čeka i do sat vremena. Gondole se penju skoro vertikalno po stenama koje su karakteristične samo za Dolomite. Staza kojom se kasnije spučtate, duga je 13 kilometara i visinska razlika je preko 1500metara.

5) Saslung je čuvena staza na kojoj se vozi Spust za svetski kup. Do nje vodi podzemni voz iz St. Cristine, i vožnja traje 5 minuta. Voz vas dovede do gondole koja ide do vrha Ciampinoi visokog 2254metra i sa njega se pružaju desetine staza na sve strane. Staze su uglavnom dugačke nekoliko kilometara




 
Poslednja izmena:
Ana_ana

Ana_ana

ADMINISTRATOR
Firenca

Firenca - italijanska poslastica



Čuvena Republika na reci Arno još uvek je autentična po pitanju izgleda. U dve reči to je - povratak renesansi. I mada je Firenca mozaični miks kultura, tradicija i jezika, budući da ugošćuje puno stranaca, ipak je inficirana italijanskim šmekom.
Kao što je nekad bila magnet za umetnike, bogataše i turiste tako je i danas. Usput će hrana, piće i dobri sladoledi dočarati svakom posetiocu atmosferu grada u kom se živi do daske punim plućima. Za početak imajte na umu da je skroz pogrešno doživeti Firencu kroz imućnu porodicu Mediči, pošto su oni samo istorija koja se čita, a u sadašnjost morate sami uplivati. I zar nije dosadno stalno veličati vladare, kad se oni menjaju a grad ostaje.



Iz vremena kada je Italija bila u punom sjaju sačuvana je Katedrala Duomo (Santa Maria del Fiore), koja je stvarno nešto posebno. Ogromna kupola, zagledana u nebo, sastoji se iz 3,5 milona cigala.
Moguće je popeti se na nju i izviditi gotovo celu Firencu. Beli, zeleni i roze mermer pričaju specifičnu arhitektomsku priču. Ovaj deo grada je neobično živ, pogotovo u vreme ručka, kad restorani i parkovi vrve od turista i stanovnika.



Gradska skupština (Palazzo Vecchio) i galerija Uffizi nalaze se u blizini trga Piazza della Signoria. Tu se nalazi Neptunova fontana i kopija Mikelanđelovog Davida. Međutim, pravi David se čuva u galeriji Akademija. On često ostavlja najefektiniji utisak turistima koji pri povratka kućama pričaju o tome kako su "videli Davida" zaboravljajući na ostale stvari.
Ali on i jeste spektakl koji se doživljava u punoj vrednosti samo golim okom. Nešto postoji u njemu, neka tajna, koja ga bez sumnje izdvaja od ostalih remek dela. Nije to ni perfekcija linije ni veličina, već nešto deseto. Prosto, kao da je u pitanju neki sveti kip.



Uffizi je jedan od najstarijih muzeja u Evropi (star oko 400 godina). Tu je skoro cela riznica raskalašnih Medičija. Leonardo, Mikelanđelo, Đoto, Botičeli, ma svi su tu. A naravno da dominira Botičelijeva "Venera". Venera je devojka, muza, božanstvo ili šta već ali je često bila inspiracija ovom slikaru. Na jednoj od slika predstavlja simbol istine.
Uglavnom, ona meni liči na nekakvu šumsku vilu sa određenim uticajem u prirodi. I kad saznate da je to toliko snažna žena, njena lepota postaje sve veća, čak do mere da je se plašite. Za ovaj muzej morate imati strpljenja, jer se nakon ulaza imate penjati ogromnim stepenica a potom ići kroz još ogromnije holove. Za detaljiste je najbolje da krenu što ranije, ali uvek će propustiti nešto.



Prava atrakcija reke Arno je morst Ponte Vecchio. Za njega kažu da je postojao još u 10. veku. On vrvi od zlatara i prodavnica koje su kroz vekove menjale vlasnike i izgled. Naime, postoji mit o dve bogate zlatarske porodice koje imaju izloge jedni preko puta drugih pa su u večnoj svađi oko prestiža i klijentele (ko će pre prodati zlato kupcu). Ali naravno postoji mnogo zanimljive istorije vezane za ovih 30 dužnih metara prostora, koliko je most dugačak.
Smeštaj se može naći za, što kažu, jeftine pare. Na primer, u dvokrevetnoj hotelskoj sobi lošeg hotela možete se odsesti za tridesetak evra, dok se za hotel zadovoljavajućih normi potroši od 70 do 100 evra. Međutim, i u objektima blizu centru postoji dosta hostela gde možete proći bez dranja po ušima. Ipak, ko hoće da se oseća kraljevski Firenci, može birati u pateli dobrih hotela onaj koji ima najbolji pogled na Toskanu, Arno ili Duomu. Ja sam izabrao srednju varijantu i odseo u hotelu od 80 evra po sobi kod železničke stanice. Nisam se pokajao.
Šoping zona je od Duomo katedrale nastavljajući u pravcu ka mostu Ponte Vecchio. Načičkane su tu Valentino, D&G i svi ostali. Meni se svidela ulica Via del Corso pošto se u njoj nalazi more butika sa dosta povoljnom a opet kvalitetnom robom. Onaj ko ne bi da se zeza sa ozbiljnim, fensičnim markama neka ovde šopinguje, a ostatak para bolje nek potroši na sladolede pošto jedna kugla u velikom kornetu košta čak 10 evra (tu su ga baš preterali, iako sladža razbija od ukusa).
A sad nešto u vezi prevoza. Ovde se najlakše i najbrže vozi autobusima. Karte se kupuju na kiosku, traju 70 minuta i koštaju oko jednog evra. Može se kupiti i karta za deset vožnji koja košta više, naravno. U zavisnosti od dužine ostanka možete kupiti, takođe dnevnu i trodnevnu kartu za bus. Kada je u pitanju taksi on je prilično skup, pogotovo noćna tarifa. Ali treba memorisati njegov pozivni broj, za svaki slučaj.
Pušači treba da znaju da će im u Firenci rado naplatiti kaznu zbog strogog EU standarda. Jedina nada je da se daju u potragu za pušačkim sobama, kojih ima u pojedinim kafeima i restoranima. Čak i u hotelu treba biti oprezan pre nego što se "pripali".



Ako ćete se ponašati u skladu sa okolinom pijte pravu italijansku kafu do 11 sati, a posle toga se konzumira samo espresso. Čuvajte se sindroma zvanog "coperto". To je cena za sedenje u nekim restoranima. Na primer, dok stojite za barom ne plaćate ništa ali čim sednete u cenu će vam biti "umuvan" i coperto.
Da biste šmugnuli od najezde turista potrebno je zaći u male ulice, izdvojene od gradske vreve, gde se na elegantan način može jesti i osetiti pravi italijanski duh. Naravno, obratite pažnju na cene. Na gradskim trgovima, pak, izbegavajte centraške kafane i lokale jer su preskupi. Potražite mesto poput "Tavola calda" gde se može jeftino i brzo jesti.
Ako možete vozite se malo rekom Arno, taj doživljaj je potpuni spekltakl budući da imate utisak vraćanja kroz vreme. Sve odiše nekom uzbudljivom istorijom. Firenca ima veliku dušu.

(Mondo)
 
death row

death row

Član
Prelep grad jedan od retkih koje bi baš voleo da posetim :)
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Venecija - Raskoš na vodi

Venecija - Raskoš na vodi

Blic



Priče o Veneciji s njenim kanalima, gondolama i arhitektonskim biserima već zvuče kao kliše. Ali ako je posetite, uverićete se da je svaka reč istinita. Izgrađena na veštačkom ostrvu usred lagune duge 48 i široke devet i po kilometara, Venecija predstavlja arhitektonsko čudo, ne toliko grad na ostrvu, koliko grad na vodi.

Grad površine 3,5 sa pet kilometara i njegovu lagunu od Jadranskog mora razdvaja samo dugačko i usko ostrvo Lido. Palate, crkve i kuće Venecije nisu se menjale još od 16. veka, tako da sve u njoj podseća na prošlost, doba u kom je bila najbogatiji grad na svetu i nosila naziv Presvetla Mletačka Republika. Danas je dobar deo ovih građevina oronuo, što njen šarm uvećava, ili možda umanjuje, sve zavisi od ukusa posetilaca. Neki kažu da je prljava i pretrpana turistima, ali je za druge najlepše mesto na svetu. Raj za pešake
Automobilima je dozvoljen ulazak u Veneciju, ali ne i u sam stari grad. Onaj ko kolima stigne do Rimskog trga moraće da ih ostavi na nekom od tamošnjih ogromnih parkinga, jer je za razliku od većine evropskih gradova koji u centru imaju malu pešačku zonu, čitava Venecija velika pešačka zona i pravi raj za pešake.

Krajevi grada
Dve lokacije u ovom gradu koje se prepoznaju kao njegovi „krajevi“ su železnička stanica Santa Lučija (obično označena natpisom Ferrovia – železnica) i Trg svetog Marka (Piazza San Marco). U lavirintu ulica i sokaka, od kojih su neki toliko uski da se morate okrenuti postrance da biste prošli, svuda se nalaze putokazi koji pešake usmeravaju na ove dve destinacije. Širokih bulevara kakvi se sreću u drugim gradovima nema. Nešto najbliže širokoj ulici je Strada nova, čiju izgradnju je svoje*vremeno naredio lično Napoleon, a jedino što bar donekle podseća na bulevar je sam Kanal grande.



Trg i katedrala

Sveti Marko je svetac zaštitnik Venecije. Njegov simbol, krilati lav, nalazi se svuda. Trg svetog Marka leži u samom centru grada. Duž triju strana ovog četvorougaonog trga izgrađene su elegantne palate i hoteli, dok četvrtu stranu zauzima Katedrala sv. Marka. Zvonik katedrale stoji zasebno na trgu.
Pored trga, u pravcu lagune, nalazi se Pjaceta, odnosno mali trg sa Duždevom palatom. Na kraju lagune su dva stuba, jedan sa kipom sv. Teodora, a drugi s krilatim lavom sv. Marka. Oni razdvajaju Pjacetu od pristaništa Molo, koje je glavna baza javnog prevoza. On se u ovom gradu odvija isključivo na vodi, velikim motornim čamcima zvanim vaporeto i gondolama.
Bazilika Svetog Marka sa mnoštvom kupola potiče iz 11. veka. Unutrašnjost obiluje zlatom i mozaicima – navodno ima čak 3.000 kvadratnih metara mozaika – čiji je cilj bio da pokažu bogatstvo Mletačke republike. Ulaz u katedralu je slobodan, a za razgledanje većine atrakcija moraćete da platite. Na trgu se pored crkve nalazi zvonik Kampanile, visok 99 metara i ujedno je najviši toranj u Veneciji. Krasi ga ogromno zvono čiji se duboki tonovi razležu u svako doba.



Kula sa satom
S leve strane katedrale nalazi se visoka kula sa satom iz 15 veka. Sat je u međuvremenu više puta menjan, a danas ima brojčanik koji prikazuje sate, mesečeve mene i znak zodijaka u kom se sunce trenutno nalazi. Iznad brojčanika je platforma preko koje se, samo u retkim prilikama, kreće procesija mehaničkih figura. Predvodi je anđeo sa trubom, nasuprot kipu Bogorodice, koji u obične dane stoji između dva prozora na kojima je pokazano tačno vreme u digitalnom formatu. Iznad svega ovoga uzdiže se prelepi kip krilatog lava pred plavom pozadinom posutom zvezdama.

Duždeva palata
Duždeva palata zauzima jednu stranu Pjacete, a njena elegantna fasada od ružičastog i belog mermera gleda na ovaj trg i na lagunu. Unutrašnjost palate je vrlo elegantno uređena i ukrašena je Tintoretovim i Veronezeovim slikama i oslikanim tavanicama.

Most uzdaha
Možda najpoznatiji most u Veneciji spaja zadnju stranu Duždeve palate sa zatvorom. Zatvorenici su svojevremeno nakon presude koju im je dužd izricao preko ovog zatvorenog mosta odlazili u zatvor, na odsluženje kazne ili na pogubljenje, te otud njegovo ime. Most može da se pređe prilikom obilaska palate, ali najbolje je da ga razgledate spolja.

Kanal grande
Smatra se da je sadašnji Kanal grande prvobitno bio reka koja je proticala kroz lagunu, sa blatnim ostrvima sa obe strane. Ostrva su prerasla u današnji grad, ali oblik reke koja vijuga kroz grad, ogromno naopako okrenuto slovo S, ostao je isti. Na obalama kanala nema pešačkih staza, već se kuće nalaze na samom njihovom rubu, a većina ih ima sopstvena mala pristaništa.



Most Rialto

Rialto je naziv za centralni deo grada koji je i najstariji. Tu su se nalazile prvobitne blatnjave obale na kojima je podignut grad. Most Rialto je tokom najvećeg dela istorije Venecije bio jedini most koji spaja obala Kanala grande. Most je strm, a njegov centralni luk je dovoljno visok da ispod njega prođe ratni brod. Duž mosta su načičkane prodavnice, a u oblasti Rialto nalaze se i zelene i riblje pijace.

Palate
Velike zgrade duž obala Kanala grande poznate su kao palaci, odnosno palate. Ima ih 200 i svojevremeno su bile najraskošnija boravišta. Viševekovna izloženost vlazi ostavila je i na njima trag. Najlepša me*đu njima je Kaza D’Oro, čija je čitava fasada svojevremeno bila prekrivena zlatom. Na nesreću, u međuvre*menu je tako često renovirana da danas više ne podseća na originalnu venecijansku palatu.


 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Italija - Turistička meka čak i kad je reč o zimskim sportovima

Press



Italija, jedna od najatraktivnijih destinacija, titulu turističke meke nosi i kada je reč o zimskim sportovima

Alpi, najviša planina Evrope, i Dolomiti čuveni su po odličnim skijalištima, koja svojom ponudom, uređenim stazama i opremljenošću zadovoljavaju i najprobirljivije turiste. Pored skijanja, dodatnom uživanju doprinosi i odlična vanpasionska ponuda i zabava. Kofer vam predlaže nekoliko najpoznatijih i najatraktivnijih destinacija za nastupajuću sezonu.

Kortina d'Ampeco


Zimovanje od 360 evra
Za nastupajuću zimsku sezonu, „Kon Tiki" je pripremio bogatu ponudu - šest destinacija i 50 hotela u ski-centrima Italije. U Kortini d'Ampeco cena sedmodenvnog boravka u hotelu „Ambra Cortina" s četiri zvezdice (u pešačkoj zoni, noćenje) je od 560 evra. Za Madonu di Kampiljo i hotel „Bellavista" (četiri zvezdice luks, sa bazenom, na 50 m od ski-lifta) cena je 710 evra, a sedam polupansiona u Livinju, u hotelu „Villagio San Carlo" (tri zvezdice, sa bazenom) staje 360 evra. Cene su za polazak 9. januara.


Mondenski italijanski gradić, okružen spektakularnim Dolomitima, nalazi se u širokoj, sunčanoj dolini. Centar mesta je užurbana pešačka ulica Korzo Italija, na čijem se vrhu nalazi najpoznatije gradsko obeležje - parohijska crkva sa zvonikom, posvećena svecima Filipu i Jakovu.
Ovaj grad je odlična baza za pun spektar planinskih aktivnosti. Ima tri najvažnije ski-zone: Tofana, Kristalo i Falorija, sa raznovrsnim stazama, od kojih puno početničkih, pa je odlično mesto za napredak tokom prvih dana učenja. Ipak, Kortina važi kao naročito dobra za srednje skijaše, a oni koji vole izazov, oprobaće se na olimpijskoj stazi Stratofana, na planini Tofana. Ne treba propustiti ni „Stadio del Đako" (Ledeni stadion), sagrađen za Olimpijske igre, danas otvoren za javnost kao klizalište.
Prateća ponuda je više nego bogata: široki izbor barova i diskoteka, a kao deo večernjeg izlaska, nezaobilazna je i šetnja glavnom pešačkom ulicom. Svetsku slavu i renome jednog od najelitnijih zimskih centara, Kortina d'Ampeco je stekla i zahvaljujući raznim sportskim događajima i filmovima koji su ovde snimani. Prvi veliki događaj bilo je Svetsko prvenstvo u alpskom skijanju, koje je održano daleke 1932. godine, ali je pravu slavu stekla održavanjem Zimskih olimpijskih igara 1956. godine, kao i nebrojenim trkama za svetski kup u alpskom skijanju u raznim disciplinama. Ovde je snimljen deo originalnog „Pink Pantera" iz 1963. godine sa Piterom Selersom i Klaudijom Kardinale, zatim scene filma „Samo za tvoje oči" o Džejmsu Bondu, kao i „Cliffhanger" Silvestera Stalonea.
Sadržaje upotpunjuju i prodavnice prestižnih imena iz sveta mode: „Beneton", „Bulgari", „Guči", ali simbol šopinga u ovom mestu je tržni centar „La Cooperativa di Cortina", osnovan još 1893.
Pokrajina: Veneto
Nadmorska visina:
1.224 m
Stanovništvo:
6.150 stanovnika
Ukupna dužina staza:
110 km (početničkih
55 km, srednjih 45 km,
teških 10 km)
Ski-liftova: 37
Najviši ski-lift: 3.243 m
Stolica: 24
Vučnica: 8
Kabina/gondola: 5
Udaljenost od
Beograda: 820 km

Madona di Kampiljo


Smeštena između vrhova planina Adamelo i Dolomiti di Brenta, Madona di Kampiljo je savršeno polazište za pešačenje i skijanje u veličanstvenom planinskom pejzažu. Žičare se iz grada penju na sve strane, omogućavajući lak pristup vrhovima i stazama. Mesto je na nadmorskoj visini većoj od 1.500 metara, a skijaške staze i do 2.500 m, pa je snega ima dovoljno tokom cele zimske sezone.
Ovo poznato italijansko skijalište steklo je slavu još krajem 19. veka, kada je austrougarska carica Elizabeta, poznatija kao Sisi, ovde dolazila na odmor u više navrata. Više od celog veka kasnije, Madona di Kampiljo i dalje okuplja svetski džet-set i evropsku aristokratiju. Madona je mesto organizovanja raznih zanimljivih sportskih i kulturnih manifestacija. Svake godine se voze trke za svetski kup u slalomu i veleslalomu. Najčešće u februaru, Ferarijevi vozači Formule 1 tokom „Wroom" nedelje učestvuju u raznim aktivnostima, kao što je, na primer, promocija novih „Fijatovih" modela. Kostimirani Habzburg karneval je podsećanje na period austrougarske vladavine, posvećen carici Elizabeti, najpoznatijoj gošći ovog planinskog mestašca. Skijanje u Madoni di Kampiljo je vrhunski doživljaj, a naročito je omiljena snouborderima i skijašima srednje kategorije, koji vole duge staze kroz borovu šumu. Za početnike su tu brojne ski-škole i blage staze Kampo Karlo Manjo, a za iskusne skijaše staza Kanal Miramonti sa planine Spinale, kao i 3 Tre, gde se vozi trka za Svetski kup.
Pokrajina: Trentino
Nadmorska visina: 1.550 m
Stanovništvo: 700
Ukupna dužina staza: 54 km (početničkih 27 km, srednjih 19 km,
teških 6 km)
Ski-liftova: 22
Najviši ski-lift: 2.500 m
Stolica: 13
Vučnica: 4
Kabina/gondola: 5
Udaljenost od
Beograda: 997 km

Val Gardena


Val Gardena je dolina u Dolomitima i jedna od najpoznatijih skijaških regija Italije. Deo je Sela Ronde, najvećeg međusobno povezanog sistema žičara na svetu, sa 1.220 kilometara staza. Skijaške staze Val Gardene vode kroz spektakularnu prirodu Dolomita. Strme krečnjačke litice se izdižu iz nežnih pašnjaka, čineći neke od najlepših pejzaža koji se mogu videti u Alpima. Najduža staza se spušta sa vrha Seceda u gradić Ortisei i ima 10,5 kilometara. O značaju i prestižu ove regije govori i činjenica da se ovde održavaju trke za Svetski kup u spustu i Super G. Većina stanovništva doline (85-90 odsto) govori ladinskim jezikom, a s obzirom na to da se nalazi u pokrajini Alto Adiđe, koja je većinski naseljena stanovništvom nemačkog govornog područja, svi natpisi su trojezični: ladinski, nemački i italijanski. Tradicija pravljenja skulptura od drveta, arhitektura i kultura naroda Ladina, imaju snažan uticaj na izgled gradića u dolini. Prošlost i umetnost ovog interesantnog naroda može se videti u Muzeju umetnosti Ladina, u mestu Ortisei.
Pokrajina:
Alto Adiđe
Nadmorska visina: 1.230-1.563 m
Stanovništvo: 9.200
Ukupna dužina staza: 175 km (početničkih
53 km, srednjih 104 km, teških 18 km)
Ski-liftova: 81
Najviši ski-lift: 2.518 m
Stolica: 41
Vučnica: 32
Kabina/gondola: 8
Udaljenost od
Beograda: 865 km

Livinjo


Livinjo je jedna od najvećih i najviših skijaških regija u Italiji. Nastao je od tri sela koja su se vremenom spojila u jedinstvenu celinu, duž četiri kilometra dugačkog puta. Ovo izrazito skijaško mesto okruženo je sa obe strane padinama na kojima su mnogobrojne staze i ski-liftovi. Zahvaljujući nadmorskoj visini od 1.816 m, Livinjo ima dovoljno snega tokom cele zimske sezone, ali je uprkos tome opremljen mašinama za proizvodnju snega na više od 80 odsto staza.
Za decu su tu snežni parkovi sa toboganima od snega, ski-škole i raznovrsna animacija i takmičenja.
Osim skijanja, dobra je ponuda i sadržaja zabavnog karaktera - lokala, restorana, karaoke barova i diskoteka. Treba znati i da Livinjo ima bescarinski status, pa se u gradu nalazi oko 200 djuti fri prodavnica.
Pokrajina: Lombardija
Nadmorska visina: 1.816 m
Stanovništvo: 5.326
Ukupna dužina staza: 110 km (početničkih
40 km, srednjih 55 km, teških 15 km)
Ski-liftova: 32
Najviši ski-lift: 2.900 m
Stolica: 14
Vučnica: 15
Kabina/gondola: 3
Udaljenost od
Beograda: 1.026 km




 
Poslednja izmena:
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Piazza - trg čuda

Piazza - trg čuda

Ljepota.ba




Kad vam neko spomene Pisu, vjerovatno je prva stvar koja će vam pasti na pamet Kosi toranj, jedan od najprepoznatljivijih talijanskih simbola. S razlogom, jer Kosi toranj, uostalom kao i cijeli "Trg čuda" na kojem se nalazi, ostavlja bez daha!

Najbrži način kako doći u Pisu je preko zračne luke ´Galileo Galilei´, ili vozom, čija je stanica S. Rossore niti na 5 minuta udaljenosti od Tornja. Nakon kraće šetnje i ulaska kroz gradske zidine, shvatit ćete zašto se to mjesto zove Piazza dei Miracoli, tj. Trg čuda. Katedrala, toranj, najveća krstionica u Italiji, fontane... jednostavno bez riječi, takvu arhitekturu ćete teško vidjeti igdje drugo, pogotovo ako uzmete u obzir da je najveći dio tih djela izgrađeno u 12. ili 13. vijeku, za vrijeme prosperiteta, kad je Pisa bila bok uz bok s Genovom i Firencom.
Sami Kosi toranj, koji je zapravo zvonik Katedrale, gradio se gotovo dva vijeka, ima sedam spratova i jednako toliko crkvenih zvona. Kako se cijelo područje nalazi na tlu koje je vrlo nepogodno za takvu gradnju, počeo je tonuti i nikad nije postao okomit kako je prvobitno i bio zamišljen. Danas je naget za neka četiri stepena, što znači da mu je vrh pomaknut četiri metra od same okomice! Već je nekoliko puta ´spašavan´ od mogućeg urušavanja, a zadnji put prije sedam godina, nakon što su ga vratili u položaj koji je imao sredinom 19. vijeka i time ´osigurali´ da idućih 300 godina bude podoban za posjete i uspinjanje do vrha, što i vama preporučujemo da učinite, jer je doživljaj zaista neponovljiv.
Zanimljivo je da po noći trg sa svojim znamenitostima gotovo uopšte nije osvijetljen, ali sve ima svoje draži, jer se takvo što rijetko susreće. Ukoliko želite vidjeti kako i to izgleda, moći ćete bez problema kupiti slike ili razglednice u obližnjim suvenirnicama koje su poredane uz gradske zidine i prepune svih mogućih varijanti Kosog tornja.
Naravno, Pisa nije samo Piazza dei Miracoli. Nakon što se spustite do centra grada i rijeke Arno, tu vas čekaju Palazzo della Carovana, Citadella, te brojne crkve, poput sv. Franje, a nakon što vidite i taj dio grada, uzmite kartu Italije u ruke, pogledajte gdje su San Gimignano, Lucca, Firenca i Siena te nastavite s istraživanjem predivne Toskane.

 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Madonna di Campiglio - trendi skijalište

Madonna di Campiglio - trendi skijalište

B92 03.01.2010 10:55


Madonnu di Campiglio mnogi pored sa Cortinom d'Ampezzo – skijalište za srednje napredne skijaše sa sređenim selom, u koje u glavnom dolaze Italijani. I što je najvažnije ima skoro 57 liftova i 150 km staza.

Skijalište broj 1 u Italiji, Madonna di Campiglio (Madona di Kampiljo) se nalazi na severu zemlje, između Trenta i granice sa Švajcarskom.

Selo je smešteno na 1.500 metara nadmorske visine, a najviše staze su na 2.600 metara. Liftovi su perfektno povezani, tako da možete krenuti iz centra grada, preći desetine kilometara i vratiti se, a da pri tom ne morate da skidate skije s nogu.

Iako po mnogima pozersko skijalište, Madonna ima odličnu infrastrukturu – 57 liftova i 150 km staza, kao i 40 km langlauf (nordijsko skijalnje).

Mesto Madonna di Campiglio je izuzetno lepo uređeno selo, sa pešačkim delom u centru, kao i sa dobrim noćnim životom – kafeima, restoranima i klubovima. Pored toga, posle pola sata vožnje po okolini naići ćete na nestvarna jezera, doline, brzake i planinske kolibe.

STAZE

Madonna di Campiglio je raj za srednje napredne skijaše, jer su najbolje staze crvene. Ukupno ima 13 crvenih staza, 16 plavih (za početnike), i 5 crnih (za eksperte).

Četiri plave staze su duge čak preko 3 km, a najduža Predalago facile ima čitavih 3.740 metara, sa visinskom razlikom od 460 metara.

Crvene staze su najboljeg kvaliteta, ali su kraće, u glavnom oko 1.5 km.

Crnih staza ima šest, od kojih dve vrlo duge – Amazzonia (2.840 m) i Spinale diretissima (2.400 m)


Nekoliko staza imaju više varijanti i nivoa težine spuštanja, pa tako najduža (plava) staza Predalago facile (3.740 m) ima i znatno kraću varijantu Predalago provetti (1.150 m), kao i srednju opciju Predalago diretta (1.500 m). Sve opslužuje jedan lift koji vozi oko 6 minuta, dok je visinska razlika 650 metara.

LIFTOVI

Madonna di Campiglio ima 1 gondolu, 1 šestosed, 5 četvoroseda, više dvoseda koji u narednom periodu čekaju ojačanje, i samo 2 sidra.

SEZONA I CENE

Puna sezona počinje sredinom decembra i traje do polovine marta, i tada su cene najviše. Izuzetak su 20 dana tokom meseca januara, obično do 10. do 30. januara, kada su cene jednake onima u predsezoni i postsezoni.

Dnevni ski pas u špicu sezone je oko 40 €, trodnevni oko 110 €, dok za 7 dana iznosi oko 200 €.

Ski pas je moguće plaćati i po satu – 1h je 15 €, a 3h su 30 €.

Ski pas koji važi za celu sezonu je 600 €.


KAKO STIĆI

Distance – do Trenta ima 80 km, ali s obzirom da je put planinski, da bi se prevalio taj deo treba dobrih 1 sat i 20 minuta vožnje.

Madonna di Campiglio je od Venecije udaljena 300 km, i Beograda 1.050 km.
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Peruđa - Grad istorije, mode i mladosti

Pozadina „Mona Lize“, okolina Peruđe

Grad istorije, mode i mladosti


Peruđa će vas osvojiti već na prvi pogled. Grad, u kome prema poslednjim podacima živi oko 160.000 ljudi, smešten je na vrhu brda, okružen živopisnim pejsažom. Ukoliko ne možete da steknete pravu sliku, evo jedne pomoći – navodno je Leonardno Da Vinči pozadinu za sliku „Mona Liza“ napravio upravo u Peruđi oslikavajući njenu okolinu.



Do vrha brda, odnosno centra grada, stiže se uskim uličicama koje se nalaze na mestima gde su nekada bile zidine tvđava (od kojih su brojne i dan danas sačuvane). Nije malo onih koji svedoče da nisu uspeli da se iskobeljaju iz sistema jednosmernih ulica i da su se satima automobilom vrteli u krug, kao u čuvenom crtaću sa Duškom Dugouškom. Zbog toga ćete u svim turističkim vodičima na samom početku naći poruku – zaboravite na autobomil, grad otkrijte pešice. Osim toga, gradski oci su nedavno napravili i dva moderna sredstva putovanja – mini metro sa sedam stanica koji povezuje centar sa železničkom stanicom koja je u podnožju brda, a tu je i sistem pokretnih stepenica koje su postavljene kroz hodnike i lagume tvrđava.
Vredi li ovolika muka? Odgovor je apsolutno - da! Čim dođete u istorijski centar, iliti Centro Storico, shvatićete zašto je grad vekovima bio mamac za umetnike, naučnike i studente. Naš predlog je da šetnju počnete sa glavnog trga na kome je smeštena veličanstvena katedrala i fontana oko koje se tokom sunčanih dana izležava na stotine studenata koji studiraju na jednom od dva tamošnja univerziteta. Upravo zbog toga Peruđu nazivaju i gradom mladih, a ta titula donosi i nedaće u vidu kriminala i droge. Dileri, mahom iz Albanije i sa Kosova, nalaze u ulicicama u blizini studentnih domova i fakulteta, tako da noću treba biti pažljiv.
Od trga (Piazza Duomo) krenite u šetnju ogromnmo pešačkom zonom koja vodi do oboda grada sa koga se širi fantastičan pogled. Uz put posetite neki od brojnih istorijskih zgrada i muzeja. U jednom od njih čuva se i dokument iz februara 1252. godine u kome dubrovački nadbiskup Ivan prvi put pominje srpsku Bosnu „regnum Seruilie, quod est Bosgna“ odnosno „kraljevstvo Srpsko, koje je Bosna“.
Dok budete prolazili pešačkom zonom u oko će vam pasti nekoliko stvari. Ogroman broj suseda, tačnije Roma iz Rumunije, koji su razvili biznis prošnje. Za one koji nisu imali prilike da se susretnu sa njihovim metodama, par naznaka – daleko su agresivniji od naših i teško ih se otkačiti. Zbog toga je korisno znati nekoliko reči rumunskog poput „nui dai“ (ne dam), „nu“ (nemam), a potpisnik ovih redova uverio se i da „jok, bre“ može dobro da posluži.
Druga stvar koju ćete sigurno zapaziti je običaj stajanja u redovima ispred restorana da bi se dobilo slobodno mesto. Italijani obično ručaju od 13 do 16, a večeraju od 19 do 23 sata, kada i rade restoranu (u međusmenama su obično zatvoreni). Cene su prilagođene studentskom životu, pa je tako pica od 5 do 10 evra uz jedan evro obavezne napojnice. Italijanska espreso kafa se pije na brzinu (iz jednog gutljaja) tako da možete da zaboravite na naš običaj kafenisanja i razgovora uz taj topli napitak. Grad je poznat i po prodavnicama čokolade i sladoleda, a toplo preporučujemo da upišete jednodnevni kurs pripremanja italijanske hrane – zabavno je i korisno.
Ako je šoping glavni razlog vašeg dolaska u Italiju, Peruđa je prava destinacija i to posebno za one koji traže robu izvikanih marki (sa vrtoglavim cenama). Tu informaciju su očigledno imali i naši zemljaci, pa je tako prošle godine „pala“ grupa pljačkaša sastavljena od šest srpskih, dva hrvatska, jednog slovenačkog i jednog bugarskog državljanina koji su osumnjičeni za brojne pljačke po prodavnicama dragulja i krznenih kaputa. Policijska akcija imala je prikladan naziv - “Balkan autlet”.

Ubistvo – turistička atrakcija
Protekle dve godine Peruđa je, nažalost, u svetu postala poznata po ubistvu britanske studentkinje Meredit Kerčer za koje su osuđeni njena cimerka, lepa i misteriozna Amanda Noks (dobila 26 godina zatvora) i njen ćutljivi dečko Rafaelo Solečito (dobio 25 godina zatvora). Bila je ovo idealna priča za medije – studentkinja je pronađena prerezanog vrata, polugola u spavaćoj sobi, u zločin je umeštan i crnac Rudi Guede iz Obale Slonovače, a ubistvo se desilo tokom orgija u koje je Amanda htela da, protiv njene volje, ubaci i britansku Meredit. Turisti dana redovno obilaze kuću u kojoj je Meredit ubijena, a atrakcije su i druga mesta povezana sa slučajem. Inače, jedan od glavnih svedoka na suđenju bila je studentkinja iz Srbije koja je dva sata pre masakra razgovarala sa Amandom i Rafaelom koji je trebalo da joj preveze prtljag sa autobuske stanice. Vožnja u poslednjem trenutku otkazana, a ono što se kasnije desilo šokiralo je svetsku javnost.

Blic
 
Top