LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Italija sledeća “najslabija karika“
Izvor: B92, Beta, business.hr
Rim -- Dužnička zaraza koja je zahvatila mediteranske članice Evropske unije preti prelivanjem u Italiju, čime bi posledice po Evropu ali i svet bile nemerljivo teže.
Naime, reč je o trećoj najsnažnijoj evropskoj privredi, posle nemačke i francuske.
Iako je dosad uspevala da se izmakne od problema, Italija bi mogla da postane sledeća najslabija karika nakon Grčke, Irske, Portugala i Španije.
Da do toga ne bi došlo, plan štednje italijanske vlade biće pooštren i oba doma skupštine će ga usvojiti do petka, kako bi se sprečilo da Italija uđe u dužničku krizu.
Italijanski ministar finansija Đulio Tremonti kaže da će Italija ubrzati reforme i mere štednje kako bi do 2014. uravnotežila budžet. On je, takođe, kazao da pritisak na tržišta poslednjih dana nije bio samo problem "jedne zemlje, već celokupne strukture Evrope".
Tremonti je predložio ostvarenje budžetske uštede od 48 milijardi evra u narednom trogodišnjem periodu i cilj za smanjenje budžetskog deficita na nulu do 2014, sa ovogodišnjih 3,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Smirivanju stanja i jačanju uverenja da Italija neće ući u evropsku dužničku krizu priključio se i italijanski premijer Silvio Berluskoni koji je takođe istakao da je neophodno "eliminisati svaku sumnju u efikasnost i kredibilitet mera štednje".
Međunarodni monetarni fond (MMF) je zatražio od Italije da osigura "odlučno sprovođenje" mera za kresanje izdataka radi smanjenja duga te zemlje - zbog zabrinutosti da bi Italija mogla biti sledeća članica zone evra koju bi zahvatila dužnička kriza.
MMF je u svojoj analizi ocenio da je Vlada Italije možda previše optimistična u pogledu izgleda za ekonomski rast zemlje. Eksperti ocenjuju da italijanskim planovima za reformu poreskog sistema nedostaju podrobnosti i da vlada mora da učini više na podsticanju ekonomije.
Fond je pohvalio italijanski program reformi kojim je deficit u protekle dve godine smanjen sa 5,3 odsto na sadašnjih 4,5 posto BDP-a. Izvršni odbor MMF-a je ocenio takođe da je vlada u Rimu povukla dobar potez prisilivši banke da poboljšaju kapitalizaciju.
Ključni problem Italije je činjenica da njena ekonomija nema dovoljan rast da bi redovno servisirala otplatu kredita čije kamate rastu, pa akumulirani dug države iznosi već 120 posto BDP-a, po čemu je Italija na neslavnom drugom mestu u Europi, odmah iza Grčke.
A perspektiva ne daje preveliku nadu, jer je Međunarodni monetarni fond u 2012. predvideo vrlo skroman rast od 1,3 posto. Prema prognozi MMF, italijanska ekonomija će ove godine ojačati jedan odsto, prema rastu od 1,3 odsto u 2010.
Fič: Italija na dobrom putu da smanji deficit
Italija je na dobrom putu da postigne cilj smanjenja budžetskog deficita do 2014. na 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prema 4,6 odsto iz prošle godine, saopštila je agencija za kreditni rejting Fič. "Italijanska vlada je osmislila ambiciozan plan fiskalne konsolidacije, koji bi do 2014. doveo budžet u ravnotežu i pokrenuo trend pada javnog duga prema BDP-u", navodi se u saopštenju Fiča.
Izvor: B92, Beta, business.hr
Rim -- Dužnička zaraza koja je zahvatila mediteranske članice Evropske unije preti prelivanjem u Italiju, čime bi posledice po Evropu ali i svet bile nemerljivo teže.
Iako je dosad uspevala da se izmakne od problema, Italija bi mogla da postane sledeća najslabija karika nakon Grčke, Irske, Portugala i Španije.
Da do toga ne bi došlo, plan štednje italijanske vlade biće pooštren i oba doma skupštine će ga usvojiti do petka, kako bi se sprečilo da Italija uđe u dužničku krizu.
Italijanski ministar finansija Đulio Tremonti kaže da će Italija ubrzati reforme i mere štednje kako bi do 2014. uravnotežila budžet. On je, takođe, kazao da pritisak na tržišta poslednjih dana nije bio samo problem "jedne zemlje, već celokupne strukture Evrope".
Tremonti je predložio ostvarenje budžetske uštede od 48 milijardi evra u narednom trogodišnjem periodu i cilj za smanjenje budžetskog deficita na nulu do 2014, sa ovogodišnjih 3,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Smirivanju stanja i jačanju uverenja da Italija neće ući u evropsku dužničku krizu priključio se i italijanski premijer Silvio Berluskoni koji je takođe istakao da je neophodno "eliminisati svaku sumnju u efikasnost i kredibilitet mera štednje".
Međunarodni monetarni fond (MMF) je zatražio od Italije da osigura "odlučno sprovođenje" mera za kresanje izdataka radi smanjenja duga te zemlje - zbog zabrinutosti da bi Italija mogla biti sledeća članica zone evra koju bi zahvatila dužnička kriza.
MMF je u svojoj analizi ocenio da je Vlada Italije možda previše optimistična u pogledu izgleda za ekonomski rast zemlje. Eksperti ocenjuju da italijanskim planovima za reformu poreskog sistema nedostaju podrobnosti i da vlada mora da učini više na podsticanju ekonomije.
Fond je pohvalio italijanski program reformi kojim je deficit u protekle dve godine smanjen sa 5,3 odsto na sadašnjih 4,5 posto BDP-a. Izvršni odbor MMF-a je ocenio takođe da je vlada u Rimu povukla dobar potez prisilivši banke da poboljšaju kapitalizaciju.
A perspektiva ne daje preveliku nadu, jer je Međunarodni monetarni fond u 2012. predvideo vrlo skroman rast od 1,3 posto. Prema prognozi MMF, italijanska ekonomija će ove godine ojačati jedan odsto, prema rastu od 1,3 odsto u 2010.
Fič: Italija na dobrom putu da smanji deficit
Italija je na dobrom putu da postigne cilj smanjenja budžetskog deficita do 2014. na 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prema 4,6 odsto iz prošle godine, saopštila je agencija za kreditni rejting Fič. "Italijanska vlada je osmislila ambiciozan plan fiskalne konsolidacije, koji bi do 2014. doveo budžet u ravnotežu i pokrenuo trend pada javnog duga prema BDP-u", navodi se u saopštenju Fiča.