Boris Beker je 7. jula 1985. godine napisao jednu od najznačajnih stranica istorije tenisa. Tog dana je postao najmlađi pobednik Vimbldona, a ta pobeda mu je promenila život. Za vreme dve nedelje turnira, mladi plavokosi momak je osvojio srca gledalaca svojim spektakularnim načinom igre, svojom stisnutom pesnicom i izlivima emocija.
Nemac je na taj Vimbldon došao kao 20. igrač sveta, nije bio nosilac, jer su na Vimbldonu u to vreme nosioci bili rangirani do 16. pozicije. U prva dva kola, igrao je suvereno i najpre pobedio Amerikance Henka Pfistera i Mata Angera. U trećem meču je bio na rubu ispadanja, ali je posle 5 : 6 u petom setu uspeo da preokrene rezultat u svoju korist i pobedi Šveđanina Joakima Nistrema.
I u osmini finala protiv Tima Mejota morao je da odigra pet setova, a Beker je tada tokom meča iskrenuo članak i umalo odustao od nastavka turnira. U četvrtfinalu je posle 4 seta dobio legendarnog Anri Lekonta, da bi u polufinalu protiv Šveđanina Jarida izgubio prvi set i činilo se već bio na putu poraza, ali je i tada uspeo da preokrene meč i plasira se u finale.
Ono što je Boris Beker pokazao u finalu protiv Amerikanca rođenog u Južnoafričkoj Republici Kevina Karena, spada u najveće podvige u sportu. Karen je na putu do finala pobedio teniske veličine kao što su Štefan Edberg, Džimi Konors i Džon Mekenro, ali protiv Bekera tog toplog julskog dana u Londonu nije imao šanse. Beker je dominirao od početka meča, po jakom suncu, osvojio je dosta poena na prelep način a posebno su se izdvojila nekoliko poena koje je osvojio posle “bacanja” na mreži i spektakularnih volej udaraca. I servis ga je odlično služio, tako da je uspeo da odservira i više as udaraca od Karena (21) koji je važio za odličnog server. Posle nešto više od 3 sata igre, Beker je uspeo da slavi sa 6 : 3, 6 : 7, 7 : 6, 6 : 4 i ostvari istorijski uspeh.
Ne samo što je postao najmlađi šampion Vimbldona, već je postao i prvi Nemac koji je uspeo da trijumfuje na najprestižnijem teniskom turniru, ali i prvi igrač koji nije bio među nosiocima a podigao je Vimbldonski pehar.
“Moja pobeda će promeniti tenis u Nemačkoj. Ja sam prvi šampion Vimbldona iz Nemačke a deca u mojoj zemlji sada imaju teniskog idola.” – rekao je odmah posle meča Beker.
Posle povratka u Nemačku, Borisa je u rodnom Lajmenu dočekalo preko pedeset hiljada ljudi, kako bi zajedno sa njim proslavili istorijski uspeh. Posle dočeka Beker je išao na roštilj sa direktorom škole i sa njim vodio i više nego zanimljiv razgovor. “Iako sam osvojio Vimbldon, morao sam da odem na razgovor sa direktorom škole. Razgovarao je sa mnom više od pola sata i pokušavao da me ubedi da se vratim u školu. Napolju su bile hiljade ljudi koji su pitali za autogram a ja sam mu rekao da će sve biti u redu.”
Uspeh na Vimbldonu potpuno je promenio Bekerov život. Odjednom je dobijao milionske reklamne ugovore, nastupao na televiziji, jednostavno je postao javna ličnost. “Osećate da ste postigli nešto što nije normalno. Ljudi koji su me pre toga gledali relativno normalno, sada su buljili u mene kao da sam čudo sa drugog sveta.“ – prisetio se Beker kako je izgledala njegova popularnost tih dana u Nemačkoj.
Beker je već naredne godine, u finalu Vimbldona protiv Ivana Lendla odbranio trofej, čime je pokazao da nije samo jednogodišnja teniska senzacija, ali ipak za sva vremena ostaće sećanje na 1985. godinu i uspeh kojim je tada 17-godišnji Boris “Bum Bum” Beker šokirao teniski svet i postao najmlađi šampion Vimbldona u istoriji, postavivši rekord kome i do danas niko nije prišao ni blizu.
Nemac je na taj Vimbldon došao kao 20. igrač sveta, nije bio nosilac, jer su na Vimbldonu u to vreme nosioci bili rangirani do 16. pozicije. U prva dva kola, igrao je suvereno i najpre pobedio Amerikance Henka Pfistera i Mata Angera. U trećem meču je bio na rubu ispadanja, ali je posle 5 : 6 u petom setu uspeo da preokrene rezultat u svoju korist i pobedi Šveđanina Joakima Nistrema.
I u osmini finala protiv Tima Mejota morao je da odigra pet setova, a Beker je tada tokom meča iskrenuo članak i umalo odustao od nastavka turnira. U četvrtfinalu je posle 4 seta dobio legendarnog Anri Lekonta, da bi u polufinalu protiv Šveđanina Jarida izgubio prvi set i činilo se već bio na putu poraza, ali je i tada uspeo da preokrene meč i plasira se u finale.Ono što je Boris Beker pokazao u finalu protiv Amerikanca rođenog u Južnoafričkoj Republici Kevina Karena, spada u najveće podvige u sportu. Karen je na putu do finala pobedio teniske veličine kao što su Štefan Edberg, Džimi Konors i Džon Mekenro, ali protiv Bekera tog toplog julskog dana u Londonu nije imao šanse. Beker je dominirao od početka meča, po jakom suncu, osvojio je dosta poena na prelep način a posebno su se izdvojila nekoliko poena koje je osvojio posle “bacanja” na mreži i spektakularnih volej udaraca. I servis ga je odlično služio, tako da je uspeo da odservira i više as udaraca od Karena (21) koji je važio za odličnog server. Posle nešto više od 3 sata igre, Beker je uspeo da slavi sa 6 : 3, 6 : 7, 7 : 6, 6 : 4 i ostvari istorijski uspeh.
Ne samo što je postao najmlađi šampion Vimbldona, već je postao i prvi Nemac koji je uspeo da trijumfuje na najprestižnijem teniskom turniru, ali i prvi igrač koji nije bio među nosiocima a podigao je Vimbldonski pehar.
“Moja pobeda će promeniti tenis u Nemačkoj. Ja sam prvi šampion Vimbldona iz Nemačke a deca u mojoj zemlji sada imaju teniskog idola.” – rekao je odmah posle meča Beker.
Posle povratka u Nemačku, Borisa je u rodnom Lajmenu dočekalo preko pedeset hiljada ljudi, kako bi zajedno sa njim proslavili istorijski uspeh. Posle dočeka Beker je išao na roštilj sa direktorom škole i sa njim vodio i više nego zanimljiv razgovor. “Iako sam osvojio Vimbldon, morao sam da odem na razgovor sa direktorom škole. Razgovarao je sa mnom više od pola sata i pokušavao da me ubedi da se vratim u školu. Napolju su bile hiljade ljudi koji su pitali za autogram a ja sam mu rekao da će sve biti u redu.”Uspeh na Vimbldonu potpuno je promenio Bekerov život. Odjednom je dobijao milionske reklamne ugovore, nastupao na televiziji, jednostavno je postao javna ličnost. “Osećate da ste postigli nešto što nije normalno. Ljudi koji su me pre toga gledali relativno normalno, sada su buljili u mene kao da sam čudo sa drugog sveta.“ – prisetio se Beker kako je izgledala njegova popularnost tih dana u Nemačkoj.
Beker je već naredne godine, u finalu Vimbldona protiv Ivana Lendla odbranio trofej, čime je pokazao da nije samo jednogodišnja teniska senzacija, ali ipak za sva vremena ostaće sećanje na 1985. godinu i uspeh kojim je tada 17-godišnji Boris “Bum Bum” Beker šokirao teniski svet i postao najmlađi šampion Vimbldona u istoriji, postavivši rekord kome i do danas niko nije prišao ni blizu.