- Učlanjen(a)
- 09.03.2016
- Poruka
- 4
- O Bogu se ne moze reci , sto bi On bio, posto covek nemoze doci do stupnja Boga. Razgovor o Bogu je nemoguc., jer taj razgovor je razgovor o nama samima. Dogma o otkrivanju tu nista ne pomaze, jer je i ono samo ljudskomisljenje o bozijem bicu. U krajnjem slucaju, dogma o Otkrivanju je verovanje u Isusa Hrista/ Hriscani/. Ovaj filozofski prilaz u pogledu coveka , na pojam religije je danas prisutan u mnogim drustvenim zajednicama. Za bolje razumevanje momenta, kada je covek stvorio dogmu o otkrovenju, ili verovanje u jednog Boga, potrebno je najpre da se upoznamo sa Istorijom razvoja remligije. Dosadasnje izucavanje Istorije religije, u nas je pocela oko sedesetih godina XX veka. U predhodnom periodu manji broj znastvenih radnika proucava ovu problematiku. I drugi narodi nisu do tada pridavali znacaj razvoju raligije , a narocito sa naucnog pogleda.
Sve dok ne dodjemo do Zakljucka o Prirodi, uvek ce se polaziti od pisane reci, kao i istrazivanjima koja su radjena do sada. Prapocetak , svega, a i naposletku, postojanje coveka. Pojavom Galileja, nestaje Bozanski Raj.Svaki milenijum nije doneo katastrofu. A Povratak Hrista, radi upravljanja po bozijom volji i dalje nije na vidiku.
Kosmogonija u trazenju organizacije Univerzuma nije ni malo bezazlena; Ona polazi od Prirodnog stvaranja, forme i strukture, kao i reda. Sukob Filozofije i Nauke, Univezuma i Religije je stalan i zatvoren krug. Monoteizam stvara konflikt negde snazno a negde ga i ne vidimo. Mesto i vreme daju drugaciju sliku. Ako je Jedan Bog, zasto imamo Tri pogleda na prapocetak? Religije koje su stvorene iz Knjiga, centralno pitanje nije kako da saznamo postanak Sveta, nego koja je vaznost coveka i njegove uloge.
Covekova zelja je od svog postanka da razjasni neke dosta nerazumljive pojave u svetu, koje ga okruzuju. Svakako, u tom pogledu centralno pitanje je bilo tajna prvobitnog Postanja. Teznja za ovim razjasnjenjem , u pocetku ga navodi , da uzroke vidi u Nadprirodnom. Tada se radjaju Mitovi. Oni se odrazavaju od momenta kada covek oplemeni i uskladi svoj um, sopstveno uverenje u jedinstvo i sveobuhvatno ucenje Objasnjavajuci i pokoravajuci se Nadprirodnom , covek prelazi sa domena Mitologije na domen religije, praveci vezu a i razliku ova dva pojma. U svom "Mitskom dobu" covek je nesposoban da razgranici materiju od duha.
Mitsko doba
U ovom periodu ljudskog razvoja, covek je verovao da se njegov duh inkarnirao u mrtve predmete, i da se zatim javlja kao Duh Predaka. Ovo doba se u nekim krajevima lokalizuje, rasporedjuje na zivotinje, biljke ili minerale. Ovakvu pojavu u nauci nazvali smo Totemizam.
Ova rec dolazi od reci To Tem, sto na jeziku indijanskog plemena Alkeukina iz Severne Amerike, znaci bratsko srodstvo. Vreme kada se personificira Totem u Boga, je momenat kada se u drustvenoj lestvici pojavljuje lik vladara. Sve vecim ovladavanjem nad Prirodom, covek pocinje da podpada pod drustvene sile. Tada dolazi do evolucije duhova Totema do Bogova, kao refleks zivota na Zemlji. pojavljuju se Licnosti-Bogovi, koji odrazavaju Poglavicu, Faraona, Basileusa ili Kralja u realnom covekovom zivotu. nebo postaje privlacno za razmisljanje ljudi, koji ga smatraju za celinu, deo ili kao Bice, a negde kao boraviste Bogova. Svakako, ljudi prenose dosta iz svog svakodnrvnog zivota u razmisljanju o Nadprirodnim Bicima, oblikujuci ih prema sebi i dajuci im deo sebe.. Kod nekih naroda vrlo rano se javlja potreba da se uspostavi kontakt pojedinaca / Vrac.../ sa Nadprirodnim.
Fetisizam, je period koji daje dosta upacetljivo razmisljanje coveka o uspostavljanju kontakata sa Nadprirodnim bicem/ ili bicima/.
Antropomorfizam cini Bogove blizim, realnim coveku po fizickom izgledu i duhovnom stvaranju.
U Vavilonu, Egiptu i drugim krajevima nailazimoi na pojavu da su Bogovi po izgledu poluzivotinje-poluljudi, gde u osnovi traba traziti i sredstvo prvobitnih ljudi sa odredjenim zivotinjama.
U klasnom drustvu, drustvene sile dobijaju prevagu. Samim tim, drustveni koren Religije dobija klasni koren , a time i religija dobija drustvenu funkciju. To je sada funkcija duhovnog oruzja. Trajanje religije u klasnim drustvima vezano je za postojanje drustvenih snaga pod cijom se vlascu nalaze ljudi. Jos u anticko doba su neki mislioci i kasnije filozofi ukazivali da se vera u Boga javlja strahom o Smrti, Prirodnih pojava , kao i nerazumevanjem i neznanjem o tim Prirodnim pojavama / Lukrecije Kar, O Prirodi stvari, ili Epikurevo misljenje -"Primus in orbe Deos fucit timor arduacoele-Fulmina cum caderent", u pocetku je strah stvorio Bogove...ovo je citat iz dela Mythelogiarum I,1 Petranije iz Fulgencije, latinski pesnik. Ovde se istice strah coveka od brutalnog tlacenja, od boli, od siromastva.
Ovde nailazimo na jedan deo korena religije, kada se proucava u njenom istorijskom razvoju. Svakako, ovim se i ukazuje na cinjenicu da je osecaj zavisnosti temelj religije, a vezano za period. Poznato je , da je kod primitivnih naroda verovanje da Duh ne izcezava sa Telom, sto znaci , da u Animizmu dolazi do izrazaja obozavanje kulta predaka. Magija tada ima za sprecavanje neke teske i nepozeljne stvari za pojedinca ili zajednicu / negativna magija ili Tubu/, dok se carobnjastvom, ili pozitivnom magijom zali postici zeljeni cilj. Religija nastaje samo na osnovu aktivnog stanja ljudi prema Prirodi i prema Drustvu. Stvaranjem posebne tehnike tj. magije radi savljadjivanja spoljnih sila , a time i pobedjivanje sila i fantazije, covek to cini u Stvarnom Svetu. Magija i Animizam su nerazdvojni i cine jedno jedinstvo. Nema Vere, pocev od primitivnog Animizma, Totemizma, antickog Politeizma, Budizma, Hriscanstva pa i Islama, bez Magije.
Kod Totemizma se obozavaju kultovi predaka, koji se vecinom nalaze u obliku zivotinje. Totemizam je bio u vreme razvoja lovackog privredjivanja Coveka na Zemlji. Osnova ovog verovanja je u postojanju srodnosti ljudske zajednice i Totema. Taj doticni Totem, odredjena zivotinja, cuva Zajednicu od Zla, jer se u njoj inkarnirao Duh predaka. Meso tih zivotinja se ne jede, ali se iznimno to moze uciniti, i to u vreme odredjenih svecanosti / naprimer, prolecna sakralna gozba plemena Arunti u Centralnoj Australiji/. Divljak, koji je nemocan pred Prirodom, ali i pred drustvenim kolektivom, doziva u pomoc pretke slaveci ceremonije.
Daljom evolucijom animisticki i totemisticki shvaceni duhovi u svesti ljudi, postaju Bogovi.
DOBA PRIMITIVNIH BOGOVA
Sa dobijanjem drustvenih atributa, Bogovi postaju prestavnici istorijskih sila. Ovi bozanski likovi imaju dvostruki karakter, obozavanje prirodnih i drustvenih sila. Svaka rodovska organizacija je imala svog posebnog Boga. Ovo ce , ubuduce biti i osnova za Politeizam u siroj drustvenoj zajednici. Na ovom stupnju pojavljuju se carobnjaci i svestenici. Oni su posebne vrste ljudi , koji vrese magijske obrede, a ujedno su i primitivni lecnici. Ova pojava donosi i nov drustveni sloj.
Iz svega do sada izucenog materijala naucnici nisu uspeli da izvuku nagovestaj o stvaranju Coveka. Jednino sto mozemo da navedemo da su Sumerci istakli razlog stvaranja Coveka. Njegova uloga je bila da oslobodi Bogove u obavljanju nekih poslova. Dakle, cisto prakticni deo pojave Coveka. U Grckoj, u anticko doba, oblast Mitologije se ogromno uvecava. Mitovi nicu nasumce, a u duzem priodu su bili stalni predmet obrade. Covek je iz Gigantemanije i Titanomanije napravio prelaz preko perioda Heroja, ka nizem bozanskom - bicu, sebi-Coveku. Narodi, koji su dosli u period Politeizma nisu stvorili pojam o jedinom Transcedentnom , vecnom, i svemogucem Bogu. Bogovi i kosmicki elementi izranjaju iz prvobitnog stanja , koji najcesce prestavlja Haos. Posle nekoliko generacija Bogova, stvoren je Covek od Njih, ili je pak to Tvorac/ Demijurg/. U Egiptu, Prvobitno stanje Svemira, po Teologiji Heliopolisa, shvata se kao Okean /NUN/, kao bezoblicna magma. U Sumeru vide obogotvoreno vodeno prostranstvo HAMU/. Ovaj momenat nalazimo i u Bibliji. Za anticke grke, Haos je praznina, ne nepostojeca i negativna praznina fizicara i naucnika, vec praznina iz neorganizovanosti, zato sto je neopisiva. Svi narodi traze "pokretacki princip". Grci ga vide , u pocetku u Ljubavi /Erosu/, Sumerci u Enhilu, gospodaru Vetra/. U Mitologija Grka /Nika/ Noc/, i brat Erob odvajaju od Haosa, stvaranjem spoljnjeg diska Zemlju i svod Uranes. A kod Sumeraca, gospodar Vetra se uvlaci u probitno vodeno prostranstvo, i razdvaja Zemlju i Nebo. U drugoj etapi imamo stvaranje mitskih bica, tek treca donosi pojavu Coveka. Za anticki svet, ljudska bica su nizi svet bozanskog, jer su i bogovi i ljudi potekli iz iste prirode. Sanja se o Drustvu, gde su Ljudi bili robovi, a Bogovi slobodni. Tu je postojala slucajna razlika izmedju statusa i moci, ali i slicnost u Prirodi. grcki Bogovi su imali svoje sediste na planini Olimp. Tamosnji poredak medju Bogovima odgovarao je poretku na Zemlji/ Grcki Polisi/. U Bogovima su oliceni i vladari na Zemlji.
Podela rada, po mestima zbog razlicitog posla, zemljoradnja, gajenje stoke, zanatstvo, moreplovstvo, trgovima i sl. kao i nagomilavanje bogatstva po selima, postaje i pljackaska prilika za lutalacke narode. Tada se sela opasuju zidom, a prihvata se i vlast ratnika. Rat postaje zanimanje. Bogate zajednice sticu robove, a siromasnije nastoje da se docepaju zemlje ili dobara. Groblja i Svetilista postaju Sveta Mesta, a verovanje u zagrobni zivot pokazuju nam ostatci po grobovima: snabdevenost pokojnika. Megaliti /Stele, Obelisci, Betili, Kremleh.../su nadgrobni spomenici, koji zamenjuju nekad zrtvovanje robova, zena u cast pokojnika. Grob dobija oblik kosnice /Teles/, ili cetvrtaste sobe /Dolmeni/. Zemljoradnicki narodi zavise od Prirode, pa samim tim i njihova Religija pociva na prirodnim silama. Dok, sa druge strane Nomadi imaju sasvim druge Bogove. U tom spletu, Covek, koji tumaci Mitove /Price o Bogovima/, i koji ih okuplja u hijerarhijskom redu /Panteon/, gde daje priliku da svako izabere svog zastitnika, ulazi u jedan novi sloj Drustva, Svestenstvo.
Selo prerasta u grad, a Svestenici biraju Kralja, koji kasnije postaje i vojni staresina. Kralj mora biti svemocan, da bi regulisao odnose Ljudi i Bogova.
Od pecinskog slikarstva, koje je bilo omiljeno kod lovaca, zatim nomadskih pastira, covek koji ce vajati male kipove, a kasnije i vece kipove , vrsi ujedno i prelaz umetnicke obrade od zadovoljavanje svojih potreba , kao otudjenju od sebe. Umetnicki predmeti se rade da bi se privoleli Bogovi radi zivota sa samrtnicima, ili velicanje Kralja i dostojanstvenike. Grade se hramovi, dvorci i kraljevske grobnice, a sve to u znak poslusnosti podanika. Svestenici stvaraju Pismo , i to sa razlogom da bi se njime imao uvid u porez koji hram treba da dobije. Pisari su deo upravljackog staleza. Pismo je u svom pocetku bilo Piktografsko /simbolicni crtezi/, da bi kasnije preslo u ideogramske/Piktogram, koji se asocijacijom Misli dodaju dopunska apstraktna znacenja/ i da bi na kraju bio Fonetski znak jednog glasa.
Visak poljoprivrednih proizvoda potstice razvoj trgovine. Javlja se i nov sloj drustvene zajednice, Trgovci. Kao odraz i sastavni deo drustvene prakse , Mit objasnjava ustanove, , odnose i obicaje, osobite religijsko-magijske obrade. Ali i dalje Magija zavisi od Mita. Magijski Mit javlja se naporedo sa Mitom o Poreklu, kao bitna drustvena sila, koja objedinjava zajednicu i razvija osecaj Jedinjstva. Jedna Mitologije nemoze da cini osnov Religije. Svuda se konstatuje , da se uz zapetljanost price , koje cine najbitniji deo Mitologije, nalazi jedan visi duhovni elemenat. Taj elemenat predstavlja stvarni pocetak Monoteizma. Bio je to narod Biblije. U Istoriji ljudske zajednice, po prvi put se javlja jedan narod koji propagira Monoteizam. Borba izmedju dve antagonisticke teznje napretka i prepreke, Religija dobija Monoteisticki princip u Kananskoj zemlji.
Kod Grka i Rimljana, moralni princip vezan je za Duhove besmrtnosti i ponovnog radjanja. Sve ove teznje ka vecoj poboznosti, to tada nepoznatoj moralnoj plemenitosti, dovode do verovanja u jednog Boga-Spasitelja.
Biblija uzima Vavilonske Mitove, mednjajuci im Duh u potpunisti., Vera u to da je Bog jedan , da je bestelesan, da je vecan, da se Njemu moze uputiti samo molitva , da su Proroci verodostojni, a da je prvi prorok Mojsije, da Tora/ Deset Bozijih Zapovesti/, pocinje od Mojsija, i da je ona neizmenljiva , i da je ona sveznanje, da Bog kaznjava ili nagradjuje, krsenje ili postovanje Tore, da ce mrtvi vaskrsnuti. Dakle, ovde vidimo otkrivanje Bozije reci iz usta proroka. Kao sto su i kazne i nagrade.
Bozanstvo u Rimu ne cini se da je ikad bilo surovo, zlo, kao da je ono bilo familijarno, sluzbeno, modesno i servilno, i sve aplikacije zastitnih funkcija. Bozanstvo je po njima bilo razumno i narocito pravedno insistirajuci na obavezi, ignorisuci inat. Rimljani su od Etruraca prihvatili jednu Teologiju, verovatno i jednu Kosmogoniju, grupisuci Bogove bez obaveze da se oni upoznaju i vole, od kojih se nista ne uci, ali koji su radni i tacni, a koji zahtevaju samo pravu regularnost forme i rituala. Ova etrurska organizacija utemeljuje jedan intelektualni zivot Rima. Zakoni Kraljeva , poreklo Prava, racunanje Godine, Kalendar, letopisi, Albumi i Anali, Pontifeks, poreklo istorije, imaginacija Bogova, Muzika i Ritam, Reci koje prate zrtvovanje, mozda i Pevanje slobodnije sadrzine, mesajuci avanture Ljudi i Bogova , sjaj Svecanosti i Igre sa Plesom.
U Grckoj avanture ratnika i Mornara, u Rimu bi samo budile Misli.
To je Svestenicka pazljivost. U Klasicnoj epohi sluzbena religija, grcko-Rimska pokriva narodnu Religiju, dominirajuci Poluostrvom.
HRISCANSKO DOBA
"Utilitas quae maxime deos homini asseret"-Religiju treba ceniti prema uslugama , koje moze uciniti coveku; ove reci izgovorio je remski prefekt Simak/ ziveo je u IV veku, u vreme vladavine careva Grecijana i Valentijana II. U to vreme vracen je kip Pobede i zrtvenika u aule Senata. Pre toga hriscani su izbacili ove ostatke stare religije /oko 382 godine, iz Senata/.
Tada nastaje Novo Doba i Istoriji Religije. Bio je to pocetak snalazenja hriscanske vere. Hriscanstvo je nastalo unutar Rimskog Carstva, a i vreme raspada robovlasnickog sistema. Ono odrazava propadanje antickog sveta. Robovo su u nemogucnosti da se izbore za bolji polozaj, bili dobra osnova za sirenje raznih verovanja u cuda , koja bi ih spasila od ocaja. Hriscanstvo nastaje stapanjem , sinkretiziranjem dotadasnjih oblika religija i raznih pravaca filozofije. Polazna osnova Hriscanstva je nacionalna religija hebrejskog naroda, i kao mesijanisticko-eshatoloska ideologija temelji svoje verovanje da se Sin-Boziji, Isus hrist /Nazaricanin; moze se prevesti kao poslan od Jahve, a posvecen Bogu; to je prevod sa armenijskog jezika pa preko grckog. Isus se u Srednjem veku , na slikama prikazuje kao visok i mlad covek, sa dugom kosom i bradom. To je trebalo da znaci da je bio zavesten da sluzi Bogu. Za hrista se nezna tacno kada je rodjen 4, 6 ili 7 godine nase ere u Bethelemu, "Davidov grad" ili Nazaretu. Kaze se da je majka bila Devica Marija, i da je On bio ocekivani Mesija, i da je rodjen na Zemlji radi spasavanja ljudskog roda. Ljudski rod je bio osudjen zbog svoje gresnosti.
Isus je stavio sebe na Krst, kao zrtvu, Uskrsnuvsi i Uzasavsi Ocu na Nebo, uz nagovestaj da ce ponovo doci radi sudjenja svim zivima i mrtvima Parusia/. Mit o radjanju i muci Isusa izgradjen je na osnovu Starog Zaveta, a ovaj pak na bazi persijske Mitologije. Legenda o dolasku Spasitelja, slicna je legendi Persijskog Boga Mitre. A prema kultu Izide uvedeno je svakodnevno bogosluzenje, dok je pricest u slicnosti sa Totemizmom /Intusiuma/. Parabole , razne pouke su nasledjene od Jevrejskih rabina. Krstenje je uzeto iz Persijske Mitologije, i prestavlja Matijsko-pomirbeni pojam. To je obred u pristupanju u novu veru. Stvaranje Sveta za sest dana je nasledjeno od prica i zapisa Vavilonskih svestenika. Hebreji smatraju da je ovaj Svet stvoren 3761 godine pre N.E., i od kog datuma racunaju i svoj kalendar. Hriscanski monah Dionisije Mali iz Skitije u VI veku , skolski drug Kasidiora, izmisljenim proracunima dolazi do "zakljucka" da je 1285 godina , vreme kada on pise, od osnivanje Grada Rima. Otuda i da je 532 godina od rodjenja Isusa Hrista. Tako je pocetak 1 godine, odredjen datum 25.Decembar 754 godina od osnivanja Grada. Za 25. Decembar se kaze da pada na mitrijsku svetkovinu zimskog solsticija. A za istoricara Varenra 754 godina , godine osnivanje Grada, je zakljuceno na osnovu 3 godine VI Olimpijade/ Prve Olimpijske igre zapisane su 776 godine pre n.e. Hriscanstvo je od Stoika uzela propovedanje o dusevnom miru, i unutrasnjem usavrsavanju. Sada se pokajanje vrsi prinosenjem svog srca Bogu, a ne zrtvovanjem zivotinje. Uopsteno se moze reci da je Hriscanstvo kompromis zapadnih i istocnih shvatanja. Hriscanstvo je stvoreno u vreme sveopsteg ekonomskog, politickog, umnog i moralnog propadanja. Tek u II veku se pocinje nagovestavati hriscanska literatura, koja brani i sistematizuje svoje ucenje od raznih filozofskih pravaca. Hriscanstvo ce tek 313 godine dobiti svoju legalnost i ravnopravnost, Milanskim ediktom. Nesto kasnije ova religija postaje jedina u Rimskom Carstvu. Hriscanstvo se u pisanom pogledu oslanja na Stari i Novi Zavet. Hristovo jevandjelje / evangelion na grckom jeziku znaci Dobra Vest/bio je zavrsetak i ispunjenje Starog zaveta.
Stari Zavet je ispunjen gnjevom Jahve prema jevrejskom narodu. Za koje je vazilo da je bio prestupnicki i tvrdokoran. Knjiga proroka Jezekilja je puna uzasavajucih primera stradanja Jevrejskog naroda. Da li je tu bio odraz Bozijeg gnjeva ili njegova dobrota. To se nabolje vidi, kako je Djavo prestavljen kao Bozije milosrdje, i izbegava Njegovo Pravosudje, da bi tako lakse navodio Coveka na greh i u gresima ga odrzavo. Bog je milostiv i pravedan.
Covek je u svojoj istoriji uvek verovao u onostrane i nadprirodne sile. Ove sile, ili prevedeno na jezik religije, Bogovi, su bili naklonjeni ili nenaklonjeni Coveku na Zemlji. Oni su bili, vecinom , ambivalentni, imali su dobru i losu stranu, pa su se tako i ponasali prema Coveku. Sa druge strane , osecanje prema Bogovima , otkriva da su ljudi krenuli u bolje upoznavanje Zakona Prirode. I kada se Bog otkrio Mojsiju na Sinaju , to je po Prvi put objavljen jedinstven Zakon o Moralnom postupanju, za sva vremena i sve narode tadasnjeg sveta. Treba napomenuti da je jevrejski narod najvise stradao kada je napustao veru u jednog Boga. Medjutim, Paganski i neopaganski obicaji su i danas prisutni , posle nekoliko milenijuma od stvaranje Monoteisticke Religije. Otkrivanjem novozavetnog Hristovog bica u sebi, njegov prastari paganski, delimicno starozavetni strah od Boga uspesno se zamenjuje strahopostovanjem prema Bogu. Strah osecam prema onome koga se bojim, a strahopostovanje osecam prema Bogu koga volim. Stoje sira i dublja Ljubav Coveka prema celom Svetu smanjuje se njegov strah, i raste strahopostovanje. Da li je ovaj strah opravdan. Strah je stvoren od "prirodnog coveka", pred nepoznatom i jos ne istrazenom Prirodom. Poplave, zemljotresi,, pozari, erupcije, sto je staralo kod Ljudi sliku o upravljanju Bogova nad prirodom, ali i kaznjavanju Ljudi zbog njihovih grehova.
U IV veku nove ere, jedan od najvecih hriscanskih teologa i filozofa , Svet Aurelije Augustin, napisao je u jednoj od svojih knjega sledece: " Cesto i nevernik zna nesto o Zemlji i Nebesima, i drugim elementima ovog Sveta, o kretanju i obrtima zvezda, o njhovoj velicini i polozaju, o predvodjanju pomracenja Sunca i Meseca, ciklusima godina i godisnjih doba , o vrstama zivotinja i biljaka, o kamenju i drugo, i ovo znanje On , Covek drzi sigurnim na osnovu iskustva. Sramotna i opasna je stvar za nevernika da cuje Hriscanina kako dajuci objasnjenje Svetog Pisma , prica besmislice o tim temama; i mi vernici treba treba da preduzmemo sve potrebne mere da predupredimo takvu situaciju , u kojoj neverni mogu da ukazu na ogromno neznanje Hriscana , i da mu se smeju sa prezirom. Ako ljudi vide Hriscanina kako gresi u polju u kojem neverni dobro poznaju , i da kroz interpretaciju Pisma zeli da objasni odredjeni problem, tada se javlja sumnja i u verodostojnost Pisma o uskrsnucu mrtvih , nadi za vecni zivot, carstvu nebeskom...
Hriscani su kroz istoriju u vecini slucajeva postovali ovaj savet Augustinov, prihvatajuci istinu u otkricima slavnih grckih i rimskih matematicara i filozofa. Cinjenice su cinjenice , ma ko bio ko ih je otkrio. Nepostovanje vernika prema nevernicima se najbolje ogleda u ; Zemlja je ravna po Bbiliji, a kada je galilej otkrio teleskom, i otkrio planete i da se zemlja okrece, a Kopernik to potvrdjuej. Djordano bruno je spaljen na lomaci. Kada su biolozi otkrili da bolest uzrokuju bakterije, a ne demoni, mnogi svestenici su ih nazivali "bogohuljenim nevernima". Katolicka crkva je priznala postojanje evolucije. Covek nije stvoren od "praha zemaljskog". Sve u svemu, Bog se lazima ne moze braniti. Nauka zeli da opise Svet, da ga objasni, kako najbolje ume, i kako on funkcionise.
Verovanje u nesto sto nije istina nije znak vere, to je znak najgore vrste arogantnog ponosa. Dokazi mogu da budu kavi hoce , strucnjaci mogu da pricaju sta hoce, ja znam sta je istina". Da li je Bogu stalo da verujemo u grandizne neistine, da da zato salje gromove, ili bolesti da bi kaznio gresne.
Jerusalim, kao centar visoko razvijenog Monoteizma, je bilo steciste mnogih ucenih i vidjenijih ljudi Bliskog istoka. Tu se i stvarala vera u jednog Boga, koji je trebao da bude Sveti, Transcedentni, Nevidljivi, ali koji je stvorio Coveka po svom liku. Vec od tog vremena, pa nadalje, na tom podrucju a i dalje postavice se mnoga pitanja o Monoteizmu. tanovnici Jerusalima su i dalje verovali da je Bog Jehova stvorio Adama/ prvog coveka; ali koji ce biti "smrtnik"/, od praha zemaljskog, i da mu je Bog udahnuo "Duh Zivota". Tumacenja da je Bog , taj koji stvara Coveka, nisu se mogla videti ni u predanjima ni u Pismu, radi cega je On stvoren. Madjutim, nailazimo na jedno od objasnjenja, posredno, svakako, da je Covek u "obavezi" da sazna sve o svom Stvoritelju. Drugim recima, da se Pismo svojim "objasnjenjem"opravda o stvaranju Coveka na Zemlji, kao i o Stvoritelju Coveka, ali i Sveta/ Univerzuma/. U tom periodu se govori i o vremenu Avrama i davida, Vavilonskoj i Egipatskom ekszodusu, istorijski period, gde pored proroka Mojsija, vidimo i novog "proroka" u liku Sina-Bozijeg, Isusa Hrista. taj priod se potkrepljuje stvaranjem Monoteizma. od samog pocetka, o Rodjenju Isusa, pitanja su isla sve i do , zasto Marija/ vrlo cesto ime, ili je mozda neka titula?/ bezgresno zatrudnela, da bi rodila gresnog Boga-Coveka, Sina-Bozijeg ali smrtnog. U tom periodu nigde se ne pominje Sveto Trojstvo, kao i "krstenje", kao i krst boziji. Dalje se navodi da je Covek/ Isus/ dar Boziji, ali da je i On Covek, koji mora da prodje kroz period kusnje/ Sveti Duh ga odvodi u pustinju, gde ga Djavo iskusava/. Ako su i djavoli Bozija stvorenja, a jesu, posto je Stvoritelj uredio svet kako je i zamislio, da li se tada javlja paralelna volja i snaga Bozija. Niko ne moze da sluzi Dva Gospodara, jer ce jednog mrzeti, a drugog voleti, pa gde se ovde uklapa Covek/ gresno bice/. Pismo dalje nastavlja u svom tekstu, da se ljudi ne treba da brinu za svoj zivot, ni za soje telo, ni sta ce jesti ili piti...nego istite najprije Carstva Bozijeg, i pravde Njegove, i ovo ce Vam se sve dodati. U to vreme Jerusalimom vlada Rim. Crkva ce kasnije to protumaciti, kao vezu Drzave i Crkve. Pismo , izmedju ostalog propoveda i da se svako drvo koje ne radja roda dobra , sjeku se i u ogan se bacaju; ovde se i danas moze o tome spekulisati. Nece svaki koji mi govori , Gospode, Gospode uci u Carstvo nebesko, no koji cini po volji Oca mojega, koji je na nebesima...ovde se prepusta svestenicima da tumace i ocenjuju o veri vernika, i da im se oprastaju njihovi gresi/ moral je od tada u rukama svestenika, koji i propisuju sta se moze a sta nemoze ciniti Covek u odnosu na zajednicu, pre svega a dalje i na svoju okolinu. Grehove oprasta Bog, preko svestenika. A kada dodje na onu stranu zemlju gergisinsku, sretose ga dva bijesna, koji izlaze iz grobova, tako zla da niko ne mogase niko proci putem onijem; i gle povikase , sta je Tebi do nas, Isuse, Sine-Boziji, zar si dosao amo proje vremena da mucis nas...; ako je pakao vec postojao, cemu to potvrdjivanje, ili naglasavanje , a verovatno je i momenat kada se vernici treba da okrenu Carstvu Bozijem, i Njegovoj Pravdi, i samim tim nece biti poslati na ta mesta, vec u "besmrtnost" na "drugi svet", gde Duse borave...
Vladajuca ideologija u veoma razjedinjenoj Evropi postojala je dobra osnova za razvoj religije. crkva, od svog prvog dana stvara hijerarhiju na Nebu, a i u svojoj organizaciji. Pored Boga, tu su Sin-Boziji i Sveti Duh, a zatim sveci / visi i nizi/andjeli i arhandjeli, raj i pakao sa djavolima. U crkvenoj organizaciji su Papa, Patrijarh, kardinali, vladike, mitropoli, nadbiskupi, episkopi, biskupi i dr. Rajsko drustvo ce imati i Papu / 13. Jula 1870 godine, kada je papa proglasen nepogresivim/.
Poslednja izmena:
