Član
- Učlanjen(a)
- 23.10.2010
- Poruka
- 17
Простор данашње Албаније касније је ушао у састав Римског и касније Византинског Царства, а на њеном тлу су се током средњег века смењивале разне државе, до коначног освајања од стране Отоманског Царства 1478, након година отпора под вођством Скендербега, албанског националног хероја.
Док је још увек трајао Први балкански рат у Валони је 28. новембра 1912. декларисана независност Албаније која није била међународно призната. Потписивањем Лондонског мира 30. маја 1913, великим силама је поверена одлука о статусу дела дотадашње територије Османског царства који практично обухвата територију данашње Албаније. Шест великих сила су на основу тога 29. јула 1913. формирале нову државу Кнежевину Албанију, детаљније одредиле њене границе и именовале првог кнеза, немачког племића Вилхелма од Вида...
После толико година од проглашења независне државе Албаније која до тада није постојала се зна да је Аустриугарска створила Албанију из страха према све јачој Србији а у циљу бар минималне штете Србији.
Оно о чему се мало говори и зна је шта су били Албанци пре стварања Албаније, какву културну заоставштину су имали и одакле воде порекло?
Ђурађ Кастриот Скендербег (6. мај 1405. — 17. јануар 1468) је албански национални херој из времена отпора албанских племена турским освајачима и исламизацији. Скендербег потиче из албанске феудалне породице Кастриота, и био је син Јована Кастриоте који је био принц Епира, једне од византијских држава насталих након освајања Цариграда 1204. године. Скендербегова мајка Војислава, била је принцеза српског порекла.
Јован Кастриот је био међу првима који се супротставио упадима Бајазита I, међутим његов отпор није имао готово никакав ефекат. Султан га је натерао да плаћа данак, а да би осигурао верност албанских племића, Турци су одвели Ђурађа заједно са његовом браћом као таоце.
Прешао је у ислам и завршио војну школу у Једренима (Адријанопољ), те је ратовао у турској војсци и однео многе победе за Отоманско царство. За своје војне заслуге, добио је звање Искандер бег, Арнаут (алб. Skënderbe shqiptari), поредивши ратничко умеће Кастриота са Александром Великим.
Међутим, када је Јанош Хуњади поразио Турке код Ниша 1443. године, Скендербег је напустио турску војску, вратио се у Албанију и поново прихватио хришћанство. Одатле је водио беспоштедну борбу против Османског царства...
Док је још увек трајао Први балкански рат у Валони је 28. новембра 1912. декларисана независност Албаније која није била међународно призната. Потписивањем Лондонског мира 30. маја 1913, великим силама је поверена одлука о статусу дела дотадашње територије Османског царства који практично обухвата територију данашње Албаније. Шест великих сила су на основу тога 29. јула 1913. формирале нову државу Кнежевину Албанију, детаљније одредиле њене границе и именовале првог кнеза, немачког племића Вилхелма од Вида...
После толико година од проглашења независне државе Албаније која до тада није постојала се зна да је Аустриугарска створила Албанију из страха према све јачој Србији а у циљу бар минималне штете Србији.
Оно о чему се мало говори и зна је шта су били Албанци пре стварања Албаније, какву културну заоставштину су имали и одакле воде порекло?
Ђурађ Кастриот Скендербег (6. мај 1405. — 17. јануар 1468) је албански национални херој из времена отпора албанских племена турским освајачима и исламизацији. Скендербег потиче из албанске феудалне породице Кастриота, и био је син Јована Кастриоте који је био принц Епира, једне од византијских држава насталих након освајања Цариграда 1204. године. Скендербегова мајка Војислава, била је принцеза српског порекла.
Јован Кастриот је био међу првима који се супротставио упадима Бајазита I, међутим његов отпор није имао готово никакав ефекат. Султан га је натерао да плаћа данак, а да би осигурао верност албанских племића, Турци су одвели Ђурађа заједно са његовом браћом као таоце.
Прешао је у ислам и завршио војну школу у Једренима (Адријанопољ), те је ратовао у турској војсци и однео многе победе за Отоманско царство. За своје војне заслуге, добио је звање Искандер бег, Арнаут (алб. Skënderbe shqiptari), поредивши ратничко умеће Кастриота са Александром Великим.
Међутим, када је Јанош Хуњади поразио Турке код Ниша 1443. године, Скендербег је напустио турску војску, вратио се у Албанију и поново прихватио хришћанство. Одатле је водио беспоштедну борбу против Османског царства...
