Ispovesti zatočenika verskih sekti

[Kalimerčica]

Pred boginjom Kali

JEDAN drug odveo me je u hram boginje Kali na Čuburi. Iako sam znala šta ona simboliše, sećam se da je moja prva reakcija bila paničan strah, započela je svoju ispovest Marina, studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Drugo je bilo ono kada sam čitala knjige i gledala fotografije, ali sada je preda mnom bio kip Crne boginje koji me je šokirao nečim izvan domašaja racionalnog poimanja. Izgled gole boginje Kali, zaštitnice tantrizma, sa jasno izraženim ženskim atributima (u čemu sam ja oskudevala), koja oko vrata nosi ogrlicu od lobanja i skeleta (što me je ispunjavalo strahom), te pogleda koji kao da prodire kroz mene... Osetila sam uznemirenje, a već sledećeg trenutka potrebu da joj se poklonim i pokorim njenoj volji. Tada sam mislila da je to zbog toga što sam u prošloj reinkarnaciji bila tibetanski sveštenik. To mi je rekla jedna drugarica sa fakulteta, koja se bavi regresijom. Jedva sam čekala da je sretnem i da joj ispričam moj doživljaj boginje Kali i zamolim za "stručno" mišljenje. Ona mi je rekla da je kod mene glavni problem intelektualna frustracija i da treba da pustim na volju emocijama, tj. da krenem putem leve ruke - da uspavanu energiju probudim uz pomoć tantričke (seksualne) prakse. Od nje sam saznala da se time bavi guru Devananda (Božja nada), koji je, inače, Jugosloven. Upoznavši se sa Devanandom, nisam mislila da ulazim u sektu. Ta malobrojna grupa, mahom mladih ljudi, tvrdila je da oni samo rade na sebi i na svom duhovnom usavršavanju.
To mi je bilo dovoljno. Osetila sam duhovnu bliskost sa njima. Porobljivanje duše U toj zajednici mi je najpre izrađen "đotiš" (horoskop), i tačni i precizni podaci iz moje prošlosti u njemu su me nagnali da poverujem da sam zaista u društvu "posvećenih" u svete tajne. Knjige koje sam dobijala, na engleskom i srpskom jeziku, ispunjavale su sve moje slobodno vreme. Drogirala sam se njima. A onda je došla na red hatha joga, vežbe koje se rade u odgovarajućim položajima (asanama). Neko je rekao da je joga filozofski sistem, a ne samo fizička praksa, a ja bih dodala da je to, pre svega, religijski sistem za porobljavanje duše. Upala sam u paukovu mrežu. Sve moje aktivnosti su bile obuhvaćene hinduističkim pravilima ponašanja - način ishrane, razmišljanja, moljenja, vođenja ljubavi... Definitivno sam se potpuno promenila, a da toga uopšte nisam bila svesna, jer sam razmišljala u skladu sa sistemom koga sam postepeno, nenasilno usvojila, a sve u nadi da ću postići svoj duhovni cilj. Nisam imala grižu savesti što sam zanemarila svog momka, drugarice sa fakulteta, roditelje. Oni su bili eho života u kome nije postojao smisao - mislila sam. U sekti su mi rekli da se Kundalini jogom bave samo osobe kod kojih je duhovnost već jako izražena, pa su, prema tome, sledbenici tante "ljudi božanskog tipa".
Zaista sam verovala da sam iznad ostalih. A da mi je neko tada rekao: “Umrla ti je majka”, odgovorila bih: “Pa dobro, šta s tim! Neka je umrla, ona mi je bila samo fizička majka u jednoj od mnogobrojnih reinkarnacija!” Izgubila sam svaki emotivni odnos prema ljudima koji su bili izvan naše zajednice. Pojednostavljeno - nisam ništa osećala prema njima. Moj angažovani emotivni odnos zadržan je jedino prema guruu Devanandi, kao duhovnom učitelju. Vremenom sam bila tako istrenirana, pa sam bez ikakvog kritičkog rasuđivanja (jer to šteti duhovnom razvoju), usvajala stavove Devanande kao suštinsku mudrost, suštinsko dobro. Da mi je u takvom stanju rekao da skočim kroz prozor višespratnice, ja bih to, bez razmišljanja, uradila, ubeđena da je to "dobro" u karmičkom smislu za mene. Sve u crnom Promenila sam radikalno i svoj izgled, način odevanja. Svi poklonici Kali joge vole crnu boju, pa sam je volela i ja, jer ona izražava kosmičko prostranstvo. Crna boja je više od simbola, ona je suština tantrizma, jer "sve boje iščezavaju u crnom, a na isti način sva imena i sve forme iščezavaju u njoj". Postići spoznaju ništavila je korak ka blaženstvu, tako su nas u sekti učili i sve je bilo u funkciji toga.
Ja sam bila u grupi od petnaestoro mlađih ljudi, ali postojala je i starija Devanandina grupa i svako od nas je trebalo da se odrekne određenih materijalnih dobara, navodno za dobrobit ašarama u kome bismo radili na sebi. Do tada smo se okupljali u privatnim stanovima. Na primer, za inicijaciju sam, kao student, platila 100 maraka, a mesečno sam davala još po pedeset maraka. Na kraju se ispostavilo da je Devananda od tih para adaptirao stan, ugradio erkondišn, kupio umetničke slike i sl. To sam saznala tek kasnije, kada sam napustila sektu. Dakle, pošto smo inicirani i dobili smo svoju mantru, guru nas je primao na individualne časove i na časove kolektivne vežbe meditacije. Naravno, bilo je i kolektivnih molitvi sa muzikom, kirtana, kada su mudre (komplikovani pokreti rukom, gde položaj prstuju simboliše neko božanstvo ili princip, stanje svesti, percepciju, strast) dolazile do izražaja. Mantra je bila tu da pobudi uspavane energije u nama i verovalo se da su reči koje smo mi u sekti koristili poreklom iz arhaičnog vremena, pre pojave pismenosti. Jer, "na početku beše samo zvuk, sloga, vibracija u kojoj je bio sadržan čitav svet u nastajanju". Kada vas učitelj uvodi u sektu on bira slog (mantru) koji treba da bude adekvatan vašem tipu ličnosti, kako bi se stimulisali psihički centri te osobe.
Pored toga postoji i "njasa", to je ezoterijska tehnika i koristi se radi oslikavanja (posvećenja) pojedinih delova tela, pre seksualnog sjedinjavanja. Veruje se da se time izbegavaju individualni otpori i frustracije, jer se poništava sopstvena ličnost i vi imate osećaj da ste božanstvo koje personifikujete, recimo Druga, koje se spaja sa drugim božanstvom, recimo Krišnom, a ne sa stvarnim partnerom. Seks sa guruuom Sam seksualni odnos muškarca i žene se zove "maithuna". Cilj je da muškarac spreči izlivanje semena, pa je to seksualni odnos bez orgazma. Taj ritual koji je ponekad trajao i po nekoliko sati, sve dok se ne savladaju sve barijere, i probuđena Kundalini savijena tri i po puta, ne krene centralnim putem (sušumna) do čakre koja se nalazi na vrhu lobanje, kako bi se postiglo prosvetljenje. Bar jednom nedeljno je svaka od nas izvodila maithunu sa guruom. To nisu bile orgije, grupni seks, kako to neki zamišljaju, već pojedinačni odnos partnera koji nadilazi njihove ličnosti. čak, pravilo je da guru "ne sme imati voljenu ženu", a pouzdano znam da je on imao mnogo žena, među kojima su bile i neke koje su samo prolazile kroz njegov stan, spavale sa njim, i nisu ostajale u sekti. Pored odnosa sa guruom, praktikovali smo seksualne odnose i sa drugim pripadnicima sekte, jer je seks bio tehnika, sredstvo, a ne cilj. Rekli su nam da bi bilo idealno "vežbati" svakog dana, jer se tako razgolite sve ljudske strasti i oslobode nepotrebnog romantičnog ili emotivnog sadržaja. Jer je cilj bio da se seks oslobodi svakog stida i osećanja zadovoljstva......
Biljana [FONT=Arial,Arial][FONT=Arial,Arial]Đ[/FONT]UR[FONT=Arial,Arial][FONT=Arial,Arial]Ć[/FONT][/FONT]EVI[FONT=Arial,Arial][FONT=Arial,Arial]Ć[/FONT][/FONT]-STOJAKOVI[FONT=Arial,Arial][FONT=Arial,Arial]Ć[/FONT]
[/FONT][/FONT]

 

[Mindfulness]

Ala je njoj bilo dobro smile3 wacko2wacko2

Jos naglaseno duplo prezime - u braku!

Dodato posle 16 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Kao klinac sam dosta slusao o losem uticaju sekti na ljude. U to vreme su Jehovini svedoci bili dosta popularni i clanci o njima su dosta izlazili u novinama. Secam se kako sam citao o jednom decku koga su roditelji jedva oslobodili te "sekte". Resih ja da se uputim u to jezgro "zla" i uverim se sam sta se tamo desava. Proveo sam dosta vremena sa tim ljudima, na njihovim okupljanjima, sastancima, setao sa njima i sta sam zakljucio? Da je sve lazna propaganda. Ili se radi o pokusaju skretanja paznje na sebe ili nekoj licnoj isfrustriranosti. U toj organizaciji nije bilo niceg loseg. Ljudi su jednostavno praktikovali to ucenje koje su praktikovali. Ako zelis, pridruzi im se, ako ne ne moras. Sta se zapravo desava u svim tim situacijama kada neko prica o stetnom uticaju sekti? Radi se o tome da same osobe koje su osetile stetni uticaj su ustvari i osobe slabog karaktera, labilne osobe koje traze potporu u zivotu i oslanjaju se na ono sto im se u tom trenutku cini dobrim. Zapravo, te osobe nisu sposobne da poveruju u sebe nego svoju srecu traze izvan sebe. Takvih slucajeva ima i u hriscanstvu tj. u pravoslavlju. Zarobljene "duse". A onda im jednog dana dodje "pamet", trgnu se, napuste sve to, odu u nesto drugo i maksimalno kritikuju ono gde su ranije bili. Njih zapravo niko nije terao da idu tamo, sami su to birali. Ali im se promenio nacin razmisljanja i sada kritikuju ono od ranije.
Koliko vidim iz Biljinog opisa, tamo nije bilo niceg loseg. Tacno je to da je sve ono opisano direktno suprotno ideji hriscanstva ali i to je neko ucenje kao i sto je hriscanstvo. Jednostavno, svako odabere svoj put.
A to sto je taj glavni guru koristio njihove pare, pa to je normalno. Svaki poglavar uvek pokupi sve. Tako je i u hriscanstvu. Odakle onim popovima ona vozila? Pa kupio im narod, ko bi drugi.

 

[Kalimerčica]

Hipnotički trans fanatika
KAKO sam "upao" u sektu - pita se sada 48- -godišnji Radiša Ivković iz Beograda? - Na moju veliku žalost, ja sam bukvalno "upao" u Pentekostnu crkvu. To je počelo ovako: Na jednoj sedeljci, krajem 1995. godine, kod mog prijatelja Dejana, razgovaralo se o svemu, a najviše o politici. Baš tih dana bio je potpisan Dejtonski sporazum i svako je to, na svoj način, komentarisao. Jedan komentar je bio u stilu: "Tako je to, kada smo mi Srbi postali duhovno slabi i bezbožni, pa nije ni čudo što nam se ovakve istorijske nedaće događaju". U jednom trenutku u razgovor se umešao, do tada ćutljivi, Sveta i vrlo elokventno branio svoje stavove citirajući Sveto pismo. Moram da priznam da me je te večeri, u tom trenutku, taj govor zaista impresionirao. Ali, odjednom, naš domaćin Dejan kvari utisak koji je ostavio njegov prethodnik, rečima: "Dosta je Sveto, nemoj da ovde vrbuješ ljude i prevodiš ih u svoju sektu! Ti dobro znaš da mi imamo svoju Crkvu i svoju pravoslavnu veru!"
Moram da priznam da su te večeri moje simpatije bile na strani ovog neobičnog gosta. Odmah sam upitao Dejana ko je Sveta i zašto je bio tako grub prema njemu. Dejan mi je odgovorio da je to njegov kolega sa fakulteta, koji je, inače, revnosni pripadnik Pentekostne crkve. Bio je grub, kaže, jer je postao izuzetno napadan u propagiranju svoje verske zablude, a on to u svom domu neće dozvoliti jer je to bogohuljenje. "Prava" crkva OTIŠAO sam kući razmišljajući usput sve vreme o Svetinom nastupu i Dejanovim rečima. Sveta me je fascinirao svojim znanjem, a opet, s druge strane, i Dejan je bio u pravu govoreći da mi imamo svoju Srpsku pravoslavnu crkvu. I zato sam odmah sutradan otišao u jedan poznati pravoslavni hram sa velikom željom da pronađem nekog sveštenika koji bi mogao da mi odgovori na mnoga značajna pitanja vezana za našu veru. Nažalost, nisam pronašao nijednog sveštenika jer su bili zauzeti u parohiji. To me je razljutilo. Okrenuo sam se i otišao. Iz ljutnje, ili iz inata, otišao sam na adresu pentekostalaca, koju mi je sinoć došapnuo Sveta. Bilo je to na prelepoj lokaciji, u samom centru Beograda, Simina 8, a na ulazu je pisalo "hram Sv. trojice". Ušao sam unutra i zaprepastio se koliko je zgrada velika. Pitao sam gde mogu da pronađem Svetu, pa mi je ljubazni N.N. rekao da uđem u jednu oveću prostoriju i da ga tu sačekam, a on će ga, već, obavestiti. Sveta je došao nasmejan, rukovao se i rekao mi "da se raduje novopridošlom hrišćaninu koji je spoznao istinu i samim tim pronašao pravu Crkvu".
LJubazno me je zasuo hrpom časopisa i brošura, koje su bile besplatne i sugerisao mi da ih proučim. Kao da sam se opio i izgubio moć zdravog rasuđivanja. Kod kuće sam pročitao celokupni materijal i došao do zaključka da su pentekostalci jedina prava vera, a da svi ostali, a najviše Srpska pravoslavna crkva, plivaju u zabludama. Pošto sam sada bio na "pravom putu" jedva sam dočekao sledeći dan da se ponovo vidim sa Svetom. Preneo sam mu svoje pozitivne utiske o Pentekostnoj crkvi, a Sveta se vidno obradovao. - Znao sam - kaže - da ćeš ti znati šta je "pravo". Prepoznao sam to još one večeri, jer ti znaš šta hoćeš, za razliku od Dejana. - Nije bilo razloga da sada poteže svoj sukob sa Dejanom, ali sam mislio da je to ljudski i da se može i razumeti i oprostiti. Mnogo značajnije je bilo slušati njegovo tumačenje Biblije, istorijskih i aktuelnih događaja. Govorio je u pravom verskom zanosu i vrlo često je u negativnom kontekstu pominjao SPC. Ja sam mu priznao svoje razočaranje u SPC, jer nedavno nisam našao sveštenika u hramu, a on kao da je samo to čekao, otpočeo je priču, bolje reći napad na SPC.
Ja sam tada toliko bio zaslepljen njegovom rečitošću i sugestibilnošću, da nisam ni primetio da je on mnogo više pričao protiv srpskog naroda i SPC, nego o Hristu i hrišćanstvu. Opasna zamka NEKOLIKO meseci kasnije pozvao me je telefonom Dejan i izgrdio me zašto mu nisam javio da sam se preselio i da sam promenio broj telefona. Vrlo oštro mi je prebacio i da sam zanemario svoje roditelje, koji su mu se, u međuvremenu, javljali jako zabrinuti. - Pravi je verski fanatik koji ne želi da shvati pravu istinu, iako je ona očigledna - zaključio je Sveta optužujući Dejana. Pozvao me je na večernje predavanje u tom hramu, koje je trebalo da održi gost iz SAD, koji će nam pomoći da upoznamo Svetog duha. Predavanje je bilo katastrofalno! Predavač je napadao i omalovažavao sve što je srpsko i pravoslavno, i ja, kao da sam se probudio iz nekog sna, tek sada sam postao svestan toga i kritički sam posmatrao fanatičnu grupu "vernika" u hramu u hipnotičkom transu. Te večeri sam iz hrama u Siminoj 8 izašao u užasnom raspoloženju. Sve više sam počeo da shvatam da sam upao u opasnu zamku, koja sa iskrenom verom u Boga nema mnogo veze. Shvatio sam da mi je pravi prijatelj bio Dejan, koji me je upozoravao pravovremeno i iskreno da ću zastraniti od svoje vere.
Konačno sam, ipak, smogao snage da pozovom Dejana i zamolio ga da porazgovaramo. Sreli smo se i razgovarali satima. Ali, ja i dalje nisam znao kako da pronađem sebe u pravoj veri. Dejan me je pozvao da sutra, tj. u subotu, pođem na jedno predavanje u hram sv. Aleksandra Nevskog o svetom Vladiki Nikolaju Velimiroviću i pravoslavnom patriotizmu, koje je održao gospodin Nebojša Krstić. Jednom rečju, te večeri sam, u najpozitivnijem smislu, bio iznenađen živom rečitošću i ogromnim značenjem gospodina Krstića. On je dva i po sata govorio reči istine o svojoj veri i o našem duhovnom i istorijskom idenitetu.
Dejan me je posle predavanja predstavio predavaču, a ja nisam mogao da izdržim, nego sam ga odmah zamolio da porazgovaram sa njim o onome što me muči. Iako umoran, gospodin Krstić je ljubazno prihvatio da razgovara sa mnom o svim mojim duhovnim nedoumicama. Razgovor je okončao tako što mi je preporučio da obavezno potražim sveštenički savet od starešine crkve Sv. Aleksandar Nevski. Starešina me je primio očinski, iz prave ljubavi kao zabludelog sina i izveo me na pravi, hrišćanski put. Bogu hvala što mi je poslao Dejana, Nebojšu Krstića i oca LJubu Petrovića. Bez njih ja bih sigurno bio u kaljugi pentekostalne jeresi - zaključuje Radiša Ivković. Grube optužbe NEKOLIKO dana kasnije, u Pentekostnoj crkvi susrećem Svetu i ispričam mu šta sam razgovarao sa Dejanom. Sveta je, za mene, tada neočekivano reagovao. Grdio je Dejana da je srpski nacionalista i pravoslavni fundamentalista, netolerantan prema drugim nacijama i religijama. Pokušao sam da odbranim svog prijatelja jer sam ga dugo poznavao i rekao da je on, možda, grub, jer uvek kaže ono što misli, ali da nije ni nacionalista ni fundamentalista.
Biljana ĐURĆEVIĆ-STOJAKOVIĆ

 

[Kalimerčica]

U NOVEMBRU 1997. godine otišao sam na kurs transcendentalne meditacije (TM), na kome su sve ukupno bila samo tri polaznika. Prvog dana učitelj nam je održao predavanje u sobi u prizemlju o ofektima TM i o ostalim prednostima koje ta tehnika nudi - započinje svoju ispovest Miloš i nastavlja: Već drugog dana bili smo u sobi i pričali smo o tehnici meditacije. Učitelj nam je objasnio da se ona bazira na kontemplaciji mantre. Taj zvuk koji proizvodi mantra - objasnio nam je učitelj - bitno utiče na naše psihičko stanje. On nam je rekao da sutra donesemo 44 marke, jabuku, pet cvetova, belu maramicu ili belo platno iste veličine. Onda sam popunio obrazac sa ličnim podacima, sa pitanjima o zdravlju, i na kraju saglasnost da nikom neću reći svoju mantru i neću podučavati druge TM-u. Pošto sam propustio da popunim upitnik o svom fizičkom zdravlju, a učitelj je insistirao da nešto napišem, ja sam upisao "zubobolja". Potom nam je rekao da sledećih četiri dana, posle inicijative, ne bi trebalo ni sa kim da razgovaramo.
MOLITVA NA HINDU JEZIKU
TAKO je već trećeg dana našeg pohađanja kursa TM-a došlo do inicijative, za koju nam je učitelj rekao da je to samo "ceremonija zahvalnosti". U sobi na spratu je bila slika guru Deva, koji je Maharišijev učitelj, stočić sa nekoliko bakrenih čašica i sličnih stvari. Posle nekoliko minuta razgovora o tehnici TM-a, učitelju smo dali stvari koje smo mu doneli. On je upalio tri mirisna štapića, dao nam da držimo po jedan cvet u ruci i okrenuo se ka stočiću, gde je nešto radio sa onim jabukama, cvećem i platnom, a mi smo, za sve to vreme, stajali iza njega. Onda je on čučnuo na belo platno (veličine, otprilike 1x1 metar), okrenut licem ka stočiću sa slikom i počeo da se klanja i peva oko pet minuta, verovatno na hindu jeziku, koga nisam razumeo, posle toga sam saznao da je to "puđa" (vedska himna), molitva hinduističkim božanstvima. Nakon toga, učitelj je posebno svakom od nas rekao mantru.
Moja mantra je bila AIMA. Posle dobijanja mantre, započeli smo meditaciju, uz učiteljeve instrukcije. Zatim smo popunjavali obrasce u kojima je trebalo da iznesemo svoje utiske tokom meditacije i dobili smo zadatak da do sutra meditiramo onoliko dugo koliko imamo godina. Ja sam tada imao 22 godine, prema tome moja meditacija je trebalo da traje 22 minuta. A onda nam je učitelj dao po jedan cvet da stavimo u vazu kod kuće u sobi u kojoj spavamo, po jednu jabuku da pojedemo i belo platno da ostavimo u kući na nekom skrovitom mestu.
Sledećih tri dana su se dešavale gotovo iste stvari. Meditirali bi, uz učiteljevu asistenciju, popunjavali bi obrazac o svojim utiscima. Tačnije, najpre bismo slušali oko pola sata, zatvorenih očiju, muziku sa kasetofona koga je neko puštao u sobi ispod nas. Ta muzika se zvala "Gandharva veda" i interesantno je spomenuti da se pored uobičajene indijske muzike u pozadini mogao da čuje zvuk tihe bušilice, koja je, imao sam takav utisak, probijala rupu na mojoj glavi. Potom bismo meditirali, a učitelj bi na kraju šapnuo neku reč na hindu jeziku, za koju opet nisam znao šta znači. LETENJE U - SNU
U NAREDNIH 20 dana meditiranja nisam primećivao neke značajne promene, s tim što sam tada, a i kasnije, viđao čak po desetak puta dnevno svetloplave tačke u vazduhu. Nisam sanjao, bio sam budan i otvorenih očiju, ali mi se to dešavalo. Interesantno je da sam tada osetio da su mi u prostoru između očiju praznina i mekoća, ne znam kako bih to objasnio... Uglavnom, zapazio sam da je posledica toga bila da nisam mogao da se naljutim i razbesnim i to sam doživljavao kao dobru stranu praktikovanja TM-a. Ali, loša strana je bila to što sam osećao da mi je, posle inicijacije, neko strano telo u glavi.
Dakle, da ponovim, nakon dvadesetak dana meditacije ja sam se
osećao blaženo i ispunjeno. Nikada u svom životu nisam pio, niti se drogirao, a ni zaljubljivao, ali moguće je da to stanje može da se poredi sa njihovim "blaženstvom" koje osećaju, s tim što sam ja bio ubeđen da je kod mene to stanje dobro, jer je postignuto "prirodnim putem", tj. meditacijom. Ali već nakon tog perioda, osećaj "blaženstva" bi tek blesnuo na trenutak, a sve više sam upadao u bolesno stanje.
Naime, već početkom decembra 1997. osećao sam opštu slabost organizma i dobio sam temperaturu. U to vreme sam i dalje čitao materijal u vezi sa meditacijom. Najčudnija stvar koja mi se, 19. decembra 1997. godine, desila vezana je za san koji sam usnio i u kojem sam ja bio u našem predsoblju, ali je u njemu bilo još mnogo ljudi, pa sam odjednom postao svestan da je to san, ali nisam želeo da se probudim već da kontrolišem taj san. Dakle, pomislio sam da mogu da radim šta hoću, pa sam poželeo da letim i to sam, u snu, i uradio. Leteo sam sve dok se iznad mene nije pojavila bela svetlost i ja sam osetio kako upadam u nju, pa sam, možda i uplašen time, poželeo da se probudim, što sam i uradio.
SVET SAMO ILUZIJA
SVE u svemu, menjao se moj pogled na svet. Primera radi, počeo sam da verujem da je čovek sam na svetu (budističko ubeđenje) i da ne treba da se plaši te samoće, jer je ovaj svet samo iluzija, san (hinduističko ubeđenje) i kada to čovek spozna, doživljava prosvetljenje (TM)! I kao što sam od ljudi u TM čuo, a iz knjiga pročitao, počeo sam da verujem da je naša svest mikrokosmos, a taj kosmos u meni i moje telo, pa i zemlja - su samo atomi makrokosmosa. Nastojao sam da sve u mojoj svesti podredim takvom načinu razmišljanja. Jer, još ranije sam primetio da dok ležim i spavam, meditacija traje sama od sebe. Već početkom januara 1998. godine, počeo sam da doživljavam osećaj čiste svesti, koja se može opisati kao osećaj da nikada ne spavate nego ste uvek budni. Taj "trenutak večnosti" sam i ranije u svom životu doživljavao, ali sam ga se plašio, tj. nisam mogao da kontrolišem kada će se pojaviti to osećanje. Povremeno su mi se javljale slike i događaji iz prošlosti, ali i neke neobjašnjive slike i osećaji.
Na primer, gledam televiziju, ali registrujem kako mi misli idu ubrzano, tj. istovremeno mislim i dobijam informacije u vezi sa tim mislima. A onda mi se, sredinom januara te godine, desilo da sanjam kako propadam (što sam i ranije sanjao), ali sam se ovoga puta u snu uspravio i u tom stanju ostao nekoliko sekundi, osećajući da sam JEDINI na svetu i onda sam se, snagom volje, na silu, vratio. U to vreme mi se dešavalo da verujem da znam šta znače neki simboli koje vidim. Osećao sam kako se moj um puni tim osećanjem znanja i samouverenosti. Moja svest je trenutno ni na nebu ni na zemlji. Osećam se kao da sam u nekom međuprostoru. Kada dodirnem stvari u stanu, osećam neki elektricitet. U srcu "osećam" sve zvukove, što izaziva ubrzano lupanje srca i jake bolove. Disanje mi je haotično. Pokušavam ovih dana da se hrabrim, tako što mislim pozitivno i ponavljam u sebi pozitivne rečenice. Mislim da se sa tim samo obmanjujem. Nije mi žao što sam do sada TM ostavio 500 i nešto maraka, samo kada bih mogao da se vratim u normalu, da budem ono što sam bio pre, da zaboravim sve što mi se, u međuvremenu, dešavalo.
Biljana ĐURĆEVIĆ-STOJAKOVIĆ

 

[Mindfulness]

Moram da ispravim jednu od zabluda koju ima dobar deo ljudi o hinduistickom i budistickom ucenju a nije ni cudo jer citaju ovakve tekstove a zapravo pojma nemaju sta citaju i o cemu govore. Radi se o tome da budisticko ubedjenje nije da smo sami na svetu i da hinduisticko ucenje nije da je zivot san, niti iluzija. Ocigledno da je komentator koji je ovo pisao dosta lose informisan tj. veoma sturo informisan.

 

[Kalimerčica]

Moram da ispravim jednu od zabluda koju ima dobar deo ljudi o hinduistickom i budistickom ucenju a nije ni cudo jer citaju ovakve tekstove a zapravo pojma nemaju sta citaju i o cemu govore. Radi se o tome da budisticko ubedjenje nije da smo sami na svetu i da hinduisticko ucenje nije da je zivot san, niti iluzija. Ocigledno da je komentator koji je ovo pisao dosta lose informisan tj. veoma sturo informisan.

Nisam baš sasvim sigurna ali mislim da ovde nema komentara pisca, već samo prenesene priče ljudi onako kako su ih oni ispričali. Komentari kao i zaključak su dati posle svih ispovesti, kojih ima dosta, na kraju knjige .

Kažem, ne mogu da tvrdim sa sigurnošću jer sam original knjigu dala ne znam kome i taj ne znam ko je nije vratio, a ovo su delovi koji su mi ostali u računaru.

 

[Mindfulness]

Mislio sam na osobu koja iznosi tekst. Koja je to napisala ili izgovorila. Umoran sam od celodnevnog rada pa i nisam bas u stanju da svaku rec smislim kako treba. Ali je bitna poenta onoga sto sam pisao.

 

[Kalimerčica]

Potraga za crnom braćom
MNOGO je mladića i devojaka iz naše sredine koji eksperimentišu, izvode rituale po recepturama Alistera Krolija i Živorada Mihajlovića Slavinskog i drugih. Za njih je to tek bezazlena igrarija, sve dok se ne suoče sa "duhovno bliskim" osobama koje će ih uvesti u sektu. Momak, koga ćemo nazvati Denis, izbeglica je u Vojvodini, poreklom iz Belog Manastira. Okultizmom u praksi je počeo da se bavi kada je imao samo 15 godina. Iz radoznalosti. Dokle ga je ona odvela, saznaćemo iz njegove priče: - Godine 1990. počeo sam intenzivnije da se bavim sakupljanjem knjiga, isečaka iz novina, filmova koji govore o crnoj magiji. Dosta teško sam pronašao svoje istomišljenike, ljude željne nečega do sada nedostižnog. Uz malo muke, naišao sam na Miljenka Salihua iz Belog Manastira, koji mi je postao najbolji prijatelj. Nas dvojica imamo vikendice na..., gde se nalazi jedna stara katolička crkva, sagrađena još 1722. godine. Iz materijala koga smo sakupili, saznali smo da je upravo 1722. godine u Italiji jedan sveštenik svetio crkvu, iako je te godine napravio dete, koje mu se tajno rodilo, te je počinio greh. Kada su u tu crkvu stupila tri dečaka, koja su nosila rekvizite za osvećenje, oltar je pukao i čuo se glas: "Pogrešio si (odnosi se na sveštenika) ove godine svaka crkva (katolička) koja se otvori biće prokleta i svakih 12 godina kasnije!"
Prokleta šapa
POŠTO smo mi pronašli crkvu koja je upravo te godine sagrađena, odlučili smo da 17. 06. 1990. godine prizivamo đavola u njoj, tim pre jer je bila stara i napuštena. Ritual smo "skinuli" iz filmova, knjiga i ostale literature koja se odnosi na to prizivanje. Uhvatili smo jednu mladu mačku i njenom krvlju napravili obrnuti pentagram, zatim smo stavili tri sveće, oko tog znaka i u svaku urezali broj 6. Tri šestice (666) su broj đavola. Potom smo izgovorili reči: "\avole, čuvaru crkve svetog Petra, javi se." Za vreme prizivanja držao sam prednju levu zečju šapu u levoj ruci (ona priziva zlo, za razliku od desne šape koja tera zlo). Još smo stavili jednu staklenu posudu u centar pentagrama i par kapi benzina, a potom jedan kamen na vrata kako bi bila stalno otvorena, u slučaju da se nešto desi, da bismo mogli da pobegnemo. Zbog promaje u crkvi (vrata su bila otvorena, a prozora nema),
plamen sveće se savijao do samog benzina, ali se nije upalio. Sledeći događaj me je fascinirao: vrata su se zatvorila, plamen se smirio i odjednom je buknuo benzin na posudi. Već sledećeg trenutka smo nas dvojica pojurili iz crkve ka svojim vikendicama, gde smo nemirno prespavali tu noć. Kada smo se ujutru videli, dogovorili smo se da se vratimo u crkvu. Bilo je oko sedam sati. Na tom mestu prizivanja nije više bilo ničega, samo je stajala staklena posuda prerezana izuzetno precizno po polovini. Miljenko je nogom odstranio taj ostatak i nešto je zagroktalo potmulim glasom na tavanu i lupilo poput udarca cigle o ciglu. Pobegli smo iz crkve i vratili se u Beli Manastir. Šapa je ostala kod mene, pa sam je poneo kući. Roditeljima sam sve ispričao o tom događaju, ali me oni nisu shvatili, a šapa je bila tu!!! Ta prokleta šapa se, igrom slučaja našla na televizoru, i on je tokom tog dana pregoreo. Doneli smo, potom, moj televizor iz sobe i nesvesno prebacili šapu na njega, pa je on već sledećeg dana pregoreo. Moj brat Igor je iz fazona okačio tu šapu za retrovizor.
Magija bez granica
OTIŠLI smo u Mađarsku i doživeli udes. Zabili smo se kod Mohača u zid od groblja!!! Došli smo kući i mama je rekla da bacim šapu na smetlište, što sam i učinio. Nakon tri meseca smo dobili ugalj i šapa je bila u njemu! Moja mama ju je zatim zamotala u papir i zapalila. Miljenko i ja smo se čuli telefonom. Kopkalo nas je šta je ono što smo čuli u crkvi i nakon 15 dana, ponovili smo ritual u njegovom stanu. Otišli smo na groblje i ja sam uzeo zemlje sa svežeg groba i jednu travku koja je tek izrasla. Napravili smo pentagram od zemlje i pustili malo svoje krvi na taj papir sa pentagramom. Miljenko je počeo da komunicira sa zlim silama i dobio je odgovor da je 17. 06. 1990. u crkvi bio "Gospodar". često sam prizivao duhove sa iglom i koncem. Napravi se krug i oko njega napišu slova, u sredini se nacrta prilika čoveka i njegovo srce. Zabijao sam iglu u nacrtano srce i držao je pod uglom od 45 stepeni. Onda bih duhove pitao ono što me je zanimalo i igla bi išla od slova do slova i tako sam dobijao odgovor. Moji prijatelji nisu mi vrovali da ja tako dobijam sve odgovore za stvari koje me interesuju. Pozvao sam ih kod mene da provere da li lažem. Ja u kući imam oko 1.000 ploča. Rekao sam im da ću biti okrenut leđima, a oni neka izaberu bilo koju, a ja ću im, uz pomoć duhova, odgovoriti koja je tačno u pitanju. Oni su izvadili najpre album "U2", a zatim album "TOTO" i ja sam oba puta pogodio.
Moj drug Dejan Zrnić pričao mi je o "čišćenju" devojaka u Bjelovaru
da bi bile primljene u sektu. Imali su diskoteku "Zagreb" u Bjelovaru, zapravo to je bila jedna stara crkva koja je pretvorena u diskoteku. On je sedeo na balkonu i gledao taj ritual. Devojku su stavili na krst okrenutu naopako i razapeli joj noge umesto ruku. Taj njen položaj je predstavljao "antihrist", a zatim se nekoliko "čistitelja" koje je odredio Crni Mag, seksualno zadovoljilo na njoj. Dejan me je povezao sa grupom naših istomišljenika u Bajši. Praktikanti Crne magije ne znaju za granice, mi nemamo svoju državu, naša je država cela planeta.
Redovne orgije
ODLAZILI smo na seanse naše braće u Beogradu, Trsteniku Vršcu, Nišu, Smederevu, ali i u Segedinu, Budimpešti, Mariboru, Zagrebu, Zadru, Vinkovcima, Sarajevu, Mostaru, Zenici, Tuzli i Metkoviću. Rituali su bili slični i, u većini slučajeva, ulaz na te žurke se plaćao od 50 do 100 maraka. U Mariboru, Zadru i Segedinu, ta molitva se izgovarala na latinskom. Onda Crni Mag poziva dve devojke da pred svima izvedu lezbijski seksualni odnos. Neretko su u pitanju devojčice, od 14-15 godina. To nije samo prizor za napaljivanje publike, već Mag objašnjava da su te dve devojke, zdravim seksom koji pročišćava, uravnotežile svoje ličnosti. Potom sledi seks između dvojice muškaraca. Scene su iste kao u tvrdim pornićima. Iza toga, se prinosi "krvna žrtva". O "praznicima" se žrtvuje krv nevine devojke, koju obično defloriše Mag uz "ritualno ubistvo", tj. imitaciju ubistva, tako što Mag drži bodež kojim po njenim grudima crta znak obrnutog pentagrama, a pomoćnik mu saslužuje, tako što krvlju od defloracije crta stvarno taj znak. Potom sledi grupni seks. Sve vreme se koriste teške droge i žestoka pića.
Moj problem je u tome što sam se iskreno zaljubio. Devojka koju volim, neće ni da čuje za Crnu magiju, a sekti ne smem da priznam svoju slabost. Mislim da sada toliko ljudi poznajem, znam gde rade i koliko su moćni, da se plašim da izađem iz tog kola. Pokušao sam Sunčici da objasnim da ne bi trebalo da se ubuduće viđamo, ali mi je ona rekla da me stvarno voli i da će ostati sa mnom ma šta mi se dešavalo. Nakon toga, u sekti se nekako pročulo da sam se ja zbližio sa Sunčicom i Crni Mag me je, posle jednog sastanka pozvao na stranu i rekao: "Ili ćeš je ti dobrovoljno žrtvovati đavolu, ili ćemo je mi na silu privesti. Biraj." Ostavljen mi je kratak rok. Ne znam.. Zaista ne znam šta da radim.