Ispovest dečaka kojeg je ranio komšija: Plašim se, a hoću da se igram

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.506
L. V. (11), posle ranjavanja na terenu, stigao kući

Ispovest dečaka kojeg je ranio komšija: Plašim se, a hoću da se igram




Izvor: Blic Ana Ž. Adžić | 25. 07. 2011. - 02:02h | Foto: P. Marković

Zemunac L. V. (11), koji je prekjuče ujutro na igralištu kod Osnovne škole ”Sutjeska” u Zadrugarskoj ulici hicem iz vazdušne puške ranjen u desnu šaku, pušten je iz bolnice, a policija traga za napadačem.

161632_1011-zemun-foto-p-markovic_f.jpg
Jedanaestogodišnjak pušten na kućno lečenje

- Dobro sam, ali i dalje želim da igram košarku, ali me je strah da ne budem ranjen. Ne želim da se sećam tog jutra. Otišao sam da se nađen sa drugom i malo igramo košarku. Drug je kasnio. Ubacivao sam loptu u koš i sagao se da vežem pertlu. U tom trenutku osetio sam strahovit bol u desnoj šaci - priseća se dečak L. V. dok gleda u desnu šaku previjenu zavojem.

Nakon što je osetio bol i video krv, dečak se vratio kući pa su ga roditelji prevezli u Institut za majku i dete, gde je u popodnevnim satima operisan. Kući je otpušten juče ujutro, a ispred zgrade su ga dočekali drugovi iz komšiluka koje je zanimalo kako se oseća i kako se oporavlja. - Želim da igram košarku, ali sada me je strah da ponovo odem na to igralište - kaže ranjeni dečak.


Njegova majka, pod čijim je budnim okom, napominje da ni u snu nije pomislila da neko bez ikakvog povoda puca iz vazdušne puške i rani sina.


- U subotu je trebalo da ide kod bake u Batajnicu. Otišao je na teren do polaska kod bake. Ne možete da zamislite moj šok kada je došao kući ranjen u desnu šaku. Ni sama ne znam šta mi je proletelo kroz glavu u tom trenutku... Dijabola je mogla da ga pogodi u glavu, oko i ne smem ni da pomislim šta bi tada bilo. Važno je samo da je moj sin dobro - kaže majka dečaka.


161631_1010-zemun-foto-p-markovic_f.jpg
Košarkaški teren gde je pogođen maloletnik

Njoj ni sada nije jasno zbog čega je neko pucao iz vazdušne puške u subotu ujutro i da li je toj osobi bila namera da povredi njenog sina.

- Iako je nekome smetalo tapkanje lopte, mogao je da izađe i kaže mu da prestane. On bi ga poslušao. Ovako ne znam šta da mislim. Kakav je to čovek koji bez razloga puca u dete? Ne smem više da ga pustim na to igralište. Znam da su njegovi drugovi napolju, igraju se. Ali me je strah da ga pustim napolje, čak i da košarku igra na nekom drugom igralištu u kraju, da ga neko, ne daj Bože, opet ne napadne. Znam da toliko voli košarku, upisaću ga u neki klub da trenira. Ali da igra u sali - napominje majka.


Drugovi dečaka L. V. juče se su se igrali na terenu na kojem je u subotu ujutro on ranjen. Kažu da ih je strah, ali da ne mogu raspust da provedu u kući, žele da budu napolju i igraju se.


- Strašno je to što se desilo L. V. Idemo zajedno u školu, završili smo četvrti razred. I on se kao i mi igra na ovom terenu. U ovaj koš, bliže ulici, ubacujemo loptu. Ima komšija kojima smeta što se igramo, izađu na terasi ili ispred zgrade i viču da prestanemo. Samo je jedan komšija pre godinu i po dana izašao naoružan puškom. Vikao je na nas, ali nije pucao - kažu dečaci i izražavaju nadu da će onaj koji je pucao u njihovog druga biti uhapšen, a oni moći bezbrižno da se igraju na omiljenom terenu.


Ispituju se vlasnici pušaka

Povrede L. V. su opisane kao lake i istragu o njegovom ranjavanju vode operativci Policijske stanice Zemun. U istrazi se detaljno ispituju svi stanari okolnih zgrada, koji imaju vazdušnu pušku. Inače, i za držanje vazdušne puške neophodna je dozvola.
 
Natrag
Top