Ispiranje ušiju na šest meseci

[crvendac_011]

Ispiranje ušiju na šest meseci

Večernje novosti 28.03.2011 06:09



Nakupljena masnoća u ušima uklanja se samo izuzetno. Najčešća greška - čišćenje ušiju štapićima

Nakupljanje masnoće u unutrašnjosti ušne školjke, tzv. cerumenski čepovi, izazivaju osećaj zapušenosti u uvu, i slabiji sluh, ali i neka druga stanja mogu da izazovu iste tegobe. Zato se pre eventualnog ispiranja ušiju preporučuje otoskopija, odnosno pregled kod lekara.
Moguće je da su ranije povrede ili hronične upale uva napravile perforaciju, odnosno rupicu na bubnoj opni, i kod takvih pacijenata se uvo ne sme ispirati , a cerum se otklanja mikroaspiracijom (odstranjivanjem određenim instrumentima pod mikroskopom), upozorava dr Svetlana Milošević, iz Službe za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu firurgiju Zemun.

- U svakom slučaju, pre bilo kakvog ispiranja, neophodan je razgovor sa pacijentom i pregled uva - kaže dr Milošević. - Redovno ispiranje ušiju nije neophodno. Kod mnogih osoba nijednom u životu ne postoji potreba za ispiranjem. Najčešći razlog ispiranja ušiju je postojanje cerumenskih čepova. Oni nastaju nakupljanjem masti koju luče lojne žlezde kože spoljnjeg slušnog hodnika, a koji ima zaštitnu ulogu. Prevelikim lučenjem i nakupljanjem cerumena nastaju cerumenski čepovi.
Dr Milošević kaže da neke osobe imaju prirodnu predispoziciju za pojačanim stvaranjem cerumena, pa je kod njih neophodno ispiranje, najčešće na šest meseci.
Kod nekih osoba cerumenski čepovi mogu da budu jako suvi, što otežava njihovo ispiranje, pa je prethodno preporučljivo ukapavati troprocentni hidrogen nekoliko dana radi omekšavanja čepa.

ŠTAPIĆI NIKAKO

GREŠKA koju pacijenti najčešće prave je čišćenje ušiju štapićima - upozorava dr Svetlana Milošević. - To kao prvo, dodatno stimuliše kožu spoljašnjeg slušnog hodnika na stvaranje cerumena, a kao drugo, može da dovede do povrede slušnog kanala, pa čak i do teških povreda bubne opne.

 

[crvendac_011]

Bubna opna zarasta za tri meseca

Povreda membrane između spoljašnjeg i unutrašnjeg uha može da ugrozi njenu funkciju. Pacijentima sa traumatskim povredama se savetuje da ne kvase uho i da se redovno javljaju na kontrole

PRILIKOM čišćenja ušiju štapićima, od udarca, ali i usled upale, može da pukne bubna opna, tanka membrana koja se nalazi na granici između spoljašnjeg i unutrašnjeg uha. Čak i šamar kojim se povećava pritisak vazdušnog stuba u spoljašnjem uvu može da izazove prsnuće ove membrane. Kako je zadatak bubne opne da prikuplja zvučnu energiju iz spoljašnjeg uva i prenosi vibracije na lanac slušnih koščica (čekić, nakovanj, uzengija), koje dalje prenose zvučnu energiju do unutrašnjeg uva, svaka povreda može da ugrozi ovu značajnu funkciju.

- Prilikom prsnuća bubne opne javlja se kratkotrajni bol jakog intenziteta, a sledi osećaj zapušenosti i eventualno zujanje u uhu - objašnjava profesor dr Zoran Komazec, audiolog Klinike za bolesti uha, grla i nosa Kliničkog centra Vojvodine. - Nagluvost koju ima pacijent sa prsnutom bubnom opnom obično je lakog stepena, i to nije dominantna tegoba na koju se pacijent žali. Ali, ukoliko su povređene i slušne koščice, nagluvost je, po pravilu, jača.

Pri pregledu, otorinolaringolog obraća pažnju na rubove defekta bubne opne i pokušava da vrati delove bubne opne u istu ravan sa preostalim, zdravim delom bubne opne, kako bi se omogućilo zarastanje. Sprečavanje infekcije je jedan od preduslova spontanog zarastanja bubne opne.

- Pacijentima sa traumatskim povredama uha se savetuje da ne kvase uho i da se redovno javljaju na kontrole kod otorinolaringologa - ističe dr Komazec. - Kod najvećeg broja pacijenata dolazi do zarastanja defekta bubne opne za tri meseca. Ukoliko bubna opna ne zaraste problem je u hroničnoj upali srednjeg uha i pacijentu se predlaže operativna intervencija - miringoplastika. Ovom intervencijom se radi rekonstrukcija defekta bubne opne. Ukoliko pacijent ne pristane na hirurško zatvaranje bubne opne savetuje se suv režim uha, jer se svakim kvašenjem povećava rizik od nastanka infekcije srednjeg uha.

Perforacije bubne opne mogu da nastanu i usled upale srednjeg uha. Gnojne upale srednjeg uha su česte u dečjem uzrastu, a obično im prethodi sekrecija iz nosa. Starija deca se žale na iznenadni bol u uhu, a odojčad i mlađa deca su tada razdražljiva i plačljiva. Akutnu gnojnu upalu uha gotovo uvek prati i povišena telesna temperatura. Pri pregledu se konstatuje izmenjena bubna opna sa sekretom u srednjem uhu koji potiskuje bubnu opnu ka napolje.

- U nekim slučajevima istezanje bubne opne može da dovede do njenog pucanja, sa pojavom gnojnog sekreta u spoljašnjem uhu - kaže dr Zoran Komazec. - Pri pregledu se nakon aspiracije sekreta iz spoljašnjeg uha konstatuje mala perforacija bubne opne kroz koju pulsira gnojni sadržaj. Propisivanjem antibiotika i redovnim pregledima, pri kojim se obavlja i čišćenje spoljašnjeg uha, upala se najčešće sanira a perforacija na bubnoj opni zarasta.

CEVČICE ZA DRENAŽU

Neke bolesti i stanja zahtevaju da se namerno napravi otvor na bubnoj opni i postave aeracione cevčice. Recimo, ako se konzervativnim lečenjem sekretornog otitisa nakon tri do šest meseci ne dobiju zadovoljavajući rezultati, radi se paracenteza, mali rez na bubnoj opni pri čemu se izvlači sekret iz srednjeg uha. Ovaj rez zarasta za nekoliko dana, najčešće bez ožiljka. Ukoliko je sekret jako gust ili se bolest i nakon paracenteze ponovi, postavljaju se aeracione cevčice kroz rez na bubnoj opni.

(Večernje novosti)