Islamske zemlje šansa za mesnu industriju

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.506
Još jedna neiskorišćena izvozna prilika

Islamske zemlje šansa za mesnu industriju




Izvor: Blic V. Lojanica - V. Spasić | 24. 03. 2011. - 00:02h | Foto: Reuters

BEOGRAD - Domaća klaničarska industrija zbog nezainteresovanosti i nedovoljne proizvodnje stoke propušta šansu za izvoz mesa u muslimanske zemlje sa 1,7 milijardi kupaca. Njihovo tržište hrane teško je 140 milijardi dolara, pa nije ni čudo što su komšije Hrvati prošle godine zaradili 700 miliona evra prodajući goveđe meso u Iran, Tursku, i u neke od bivših republika SSSR-a. Taj potencijal naša mesoprerađivačka industrija zasad sporo prepoznaje.
128169_0901halal-foto-reuters_f.jpg

Hrvatska je prošle godine zaradila 700 miliona evra prodajući meso u islamske zemlje


„Jedini“ uslov koji otvara poslovna vrata islamskog sveta je Halal standard. Sam termin „halal“ po Kuranu znači „ono što je od Boga dozvoljeno“. Na postulatima svete knjige stvoren je zahtevni standard koji primenjujući se u prehrambenoj, farmaceutskoj, hemijskoj industriji traži da proizvod bude čist, higijenski ispravan, bez opasnosti po zdravlje čoveka.
*
Putovanje_Blic_Ekonomija_468x60.swf
site=yublicrs&targetsite=yublicrs&AdSize=468x60&PagePos=1&subcat=ekonomija

- Muslimanske zemlje su apsolutna šansa srpske mesno prerađivačke industrije, koja, nažalost, ne da se ne koristi, nego se o njoj vrlo malo zna. Hrvati su prepoznali izvoznu priliku, samo su prošle godine u arapske zemlje prodali govedine u vrednosti od 700 miliona evra - kaže za „Blic“ Muriz Turković, predsednik opštine Sjenica, vlasnik klanice „Turković“ koja jedina u Zlatiborskom okrugu poseduje sertifikat Halal standarda.

Zahvaljujući tome, prošle godine ova mesara je u Pakistan izvezla 300 tona junećeg mesa.

- Jedan od zahteva Halal standarda jeste da govedo mora biti najpre omamljeno elektrošokom, a tek onda zaklano. Zatim, traži se da lice koje kolje bude islamski vernik i da pre klanja izvede kraći obred u kome mora da spomene Alahovo ime. Vrlo je važan proces obrade na liniji za iskravljenje jer meso ne sme u sebi imati nimalo krvi da bi proizvod što duže ostao ispravan, da se ne bi brzo pokvario - priča Turković o osobenostima Halal standarda u mesarskoj industriji.

Momir Jovanović, dugogodišnji direktor “Neoplante” a sada vlasnik privatne firme, kaže da su muslimanske zemlje dobra prilika, ali da ne smemo zaboraviti proizvodnju.

- Srbija već nekoliko godina ima kvotu od 10.000 tona za izvoz junetine u Evropu i ne koristi je. Jedva da im prodamo oko 2.000 tona. Nije problem samo nešto izvesti, već i proizvesti - naglašava on.

Firma „Zlatiborac“ iz Mačkata, lider u proizvodnji tradicionalno izrađene pršute, slanine, kobasice i ostalih delikatesa od sušenog mesa, prepoznala je potencijal muslimanskih zemalja, pa je u postupku dobijanja Halal sertifikata. Ta kompanija je pred kraj 2010. godine otpremila je put Azerbejdžana deset tona pršute i ostalih proizvoda od govedine. Reč je, kaže Dušan Knežević, generalni direktor „Zlatiborca“, o probnoj količini koja će poslužiti kao „ulaznica“ za tamošnje markete.

Halal standard
  • Govedo mora biti omamljeno elektrošokom, a tek onda zaklano
  • Pre klanja se izvodi kraći obred u kome se spominje Alah

  • Klanje mora obaviti musliman

  • U prerađevini ne sme biti krvi da se ne bi brzo pokvarila

  • U proizvodnji govedine i svinjetine ne sme biti dodirnih tačaka

Potencijal

  • Tržište Halala broji oko 1,7 milijardi ljudi u 44 zemlje

  • Samo tržište hrane je vredno 140 milijardi dolara

  • Firme koje imaju ISO 9001 i Hasap veoma lako mogu dobiti Halal

*izvor NALED
 
Natrag
Top