- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.040
Iskušenja sajber detinjstva
l Kompjuter je danas omiljena igračka mnogih klinaca. Ali igranje video-igrica, pored niza pozitivnih strana, kao što su razvoj saznajnih sposobnosti i učenje životnih veština, ima i negativne posledice. Presudna je uključenost roditelja u aktivnost dece
U današnjem domaćinstvu, računar je postao jedan od najvažnijih uređaja i za roditelje i za decu. Pomoću njega možemo da uživamo u raznim sadržajima: čitamo onlajn novine, gledamo filmove, slušamo muziku, četujemo sa prijateljima, ali i igramo video-igice. Pre trideset godina retko ko je imao običaj da sedi ispred monitora i uživa u virtuelnom svetu. Danas je, pak, uobičajena praksa da više sati dnevno provedemo za kompjutereom. Čak i deca pre nego što nauče da čitaju i da pišu znaju da koriste računar jer ih igranje video-igara izuzetno zabavlja. I tada mnogi roditelji mogu da se nađu pred dilemom: da li bi trebalo svom detetu da dozvole da igra kompjuterske igrice ili ne?
Sve u svoje vreme
Ovo pitanje danas postaje sve zastupljenije, s obzirom na to da deca gube interesovanje za druge aktivnosti i sa žarom igraju igre koje su često veoma agresivne. I najmlađe mališane privlače igre u kojima ubijaju čudovišta, teroriste, ali i policajce i slučajne prolaznike. Model ponašanja koji nauče u igricama, deca mogu da prenesu i u stvarnost.
- Deca vole da rade stvari koje im se sviđaju i ako im dozvolite da bez nadzora igraju video-igrice, tako može da nastane podloga za razvijanje zavisnosti od kompjuterskih igrica u adolescentskom dobu. Kompjuteri imaju svojih dobrih i loši strana - kaže Milan Radovanović, specijalni pedagog iz defektološkog savetovališta „Entera" i dodaje: - Igrajući video-igre deca mogu da razviju saznajne sposobnosti. Takođe, deca mogu da nauče važne životne veštine, ali ako graju igre koje su primerene njihovom uzrastu. Kada deca igraju logičke igre ili strategije, potenciraće razmišljanje. Određene igre imaju i edukativni karakter jer kroz njih deca uče nove pojmove. Takođe, mogu da vežbaju i pamćenje. Međutim, problem nastaje kada deca igraju igre koje nisu primerene njihovom uzrastu a, nažalost, mnogi roditelji ne kontrolišu upotrebu kompjutera. To je velika greška koja loše utiče na psihološki razvoj dece. Posmatrao sam dete od sedam godina kako igra nasilnu igru u kojoj ubija policajca i posle toga kolima 30 minuta prelazi preko leša. To je primer pogrešne upotrebe video-igara, jer to dete je igralo igru koja je namenjena odraslima. Odrasla osoba ima formirane stavove i može da napravi razliku između igre i stvarnosti, a tako malo dete nije u stanju to da uradi. Postavlja se pitanje kako će se formirati njegovi stavovi i odnos prema drugim ljudima i društvu. Takve igre loše utiču na vaspitanje. Nažalost, zabranjeno voće je najslađe voće, pa je deci mnogo zanimljivije da igraju igre u kojima se ubija i lomi, nego da igraju fudbal sa vršnjacima. I tada roditelji imaju ključnu ulogu, jer na njima je da razgovaraju sa decom i objasne im zašto je nešto loše za njih.
Masivne multiplejer igre koje se igraju preko interneta sve su popularnije i zbog njih mnoga deca slobodno vreme provode u igraonicama, umesto na sportskim terenima.
Zamke virtuelnog sveta
- Takve igre nisu preporučljive za decu, jer one zahtevaju minimalni dnevni angažman. U takvim igrama potrebno je da napravite lik koji ćete voditi kroz virtuelni svet, što iziskuje da redovno izvršavate određene zadatke. A kako napredujete kroz igru, taj angažman se povećava i takav način igranja najčešće izaziva zavisnost. Loše je kada deca celokupno slobodno vreme provode ispred kompjutera. Naravno, ako se igraju dozirano, i ove igre mogu da imaju pozitivne posledice. Vrlo je važno da roditelji budu aktivno uključeni i da prate koje kompjuterske igre njihova deca igraju. Ne bi trebalo da se ponašaju kao stražari koji brane šta će se igrati a šta ne, ali ipak moraju da postave određene granice - ukazuje spec. pedagog Milan Radovanović.
Brojne obaveze koje roditelji imaju i problemi s kojima se suočavaju neretko ih sprečavaju da imaju uvida u aktivnosti svoje dece. Ipak, određeni znaci mogu da im ukažu da je vreme da odvoje klince od kompjutera.
- Roditelji mogu da testiraju svoju decu. Potrebno je samo da ih posmatraju koliko često trepću. Kada sedite za kompjuterom, smanjuje se treptanje i to iritira oči, jer se treptanjem očna jabučica vlaži. Ako se deca žale da ih peckaju oči ili im se rapidno povećava dioptrija, to može da bude pokazatelj da je problem u začetku. Takođe, nesanica, ali i prekomerno spavanje, mogu da budu znak da roditelji razmisle koliko njihova deca uživaju u video-igrama. Kada deca počnu da zanemaruju svoje obaveze i da beže iz škole u igraonicu, ali i da sužavaju svoja interesovanja i društvene kontakte, vreme je da roditelji razgovaraju sa njima i objasne im zašto je takvo ponašanje štetno. Važno je da deci daju alternativu. Većina dece danas nema bicikl, niti imaju naviku da se bave spotom. Roditelji bi trebalo da im pruže alternativne mogućnosti jer tako će deca razviti drugačije navike. Većina roditelja zaboravlja da svojim primerom vaspitavaju decu. Ako oni posle posla ceo dan sede ispred televizora, i deca će usvojiti takav pasivan model ponašanja. Roditelji bi trebalo da posvete malo pažnje deci i da ih nauče kako pravilno da provedu svoje slobodno vreme.
Press
l Kompjuter je danas omiljena igračka mnogih klinaca. Ali igranje video-igrica, pored niza pozitivnih strana, kao što su razvoj saznajnih sposobnosti i učenje životnih veština, ima i negativne posledice. Presudna je uključenost roditelja u aktivnost dece
U današnjem domaćinstvu, računar je postao jedan od najvažnijih uređaja i za roditelje i za decu. Pomoću njega možemo da uživamo u raznim sadržajima: čitamo onlajn novine, gledamo filmove, slušamo muziku, četujemo sa prijateljima, ali i igramo video-igice. Pre trideset godina retko ko je imao običaj da sedi ispred monitora i uživa u virtuelnom svetu. Danas je, pak, uobičajena praksa da više sati dnevno provedemo za kompjutereom. Čak i deca pre nego što nauče da čitaju i da pišu znaju da koriste računar jer ih igranje video-igara izuzetno zabavlja. I tada mnogi roditelji mogu da se nađu pred dilemom: da li bi trebalo svom detetu da dozvole da igra kompjuterske igrice ili ne?
Sve u svoje vreme
Ovo pitanje danas postaje sve zastupljenije, s obzirom na to da deca gube interesovanje za druge aktivnosti i sa žarom igraju igre koje su često veoma agresivne. I najmlađe mališane privlače igre u kojima ubijaju čudovišta, teroriste, ali i policajce i slučajne prolaznike. Model ponašanja koji nauče u igricama, deca mogu da prenesu i u stvarnost.
- Deca vole da rade stvari koje im se sviđaju i ako im dozvolite da bez nadzora igraju video-igrice, tako može da nastane podloga za razvijanje zavisnosti od kompjuterskih igrica u adolescentskom dobu. Kompjuteri imaju svojih dobrih i loši strana - kaže Milan Radovanović, specijalni pedagog iz defektološkog savetovališta „Entera" i dodaje: - Igrajući video-igre deca mogu da razviju saznajne sposobnosti. Takođe, deca mogu da nauče važne životne veštine, ali ako graju igre koje su primerene njihovom uzrastu. Kada deca igraju logičke igre ili strategije, potenciraće razmišljanje. Određene igre imaju i edukativni karakter jer kroz njih deca uče nove pojmove. Takođe, mogu da vežbaju i pamćenje. Međutim, problem nastaje kada deca igraju igre koje nisu primerene njihovom uzrastu a, nažalost, mnogi roditelji ne kontrolišu upotrebu kompjutera. To je velika greška koja loše utiče na psihološki razvoj dece. Posmatrao sam dete od sedam godina kako igra nasilnu igru u kojoj ubija policajca i posle toga kolima 30 minuta prelazi preko leša. To je primer pogrešne upotrebe video-igara, jer to dete je igralo igru koja je namenjena odraslima. Odrasla osoba ima formirane stavove i može da napravi razliku između igre i stvarnosti, a tako malo dete nije u stanju to da uradi. Postavlja se pitanje kako će se formirati njegovi stavovi i odnos prema drugim ljudima i društvu. Takve igre loše utiču na vaspitanje. Nažalost, zabranjeno voće je najslađe voće, pa je deci mnogo zanimljivije da igraju igre u kojima se ubija i lomi, nego da igraju fudbal sa vršnjacima. I tada roditelji imaju ključnu ulogu, jer na njima je da razgovaraju sa decom i objasne im zašto je nešto loše za njih.
Masivne multiplejer igre koje se igraju preko interneta sve su popularnije i zbog njih mnoga deca slobodno vreme provode u igraonicama, umesto na sportskim terenima.
Zamke virtuelnog sveta
- Takve igre nisu preporučljive za decu, jer one zahtevaju minimalni dnevni angažman. U takvim igrama potrebno je da napravite lik koji ćete voditi kroz virtuelni svet, što iziskuje da redovno izvršavate određene zadatke. A kako napredujete kroz igru, taj angažman se povećava i takav način igranja najčešće izaziva zavisnost. Loše je kada deca celokupno slobodno vreme provode ispred kompjutera. Naravno, ako se igraju dozirano, i ove igre mogu da imaju pozitivne posledice. Vrlo je važno da roditelji budu aktivno uključeni i da prate koje kompjuterske igre njihova deca igraju. Ne bi trebalo da se ponašaju kao stražari koji brane šta će se igrati a šta ne, ali ipak moraju da postave određene granice - ukazuje spec. pedagog Milan Radovanović.
Brojne obaveze koje roditelji imaju i problemi s kojima se suočavaju neretko ih sprečavaju da imaju uvida u aktivnosti svoje dece. Ipak, određeni znaci mogu da im ukažu da je vreme da odvoje klince od kompjutera.
- Roditelji mogu da testiraju svoju decu. Potrebno je samo da ih posmatraju koliko često trepću. Kada sedite za kompjuterom, smanjuje se treptanje i to iritira oči, jer se treptanjem očna jabučica vlaži. Ako se deca žale da ih peckaju oči ili im se rapidno povećava dioptrija, to može da bude pokazatelj da je problem u začetku. Takođe, nesanica, ali i prekomerno spavanje, mogu da budu znak da roditelji razmisle koliko njihova deca uživaju u video-igrama. Kada deca počnu da zanemaruju svoje obaveze i da beže iz škole u igraonicu, ali i da sužavaju svoja interesovanja i društvene kontakte, vreme je da roditelji razgovaraju sa njima i objasne im zašto je takvo ponašanje štetno. Važno je da deci daju alternativu. Većina dece danas nema bicikl, niti imaju naviku da se bave spotom. Roditelji bi trebalo da im pruže alternativne mogućnosti jer tako će deca razviti drugačije navike. Većina roditelja zaboravlja da svojim primerom vaspitavaju decu. Ako oni posle posla ceo dan sede ispred televizora, i deca će usvojiti takav pasivan model ponašanja. Roditelji bi trebalo da posvete malo pažnje deci i da ih nauče kako pravilno da provedu svoje slobodno vreme.
Press
