- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Iskrenost umesto vernosti
Da li mogu da funkcionišu "otvoreni" brakovi i kako: Ovaj odnos često nailazi na nerazumevanje jer je monogamija društveno prihvatljiva, iako naučnici tvrde suprotno. Oba partnera treba da budu saglasna da to žele
Ljubavi, možemo li da popričamo? Mnogo te volim, ali nedostaju mi strast i uzbuđenje koje smo nekad imali. Šta misliš o tome da se viđamo i sa drugim ljudima, ali da i dalje ostanemo u braku jer ne želim da te izgubim kao emotivnog partnera?
Možete li da zamislite ovaj scenario? Šta biste uradili ako bi partner na sto izneo ovu "nepristojnu ponudu"? Da li biste mislili da je lud, bezobrazan, drzak? Razmislite ponovo. Zašto je prevara u redu, a dogovor o tome da smo slobodni da se viđamo sa drugim partnerima nije? Zar nije poštenije da se sa partnerom, umesto da ga varamo, dogovorimo da ostajemo u braku jer se volimo i dobro funkcionišemo kao tim, ali da ćemo se viđati sa drugim ljudima sa kojima ćemo zadovoljavati potrebe za seksom, uzbuđenjem, strašću?
Za većinu, ovaj aranžman je neprihvatljiv. Zažmuriće na prevaru, tu činjenicu modernih brakova, ali na pomen otvorenih veza će se sablazniti. Optužiće zagovornike ovih odnosa da su nemoralni, egocentrični, nezreli. Zapitaće se zašto uopšte ostaju u braku ako žele da "šaraju". Naučnici su, sa druge strane, skoro složni da nismo monogamna bića, pa bi tim pre otvorene veze bile logičan izbor.
Ko je srećniji?
Sociolog i trener emocionalne pismenosti i ličnog razvoja Sanja Stanković kaže da ne možemo da govorimo o tome šta je poštenije, već samo da za neke parove jedan koncept funkcioniše bolje nego drugi. Oni koji se odluče na ovaj vid odnosa to rade iz različitih razloga. Prema rečima sagovornice "Života plus", tu je neusklađen seksualni nagon, zasićenost u odnosu, nekoga privlače druge osobe, ali nije spreman da napusti emotivnog partnera. Šta god bio motiv, prvi uslov da ova zajednica opstane je da oba partnera budu 100 odsto saglasna da je žele, a ne da jedan pravi kompromis zbog drugog.
- Ukoliko dogovor koji su kreirali odgovara oboma, veza može postati čvršća, sadržajnija i podstaći nova iskustva. Ali ako partneri pokušavaju na ovaj način popraviti već narušen odnos, uvođenje novih osoba može dodatno ugroziti vezu ili brak - upozorava naša sagovornica.
Na pitanje ko je srećniji - parovi u tradicionalnom ili otvorenom braku - nije lako odgovoriti. Naša sagovornica podseća na istraživanje antropologa sa Univerziteta u Oklahomi iz 2012. godine koje je pokazalo da osobe u otvorenom braku imaju učestalije seksualne odnose i više prijavljuju osećanje sreće i zadovoljstva u odnosu na one koji su u ekskluzivnim monogamnim vezama.
- Ipak, uzorak je uglavnom obuhvatao visokoobrazovane ljude, pa se ovakva istraživanja ne mogu generalizovati. Odgovor na pitanje ko je srećniji zavisi pre od uverenja ljudi. Ukoliko pitate supružnike koji smatraju da je najveća životna vrednost istraživanje, konstantni izazovi, dinamični seksualni odnosi, onda oni pre mogu pronaći sreću u otvorenom, slobodnom bračnom odnosu. Za one koji ne dele ove poglede, koncept slobodnog braka bi uneo nestabilnost - opominje Stankovićeva.
Većina, izgleda, ne deli te poglede, jer otvoreni brak nije zaživeo ne samo na Balkanu, već ni na Zapadu. Naša sagovornica ističe da se većina opredeljuje ili za monogamiju ili za prećutni dogovor ("neka radi šta hoće dokle god ja ne znam za to"), dok je vid otvorenog braka najmanje zastupljen.
- Razlog može da leži u tome što je za zapadna društva karakteristična serijska monogamija i odluka parova da izaberu ovakav koncept najčešće nailazi na osudu okoline, ali izaziva i veliku zainteresovanost. Takođe, i oni koji su zagrejani za ideju, često odustaju zbog ljubomore ili straha da će se partner zaljubiti u treću osobu - kaže Stankovićeva.
Šta ako se zaljubimo?
Strahovi su opravdani. Kako kažu evolucioni psiholozi, ljubomora je biološki imperativ koji se razvio da bi muškarcima garantovao neku sigurnost kad je u pitanju očinstvo. I zato, kako bi sprečili ljubomoru, parovi koji praktikuju ovu vezu, postavljaju niz pravila.
- Neki parovi se pridržavaju pravila da ne stupaju u seksualne odnose sa prijateljima, drugi imaju pravilo da to ne sme biti niko sa kim su prijatelji na "Fejsbuku", pojedinim parovima je važno da se viđanje svodi isključivo na seks, ne bi li sprečili da se jave ozbiljne emocije, dakle nema odlaska na večeru ili bioskop. Određeni parovi tolerišu sastanke sa drugom osobom, ali nikad dva puta sa istom - priča Stankovićeva.
Uprkos svim merama predostrožnosti i uspostavljenim pravilima, može se dogoditi da se jedan partner zaljubi u treću osobu. I onda nastaje problem.
- Psihološki ugovor između partnera sklapa se upravo da do toga ne bi došlo. Međutim, partner koga viđamo isključivo radi zadovoljstva, u samom početku može delovati zanimljivije od stalnog partnera. Uz privlačnost na koju dodatno utiče zabrana da se sa ovom osobom ostvari nešto više, do zaljubljenosti može lako doći. Na ishod ovog zapleta utiče zrelost učesnika. Možda će početni zanos i izgrađene iluzije brzo splasnuti, a može doći i do razilaženja supružnika - kaže Stankovićeva.
Dakle, zaljubljivanje i ljubomora su najveće, ali ne i jedine komplikacije koje prate otvoreni brak. Neki probaju, pa shvate da to nije za njih i vrate se tradicionalnom odnosu. I zato, pred partnerima uvek na stolu treba da bude opcija da se predomisle.
- Učesnici treba da znaju da imaju pravo da se predomisle. Istina je da niko ne zna kako će se osećati dok se njegov partner priprema za sastanak sa nekim drugim ili vraća kući posle avanture. Ukoliko stvari izmaknu kontroli, najbolje je da potraže pomoć stručnjaka koji će im pomoći da ponovo izgrade izgubljeno poverenje - kaže Stankovićeva.
NOVA MONOGAMIJA
Termin je ušao u upotrebu još 1972. godine sa knjigom Nene i Džordža O'Nila "Otvoreni brak: Novi životni stil za parove". Više knjiga na ovu temu kasnije je napisano, a autorka "Nove monogamije" Tami Nelson objašnjava da je reč o fenomenu prihvatljivom za sve veći broj parova.
- Partneri priznaju da je onaj drugi bio i biće glavna veza u njihovom životu, ali da su dozvoljene i druge dok god ne ugrožavaju primarnu. Te druge mogu biti seks za jednu noć, ali i prave veze. U ovom slučaju temelj braka je iskrenost, a ne vernost - kaže Nelsonova.
ŽENE INICIJATORI
Nekad otvorenim vezama pribegavaju ljudi drugačije seksualne orijentacije, primera radi homoseksualci koji su zbog društva i porodice u braku. Ali nisu oni jedini. Na odluku utiču i poruke roditelja i obrasci naučeni u primarnoj porodici, podseća naša sagovornica ističući da će se neki ugledati na roditeljski model, dok drugi mogu otići u potpunu suprotnost. - Jedan američki sajt putem kog se parovi upoznaju sa istomišljenicima u pogledu otvorenih veza (openminded.com) sproveo je istraživanje na 64.000 parova koji praktikuju ovaj vid odnosa i dve trećine ispitanika izjavilo je da je inicijator bila žena. Iako još nema dovoljno istraživanja na ovu temu, u praksi se da primetiti da su muškarci češće inicijatori u mlađoj dobi, dok su žene sklonije ovim idejama kada su već zadovoljile očekivanja društva, stupile u brak i izgradile neku emocionalnu bazu sa partnerom - kaže Stankovićeva.
(Novosti)
Da li mogu da funkcionišu "otvoreni" brakovi i kako: Ovaj odnos često nailazi na nerazumevanje jer je monogamija društveno prihvatljiva, iako naučnici tvrde suprotno. Oba partnera treba da budu saglasna da to žele
Ljubavi, možemo li da popričamo? Mnogo te volim, ali nedostaju mi strast i uzbuđenje koje smo nekad imali. Šta misliš o tome da se viđamo i sa drugim ljudima, ali da i dalje ostanemo u braku jer ne želim da te izgubim kao emotivnog partnera?
Možete li da zamislite ovaj scenario? Šta biste uradili ako bi partner na sto izneo ovu "nepristojnu ponudu"? Da li biste mislili da je lud, bezobrazan, drzak? Razmislite ponovo. Zašto je prevara u redu, a dogovor o tome da smo slobodni da se viđamo sa drugim partnerima nije? Zar nije poštenije da se sa partnerom, umesto da ga varamo, dogovorimo da ostajemo u braku jer se volimo i dobro funkcionišemo kao tim, ali da ćemo se viđati sa drugim ljudima sa kojima ćemo zadovoljavati potrebe za seksom, uzbuđenjem, strašću?
Za većinu, ovaj aranžman je neprihvatljiv. Zažmuriće na prevaru, tu činjenicu modernih brakova, ali na pomen otvorenih veza će se sablazniti. Optužiće zagovornike ovih odnosa da su nemoralni, egocentrični, nezreli. Zapitaće se zašto uopšte ostaju u braku ako žele da "šaraju". Naučnici su, sa druge strane, skoro složni da nismo monogamna bića, pa bi tim pre otvorene veze bile logičan izbor.
Ko je srećniji?
Sociolog i trener emocionalne pismenosti i ličnog razvoja Sanja Stanković kaže da ne možemo da govorimo o tome šta je poštenije, već samo da za neke parove jedan koncept funkcioniše bolje nego drugi. Oni koji se odluče na ovaj vid odnosa to rade iz različitih razloga. Prema rečima sagovornice "Života plus", tu je neusklađen seksualni nagon, zasićenost u odnosu, nekoga privlače druge osobe, ali nije spreman da napusti emotivnog partnera. Šta god bio motiv, prvi uslov da ova zajednica opstane je da oba partnera budu 100 odsto saglasna da je žele, a ne da jedan pravi kompromis zbog drugog.
- Ukoliko dogovor koji su kreirali odgovara oboma, veza može postati čvršća, sadržajnija i podstaći nova iskustva. Ali ako partneri pokušavaju na ovaj način popraviti već narušen odnos, uvođenje novih osoba može dodatno ugroziti vezu ili brak - upozorava naša sagovornica.
Na pitanje ko je srećniji - parovi u tradicionalnom ili otvorenom braku - nije lako odgovoriti. Naša sagovornica podseća na istraživanje antropologa sa Univerziteta u Oklahomi iz 2012. godine koje je pokazalo da osobe u otvorenom braku imaju učestalije seksualne odnose i više prijavljuju osećanje sreće i zadovoljstva u odnosu na one koji su u ekskluzivnim monogamnim vezama.
- Ipak, uzorak je uglavnom obuhvatao visokoobrazovane ljude, pa se ovakva istraživanja ne mogu generalizovati. Odgovor na pitanje ko je srećniji zavisi pre od uverenja ljudi. Ukoliko pitate supružnike koji smatraju da je najveća životna vrednost istraživanje, konstantni izazovi, dinamični seksualni odnosi, onda oni pre mogu pronaći sreću u otvorenom, slobodnom bračnom odnosu. Za one koji ne dele ove poglede, koncept slobodnog braka bi uneo nestabilnost - opominje Stankovićeva.
Većina, izgleda, ne deli te poglede, jer otvoreni brak nije zaživeo ne samo na Balkanu, već ni na Zapadu. Naša sagovornica ističe da se većina opredeljuje ili za monogamiju ili za prećutni dogovor ("neka radi šta hoće dokle god ja ne znam za to"), dok je vid otvorenog braka najmanje zastupljen.
- Razlog može da leži u tome što je za zapadna društva karakteristična serijska monogamija i odluka parova da izaberu ovakav koncept najčešće nailazi na osudu okoline, ali izaziva i veliku zainteresovanost. Takođe, i oni koji su zagrejani za ideju, često odustaju zbog ljubomore ili straha da će se partner zaljubiti u treću osobu - kaže Stankovićeva.
Šta ako se zaljubimo?
Strahovi su opravdani. Kako kažu evolucioni psiholozi, ljubomora je biološki imperativ koji se razvio da bi muškarcima garantovao neku sigurnost kad je u pitanju očinstvo. I zato, kako bi sprečili ljubomoru, parovi koji praktikuju ovu vezu, postavljaju niz pravila.
- Neki parovi se pridržavaju pravila da ne stupaju u seksualne odnose sa prijateljima, drugi imaju pravilo da to ne sme biti niko sa kim su prijatelji na "Fejsbuku", pojedinim parovima je važno da se viđanje svodi isključivo na seks, ne bi li sprečili da se jave ozbiljne emocije, dakle nema odlaska na večeru ili bioskop. Određeni parovi tolerišu sastanke sa drugom osobom, ali nikad dva puta sa istom - priča Stankovićeva.
Uprkos svim merama predostrožnosti i uspostavljenim pravilima, može se dogoditi da se jedan partner zaljubi u treću osobu. I onda nastaje problem.
- Psihološki ugovor između partnera sklapa se upravo da do toga ne bi došlo. Međutim, partner koga viđamo isključivo radi zadovoljstva, u samom početku može delovati zanimljivije od stalnog partnera. Uz privlačnost na koju dodatno utiče zabrana da se sa ovom osobom ostvari nešto više, do zaljubljenosti može lako doći. Na ishod ovog zapleta utiče zrelost učesnika. Možda će početni zanos i izgrađene iluzije brzo splasnuti, a može doći i do razilaženja supružnika - kaže Stankovićeva.
Dakle, zaljubljivanje i ljubomora su najveće, ali ne i jedine komplikacije koje prate otvoreni brak. Neki probaju, pa shvate da to nije za njih i vrate se tradicionalnom odnosu. I zato, pred partnerima uvek na stolu treba da bude opcija da se predomisle.
- Učesnici treba da znaju da imaju pravo da se predomisle. Istina je da niko ne zna kako će se osećati dok se njegov partner priprema za sastanak sa nekim drugim ili vraća kući posle avanture. Ukoliko stvari izmaknu kontroli, najbolje je da potraže pomoć stručnjaka koji će im pomoći da ponovo izgrade izgubljeno poverenje - kaže Stankovićeva.
NOVA MONOGAMIJA
Termin je ušao u upotrebu još 1972. godine sa knjigom Nene i Džordža O'Nila "Otvoreni brak: Novi životni stil za parove". Više knjiga na ovu temu kasnije je napisano, a autorka "Nove monogamije" Tami Nelson objašnjava da je reč o fenomenu prihvatljivom za sve veći broj parova.
- Partneri priznaju da je onaj drugi bio i biće glavna veza u njihovom životu, ali da su dozvoljene i druge dok god ne ugrožavaju primarnu. Te druge mogu biti seks za jednu noć, ali i prave veze. U ovom slučaju temelj braka je iskrenost, a ne vernost - kaže Nelsonova.
ŽENE INICIJATORI
Nekad otvorenim vezama pribegavaju ljudi drugačije seksualne orijentacije, primera radi homoseksualci koji su zbog društva i porodice u braku. Ali nisu oni jedini. Na odluku utiču i poruke roditelja i obrasci naučeni u primarnoj porodici, podseća naša sagovornica ističući da će se neki ugledati na roditeljski model, dok drugi mogu otići u potpunu suprotnost. - Jedan američki sajt putem kog se parovi upoznaju sa istomišljenicima u pogledu otvorenih veza (openminded.com) sproveo je istraživanje na 64.000 parova koji praktikuju ovaj vid odnosa i dve trećine ispitanika izjavilo je da je inicijator bila žena. Iako još nema dovoljno istraživanja na ovu temu, u praksi se da primetiti da su muškarci češće inicijatori u mlađoj dobi, dok su žene sklonije ovim idejama kada su već zadovoljile očekivanja društva, stupile u brak i izgradile neku emocionalnu bazu sa partnerom - kaže Stankovićeva.
(Novosti)