LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Ishrana beba utiče na inteligenciju
[/h] Izvor: Tanjug
Bebe koje su bile hranjene kada su bile gladne imaju veći koeficijent inteligencije i bolje prolaze u školi od onih koje su hranjene po planu, pokazalo je novo istraživanje britanskih stručnjaka.
Studija, koju prenosi "Dejli mejl", pokazuje da osmogodišnjaci koji su kao bebe hranjeni kada su bili gladni imaju četiri do pet poena viši IQ od onih koji su hranjeni po rasporedu.
Istraživači sa univerziteta u Eseksu i Oksfordu istraživanje su sproveli na tri tipa majki i beba - bebama koje su hranjene po planu na četiri sata, bebe koje majke nisu uspele da hrane po planu i bebe koje su hranjene kada su bile gladne.
Rezultati istraživanja pokazali su da su bebe koje su hranjene kada su bile gladne imale viši skor na testovima inteligencije od ostalih.
Takođe, istraživanje je pokazalo da su majke koje su hranile svoju decu po planu mahom bile mlade, same i slabijeg obrazovanja. Deca majki koje su pokušavale da se drže plana ali nisu uspevale imala su slične rezultate kao deca koja su hranjena na zahtev.
"Razlika od četiri do pet poena na testovima inteligencije iako je statistički bitna ne bi najlošijeg đaka u razredu učinila najboljim, ali se ne može zanemariti", rekla je doktor Marija Jakovu sa univerziteta u Eseksu i dodala da se rezultat studije odnosi i na bebe koje su dojene i one koje su hranjene veštačkim mlekom.
Jakovu je objasnila da bi u razredu od 30 učenika, učenik koji je na 15. mestu u razredu sa poboljšanjem od četiri ili pet IQ poena mogao da dođe na 11. ili 12. mesto.
Ona je, međutim, upozorila da su potrebne dalje studije kako bi se utvrdio uticaj načina hranjenja na decu i njihova akademska dostignuća.
[/h] Izvor: Tanjug
Bebe koje su bile hranjene kada su bile gladne imaju veći koeficijent inteligencije i bolje prolaze u školi od onih koje su hranjene po planu, pokazalo je novo istraživanje britanskih stručnjaka.
Istraživači sa univerziteta u Eseksu i Oksfordu istraživanje su sproveli na tri tipa majki i beba - bebama koje su hranjene po planu na četiri sata, bebe koje majke nisu uspele da hrane po planu i bebe koje su hranjene kada su bile gladne.
Rezultati istraživanja pokazali su da su bebe koje su hranjene kada su bile gladne imale viši skor na testovima inteligencije od ostalih.
Takođe, istraživanje je pokazalo da su majke koje su hranile svoju decu po planu mahom bile mlade, same i slabijeg obrazovanja. Deca majki koje su pokušavale da se drže plana ali nisu uspevale imala su slične rezultate kao deca koja su hranjena na zahtev.
"Razlika od četiri do pet poena na testovima inteligencije iako je statistički bitna ne bi najlošijeg đaka u razredu učinila najboljim, ali se ne može zanemariti", rekla je doktor Marija Jakovu sa univerziteta u Eseksu i dodala da se rezultat studije odnosi i na bebe koje su dojene i one koje su hranjene veštačkim mlekom.
Jakovu je objasnila da bi u razredu od 30 učenika, učenik koji je na 15. mestu u razredu sa poboljšanjem od četiri ili pet IQ poena mogao da dođe na 11. ili 12. mesto.
Ona je, međutim, upozorila da su potrebne dalje studije kako bi se utvrdio uticaj načina hranjenja na decu i njihova akademska dostignuća.