Član
- Učlanjen(a)
- 03.08.2010
- Poruka
- 1.037
grom.co.rs/pravilaPravila
konstruisanje stejdževa i takmicenje
Navedeni su osnovni principi konstruisanja stejdževa kao i odgovornosti i ogranicenja prilikom njihove izrade što u osnovi izgraduje IPSC streljaštvo kao sport. Osnovni principi Bezbednost – IPSC takmicenja moraju biti postavljena, izgradena i odr žavana tako da se prvenstveno mora voditi racuna o bezbednosti. Kvalitet – Vrednost IPSC takmicenja je odredena težinom izazova koji je simbolicno postavljen u nekom stejdžu. Osnovna namena nekog stejdža bi trebalo da bude test veštine svakog takmicara u IPSC streljaštvu, a ne test fizickih mogucnosti. Ravnoteža – Preciznost, snaga i brzina su ravnopravni elementi IPSC streljaštva, i oni su izraženi u latinskim recima “Diligentia, Vis , Celeritas” (DVC). Pravilna ravnoteža nekog stejdža prvenstveno zavisi od toga kako je priroda nekog izazova izražena u tom pogledu. Prilikom konstruisanja stejdževa bi trebalo voditi racuna da se ovi elementi vrednuju podjednako. Raznovrsnost – IPSC streljaštvo treba da bude raznoliko.
Neko vreme nije neophodno konstruisati nove stejdževe za svaki mec , ali nijedan pojedinacni stejdž ne bi trebalo da se ponavlja više puta i da se ne dozvoli da on postane neka vrsta merila veštine u IPSC streljaštvu. Slobodni stil – IPSC takmicenje je takmicenje slobodnog stila. Takmicarima treba dozvoliti da rešavaju situaciju na svoj nacin i da im se omoguci angažovanje mete kada se ona vidi odnosno kada je vidljiva. Ne bi trebalo odredivati obavezna prepunjavanja oružja, odnosno uslovljavati mesta sa kojih se puca osim u dole navedenim situacijama. Mogu se postavljati uslovi, barijere i druge fizicke prepreke kako bi takmicar bio nateran da zauzme odredjeni stav za gadjanje ili poziciju. Takmicenja nivoa I i II se ne moraju striktno uskladjivati sa principom slobodnog stila ili ogranicenjima broja metaka. Standardna Vežbanja i Kvalifikacije mogu ukljuciti prepunjavanja i mogu uslovljavati pozicije za pucanje ili stavove, medjutim obavezna prepunjavanja se ne smeju zahtevati na drugim dugim poligonima. Standardna Vežbanja i Kvalifikacije mogu zahtevati pucanje sa desnom ili samo sa levom rukom. Navedena ruka mora biti korištena od utvrdjene tacke do kraja niza ili stejdža. Težina – IPSC takmicenja imaju razlicit stepen težine. Izazovi koji se ne odnose na pucanje ili pak neka vremenska ogranicenja su zabranjeni. Ovo se ne odnosi na izazove koji se ne odnose na pucanje i koji bi trebali razumno da dozvole razlike u visini i fizickoj spremnosti takmicara. Izazov - IPSC takmicenja priznaju težinu pri korišcenju oružja pune snage u pucanju i moraju, uvek dopustiti korišcenje minimalnih kalibara i snage koji obezbedjuju svim takmicarima da odgovore na ovaj izazov.
Tipovi stejdževa
IPSC takmicenje može sadržati nekoliko tipova stejdževa. Osnovni tipovi stejd ževa Kratki stejd ževi – Ne bi trebalo više od 9 metaka da se oni završe i ne više od dve pozicije za anga žovanje meta . Srednji stejd ževi – Ne bi trebalo više od 16 metaka da se završe i ne više od tri pozicije za angažovanje meta. Ne bi trebalo zahtevati da se ispali više od 9 metaka sa bilo koje pozicije za angažovanje meta ili sa jednog pogleda kao ni dozvoliti takmicaru da preskoci bilo koju poziciju ili pogled angažovanjem svih raspoloživih meta sa ranije pozicije ili pogleda. Veliki stejd ževi – Ne bi trebalo više od 32 metaka da se završe.
Isto kao iprethodni i u ovom slucaju ne bi trebalo više od 9 metaka da se ispali sa jedne pozicije ili pogleda niti dozvoliti takmicaru da preskoci bilo koju poziciju ili pogled angažovanjem svih raspoloživih meta sa ranije pozicije ili pogleda. Preporucen odnos za neko IPSC takmicenje je odnos od: 3 kratka poligona, 2 srednja poligona i jedan veliki poligon. Posebni tipovi stejd ževa Standard Execises (Standardno vežbanje) – Ne bi trebalo više od 24 metka da se završi ili više od 6 metaka za svaki deo niza (12 metaka ako je obavezno prepunjavanje oružja). Nije propisano Kvalifikacioni stejd ževi – stejd ževi koje propiše regionalni direktorat i/ili IPSC koje koriste takmicari koji traže regionalnu ili medjunarodnu klasifikaciju. Ovi stejd ževi moraju biti postavljeni u skladu sa ovim pravilima a rešavati se po skicama i napomenama koji idu uz njih. Rezultati se moraju publikovati u zahtevanom formatu kako bi bili priznati. Dodatni stejd ževi : “Shoot-Off” ne sme zahtevati više od 9 metaka da se završi i mora zahtevati jedno prepunjavanje.
IPSC odobrenja
Organizatori meca koji ž ele odobrenje IPSC, prilikom konstruisanja stejd ževa , moraju voditi racuna o osnovnim principima konstrukcije stejd ževa kao i o ostalim IPSC pravilima i propisima. Stejdževi koji ne zadovoljavaju osnovne principe i pravila nece biti odobreni niti smeju biti najavljeni kao IPSC takmicenje. Predsednik IPSC, njegov izaslanik ili neki zvanicnik konfederacije (tim redom) mogu opovrgnuti odobrenje za neko takmicenje.
Oni to mogu uraditi u bilo koje vreme, ako je po njihovom mišljenju takmicenje u suprotnosti sa osnovnim principima konstruisanja stejdževa, ako se prekrši bilo koje važece pravilo IPSC ili ako preti da se diskredituje ili smanji reputacija IPSC sporta. Nivoi IPSC meceva kao i zahtevi i preporuke su opisani u dodatku A1. Konstrukcije stejdževa i izmene Prateci osnovne principe za konstrukciju stejdža, napravljen je spisak kriterijuma, odgovornosti i ogranicenja koja se primenjuju na poligonima na IPSC takmicenjima. Dizajneri stejdževa, organizatori takmicenja i sudije se moraju rukovoditi ovim propisima.
Osnovni propisi
Fizicka konstrukcija – Uvažavanje bezbednosti prilikom konstruisanja, fizicke konstrukcije i položaja poligona je u odgovornosti organizatora i uslov za odobrenje od strane glavnog sudije. Sva pažnja mora biti usmerena na to da se spreci bilo kakva povreda takmicara, sudija ili gledalaca dok traje takmicenje. Dizajnom stejdža treba predvideti i onemoguciti nepažljivo i nebezbedno rukovanje oružjem kad god je to moguce. Posebna pažnja se mora obratiti na to da se obezbedi podesan prilaz sudijama dok kontrolišu takmicare. Bezbednosni uglovi vatre – Prilikom konstrukcije stejdža treba pravilno proceniti bezbednosne uglove vatre. Posebno se mora voditi racuna i da se mete, paravani i konstrukcija tako postave da sprece moguce rikošete. Fizicke dimenzije i pogodnosti zadnjih i bocnih grudobrana treba koristiti kao deo prilikom konstrukcije stejdža.
Bezbedne daljine – Uvek, kada na nekom poligonu ima metalnih metazbog predostrožnosti i zaštite takmicara i sudija, treba odredivati minimalno rastojanje od 7 metara kada se angažuju te mete. Kada je to moguce treba postaviti fizicke prepreke na toj udaljenosti. Ukoliko se koriste linije za gadjanje koje ogranicavaju pristup metalnim metama one moraju biti postavljene na udaljenost od 8 metara kako bi, ukoliko takmicar slucajno predje tu liniju, i dalje bio na bezbednosnom minimumu od 7 metara. Lokacije meta - Kada je poligon postavljen tako da sadrži mete koje nisu pravo napred organizatori i sudije moraju obezbediti i zaštititi da bilo ko od sudija, gledalaca ili takmicara pride u ogranicene zabranjene zone. Svakom takmicaru se mora omoguciti da reši poligon na svoj nacin i ne sme se ometati prisiljavanjem da radi na bilo koji nacin što može prouzrokovati nebezbednu aktivnost. Mete moraju biti tako rasporedene da se mogu angažovati cim se vide i to ne sme biti uzrok da takmicar prekrši bezbednosne uglove vatre. Površina stejdža – Površina ili tlo moraju biti pripremljeni za takmicenje tako da budu bezbedni i za takmicare i za sudije.
Mora se obratiti pažnja i na mogucnost lošeg vremena i posledice toga koje mogu uticati na nastup takmicara. Sudije na stejdžu mogu dodati šljunak, pesak ili drugi materijal na oštecenim mestima u bilo koje vreme i takmicari ne mogu prigovarati zbog ovih radnji na strelištu. Prepreke – Prirodne ili veštacke prepreke na stejdžu moraju biti jednake za sve takmicare bez obzira na visinu i fizicku gradu i moraju biti tako konstruisane ili upotrebljene da bez sumnje obezbeduju bezbednost svih takmicara, sudija i gledalaca. Zajednicke linije gadanja – Na stejdževima gde više takmicara gada istovremeno sa zajednicke linije gadanja (na pr. Standard Exercise, Shoot Off) mora se obezbediti minimalno 1,5 metara slobodnog prostora izmedu svakog takmicara. Postavljanje meta – Mora se obratiti pažnja na mesto postavljanja papirnih meta kako bi se sprecio pogodak “kroz” metu. Pozicija mete mora biti jasno obeležena na nosacu meta koji takode treba da ostane cvrst za svo vreme takmicenja i prilikom zamena meta.
Mesto nosaca meta mora biti jasno obeleženo na tlu stejdža. Na nosac meta se mora pre pocetka meca postaviti oznaka tipa mete koja se na njega postavlja kako ne bi došlo do zamene meta koje se boduju sa kaznenim metama. Kada se postavljaju papirne i metalne mete u neposrednoj blizini mora se voditi racuna da se smanji rizik od prskanja sa metalne mete. Kada se koriste IPSC Popperi potrebno je voditi racuna da njihovo podnožje bude pripremljeno da obezbedi neprekidno funkcionisanje tokom celog meca. Staticne papirne mete se ne smeju postavljati pod vecim uglom u odnosu na vertikalnu ravan od 90 stepeni. Svi grudobrani su van dozvoljene zone kretanja za sva lica tokom trajanja meca osim u slucaju kada je pristup posebno odobren od strane sudije. (vidi 10.6.1) Kriterijumi za konstrukciju stejdža Prilikom konstrukcije stejdža razne vrste fizickih barijera se mogu iskoristiti da ogranice kretanje takmicara i da uslove dodatne zahteve tokom takmicenja. Linije gadanja i kaznene linije – Kretanje takmicara treba prvenstveno ogranicavati korišcenjem fizickih prepreka medjutim mogu se koristiti linije gadjanja i kaznene linije.
Linije gadjanja i kaznene linije treba praviti od drvenih gredica ili drugog odgovarajuceg materijala i one trebaju biti uzdignute od tla minimum 2 cm. Ovim se omogucava i vizuelna i fizicka prepreka za takmicara kojom se sprecava slucajan prelazak. Linije gadjanja i kaznene linije trebaju biti cvrsto postavljene kako bi se obezbedilo da ostanu na mestu tokom celog takmicenja. Linije gadjanja se koriste da ogranice nerezonsko kretanje takmicara od ili prema metama. Kaznene linije se koriste da prisile takmicara da angažuje metu iza fizicke barijere. One se mogu postaviti pod bilo kojim uglom koji se pruža iza barijere. Kaznene linije treba da budu duge najmanje 1 metar, osim ako nije drugacije navedeno u brifingu kada se smatra da se one produžavaju unazad u beskonacnost. Barijere na koje se penje – U okviru nekog stejdža se mogu koristiti barijere ili vece prepreke koje takmicari moraju savladati. Prepreke koje se koriste za to ne smeju prekoraciti visinu od 2 metra. Prepreke preko 1 metra visine moraju imati stepenice ili lestvice i moraju biti konstruisane tako da obezbeduju sigurnost takmicara i to na sledeci nacin: Prepreke moraju biti dobro ucvršcene i povezane kako bi predstavljale adekvatnu opremu za korišcenje. Sve oštre ivice ili neravnine moraju biti uklonjene kako ne bi došlo do povredivanja takmicara ili sudija. Strana za silazak svake prepreke mora biti bez prepreka ili opasnosti Takmicarima mora biti omoguceno da probaju svaku prepreku pre nastupa i za to se daje kratak vremenski period za probu. Od takmicara se ne sme zahtevati da stave oružje u futrolu pre penjanja na prepreku. Barijere – Barijere koje koriste takmicari treba konstruisati na sledeci nacin: Moraju biti dovoljno visoke i cvrste da posluže pravoj nameni.
Treba da imaju kaznene linije na zemlji sa bocnih strana koje se projektuju unazad. Cvrsti tuneli – Cvrste tunele kroz koje takmicari treba da produ ili da udu u njih treba napraviti od pogodnog materijala i bilo koje dužine. Ulaz treba biti takav da omoguci da sudija bezbedno i lako prati radnje koje takmicar izvodi. Ivice ulaza tunela treba pripremiti tako da se obezbedi da ne dode do povreda takmicara i sudija. Dizajneri stejdža moraju jasno oznaciti ulaz i izlaz iz tunela i takode i paramatre za angažovanje svake mete koje se angažuju iz tunela (kaznenim linijama i linijama gadanja). Kuperovi tuneli (Cooper Tunnels) – Kuperovi tuneli se mogu konstruisati bilo koje visine, sa gornje stranetrebaju biti spojeni slobodnim drvenim letvicama. Te letvice ce se pomeriti ako ih takmicar slucajno zakaci (pravilo 10.2.5) ili udari u njih, one ne smeju biti teške toliko da pretstavljaju rizik za povredu ukoliko padnu. Platforme – Ako se koriste sa ciljem da nose takmicare dok se ovi krecu po njima ili dok angažuju mete moraju biti konstruisane tako da prvenstveno obezbede bezbednost takmicara i sudija. Trebaju biti konstruisane i tako da obezbede sudijama bezbedno pracenje i kontrolu radnji koje izvodi takmicar, svo vreme. Moraju biti jake da na njih može stati svaki takmicar. Izmene u konstrukciji stejdža Sudije mogu menjati fizicku konstrukciju ili proceduru izvršenja nekog stejdža iz bilo kog razloga, stim što te izmene moraju biti odobrene od strane glavnog sudije ili direktora meca. Sve fizicke izmene ili dodavanja na prethodno vec objavljenom stejdžu moraju biti završene pre pocetka meca. Svi takmicari moraju biti obavešteni o svim izmenama u najkracem roku.
Takmicari moraju biti najkasnije obavešteni od strane zvanicnika na poligonu tokom skvad brifinga. Ako Glavni sudija ili Direktor meca odobre neku aktivnost posle pocetka meca on mora: Dozvoliti da se stejdž nastavi sa ucinjenom modifikacijom samo onom takmicaru koji nije završio stejdž. Ako je takmicareva akcija prouzrokovala tu izmenu, od tog takmicara ce se zahtevati ponovni nastup (Re-shoot) na takvom izmenjenom stejdžu. Ako je moguce treba zahtevati od svih takmicara da ponove taj stejdž uz brisanje prethodnihrezultata tog stejdža. Takmicar koji odbije da ponovno puca na stejdžu, po ovom ili bilo kojem drugom clanu, kada je to naredjeno od strane sudije na strelištu ce dobiti 0 bodova za taj stejdž bez obzira na prethodni rezultat. Ukoliko Glavni sudija (u konsultaciji sa Direktorom meca) odluci da fizicke ili proceduralne izmene rezultiraju gubljenjem ravnopravnosti takmicara i da je nemoguce da svi takmicari prodju prepravljen stejdž ili ako je stejdž postao neodgovarajuci ili nije moguc dalji rad na stejdžu, taj stejdž i svi rezultati postignuti na njemu se brišu iz rezultata meca. Tokom loših vremenskih uslova, Glavni sudija može narediti da se papirne mete pokriju sa providnim zaštitnim pokrivacem i/ili natkrivkama a ovo ne može biti predmet žalbe takmicara (pravilo 6.6.1) Navedena sredstva moraju ostati na svim metama dok Glavni sudija ne opozove ovu naredbu. Bezbednosne zone Organizator takmicenja je odgovoran za konstrukciju i postavljanje dovoljnog broja bezbednosnih zona za neko takmicenje. One moraji biti podesno pozicionirane i jasno obeležene. Bezbednosne zone treba da imaju table koje oznacavaju bezbedan pravac i moraju biti jasno oivicene. Bezbednosne zone mogu imati odgovarajuce soške za oružje ukoliko su namenjene za sve IPSC discipline posebno tokom turnira. U bezbednosnim zonama takmicarima je dozvoljeno da izvode dole navedene radnje dok su u granicama zone i dok je naoružanje usmereno u bezbednom pravcu. Kršenje ovih odredbi može biti razlog za diskvalifikaciju sa meca. ( vidi pravilo 10.5.1 i 10.5.12) Pakovanje, raspakivanje i stavljanje u futrolu praznog oružja. Vežbanje potezanja, okidanje na prazno i potezanje praznog oružja iz futrole. Vežbanje ubacivanja i zamene praznog okvira i / ili periodicne radnje sa oružjem.
Pregled, rasklapanje, cišcenje, popravku i održavanje oružja, delova i ostale opreme. U bezbednosnim zonama se ni u kojim okolnostima ne sme rukovati sa bilo kojom vrstom municije, napunjenim okvirima i napunjenim brzim punjacima. (vidi pravilo 10.5.12) Komercijalne zone Prodavci (pojedinci, preduzeca i ostali koji izlažu ili prodaju robu na IPSC mecu) su individualno odgovorni za bezbedno rukovanje i bezbednost njihovih proizvoda i to da su izložena pod uslovima u kojima ne mogu ugroziti niciju bezbednost. Preporucuje se da se sklopljeno naoružanje onesposobi pre izlaganja. Glavni sudija u konsultaciji sa Direktorom meca mora jasno razgraniciti komercijalnu zonu i može propisati pravilnik za sve izlagace koji su odgovorni za njegovu primenu u zavisnosti od vrste proizvoda i roba koje izlažu.
Takmicari mogu rukovati nenapunjenim naoružanjem prodavaca dok su unutar komercijalne zone vodeci racuna da cev nije usmerena u druge osobe. Takmicari ne smeju vaditi svoje naoružanje iz futrola dok su u zoni (vidi pravilo 10.5.1). Takmicari kojima je potreban servis takmicarskog naoružanja moraju ga prvo staviti u torbu ili kutiju u bezbednosnoj zoni pa tek onda preci u komercijalnu zonu.
informacije o stejdžu
Takmicari su uvek odgovorni da bezbedno ispunjavaju zahteve koji su postavljeni na stejdžu ali se to jedino može ocekivati od njih kada dobiju pisani brifing koji najadekvatnije objašnjava šta se zahteva od takmicara. Informacije o stejdžu se mogu dati na dva nacina: Objavljeni stejdževi – Registrovani takmicari i/ili Regionalni Direktorati ce dobiti sve detalje o poligonu u okviru istog perioda pre meca. Informacije se mogu poslati u fizickom ili elektronskom obliku ili navodjenjem websajta na kom su objavljene (vidi pravilo 2.3.). Neobjavljeni stejdževi – Isto kao i 3.1.1. osim detalja da se unapred ne objavljuju. Instrukcije o stejdžu se dobijaju u pisanom stejdž brifingu. Pisani stejdž brifing Pisani stejdž brifing koji je odobren od strane Glavnog sudije mora biti postavljen na svakom poligonu prepocetka meca. Ovi pisani stejdž brifinzi imaju prvenstvo u odnosu na bilo koju informaciju o poligonu objavljenu pre meca i treba da daju takmicarima minimum informacija o poligonu i to:
• nacin bodovanja,
• tip i broj meta,
• minimalni broj metaka,
• pocetnu poziciju,
• pocetak merenja vremena: zvucni ili vizuelni signal,
• proceduru.
Sudija koji je odgovoran za neki stejdž treba doslovce da procita pisani stejdž brifing svakoj grupi takmicara. Glavnom sudiji meca je dozvoljeno da izmene pisani stejdž brifing u bilo koje vreme iz razloga jasnoce, logicnosti i bezbednosti (vidi pravilo 2.3.). Posle citanja stejdž brifinga i odgovora na pitanja, takmicarima treba dozvoliti da izvrše pregled stejdža. Vreme inspekcije treba da bude podjednako za sve takmicare. Ukoliko stejdž ima u svom sastavu pokretne mete ili slicne elemente njihov rad se mora demonstrirati svim takmicarima u istom trajanju.
Lokalna, regionalna i nacionalna pravila IPSC takmicenja se održavaju po pravilima iz ovog pravilnika. Organizatori ne mogu primeniti i staviti na snagu lokalna pravila osim ako se moraju povinovati zakonodavstvu ili nekoj važecoj odluci zakonodavstva. Svako svojevoljno prihvaceno pravilo koje nije u saglasnosti sa IPSC pravilima ne može se primeniti na IPSC takmicenjima bez posebne saglasnosti Regionalnog Direktorata i IPSC Izvršnog saveta.
Oprema na strelištu
Mete – osnovni principi Samo mete odobrene od strane Generalne Skupštine IPSC koje se u potpunosti poklapaju sa specifikacijama datim u dodacima B, i C se mogu koristiti na IPSC takmicenjima za pištolj i revolver (vidi odeljak 9.4). Mete koje se boduju na svim IPSC takmicenjima ce biti jednobojne i to: Bodovna zona papirne mete mora biti od obicnog kartona i njegove boje. Kompletna površina metalne mete koja se boduje mora biti jednobojno ofarbana, preporucuje se belom bojom. Kaznene mete moraju biti jasno oznacene, jednobojno ofarbane bojom koja je razlicita od boje meta koje se boduju. Mete koje se koriste na poligonu mogu biti sakrivene cele ili jednim delom uz korišcenje tvrdih ili mekih zaklona i to: Zakloni napravljeni tako da totalno pokriju celu ili deo mete se smatraju tvrdim zaklonom. Kad god je to moguce tvrde zaklone ne treba simulirati nego ih stvarno praviti od neprobojnih materijala. Zakloni koji su napravljeni tako da samo smanje (otežaju) vidljivost mete, se smatraju kao meki zakloni. Pogodci koji produ kroz ovakav zaklon i pogode metu se boduju. Isto tako pogodci koji produ kroz meki zaklon i pogode kaznenu metu se boduju kao kazneni. Sve zone za bodovanje na metama sakrivenim mekim zaklonom treba da ostanu cele i netaknute.
Proglašavanje jedne, nedirnute mete, da predstavlja dve ili više meta korištenjem trake, boje ili bilo kog drugog sredstva je zabranjeno. Odobrene IPSC papirne mete Postoje dva tipa papirnih meta koje je odobrio IPSC za meceve (Dodatak B). Ova dva tipa meta se ne smeju zajedno postavljati na bilo kom poligonu. Papirne mete moraju imati linije zona za bodovanje i liniju koja obeležava ivicu koja se ne boduje jasno oznacene na površini, ipak te linije ne trebaju biti vidljive sa daljine od 10 metara. Te zone za bodovanje obezbeduju vrednuju faktor snage na IPSC takmicenjima. Površina kaznenih meta mora imati dovoljno jasno oznacenu ivicu koja se ne boduje. Ukoliko ne postoji perforacija ili drugi odgovarajuci nacin Glavni sudija mora narediti da se sve pogodjene mete imaju zamenljivu nacrtanu ili zalepljenu nebodovnu zonu. Papirne mete ne smeju imati više od 12 pogodaka pre nego što se prebroje i zakrpe. Kada zona papirne mete koja se boduje treba da bude delimicno sakrivena dizajneri poligona moraju simulirati tvrdi zaklon jedan od sledecih nacina: Da stvarno sakriju deo mete (vidi pravilo 4.1.4.1). Fizickim odsecanjem meta i sklanjanjem onog dela za koji se smatra da je pokriven tvrdim zaklonom. Ovakve mete moraju imati zamenljivu ivicu koja se ne boduje i koja treba da se pruža celom širinom od kraja do kraja bodovne zone (vidi pravilo 4.2.2). Farbanjem ili lepljenjem dela mete nekom kontrastnom bojom koja simulira tvrdi zaklon. Tvrdi zaklon ne sme kompletno zakloniti bodovnu zonu sa najvecim brojem bodova na delimicnoskrivenim papirnim metama. Odobrene metalne IPSC mete Na IPSC takmicenjima se koriste sledeci tipovi metalnih meta IPSC Poperi koji moraju biti uradjeni po specifikaciji u dodatku C, su odobrene metalne mete dizajnirane radi priznavanja snage.
IPSC Mini Poperi koji moraju biti uradjeni po specifikaciji u dodatku C, su odobrene metalne mete dizajnirane radi priznavanja snage i namenjeni su da simuliraju regularne Popere postavljene na vecu daljinu. Pepper Popperi i klasicni Popperi mogu biti zajedno ukljuceni na stejdžu. Razlicite velicine metalnih ploca se mogu koristiti (videti dodatak C3), medjutim ne smeju se koristiti samo one na jednom stejdžu. Najmanje jedna odobrena papirna meta ili IPSC Popper moraju biti postavljeni na svakom stejdžu. Metalne ploce koje se boduju treba uvek da padnu ili da se prevrnu kada se pogode. Ukoliko se metalna ploca prevrne na stranu ili okrene ili za koju odgovorni na strelištu smatra da je pala zbog pogodka u mehanizam na kome stoji ili zbog bilo kog slucajnog razloga ce biti tretirana kao kvar na opremi (vidi pravilo 4.6.1). Za razliku od IPSC Poppera metalne ploce se ne moraju kalibrisati. Ukoliko je metalna ploca pogodjena na odgovarajuci nacin, ali nije pala, odgovorno lice na strelištu može objaviti kvar na opremi i narediti takmicaru da ponovi gadjanje na poligonu pošto se neispravna ploca rektificira. Kaznene metalne mete projektovane da padnu kada se pogode ali koje se okrenu ili preture na stranu ce se tretirati kao kvar na opremi. Kaznene metalne mete projektovane da ostanu uspravne posle pogodka se moraju farbati posle svakog takmicara koji je imao pogodak u metu kako ne bi sledeci takmicar bio kažnjen za pogodke prethodnog.
• Lomljive mete
• Lomljive mete kao što su glineni golubovi i sl, nisu dozvoljene mete na IPSC takmicenjima.
• Preuredjivanje opreme ili površine na stejdžu
• Takmicari ne smeju uticati na površinu strelišta, prirodno zelenilo, konstrukcije i ostalu opremu na strelištu (ukljucujuci mete, nosace meta i aktivatore meta) u bilo kom trenutku.
Kršenja ove odredbe mogu izazvati proceduralnu kaznu za svaki prekršaj što je u nadležnosti sudije.
• Takmicar može zahtevati da sudije meca izvrše korektivne radnje da bi se osigurali nepromenjivost stejdža u odnosu na površinu, postavku meta i/ili bilo koje drugo pitanje. Poslednju odluku po ovim pitanjima donosi Glavni sudija.
• Otkazi opreme na strelištu i druga sporna pitanja
• Oprema na strelištu treba da predstavlja pravedan i ravnopravan izazov za sve takmicare. Otkazi opreme na strelištu podrazumevaju, ali i ne ogranicavaju: pomeranje papirnih meta, prerano aktiviranje metalnih meta, kvar mehanicke ili elektricne opreme i otkazi oslonaca, otvora, ulaza i barijera.
• Takmicar koji je onemogucen da završi stejdž zbog otkaza opreme strelišta treba da ponovi nastup na tom stejdžu uz prethodnu neophodnu popravku opreme koja je otkazala.
• Kvarovi koji se stalno ponavljaju na stejdžu mogu prouzrokovati brisanje tog stejdža iz meca.
Oprema takmicara
Pištolji i revolveri Pištolji i revolveri su odvojeni i definisani po Divizijama (vidi Dodatak D), medjutim poligoni moraju ostati isti za sve Divizije. Minimalni dimenzije metka oružja koje se koristi na IPSC takmicenjima je 9x19 mm. Minimalni precnik zrna je 9mm. Nišani - Tipovi ni šana po IPSC su: »Otvoreni nišani« su nišanska oprema koja ne koristi elektronska kola i/ili sociva. »opto-elektronski nišani« su nišanska oprema koja koristi elektronska kola i/ili sociva. Glavni sudija je poslednja instanca po pitanju klasifikacije nišana koji se koriste na IPSC mecevima i/ili njihovoj uskladjenosti sa ovim pravilima, ukljucujuci Divizije u Dodatku D. Osim ako nije drugacije zahtevano u Divizijama nema ogranicenja sile okidanja, ali u svakom slucaju mehanizam okidaca mora da funkcioniše bezbedno i kako je originalno projektovan. Obarac koji je širi od štitnika obaraca je posebno zabranjen.
Oružje treba da bude upotrebljivo i bezbedno. Sudije imaju pravo da traže od takmicara pregled oružja i opreme u bilo koje vreme kako bi utvrdili da li bezbedno funkcioniše. Ako se utvrdi od strane sudije da je oružje nepodesno ili nebezbedno bice iskljuceno iz takmicenja dok se kvar ne otkloni onako kako zahteva Glavni sudija. Na jednom takmicenju takmicar treba da koristi jedno te isto oružje za sve poligone u mecu. U slucaju da takmicarevo originalno oružje postane neupotrebljivo ili nebezbedno u toku takmicenja, on mora pre korištenja rezervnog oružja tražiti dozvolu od glavnog sudije za to koji može da odobri zamenu ako su ispunjeni sledeci uslovi: Rezervno oružje zadovoljava zahteve klase za koju se takmicar opredelio. Koristeci rezervno oružje takmicar nece steci prednost tokom takmicenja Takmicareva municija testirana iz rezervnog oružja mora postici minimalan faktor snage za tu klasu i to koristeci zvanican hronograf za taj mec (vidi pravilo 5.6.3.9) Takmicar koji zameni ili znacajno modifikuje oružje tokom meca bez prethodnog odobrenja Glavnog sudije ce biti kažnjen po odredbama iz odeljka 10.6 Takmicar ne može da koristi ili da nosi više od jednog oružja (vidi pravilo10.5.7) Rasklopivi kundaci su zabranjeni na IPSC takmicenjima. Oružje koje omogucava rafalnu vatru i/ili automatske funkcije(gde može biti ispaljeno više od jednog metka jednim povlacenjem obaraca) je zabranjeno. Futrole i ostala oprema takmicara Nošenje i cuvanje - Izuzev u granicama bezbednosne zone ili kada je pod nadzorom i direktnom komandom sudije takmi cari moraju nositi nenapunjeno oružje u kutiji, torbi ili u futroli (vidi pravilo 10.5.1)
Takmicari koji nose oružje u futroli moraju imati prazan okvir a udarac ne sme biti nategnut. Kršenje ove odredbe povlaci opomenu a svako kasnije ponavljanje podleže pravilu 10.6. Ukoliko nije drugacije navedeno u pisanom stejdž brifingu, opasac sa futrolom i ostalom opremom se mora nositi u visini struka. Opasac, unutrašnji opasac ili oba moraju stalno biti pricvršceni na struku ili osigurani sa minimum tri zakacke. Ženskim takmicarima može biti dozvoljeno da nose kaiš sa futrolom i opremom u nivou kuka (bedra). Gornji deo opasaca ne sme biti ispod najudaljenije bocne tacke vrha karlice. Drugi opasac na nivou struka je dozvoljen i sva oprema mora biti nošena na donjem opasacu (vidi Dodatak D). Rezervna municija, okviri i brzi punjaci trebaju da se nose u za to predvidjenim futrolama kako bi se smanjila mogucnost gubljenja tokom rada na poligonu. Kada neka, IPSC odobrena, Divizija precizira maksimalno rastojanje na kojem takmicarevo oružje može biti udaljeno od njegovog tela, sudija može merenjem najmanje udaljenosti od tela do centra najduže mere drške oružja i/ili sredstva za punjenje. Ova merenja se vrše dok takmicar stoji prirodno uspravljen. Bilo koji takmicar koji ne ispuni propisane norme mora odmah podesiti futrolu.
Glavni sudija može dozvoliti odstupanje od ovih propisa uvažavanjem anatomije pojedinih takmicara. Neki takmicari možda nece moci da u potpunosti ispune zahteve. Ukoliko nije drugacije navedeno u pisanom stejdž brifingu, ili ukoliko nije zahtevano od strane sudije pozicija futrole i ostale opreme se ne sme pomerati ili menjati dok traje takmicenje. Ukoliko futrola ima kopcu za zakopcavanje oružja, ona mora biti zakopcana pre izdavanja komande STANDBY (vidi pravilo 8.3.3.). IPSC mecevi ne zahtevaju nošenje odredjenog tipa ili marke futrole. Glavni sudija može proceniti da je futrola nebezbedna i narediti da se nedostaci otklone dok ne bude zadovoljan a ukoliko se zahtev ne ispuni futrola se iskljucuje sa takmicenja. Takmicaru nece biti dozvoljeno da otpocne poligon noseci: Podpazušne futrole i vezane futrole sa donje strane bez obzira da li je ona vidljiva ili ne, izuzev kao što je specificirano u pravilu 5.2.8. Futrole u kojima je donja ivica rukohvata oružja ispod gornje ivice kaiša, izuzev kao što je specificirano u pravilu 5.2.8. Futrole u kojima pravac cevi oružja nišani u tacku koja je više od 1 metra udaljena od takmicarevih nogu dok on stoji opušteno. Takmicarima koji su predstavnici zakona i vojna lica u aktivnoj službi može biti odobreno od strane Glavnog sudije meca da koriste svoje službene futrole i odgovarajucu opremu ukoliko ona po proceni Glavnog sudije zadovoljava bezbednosne uslove i odgovara za korišcenje na IPSC mecevima. Odgovarajuca odeca Korišcenje kamuflažne ili slicnih tipova vojnih ili policijskih uniformi se ne dozvoljava. Izuzetak od ovog pravila su takmicari koji su u aktivnoj vojnoj ili policijskoj službi.
Glavni sudija meca je poslednja instanca po pitanju koja vrsta odece je odgovarajuca. Zaštita za uši i oci Sve takmicare treba upozoriti da je korektno nošenje zaštite za oci i uši u njihovom interesu i da je najvažnije da se spreci neželjena povreda. Preporuka je da se zaštita za oci i uši nosi svo vreme boravka na strelištu. Organizatori takmicenja mogu zahtevati nošenje zaštite na strelištu za sva prisutna lica kao uslov za prisustvovanje. U tom slucaju sudije treba da urade sve da bi se uverili sva prisutna lica na strelištu nose adekvatnu zaštitu. Ukoliko sudija uoci da je takmicar izgubio ili je mu je spalo zaštitno sredstvo, dok nastupa na stejdžu, ili je zapoceo stejdž bez njih, sudija ga mora odmah zaustaviti a takmicar ce ponoviti pucanje pošto zaštitna sredstva pravilno postavi. Takmicar koji slucajno izgubi zaštitna sredstva tokom rada na stejdžu ili je zapoceo stejdž bez njih ima pravo da prekine sa gadjanjem, usmeri oružje u bezbednom pravcu i navede problem sudiji. U ovom slucaju se primenjuje prethodno pravilo . Svaki pokušaj da se dobije prednost u takmicenju skidanjem sigurnosnih naocara i zaštite za uši tokom rada na stejdžu ce se proglasiti nesportskim ponašanjem i primenice se pravilo 10.6.3. Ukoliko sudija proceni da takmicar koji tek treba da nastupi na stejdžu nosi neadekvatna sredstva za zaštitu može da mu naredi da ispravi nedostatke pre nego što mu dozvoli da nastavi takmicenje. Glavni sudija je poslednja instanca po ovom pitanju. Municija i srodna oprema Takmicari na IPSC takmicenjima su licno odgovorni za bezbednost municije koju su doneli na mec. Ni IPSC kao ni bilo koji IPSC zvanicnik niti bilo koja organizacija clanica IPSC i njeni zvanicnici nece prihvatiti bilo kakvu odgovornost u smislu gubitka, oštecenja, nesrecnog slucaja, povrede ili smrti nastalih kao posledica zakonite ili nezakonite upotrebe gore navedene municije. Rezervni okviri i naprave za prepunjavanje moraju ispunjavati propise odgovarajuce Divizije.
Rezervni okviri ili naprave za prepunjavanje koje se ispuste ili odbace od strane takmicara, posle signala za start, mogu se ponovo uzeti. Taj postupak mora biti u skladu sa bezbednosnim pravilima. Municija koja probija metal, zapaljiva ili svetleca municija je zabranjena na IPSC takmicenjima. Sva municija koju koristi takmicar mora ispunjavati sve zahteve za odgovarajucu Diviziju kao što je definisano u Dodatku D. Sva municija koja je po mišljenju sudija nebezbedna bice odmah iskljucena iz takmicenja. Hronograf i faktor snage Nivo snage za svaku Diviziju na IPSC takmicenjima je definisan u dodatku D. Za odredjivanje faktora snage svakog oružja i municije može se koristi jedan ili više hronografa. Ukoliko ne postoji zvanicni hronograf meca faktor snage koji je prijavio takmicar se ne može proveriti. Faktor snage koji omogucava takmicaru bodovanje koje ulazi u rezultate meca se naziva “Minor”. Donja vrednost ovog faktora kao i ostali specificni zahtevi za svaku Diviziju su navedeni u Dodatku D. Neke Divi zije omogucavaju veci faktor snage koji se naziva “Major” koji omogucava takmicarima da dobiju više poena za periferne pogodke na papirnim metama. Donja vrednost ovog faktora kao i ostali specificni zahtevi za svaku Diviziju su navedeni u Dodatku D. Odgovarajuce vrednosti za Minor i Major bodovanje su ilustrovane u Dodatcima B i C. metod koji se koristi za utvrdjivanje faktora snage je objašnjen u sledecem poglavlju. Zvanicni hronograf (i) meca moraju biti propisno postavljeni i provereni za svaki dan takmicenja od strane sudija na sledeci nacin: Na pocetku prvog dana takmicenja sudija ce ispaliti 3 metka iz kompleta zvanicne municije za mec iz kalibracionog oružja kroz hronograf i prosecna brzina tri metka treba biti zabeležena. Svakog narednog dana meca treba ponavljati proceduru koristivši isto oružje i municiju (idealno iste fabricke serije). Hronograf je u dozvoljenoj toleranciji ako su razlike u dnevnim prosecima manje od 5% od bilo kog prethodnog dana. Ukoliko dnevne vrednosti predju dozvoljenu toleranciju koja je gore navedena Glavni sudija može preduzeti mere za koje smatra da su potrebne da bi rešio situaciju. Testiranje municije Municija se testira korišcenjem takmicarevog oružja.
Pocetni uzorak od 8 metaka za hronograf ce biti uzeti od svakog takmicara u vreme i na mestu koje odrede sudije koje mogu zahtevati i dopunski test takmicareve municije u bilo koje vreme tokom meca. Od uzorka od 8 metaka koje su uzele sudije meca, jedan metak se koristi za merenje tacne težine zrna, a tri se ispale kroz hronograf. U nedostatku izvlakaca zrna ili vage može se koristiti i podatak koji prijavi takmicar. Faktor snage se racuna na osnovu izmerene vrednosti težine zrna i prosecne vrednosti brzine tri ispaljena metka prema sledecoj formuli : težina zrna(grain) X prosecna brzina(fita u sec.) : 1000 Ukoliko rezultujuci faktor snage ne ispuni minimalnu vrednost faktora koji je takmicar prijavio bice ispaljena još 3 metka kroz hronograf. Faktor snage ce biti ponovo preracunat korišcenjem težine zrna i prosecne brzine tri najvece izmerene brzine od 6 ispaljenih metaka. Ukoliko je postignuti faktor snage i dalje nedovoljan takmicar može odabrati svoj poslednji metak • Izmeriti ga, i ako je teži od prvog metka, ranije izracunat faktor snage iz pravila 5.6.3.5 se preracuna koristivši težinu težeg zrna, ili • Ispaliti ga kroz hronograf a faktor snage izracunati sa težinim prvog zrna a prosecnu brzinu preracunati sa 3 najvece izmerene brzine od 7 ispaljenih metaka. Ukoliko rezultat faktora snage ne ispunjava minimalnu vrednost faktora za Major odgovarajuce Divizije kompletni rezultati koje je takmicar postigao ce biti preracunati u Minor. Ukoliko rezultaz faktora snage ne ispunjava minimalnu vrednost faktora za prijavljenu Diviziju takmicar može nastaviti takmicenje ali mu se rezultati nece priznati. Ukoliko je municija koju koristi takmicar retestirana, ili je izvršena dozvoljena zamena municije a zabeleženi su razliciti faktori snage prilikom testiranja prema ovim pravilima, niži faktor snage se mora primeniti za sve stejdževe, ukljucujuci i one koje je takmicar vec završio. Rezultati koje postignu takmicari koji iz bilo kog razloga ne dostave oružje ili municiju na testiranje u odredjeno vreme i na odredjenom mestu u bilo kom trenutku na zahtev sudija bice brisani iz rezultata meca.
Ukoliko Glavni sudija smatra da hronograf nije ispravan i da dalje testiranje municije nije moguce, faktori snage takmicara koji su uspešno testirani se prihvataju a Major i Minor faktori koje su ostali takmicari prijavili ce biti prihvaceni bez provere prema zahtevima za Divizije. Kvarovi takmicarske opreme U slucaju da takmicarevo oružje otkaže posle startnog signala, takmicar može da pokuša bezbedno dareši problem i nastavi stejdž. Dok otklanja zastoj takmicar mora držati cev oružja usmerenu u bezbednom pravcu svo vreme. Takmicar ne sme koristiti bilo kakav alat za otklanjanje zastoja. Dok takmicar otklanja zastoj dužan je da drži oružje tako da je cev ispod linije nišanjenja ka metama i prst mora biti jasno sklonjen van štitnika obarace (pravilo10.5.8) U slucaju da takmicar ne može da otkloni otkaz u roku od 2 minuta, bezbedno mora usmeriti oružje ispod linije nišanjenja ka metama i izvestiti sudiju. Sudija ce prekinuti nastup na stejdžu ( iskljucujuci sve neangažovane komponente niza u Standardnom Vežbanju) na normalan nacin. Stejdž ce se normalno bodovati ukljucujuci i sve pridodate promašaje i kazne za neangažovane mete. Ni u kom slucaju ne treba dopustiti takmicaru da napusti stejdž sa napunjenim oružjem (pravilo 10.5.13). Ako oružje otkaže kao što je gore navedeno nece biti dozvoljen ponovni nastup (reshoot) na tom stejdžu. Ovo važi i u slucaju kada se oružje proglasi nebezbednim i neupotrebljivim za vreme nastupa na stejdžu. Medjutim bilo koji neangažovani deo niza u Standardnom Vežbanju može biti dostupan takmicaru posle otklanjanja zastoja pre objavljivanja konacnih rezultata od strane direktora meca. U slucaju da sudija prekine nastup na stejdžu zbog sumnje da takmicar poseduje nebezbedno oružje ili municiju sudija je dužan da preduzme sve neophodne korake da vrati takmicara i strelište u bezbedno stanje. Sudija ce tada izvršiti inspekciju oružja i municije i postupiti na sledeci nacin.
Ako sudija otkrije dokaze koji potvrduju njegovu sumnju, takmicaru se nece dozvoliti da ponovi pucanje ali ce mu biti naredjeno da reši problem. Vreme i bodovi ce se upisati na takmicarskoj listi do trenutka kada je takmicar zaustavljen, sa svim pridodatim promašajima i kaznama za neangažovane mete a stejdž se smatra završenim. (pravilo9.5.6) Ako sudija otkrije da je sumnja u bezbednosni problem neosnovana od takmicara ce se tražiti da ponovi stejdž.
Struktura takmicenja
Osnovni principi –Sledece definicije su date zbog jasnoce: Niz (string) – Odvojeno bodovan i vremenski meren deo standardnog vežbanja. Rezultati i kazneni poeni se izracunavaju posle završetka svakog niza a zatim sabiraju kako bi se dobio konacni rezultat stejdža (pravilo 9.5.5) Standardno Vežbanje (Standard Exercise) – je poligon koji se sastoji od više od jednog niza (string) koji se boduju i vreme im se meri odvojeno. Bodovi i kazne se sabiraju po završetku stejdža da bi se odredili konacni rezultati stejdža. Standardno vežbanje se uvek boduje po sistemu Virginia Count ili fiksno vreme .
Procedure za svaki pojedinacni niz (string) mogu zahtevati specificne pozicije za pucanje, procedure i /ili jedno ili više obaveznih dopunjavanja. Samo jedno standardno vežbanje od minimum 24 metka je dozvoljeno na IPSC takmicenjima nivoa IV ili višeg nivoa. Stejdž (stage) – Odvojeno bodovan i vremenski meren deo meca. Mec – Sastoji se minimalno od 2 stejdža. Ukupan zbir pojedinacnih rezultata na stejdževima se sabirakako bi se dobio pobednik meca. U mec je ukljucen samo jedan tip oružja (pištolj, sacmarica i sl.). Turnir – sastoji se od dva ili više meceva razlicitog oružja (na pr. pištoljski mec + mec sa sacmaricom ili pištoljski mec + mec sa puškom + mec sa sacmaricom i sl.). Ukupni rezultati svakog pojedinacnog meca se sabiraju kako bi se odredio ukupni pobednik turnira u skladu sa Pravilima IPSC za turnire. Liga –se sastoji od dva ili više meceva koji se održavaju na razlicitim lokacijama i u razlicito vreme. Svakom takmicaru se sabiraju bodovi osvojeni na svakom pojedinacnom mecu kao bi se odredio pobednik lige.
Shoot Off – Sprovodi se odvojeno od meca ili takmicenja. Izabrani žrebom takmicari se takmice direktno jedan protiv drugog angažujuci odvojene, ali istovetne nizove metalnih meta u procesu eliminacije (Dodatak E) Divizije na mecu IPSC Divizije uzimaju u obzir razlicite vrste naoružanja i opreme ( dodatak D). U svakom mecu mora postojati bar jedna Divizija. Kada u mecu postoji više Divizija, svaka Divizija se mora bodovati odvojeno i nezavisno i rezultati meca moraju imati pobednika u svakoj Diviziji. U mecevima IPSC mora se takmiciti minimalni broj takmicara utvrdjen u dodatku A2 u svakoj Diviziji da bi ona bila priznata. Ukoliko ne postoji dovoljan broj takmicara u jednoj Diviziji, Direktor meca može dozvoliti da Divizija ostane ali bez zvanicnog IPSC priznanja. Pre pocetka takmicenja, svaki takmicar mora da navede diviziju za bodovanje i sudije moraju proveriti slaganje takmicarske opreme sa prijavljenom Divizijom pre nego što takmicar pocne pucanje na poligonu. U zavisnosti od prethodnog odobrenja Direktora meca, takmicar može ucestvovati u više Divizija meca. Medjutim, takmicar se može takmiciti za rezultat meca samo u jednoj Diiviziji i to mora biti prvi pokušaj u svim slucajevima. Svaki naredni pokušaj u drugoj diviziji se nece racunati u rezultatima meca. Kada divizija ne postoji ili je poništena ili kada je takmicar propustio da naznaci odredjenu Diviziju pre pocetka meca, takmicar ce biti plasiran u Diviziji koja, po mišljenju Glavnog sudije, najbliže odgovara opremi takmicara.
Ukoliko, po mišljenju glavnog sudije ne postoji odgovarajuca Divizija takmicar ce pucati na mecu van konkurencije. Medjutim, ukoliko takmicar ne ispuni zahteve deklarisane Divizije tokom rada na stejdžu, takmicar ce biti prebacen u otvorenu Diviziju, ukoliko ona postoji, a u drugom slucaju ce pucati na mecu van konkurencije. Takmicar koji je klasifikovan ili reklasifikovan kao što je gore navedeno mora biti o tome obavešten u najkracem mogucem roku. Odluka Glavnog sudije o ovim pitanjima je konacna. Diskvalifikacija sa meca u bilo kom trenutku trajanja meca onemogucava takmicara da nastavi ucešce na mecu ukljucujuci dalji nastup u nekoj drugoj diviziji. Ovo nije retroaktivno i svaki prethodni i završen rezultat iz druge divizije ce biti priznat u rezultatima za tu Diviziju. Priznanje takmicara u odredjenoj diviziji nece spreciti priznanje u kategoriji ili pripadnosti regionalnom ili nekom drugom timu. Kategorije na mecu IPSC mecevi mogu obuhvatiti razlicite kategorije u okviru svake Divizije kako bi se registrovale razlicite grupe takmicara. Svaki takmicar mora prijaviti samo jednu kategoriju za mec ili turnir.
Neispunjavanje uslova prijavljene kategorije ili neprijavljivanje kategorije pre pocetka meca ce rezultirati iskljucenjem iz te kategorije. Detalji o trenutno odobrenim kategorijama i odgovarajucim uslovima su navedeni u dodatku A2. Regionalni timovi U zavisnosti od raspoloživih dodeljenih slotova jedan regionalni tim u svakoj Diviziji može se odabrati po zasluzi iz svakog regiona za IPSC takmicenja IV ili višeg nivoa. Po odobrenju organizatora meca i drugi timovi se mogu takmiciti, ali nece biti u konkurenciji za priznanje ili nagrade. Bodovi nekog takmicara mogu se iskoristiti iskljucivo za jedan tim u okviru meca. Timovi se moraju sastojati od maksimalno cetiri clana, ali samo bodovi od tri najbolje plasirana clana se koriste za ukupan rezultat tima. U slucaju da neki clan tima odustane sa meca iz bilo kog razloga pre završetka svih stejdževa, bodovi koje je taj takmicar osvojio se racunaju za rezultat tima. Timu kome se to desi nece biti dozvoljeno da zameni takmicara koji se povuce sa takmicenja. Ako clan tima nije bio u mogucnosti da otpocne takmicenje, može biti zamenjen pre pocetka takmicenja nekim drugim takmicarem, uz odobrenje Direktora meca. Ako se neki clan tima diskvalifikuje sa takmicenja, imace nula bodova, za sve stejdževe. Timu nece biti dozvoljeno da zameni diskvalifikovanog clana. Status i akreditivi takmicara Svi takmicari moraju biti clanovi onog IPSC regiona u kojem stalno borave. Mesto boravka se definiše, kao region gde pojedinac obicno boravi minimalno 183 dana od 12 meseci neposredno pre meseca u kome se održava takmicenje. Obicno mesto boravka podrazumeva fizicku prisutnost i ne mora biti uslovljeno državljanstvom ili prijavom boravka na nekoj adresi. Nije potreban neprekidan boravak od 183 dana ili da tih 183 dana budu poslednji u tom dvanaestomesecnom periodu. Takmicari koji žive u zemlji ili geografskoj zoni koja nije pridruženi clan IPSC mogu se prikljuciti regionu koji je clan IPSC i mogu se takmiciti u njegovom sastavu uz odobrenje Izvršnog saveta IPSC i Regionalnog Direktorata tog regiona. Ukoliko zemlja porekla takmicara ili geografska zona podnesu zahtev za prijem u clanstvo IPSC takmicar mora postati clan tog regiona tokom procesa prijema u clanstvo. Takmicar i/ili clan tima može predstavljati samo IPSC region u kome boravi izuzev u sledecim slucajevima : Takmicar koji boravi u jednom regionu ali koji želi da predstavlja region ciji je državljanin, mora dobiti saglasnost regionalnih direktora regiona boravka i regiona gde ima državljanstvo u pisanom obliku pre pocetka meca. Takmicar koji potpada pod odredbe 6.5.1.1. može predstavljti region ciji je clan uz prethodno pismeno odobrenje regionalnog direktora. Planiranje takmicenja i razvrstavanje po grupama Takmicari se moraju takmiciti po objavljenom rasporedu meca i po skvadovima. Takmicar koji se ne pojavi u planirano vreme na bilo kom stejdžu ne može pucati na tom stejdžu bez prethodnog odobrenja Direktora meca. Ukoliko se ne dobije odobrenje, broj bodova za taj stejdž je 0. Sudije, sponzori meca, zvanicnici IPSC (kao što je definisano u clanu 6.1. IPSC statuta) i ostale osobe se mogu takmiciti u pred mecu uz prethodno odobrenje Direktora meca. Takmicarima koji ucestvuju u glavnom mecu se ne sme zabraniti da posmatraju pred mec. Rezultati postignuti na pred mecu mogu biti objavljeni u ukupnim rezultatima meca sa naznakom “pre-mec” ukoliko je pred mec bio najavljen u rasporedu takmicenja i uz odobrenje glavnog sudije meca. Mec, Turnir ili Liga se smatraju otpocetim prvog dana kada takmicari (ukljucujuci i gore navedene) pucaju za bodovanje a završen objavljivanjem zvanicnih rezultata od strane Direktora meca. Medjunarodni klasifikacioni sistem Izvršni Savet IPSC koordinira i publikuje odgovarajuce regulative i procedure u svrhu upravljanja Medjunarodnim klasifikacionim sistemom. Takmicari koji traže medjunarodnu klasifikaciju moraju koristiti odobrene poligone dostupne na web sajtu IPSC
Rukovodstvo na strelištu
Sudije na mecu Sudija na Stejdžu (Range Officer) – izdaje komande na stejdžu, nadgleda pridržavanje takmicara sa pisanim instrukcijama za taj stejdž i nadgleda iz neposredne blizine radnje koje preduzima takmicar. (potcinjen je Glavnom sudiji stejdža i Glavnom sudiji meca). Glavni sudija na Stejdžu (Chief Range Officer) –Glavni sudija na stejdžu ima apsolutni autoritet nad svim osobama i aktivnostima na stejdžu za koji je zadužen i nadgleda fer, pravilnu i stalnu primenu ovih pravila. (potcinjen je Glavnom sudiji meca). Statisticar (Stats Officer) – sakuplja, sortira, proverava i popunjava sve takmicarske liste i pravi privremene i konacne rezultate. U slucaju nekompletnih i netacnih takmicarskih lista odmah o tome obaveštava Glavnog sudiju ili direktora meca (potcinjen je glavnom sudiji meca). Quartermaster – distribuira, popravlja i održava svu opremu na strelištu (mete, nalepnice, boju i sl), pribor sudija na stejdžu (tajmere,baterije, spajalice i sl) kao i sledovanja za sudije. (potcinjen je Glavnom sudiji meca).
Glavni sudija meca (Range Master) – Ima ovlašcenja nad svim osobama i aktivnostima na celom strelištu, ukljucujuci bezbednost na celokupnom strelištu kao i pravlno funkcionisanje svih stejdževa i primenu ovih pravila. Mora biti upoznat sa svim diskvalifikacijama na mecu i žalbama na odluke sudija. Glavni sudija meca se uobicajeno postavlja od strane i zajedno radi sa Direktorom meca. Na nivou IV ili višim nivoima IPSC meceva imenovanje Glavnog sudije meca podleže pismenom odobrenju Izvršnog saveta IPSC. Direktor Meca (Match Director) – je zadužen za celokupnu administraciju takmicenja, podelu na grupe i program takmicenja, konstrukciju strelišta i koordinaciju svog pomocnog osoblja i usluge. Autoritet direktora meca i njegove odluke ce preovladati u svim stvarima, osim po pitanjima u ovim pravilima koja su u nadležnosti Glavnog sudije.
Direktora meca odreduje organizator takmicenja i on zajedno radi sa Glavnim sudijom. Disciplina sudija Glavni sudija meca je nadredjen svim ostalim sudijama osim Direktora meca i odgovoran je za donošenje odluka iz oblasti rukovodjenja i discipline. U slucaju nediscipline sudija, Glavni sudija mora poslati izveštaj o incidentu sa detaljima o nedisciplinovanoj radnji sudije Regionalnom Direktoru regiona kome pripada sudija, Regionalnom Direktoru regiona koji je domacin meca i predsedniku Medunarodne sudijske organizacije (IROA). Sudija koji je diskvalifikovan sa takmicenja zbog kršenja bezbednosti, ostaje podesan da služi kao sudija na takmicenju. Glavni sudija ce doneti odluku u vezi sa daljim ucešcem sudije. Naimenovanje sudija Organizatori takmicenja moraju pre pocetka meca naimenovati Direktora meca i Glavnog sudiju da izvršavaju dužnosti koje proizilaze iz ovog pravilnika. Naimenovani Glavni sudija bi trebao biti najkompetentniji i najiskusniji ovlašceni sudija koji je na raspolaganju (pravilo 7.1.5). Za meceve I i II nivoa može biti jedna osoba naimenovana da vrši funkcije i Glavnog sudije i Direktora meca. Navodi u ovom pravilniku koji se odnose na sudije ( Sudija na stejdžu, Glavni sudija itd) se odnose na osobe koje su zvanicno naimenovane od strane organizatora meca na te funkcije. Osobe koje su ovlašcene sudije ali koje ucestvuju na mecu kao obicni takmicari nemaju ovlašcenja kao naimenovane sudije za taj mec. Zbog toga takve osobe ne bi trebalo da nose odecu sa oznakama sudija.
Stejdž
Spremno stanje oružja Spremno stanje oružja koje se koristi na takmicenju ce biti uobicajeno kako je dole navedeno. Medjutim, u slucaju da takmicar propusti da napuni magacin kada je to dozvoljeno u pisanom brifingu, namerno ili nenamerno, sudija ne sme preduzeti bilo kakvu akciju pošto je takmicar uvek odgovoran za rukovanje oružjem. Revolveri: Jednostruke akcije: udarac potpuno spušten na praznoj komori doboša. Ako postoji sigurnosna kocnica, udarac spušten na punu komoru doboša (vezna poluga nije neophodna). Dvostruke akcije: udarac potpuno spušten i sve komore doboša mogu biti napunjene. Ne-tradicionalni revolveri (npr oni koji funkcionišu po principu samodopune) podle žu dole navedenim pravilima i/ili bilo kojim drugim zahtevima utvrdjenim od strane Glavnog sudije (Dodatak D5) Pištolji (samopunjaci) : Jednostruke akcije: metak u cevi, napet udarac i aktivirana kocnica. Dvostruke akcije i bezbednosne akcije (safe action): metak u cevi, udarac spušten (dekokiran) Selektivna akcija: metak u cevi, udarac potpuno spušten ili metak u cevi, udarac napet, ako postoji spoljna sigurnosna kocnica aktivirana (vidi Divizije u dodatku D).
Stejdževi mogu zahtevati i neko drugo stanje spremnosti. Ovi zahtevi moraju biti jasno objašnjeni u pisanom stejdž brifingu. Osim u slucajevima potrebe ispunjavanja zahteva odredjene Divizije (vidi Dodatke) takmicar ne sme biti ogranicen brojem metaka kojim može napuniti ili dopuniti oružje. Stejdž brifing može samo precizirati ''kada'' ce oružje biti napunjeno i kada se mora izvršiti obavezno prepunjavanje ako je to dozvoljeno pravilom 1.1.52. U odnosu na pištolje koji se koriste na IPSC takmicenjima primenjuju se sledece definicije : »Jednostruka akcija« znaci da aktiviranjem obaraca izazivamo samo jednu akciju (npr, udarac ili striker pada). »Dvostruka akcija« znaci da aktiviranjem obaraca izazivamo više od jedne akcije (npr, udarac ili striker se diže odnosno pomera nazad a zatim pada). »Selektivna akcija« znaci da pištolj može funkcionisati u jednom od dva moda »Jednostruka akcija« ili »Dvostruka akcija«. Pozicija – spreman Pozicija spremnosti je odredena i direktno uslovljena komandama sudije. Oružje je pripremljeno kako je precizirano u stejdž brifingu i u skladu je sa zahtevima odredjene Divizije.
Takmicar zauzima startnu poziciju zahtevanu u stejdž brifingu. Ukoliko nije drugacije navedeno takmicar mora stajati uspravno, okrenut niz strelište sa opuštenim rukama pored tela. Stejdž nikada ne sme zahtevati ili dozvoliti da takmicar otpocne pucanje dok dodiruje ili drži oružje, opremu za dopunjavanje ili municiju posle signala Standby i pre Start signala (osim neizbežnog dodira sa nogom). Stejdž nikada ne sme zahtevati od takmicara da potežu oružje iz futrole slabijom rukom. Poligon nikada ne sme zahtevati od takmicara da vraca oružje u futrolu tokom rada na poligonu. Takmicar može vratiti oružje u futrolu vodeci racuna da je to izvedeno na bezbedan nacin i da je oružje ili prazno ili u stanju spremnosti kao što je navedeno u tacci 8.1. Komunikacija na strelištu – odobrene komande na strelištu i njihov redosled su navedeni u sledecem tekstu: Napuni, pripremi se (Load And Make Ready) – Ova komanda je signal za pocetak stejdža. Pod direktnim nadzorom sudije takmicar se mora okrenuti prema strelištu ili u bezbednom pravcu ako to traži sudija, staviti zaštitu za oci i uši i pripremiti oružje kako je precizirano na stejdž brifingu.
Tada takmicar zauzima startnu poziciju kako se zahteva. Od te tacke sudija nastavlja proceduru. Kada je komanda »Napuni, pripremi se« izdata takmicar se ne sme pomerati sa startne lokacije pre davanja startnog signala bez prethodnog odobrenja sudije i uz njegov direktan nadzor. Prvo kršenje ove odredbe povlaci opomenu a za ponovljeno kršenje na mecu može se primeniti pravilo 10.6.1. Da li si spreman (Are You Ready) – Ukoliko se ne dobije negativan odgovor od takmicara, to ce znaciti da on potpuno razume zahteve stejdža i da je spreman da nastavi. Ako takmicar nije spreman, on posle komande ''Da li si spreman'' mora reci ''Nisam spreman'' (Not Ready). Postavljanje ruku u poziciju koja se zahteva je predpostavka (sugestija) da je on zauzeo spremnu poziciju što ce biti indikator sudiji o spremnosti takmicara. Pozor ili pažnja (Stand By) – Ova komanda ce biti propracena startnim signalom u periodu od 1 do 4 sekunde (pravilo 10.2.6) Startni signal – zvucni ili vizuelni signal za pocetak stejdža. Ukoliko takmicar ne reaguje na signal iz bilo kog razloga sudija ce proveriti dali je takmicar spreman i nastaviti sa davanjem komande »Da li si spreman« Stop – Ova komanda može biti izdata od strane sudije u bilo koje vreme tokom stejdža. Takmicar mora odmah prestati sa pucanjem, stati i cekati sledece instrukcije od sudije. Ako si završio, isprazni i pokaži (If You Are Finished, Unload And Show Clear) – Kada sudija izda ovu komandu i kada je takmicar završio stejdž, takmicar spušta oružje, prazni ga i pokazuje sudiji radi inspekcije (provere).
Revolveri se pokazuju tako što se doboš izvadi napolje i isprazni. Pištolji se pokazuju sa izvadenim okvirom, praznim ležištem metka i navlakom zabravljenom u zadnjem položaju. Oružje prazno, spusti udarac, u futrolu (Gun Clear, Hammer Down, Holster) – posle izdavanja ove komande takmicar ne sme nastaviti gadjanje (pravilo10.6.1). Držeci oružje bezbedno usmereno u pravcu strelišta takmicar mora izvršiti završnu proveru bezbednosti na sledeci nacin : Pištolji – izvaden okvir, navlaka u prednji položaj, udarac se spušta povlacenjem obarace. (Bez dodirivanja udaraca). Revolveri – doboš se zatvara prazan, udarac spušta povlacenjem obarace. (Bez dodirivanja udaraca). Ukoliko se utvrdi da je oružje prazno takmicar ga mora staviti u futrolu. Kada su ruke takmicara slobodne posle stavljanja oružja u futrolu smatra se da je stejdž završen. Ukoliko se ne utvrdi da je oružje prazno sudija ce nastaviti sa komandama iz pravila 8.3.6 (vidi takodje pravilo 10.4.3). Stejdž slobodan (Range Is Clear) – Ni takmicar ni sudija se ne pomeraju sa linije otvaranja vatre ni napred ni nazad dok se ova komanda ne izda. Kada se komanda izda sudije i takmicari mogu krenuti napred da izvrše bodovanje, zalepe i podignu mete itd. Prepunjavanje Tokom punjenja, prepunjavanja ili pražnjenja oružja za vreme rada na stejdžu prsti takmicara moraju biti vidljivo van štitnika obaraca a oružje mora biti usmereno bezbedno prema stejdžu ili prema drugom bezbednom pravcu koji odredi sudija (vidi 10.5) Kretanje Sva kretanja se moraju izvršavati sa prstom van štitnika obarace osim ako su mete vidljive takmicaru i on drži nišane ka metama sa namerom da ih angažuje.
Oružje mora biti usmereno u bezbednom pravcu i kocnica bi trebala biti angažovana. Kretanje je definisano kao jedna od dole navedenih radnji: Kada se napravi više od jednog koraka u nekom pravcu. Promena pozicije (npr. iz stajanja u klecanje). Vracanje oružja u futrolu tokom stejdža se ne preporucuje. Ako takmicar vraca oružje u futrolu to mora uraditi stavljanjem oružja u odgovarajuce stanje spremno (pravilo 8.1.). Kršenje ovog pravila povlaci diskvalifikaciju (pravilo 10.5.11.3.). Pištoljima jednostruke akcije se mora aktivirati kocnica. Pištoljima dvostruke akcije i revolverima se mora spustiti udarac (pravila 10.5.11.2 i 10.5.11.3). Pomoc ili ometanje Nikakva fizicka, verbalna, vizuelna ili neka druga pomoc ili smetnja nesmeju biti upucene takmicaru dok nastupa na stejdžu. Sudija može, iz razloga bezbednosti, da pruži takmicaru bezbednosno upozorenje u bilo koje vreme. Takva upozorenja nece biti razlog da se takmicar pozove na ponovni nastup. Svako ko pruži pomoc ili smetnju takmicaru za vreme nastupa na stejdžu (i takmicar koji primi pomoc) može po nahodenju sudije dobiti proceduralnu kaznu za taj stejdž i/ili biti sankcionisan po pravilu 10.6. U slucaju da dode do nenamernog kontakta sudije i takmicara, ili bilo kog drugog spoljnjeg uticaja, sudija može ponuditi ponovni nastup takmicaru na tom stejdžu. Takmicar mora doneti odluku pre nego što vidi vreme i bodove koje je ostvario u prvom pokušaju. U slucaju da je takmicar prekršio bezbednosnu regulativu tokom ometanja mogu se primeniti odredbe u 10.3. U slucaju da je takmicar greškom poceo sa ranijim pucanjem (false start) sudija ce u najkracem roku zaustaviti takmicara i ponovo ga startovati kada strelište bude dovedeno u ispravno stanje. Upoznavanje sa poligonom Takmicarima je uvek zabranjeno da vežbaju nišanjenje sa napunjenim oružjem pre davanja znaka za start. Kršenje ovog pravila povlaci upozorenje prilikom prvog kršenja i jednu proceduralnu kaznu za svako dalje kršenje tokom meca. Ukoliko organizator meca zabrani nišanjenje na stejdžu sa praznim oružjem pre startnog signala takmicarimoraju o tome biti obavešteni u pisanom brifingu. Kršenje ovog pravila povlaci upozorenje prilikom prvog prekršaja i po jednu proceduralnu kaznu za svako dalje kršenje tokom meca. Kada je takmicarima dozvoljeno nišanjenje, takmicar može sa praznim oružjem pre startnog signala nišaniti samo u jednu metu kako bi proverio nišan. Takmicari koji vežbaju nišanjenje na niz meta ili pozicije za pucanje ce dobiti po jednu proceduralnu kaznu za svaki prekršaj. Takmicarima je zabranjeno da koriste bilo kakva pomocna sredstva za nišanjenje (npr, celu ili deo replike oružja, bilo koji deo pravog oružja ukljucujuci pribor itd) osim svojih ruku dok vrše proveru stejdža. Kršenje ovog pravila povlaci po jednu proceduralnu kaznu za svako ponavljanje. Ni jednoj osobi nije dozvoljeno da se krece po stejdžu bez prethodnog odobrenja sudije ili Glavnog sudije. Kršenje povlaci upozorenje prilikom prvog prekršaja i može biti kažnjeno po clanu 10.6 u slucaju ponavljanja. Prilazak metama – Takmicar ili njegov predstavnik ne smeju prilaziti metama za bodovanje i kaznenim metama bliže od 1 metra bez odobrenja sudije. U slucaju prvog prekršaja dobice upozorenje a u slucaju ponavljanja, po odluci sudije, dobice proceduralnu kaznu za svaki naredni prekršaj. Dodirivanje meta – Takmicar ne sme dodirivati mete, vršiti merenja ili se na neki drugi nacin mešati tokom bodovanja bez odobrenja sudije. Ako sudija smatra da takmicar ili njegov delegat vrše uticaj tokom bodovanja ili ga ometaju sudija može: Da spornu metu dosudi kao promašaj, ili Dodeliti kaznu za svaku spornu kaznenu metu. Prevremeno lepljenje meta – Ako se meta zalepi pre vremena, odnosno pre odredivanja tacnih pogodaka, sudija može narediti da takmicar ponovi nastup na tom stejdžu. Nepripremljene mete – Ako, po završetku stejdža prethodnog takmicara, jedna ili više meta nije pravilno zalepljena ili pripremljena za sledeceg takmicara ili ako postoji višak pogodaka ili sumnjivih kaznenih pogodaka ili ako sudiji nije ocigledno koji pogodci pripadaju takmicaru koji se boduje, takmicaru se mora narediti da ponovi gadjanje Neprobojnost – Zone bodovanja svih IPSC papirnih meta se smatraju neprobojnim. Ukoliko: zrno punim precnikom pogodi bodovnu zonu papirne mete i posle toga pogodi bodovnu zonu druge papirne mete pogodak u drugu metu se nece bodovati odnosno kazniti. zrno punim precnikom pogodi bodovnu zonu papirne mete i posle toga pogodi ili obori metalnu metu ce se smatrati kao neispravnost opreme na strelištu. Takmicar ce ponoviti gadjanje na poligonu pošto se dovede u ispravno stanje. Pogodak manji od punog precnika u bodovnoj zoni papirne mete a zatim pogodak u bodovnu zonu druge papirne mete, pogodak u drugu metu ce se bodovati ili kazniti u zavisnosti od tipa mete. Pogodak manji od punog precnika u bodovnoj zoni papirne ili metalne mete, zatim obaranje ili pogodak u bodovnu zonu druge metalne mete, obaranje ili pogodak u drugu metu ce se bodovati ili kazniti u zavisnosti od tipa mete. Ukoliko nije navedeno u pisanom brifingu kao meki zaklon sve kulise, zidovi, prepreke, zakloni i drugi objekti se tretiraju kao neprobojni. Ukoliko: zrno punim precnikom pogodi prepreku i posle toga pogodi bodovnu zonu druge papirne ili kaznene mete pogodak u drugu metu se nece bodovati odnosno kazniti. zrno punim precnikom pogodi prepreku i posle toga pogodi ili obori metalnu metu ce se smatrati kao neispravnost opreme na strelištu (vidi 4.6). Takmicar ce ponoviti gadjanje na stejdžu pošto se dovede u ispravno stanje. Pogodak manji od punog precnika u prepreku a zatim pogodak u bodovnu zonu druge papirne mete, pogodak u drugu metu ce se bodovati ili kazniti u zavisnosti od tipa mete. Pogodak manji od punog precnika u prepreku, zatim obaranje ili pogodak u bodovnu zonu metalne mete, obaranje ili pogodak u drugu metu ce se bodovati ili kazniti u zavisnosti od tipa mete. Metode bodovanja Pisani stejdž brifing treba da precizira i detalje o metodu bodovanja. Comstock – Neograniceno vreme zaustavlja se na poslednjem pucnju, neogranicen broj metaka, uslovljen broj pogodaka po meti da bi se bodovala. Rezultat takmicara se izracunava sabiranjem broja pogodaka u metu, minus kazne, podeljeno sa ukupnim vremenom (beleži se na dve decimale) koje je bilo potrebno takmicaru da završi stejdž kako bi se dobio faktor pogodaka. Ukupni rezultat na stejdžu se izracunava tako što se takmicaru koji je postigao najveci faktor pogodaka dodeljuje maksimalan broj poena za taj stejdž a ostali takmicari se dalje relativno rangiraju. Virginia Count - Neograniceno vreme zaustavlja se na poslednjem pucnju, ogranicen broj metaka, uslovljen broj pogodaka po meti da bi se bodovala. Rezultat takmicara se izracunava sabiranjem broja pogodaka u metu, minus kazne, podeljeno sa ukupnim vremenom (beleži se na dve decimale) koje je bilo potrebno takmicaru da završi stejdž kako bi se dobio faktor pogodaka. Ukupni rezultat na stejdžu se izracunava tako što se takmicaru koji je postigao najveci faktor pogodaka dodeljuje maksimalan broj poena za taj stejdž a ostali takmicari se dalje relativno rangiraju. Za ovo bodovanje se mogu iskljucivo koristiti papirne mete i može se bodovati u Standardnom vežbanju, kvalifikacijama i kratkim poligonima. Ovaj nacin bodovanje se ne sme koristiti na takmicenjima IV ili višeg nivoa izuzev odgovarajucih Standardnih vežbanja (pravilo 6.1.2). Fixed Time - Ograniceno vreme, ogranicen broj metaka, uslovljen broj pogodaka po meti da bi se bodovala. Rezultat takmicara se izracunava sabiranjem broja pogodaka u metu, minus kazne. Ukupan rezultat stejdža se ne izracunava a takmicari se rangiraju prema poenima koji je postigao tim. Fixed Time bodovanje se primenjuje samo sa papirnim metama a one bi trebale, kada je to moguce biti nestajuce. Fixed Time se može koristiti samo u Standardnom vežbanju, kvalifikacijama i kratkim poligonima. Ovaj nacin bodovanje se ne sme koristiti na takmicenjima IV ili višeg nivoa izuzev odgovarajucih Standardnih vežbanja (pravilo 6.1.2). Stejdževi koji se boduju kao Fixed Time ne podrazumevaju kaznu za promašaj ili neangažovanje mete. Rezultazi stejdža moraju rangirati takmicare u okviru odgovarajuce Divizije u opadajucem nizu osvojenih poena po stejdžu izracunato na 4 decimale. Rezultati meca moraju rangirati takmicare u okviru odgovarajuce Divizije u opadajucem nizu zbira poena po pojedinacnim stejdževima izracunato na 4 decimale. Nerešen rezultat Ukoliko, po mišljenju Direktora meca, nerešen rezultat mora da se reši, takmicari sa istim rezultatom moraju pucati jedan ili više stejdževa koje odredi ili postavi Direktor meca dok se situacija ne reši. Rezultat doigravanja služi samo da se odredi konacan plasman takmicara a originalmi broj osvojenih poena ostaje nepromenjen. Ne smeju se koristiti igre na srecu za rešavanje ovih slucajeva. Vrednost bodova i kazni Pogodci za bodovanje i kazneni pogodci ce se bodovati u saglasnosti sa vrednostima odobrenim od strane Generalne skupštine IPSC (vidi dodatke B i C). Svi pogodci vidljivi na bodovnoj površini kaznene papirne mete ce biti kažnjeni u dvostrukoj vrednosti od maksimalne koja se boduje, do maksimalno dva pogodka po kaznenoj meti. Svi pogodci vidljivi na bodovnoj površini kaznene metalne mete ce biti kažnjeni u dvostrukoj vrednosti od maksimalne koja se boduje, do maksimalno dva pogodka po kaznenoj meti bez obzira da li je predvidjena da padne ili ne (pravila 4.3.1.7 i 4.3.1.8). Svaki promašaj ce biti kažnjen u dvostrukoj vrednosti od maksimalne koja se boduje osim u slucaju mete koja nestaje (pravila 9.2.4.5 i 9.9.2). Na stejdžu koji se boduje metodom Virginia Count ili Fixed Time : Višak metaka (npr više od preciziranog broja metaka predvidjenih po nizu ili stejdžu) ce prouzrokovati proceduralnu kaznu za svaki ekstra metak. Pored toga, tokom bodovanja, nece se uzeti u obzir veci broj od predvidjenog broja pogodaka odnosno poena. Višak pogodaka (npr pogodci u bodovnu zonu papirne mete koji prelaze ukupan broj predvidjen na stejdžu) ce za svaki pogodak biti kažnjeni po jednom proceduralnom kaznom. Pogodci u tvrdi zaklon i/ili kaznene mete se ne tretiraju kao višak pogodaka. Stakovani pogodci (npr ispaljen ispravan broj metaka na nizu ali angažovano manje meta nego što je predvidjeno na nizu) ce biti kažnjeno po jednom proceduralnom kaznom. Ova kazna se ne primenjuje ukoliko je u pisanom brifingu navedeno da se stakovani pogodci dozvoljavaju. Na stejdžu koji se boduje Fixed Time Meci posle isteka predvidjenog vremena (npr meci ispaljeni posle signala za prekid vatre) ce biti kažnjeni vrednošcu maksimalnog bodovanja pogodka u metu izuzev u slucaju meta koje nestaju. Politika bodovanja Osim ako drugacije nije predvideno u pisanom stejdž brifingu, sve papirne mete koje se boduju zahtevaju minimum dva pogotka a dva najbolja se boduju. Metalne mete koje se boduju moraju biti pogodjene minimalno jednim metkom i moraju pasti da bi se bodovale. Ako precnik zrna nekog pogotka u papirnu metu koja se boduje dodiruje liniju izmedu dve bodovne zone, ili pogodi više bodovnih zona bodovace se veca vrednost. Ako deo precnika zrna nekog pogotka u papirnu metu dodiruje i bodovnu i površinu kaznene mete, bodovace se i kao poen i kao kazna. Zrakasto cepanje rupe više od precnika zrna nece se racunati ni kao poen ni kao kazna. Minimalni rezultat na nekom stejdžu može biti nula. Ako takmicar propusti da angažuje neku metu na stejdžu sa najmanje jednim metkom kaznice se po jednom proceduralnom kaznom za svaku metu koju nije angažovao i isto tako ce dobiti kaznu za promašaje (pravilo 10.2.7). Provera bodova i prigovor Pošto sudija objavi da je stejdž slobodan takmicaru ili njegovom predstavniku ce biti dozvoljeno da prati sudiju koji je odgovoran za bodovanje, kako bi proverio bodovanje. Sudija koji je odgovoran za stejdž može odrediti da proces bodovanja otpocne dok takmicar završava stejdž.. U tom slucaju mora biti odredjen delegat takmicara koji prati sudiju koji odgovoran za bodovanje kako bi proveravao proces. Takmicari moraju biti obavešteni o ovoj proceduri u toku stejdž brifinga. Ako takmicar ili njegov delegat propusti da proveri neku metu tokom procesa bodovanja nece moci kasnije da uloži prigovor ili protest na bodovanje. Svaka primedba na bodovanje ili kažnjavanje mora se odmah uputiti sudiji koji vrši bodovanje od strane takmicara ili njegovog delegata pre nego što je sporna meta zalepljena, prefarbana ili resetovana. Ukoliko se ovo propusti primedba nece biti prihvacena. U slucaju da sudija združi predhodne bodove ili kazne a takmicar nije zadovoljan, može se obratiti glavnom sudiji stejdža, pa onda Glavnom sudiji meca za razmatranje bodovanja. Odluka Glavnog sudije je konacna. Nije dozvoljeno dalje protestvovanje niti obracanje u pogledu odluke za bodovanje. Dok traje prigovor na bodovanje, sporna meta nece biti zalepljena ili na drugi nacin neobezbedena dok situacija ne bude rešena. Sudija može skloniti spornu metu sa stejdža za dalje ispitivanje, kako ne bi usporavao nastavak takmicenja. i sudija i takmicar ce potpisati metu i jasno oznaciti pogodak koji je sporan. Kopije odobrene od strane glavnog sudije moraju se koristiti iskljucivo po potrebi za verifikovanje i/ili odredjivanje bodovnih zona na papirnim metama. Takmicarske liste Sudija se mora uneti u takmicarsku listu sve podatke (ukljucujuci sva upozorenja koja je dao) pre nego što je potpiše. Pošto sudija potpiše takmicarsku listu potpisace je i takmicar na predvidenom mestu. Elektronski potpisi ce biti prihvaceni ako ih odobri Regionalni Direktorat. Za upisivanje svih bodova i kazni koriste se celi brojevi. Vreme za koje je takmicar završio stejdž ce se upisati sa najmanje dva decimalna mesta na predvidenom mestu. Ako su potrebne ispravke na takmicarskim listama, one trebaju biti citko unešene na originalu i ostalim kopijama takmicarskih listi. i takmicar i sudija ce potpisati te izmene inicijalima. Ako takmicar odbije da potpiše ili stavi svoje inicijale na takmicarskoj listi iz bilo kog razloga, o tome ce biti obavešten Glavni sudija. Ukoliko Glavni sudija smatra da je takmicenje na stejdžu i bodovanje pravilno izvedeno, nepotpisan list ce biti pridodat ostalim kako bi bio uvršten u rezultate. Takmicarska lista, potpisana od strane takmicara i od strane sudije, ce biti konacni dokaz da je stejdž završen i vreme, bodovi i kazne koje je takmicar zaradio su tacni i neosporivi. Potpisana lista ce se smatrati kao zvanican dokument, sa izuzetkom zajednickog pristanka takmicara i sudije ili odluke arbitraže mogu se ispraviti aritmeticke greške ili se dodati proceduralne kazne ako se primeni pravilo pod 8.6.2. Ako se otkrije da na takmicarskoj listi ima manjak ili višak unešenih podataka ili ako nije upisano vreme odtakmicara ce se zahtevati da ponovi stejdž. U slucaju da ponovni nastup nije moguc ili je to nedopustivo iz bilo kog razloga preovladace sledece radnje: Ako nedostaje vreme takmicar ce imati nula bodova za taj stejdž.
1 kolo IPSC lige Srbije
26-27 mart 2011
Strelište SD"METAK" u Mrzenici
Mrzenica 50 m. od glavnog puta Kruševac-Pojate
26-27.03.2011. godine
SD "METAK" Kruševac
Od 08.00
Do 19.00
Takmicenje i brifing
Od 08.00
Do 18.00
Takmicenje i brifing
Dodela priznanja
Đorđe Stanković
Mob:
konstruisanje stejdževa i takmicenje
Navedeni su osnovni principi konstruisanja stejdževa kao i odgovornosti i ogranicenja prilikom njihove izrade što u osnovi izgraduje IPSC streljaštvo kao sport. Osnovni principi Bezbednost – IPSC takmicenja moraju biti postavljena, izgradena i odr žavana tako da se prvenstveno mora voditi racuna o bezbednosti. Kvalitet – Vrednost IPSC takmicenja je odredena težinom izazova koji je simbolicno postavljen u nekom stejdžu. Osnovna namena nekog stejdža bi trebalo da bude test veštine svakog takmicara u IPSC streljaštvu, a ne test fizickih mogucnosti. Ravnoteža – Preciznost, snaga i brzina su ravnopravni elementi IPSC streljaštva, i oni su izraženi u latinskim recima “Diligentia, Vis , Celeritas” (DVC). Pravilna ravnoteža nekog stejdža prvenstveno zavisi od toga kako je priroda nekog izazova izražena u tom pogledu. Prilikom konstruisanja stejdževa bi trebalo voditi racuna da se ovi elementi vrednuju podjednako. Raznovrsnost – IPSC streljaštvo treba da bude raznoliko.
Neko vreme nije neophodno konstruisati nove stejdževe za svaki mec , ali nijedan pojedinacni stejdž ne bi trebalo da se ponavlja više puta i da se ne dozvoli da on postane neka vrsta merila veštine u IPSC streljaštvu. Slobodni stil – IPSC takmicenje je takmicenje slobodnog stila. Takmicarima treba dozvoliti da rešavaju situaciju na svoj nacin i da im se omoguci angažovanje mete kada se ona vidi odnosno kada je vidljiva. Ne bi trebalo odredivati obavezna prepunjavanja oružja, odnosno uslovljavati mesta sa kojih se puca osim u dole navedenim situacijama. Mogu se postavljati uslovi, barijere i druge fizicke prepreke kako bi takmicar bio nateran da zauzme odredjeni stav za gadjanje ili poziciju. Takmicenja nivoa I i II se ne moraju striktno uskladjivati sa principom slobodnog stila ili ogranicenjima broja metaka. Standardna Vežbanja i Kvalifikacije mogu ukljuciti prepunjavanja i mogu uslovljavati pozicije za pucanje ili stavove, medjutim obavezna prepunjavanja se ne smeju zahtevati na drugim dugim poligonima. Standardna Vežbanja i Kvalifikacije mogu zahtevati pucanje sa desnom ili samo sa levom rukom. Navedena ruka mora biti korištena od utvrdjene tacke do kraja niza ili stejdža. Težina – IPSC takmicenja imaju razlicit stepen težine. Izazovi koji se ne odnose na pucanje ili pak neka vremenska ogranicenja su zabranjeni. Ovo se ne odnosi na izazove koji se ne odnose na pucanje i koji bi trebali razumno da dozvole razlike u visini i fizickoj spremnosti takmicara. Izazov - IPSC takmicenja priznaju težinu pri korišcenju oružja pune snage u pucanju i moraju, uvek dopustiti korišcenje minimalnih kalibara i snage koji obezbedjuju svim takmicarima da odgovore na ovaj izazov.
Tipovi stejdževa
IPSC takmicenje može sadržati nekoliko tipova stejdževa. Osnovni tipovi stejd ževa Kratki stejd ževi – Ne bi trebalo više od 9 metaka da se oni završe i ne više od dve pozicije za anga žovanje meta . Srednji stejd ževi – Ne bi trebalo više od 16 metaka da se završe i ne više od tri pozicije za angažovanje meta. Ne bi trebalo zahtevati da se ispali više od 9 metaka sa bilo koje pozicije za angažovanje meta ili sa jednog pogleda kao ni dozvoliti takmicaru da preskoci bilo koju poziciju ili pogled angažovanjem svih raspoloživih meta sa ranije pozicije ili pogleda. Veliki stejd ževi – Ne bi trebalo više od 32 metaka da se završe.
Isto kao iprethodni i u ovom slucaju ne bi trebalo više od 9 metaka da se ispali sa jedne pozicije ili pogleda niti dozvoliti takmicaru da preskoci bilo koju poziciju ili pogled angažovanjem svih raspoloživih meta sa ranije pozicije ili pogleda. Preporucen odnos za neko IPSC takmicenje je odnos od: 3 kratka poligona, 2 srednja poligona i jedan veliki poligon. Posebni tipovi stejd ževa Standard Execises (Standardno vežbanje) – Ne bi trebalo više od 24 metka da se završi ili više od 6 metaka za svaki deo niza (12 metaka ako je obavezno prepunjavanje oružja). Nije propisano Kvalifikacioni stejd ževi – stejd ževi koje propiše regionalni direktorat i/ili IPSC koje koriste takmicari koji traže regionalnu ili medjunarodnu klasifikaciju. Ovi stejd ževi moraju biti postavljeni u skladu sa ovim pravilima a rešavati se po skicama i napomenama koji idu uz njih. Rezultati se moraju publikovati u zahtevanom formatu kako bi bili priznati. Dodatni stejd ževi : “Shoot-Off” ne sme zahtevati više od 9 metaka da se završi i mora zahtevati jedno prepunjavanje.
IPSC odobrenja
Organizatori meca koji ž ele odobrenje IPSC, prilikom konstruisanja stejd ževa , moraju voditi racuna o osnovnim principima konstrukcije stejd ževa kao i o ostalim IPSC pravilima i propisima. Stejdževi koji ne zadovoljavaju osnovne principe i pravila nece biti odobreni niti smeju biti najavljeni kao IPSC takmicenje. Predsednik IPSC, njegov izaslanik ili neki zvanicnik konfederacije (tim redom) mogu opovrgnuti odobrenje za neko takmicenje.
Oni to mogu uraditi u bilo koje vreme, ako je po njihovom mišljenju takmicenje u suprotnosti sa osnovnim principima konstruisanja stejdževa, ako se prekrši bilo koje važece pravilo IPSC ili ako preti da se diskredituje ili smanji reputacija IPSC sporta. Nivoi IPSC meceva kao i zahtevi i preporuke su opisani u dodatku A1. Konstrukcije stejdževa i izmene Prateci osnovne principe za konstrukciju stejdža, napravljen je spisak kriterijuma, odgovornosti i ogranicenja koja se primenjuju na poligonima na IPSC takmicenjima. Dizajneri stejdževa, organizatori takmicenja i sudije se moraju rukovoditi ovim propisima.
Osnovni propisi
Fizicka konstrukcija – Uvažavanje bezbednosti prilikom konstruisanja, fizicke konstrukcije i položaja poligona je u odgovornosti organizatora i uslov za odobrenje od strane glavnog sudije. Sva pažnja mora biti usmerena na to da se spreci bilo kakva povreda takmicara, sudija ili gledalaca dok traje takmicenje. Dizajnom stejdža treba predvideti i onemoguciti nepažljivo i nebezbedno rukovanje oružjem kad god je to moguce. Posebna pažnja se mora obratiti na to da se obezbedi podesan prilaz sudijama dok kontrolišu takmicare. Bezbednosni uglovi vatre – Prilikom konstrukcije stejdža treba pravilno proceniti bezbednosne uglove vatre. Posebno se mora voditi racuna i da se mete, paravani i konstrukcija tako postave da sprece moguce rikošete. Fizicke dimenzije i pogodnosti zadnjih i bocnih grudobrana treba koristiti kao deo prilikom konstrukcije stejdža.
Bezbedne daljine – Uvek, kada na nekom poligonu ima metalnih metazbog predostrožnosti i zaštite takmicara i sudija, treba odredivati minimalno rastojanje od 7 metara kada se angažuju te mete. Kada je to moguce treba postaviti fizicke prepreke na toj udaljenosti. Ukoliko se koriste linije za gadjanje koje ogranicavaju pristup metalnim metama one moraju biti postavljene na udaljenost od 8 metara kako bi, ukoliko takmicar slucajno predje tu liniju, i dalje bio na bezbednosnom minimumu od 7 metara. Lokacije meta - Kada je poligon postavljen tako da sadrži mete koje nisu pravo napred organizatori i sudije moraju obezbediti i zaštititi da bilo ko od sudija, gledalaca ili takmicara pride u ogranicene zabranjene zone. Svakom takmicaru se mora omoguciti da reši poligon na svoj nacin i ne sme se ometati prisiljavanjem da radi na bilo koji nacin što može prouzrokovati nebezbednu aktivnost. Mete moraju biti tako rasporedene da se mogu angažovati cim se vide i to ne sme biti uzrok da takmicar prekrši bezbednosne uglove vatre. Površina stejdža – Površina ili tlo moraju biti pripremljeni za takmicenje tako da budu bezbedni i za takmicare i za sudije.
Mora se obratiti pažnja i na mogucnost lošeg vremena i posledice toga koje mogu uticati na nastup takmicara. Sudije na stejdžu mogu dodati šljunak, pesak ili drugi materijal na oštecenim mestima u bilo koje vreme i takmicari ne mogu prigovarati zbog ovih radnji na strelištu. Prepreke – Prirodne ili veštacke prepreke na stejdžu moraju biti jednake za sve takmicare bez obzira na visinu i fizicku gradu i moraju biti tako konstruisane ili upotrebljene da bez sumnje obezbeduju bezbednost svih takmicara, sudija i gledalaca. Zajednicke linije gadanja – Na stejdževima gde više takmicara gada istovremeno sa zajednicke linije gadanja (na pr. Standard Exercise, Shoot Off) mora se obezbediti minimalno 1,5 metara slobodnog prostora izmedu svakog takmicara. Postavljanje meta – Mora se obratiti pažnja na mesto postavljanja papirnih meta kako bi se sprecio pogodak “kroz” metu. Pozicija mete mora biti jasno obeležena na nosacu meta koji takode treba da ostane cvrst za svo vreme takmicenja i prilikom zamena meta.
Mesto nosaca meta mora biti jasno obeleženo na tlu stejdža. Na nosac meta se mora pre pocetka meca postaviti oznaka tipa mete koja se na njega postavlja kako ne bi došlo do zamene meta koje se boduju sa kaznenim metama. Kada se postavljaju papirne i metalne mete u neposrednoj blizini mora se voditi racuna da se smanji rizik od prskanja sa metalne mete. Kada se koriste IPSC Popperi potrebno je voditi racuna da njihovo podnožje bude pripremljeno da obezbedi neprekidno funkcionisanje tokom celog meca. Staticne papirne mete se ne smeju postavljati pod vecim uglom u odnosu na vertikalnu ravan od 90 stepeni. Svi grudobrani su van dozvoljene zone kretanja za sva lica tokom trajanja meca osim u slucaju kada je pristup posebno odobren od strane sudije. (vidi 10.6.1) Kriterijumi za konstrukciju stejdža Prilikom konstrukcije stejdža razne vrste fizickih barijera se mogu iskoristiti da ogranice kretanje takmicara i da uslove dodatne zahteve tokom takmicenja. Linije gadanja i kaznene linije – Kretanje takmicara treba prvenstveno ogranicavati korišcenjem fizickih prepreka medjutim mogu se koristiti linije gadjanja i kaznene linije.
Linije gadjanja i kaznene linije treba praviti od drvenih gredica ili drugog odgovarajuceg materijala i one trebaju biti uzdignute od tla minimum 2 cm. Ovim se omogucava i vizuelna i fizicka prepreka za takmicara kojom se sprecava slucajan prelazak. Linije gadjanja i kaznene linije trebaju biti cvrsto postavljene kako bi se obezbedilo da ostanu na mestu tokom celog takmicenja. Linije gadjanja se koriste da ogranice nerezonsko kretanje takmicara od ili prema metama. Kaznene linije se koriste da prisile takmicara da angažuje metu iza fizicke barijere. One se mogu postaviti pod bilo kojim uglom koji se pruža iza barijere. Kaznene linije treba da budu duge najmanje 1 metar, osim ako nije drugacije navedeno u brifingu kada se smatra da se one produžavaju unazad u beskonacnost. Barijere na koje se penje – U okviru nekog stejdža se mogu koristiti barijere ili vece prepreke koje takmicari moraju savladati. Prepreke koje se koriste za to ne smeju prekoraciti visinu od 2 metra. Prepreke preko 1 metra visine moraju imati stepenice ili lestvice i moraju biti konstruisane tako da obezbeduju sigurnost takmicara i to na sledeci nacin: Prepreke moraju biti dobro ucvršcene i povezane kako bi predstavljale adekvatnu opremu za korišcenje. Sve oštre ivice ili neravnine moraju biti uklonjene kako ne bi došlo do povredivanja takmicara ili sudija. Strana za silazak svake prepreke mora biti bez prepreka ili opasnosti Takmicarima mora biti omoguceno da probaju svaku prepreku pre nastupa i za to se daje kratak vremenski period za probu. Od takmicara se ne sme zahtevati da stave oružje u futrolu pre penjanja na prepreku. Barijere – Barijere koje koriste takmicari treba konstruisati na sledeci nacin: Moraju biti dovoljno visoke i cvrste da posluže pravoj nameni.
Treba da imaju kaznene linije na zemlji sa bocnih strana koje se projektuju unazad. Cvrsti tuneli – Cvrste tunele kroz koje takmicari treba da produ ili da udu u njih treba napraviti od pogodnog materijala i bilo koje dužine. Ulaz treba biti takav da omoguci da sudija bezbedno i lako prati radnje koje takmicar izvodi. Ivice ulaza tunela treba pripremiti tako da se obezbedi da ne dode do povreda takmicara i sudija. Dizajneri stejdža moraju jasno oznaciti ulaz i izlaz iz tunela i takode i paramatre za angažovanje svake mete koje se angažuju iz tunela (kaznenim linijama i linijama gadanja). Kuperovi tuneli (Cooper Tunnels) – Kuperovi tuneli se mogu konstruisati bilo koje visine, sa gornje stranetrebaju biti spojeni slobodnim drvenim letvicama. Te letvice ce se pomeriti ako ih takmicar slucajno zakaci (pravilo 10.2.5) ili udari u njih, one ne smeju biti teške toliko da pretstavljaju rizik za povredu ukoliko padnu. Platforme – Ako se koriste sa ciljem da nose takmicare dok se ovi krecu po njima ili dok angažuju mete moraju biti konstruisane tako da prvenstveno obezbede bezbednost takmicara i sudija. Trebaju biti konstruisane i tako da obezbede sudijama bezbedno pracenje i kontrolu radnji koje izvodi takmicar, svo vreme. Moraju biti jake da na njih može stati svaki takmicar. Izmene u konstrukciji stejdža Sudije mogu menjati fizicku konstrukciju ili proceduru izvršenja nekog stejdža iz bilo kog razloga, stim što te izmene moraju biti odobrene od strane glavnog sudije ili direktora meca. Sve fizicke izmene ili dodavanja na prethodno vec objavljenom stejdžu moraju biti završene pre pocetka meca. Svi takmicari moraju biti obavešteni o svim izmenama u najkracem roku.
Takmicari moraju biti najkasnije obavešteni od strane zvanicnika na poligonu tokom skvad brifinga. Ako Glavni sudija ili Direktor meca odobre neku aktivnost posle pocetka meca on mora: Dozvoliti da se stejdž nastavi sa ucinjenom modifikacijom samo onom takmicaru koji nije završio stejdž. Ako je takmicareva akcija prouzrokovala tu izmenu, od tog takmicara ce se zahtevati ponovni nastup (Re-shoot) na takvom izmenjenom stejdžu. Ako je moguce treba zahtevati od svih takmicara da ponove taj stejdž uz brisanje prethodnihrezultata tog stejdža. Takmicar koji odbije da ponovno puca na stejdžu, po ovom ili bilo kojem drugom clanu, kada je to naredjeno od strane sudije na strelištu ce dobiti 0 bodova za taj stejdž bez obzira na prethodni rezultat. Ukoliko Glavni sudija (u konsultaciji sa Direktorom meca) odluci da fizicke ili proceduralne izmene rezultiraju gubljenjem ravnopravnosti takmicara i da je nemoguce da svi takmicari prodju prepravljen stejdž ili ako je stejdž postao neodgovarajuci ili nije moguc dalji rad na stejdžu, taj stejdž i svi rezultati postignuti na njemu se brišu iz rezultata meca. Tokom loših vremenskih uslova, Glavni sudija može narediti da se papirne mete pokriju sa providnim zaštitnim pokrivacem i/ili natkrivkama a ovo ne može biti predmet žalbe takmicara (pravilo 6.6.1) Navedena sredstva moraju ostati na svim metama dok Glavni sudija ne opozove ovu naredbu. Bezbednosne zone Organizator takmicenja je odgovoran za konstrukciju i postavljanje dovoljnog broja bezbednosnih zona za neko takmicenje. One moraji biti podesno pozicionirane i jasno obeležene. Bezbednosne zone treba da imaju table koje oznacavaju bezbedan pravac i moraju biti jasno oivicene. Bezbednosne zone mogu imati odgovarajuce soške za oružje ukoliko su namenjene za sve IPSC discipline posebno tokom turnira. U bezbednosnim zonama takmicarima je dozvoljeno da izvode dole navedene radnje dok su u granicama zone i dok je naoružanje usmereno u bezbednom pravcu. Kršenje ovih odredbi može biti razlog za diskvalifikaciju sa meca. ( vidi pravilo 10.5.1 i 10.5.12) Pakovanje, raspakivanje i stavljanje u futrolu praznog oružja. Vežbanje potezanja, okidanje na prazno i potezanje praznog oružja iz futrole. Vežbanje ubacivanja i zamene praznog okvira i / ili periodicne radnje sa oružjem.
Pregled, rasklapanje, cišcenje, popravku i održavanje oružja, delova i ostale opreme. U bezbednosnim zonama se ni u kojim okolnostima ne sme rukovati sa bilo kojom vrstom municije, napunjenim okvirima i napunjenim brzim punjacima. (vidi pravilo 10.5.12) Komercijalne zone Prodavci (pojedinci, preduzeca i ostali koji izlažu ili prodaju robu na IPSC mecu) su individualno odgovorni za bezbedno rukovanje i bezbednost njihovih proizvoda i to da su izložena pod uslovima u kojima ne mogu ugroziti niciju bezbednost. Preporucuje se da se sklopljeno naoružanje onesposobi pre izlaganja. Glavni sudija u konsultaciji sa Direktorom meca mora jasno razgraniciti komercijalnu zonu i može propisati pravilnik za sve izlagace koji su odgovorni za njegovu primenu u zavisnosti od vrste proizvoda i roba koje izlažu.
Takmicari mogu rukovati nenapunjenim naoružanjem prodavaca dok su unutar komercijalne zone vodeci racuna da cev nije usmerena u druge osobe. Takmicari ne smeju vaditi svoje naoružanje iz futrola dok su u zoni (vidi pravilo 10.5.1). Takmicari kojima je potreban servis takmicarskog naoružanja moraju ga prvo staviti u torbu ili kutiju u bezbednosnoj zoni pa tek onda preci u komercijalnu zonu.
informacije o stejdžu
Takmicari su uvek odgovorni da bezbedno ispunjavaju zahteve koji su postavljeni na stejdžu ali se to jedino može ocekivati od njih kada dobiju pisani brifing koji najadekvatnije objašnjava šta se zahteva od takmicara. Informacije o stejdžu se mogu dati na dva nacina: Objavljeni stejdževi – Registrovani takmicari i/ili Regionalni Direktorati ce dobiti sve detalje o poligonu u okviru istog perioda pre meca. Informacije se mogu poslati u fizickom ili elektronskom obliku ili navodjenjem websajta na kom su objavljene (vidi pravilo 2.3.). Neobjavljeni stejdževi – Isto kao i 3.1.1. osim detalja da se unapred ne objavljuju. Instrukcije o stejdžu se dobijaju u pisanom stejdž brifingu. Pisani stejdž brifing Pisani stejdž brifing koji je odobren od strane Glavnog sudije mora biti postavljen na svakom poligonu prepocetka meca. Ovi pisani stejdž brifinzi imaju prvenstvo u odnosu na bilo koju informaciju o poligonu objavljenu pre meca i treba da daju takmicarima minimum informacija o poligonu i to:
• nacin bodovanja,
• tip i broj meta,
• minimalni broj metaka,
• pocetnu poziciju,
• pocetak merenja vremena: zvucni ili vizuelni signal,
• proceduru.
Sudija koji je odgovoran za neki stejdž treba doslovce da procita pisani stejdž brifing svakoj grupi takmicara. Glavnom sudiji meca je dozvoljeno da izmene pisani stejdž brifing u bilo koje vreme iz razloga jasnoce, logicnosti i bezbednosti (vidi pravilo 2.3.). Posle citanja stejdž brifinga i odgovora na pitanja, takmicarima treba dozvoliti da izvrše pregled stejdža. Vreme inspekcije treba da bude podjednako za sve takmicare. Ukoliko stejdž ima u svom sastavu pokretne mete ili slicne elemente njihov rad se mora demonstrirati svim takmicarima u istom trajanju.
Lokalna, regionalna i nacionalna pravila IPSC takmicenja se održavaju po pravilima iz ovog pravilnika. Organizatori ne mogu primeniti i staviti na snagu lokalna pravila osim ako se moraju povinovati zakonodavstvu ili nekoj važecoj odluci zakonodavstva. Svako svojevoljno prihvaceno pravilo koje nije u saglasnosti sa IPSC pravilima ne može se primeniti na IPSC takmicenjima bez posebne saglasnosti Regionalnog Direktorata i IPSC Izvršnog saveta.
Oprema na strelištu
Mete – osnovni principi Samo mete odobrene od strane Generalne Skupštine IPSC koje se u potpunosti poklapaju sa specifikacijama datim u dodacima B, i C se mogu koristiti na IPSC takmicenjima za pištolj i revolver (vidi odeljak 9.4). Mete koje se boduju na svim IPSC takmicenjima ce biti jednobojne i to: Bodovna zona papirne mete mora biti od obicnog kartona i njegove boje. Kompletna površina metalne mete koja se boduje mora biti jednobojno ofarbana, preporucuje se belom bojom. Kaznene mete moraju biti jasno oznacene, jednobojno ofarbane bojom koja je razlicita od boje meta koje se boduju. Mete koje se koriste na poligonu mogu biti sakrivene cele ili jednim delom uz korišcenje tvrdih ili mekih zaklona i to: Zakloni napravljeni tako da totalno pokriju celu ili deo mete se smatraju tvrdim zaklonom. Kad god je to moguce tvrde zaklone ne treba simulirati nego ih stvarno praviti od neprobojnih materijala. Zakloni koji su napravljeni tako da samo smanje (otežaju) vidljivost mete, se smatraju kao meki zakloni. Pogodci koji produ kroz ovakav zaklon i pogode metu se boduju. Isto tako pogodci koji produ kroz meki zaklon i pogode kaznenu metu se boduju kao kazneni. Sve zone za bodovanje na metama sakrivenim mekim zaklonom treba da ostanu cele i netaknute.
Proglašavanje jedne, nedirnute mete, da predstavlja dve ili više meta korištenjem trake, boje ili bilo kog drugog sredstva je zabranjeno. Odobrene IPSC papirne mete Postoje dva tipa papirnih meta koje je odobrio IPSC za meceve (Dodatak B). Ova dva tipa meta se ne smeju zajedno postavljati na bilo kom poligonu. Papirne mete moraju imati linije zona za bodovanje i liniju koja obeležava ivicu koja se ne boduje jasno oznacene na površini, ipak te linije ne trebaju biti vidljive sa daljine od 10 metara. Te zone za bodovanje obezbeduju vrednuju faktor snage na IPSC takmicenjima. Površina kaznenih meta mora imati dovoljno jasno oznacenu ivicu koja se ne boduje. Ukoliko ne postoji perforacija ili drugi odgovarajuci nacin Glavni sudija mora narediti da se sve pogodjene mete imaju zamenljivu nacrtanu ili zalepljenu nebodovnu zonu. Papirne mete ne smeju imati više od 12 pogodaka pre nego što se prebroje i zakrpe. Kada zona papirne mete koja se boduje treba da bude delimicno sakrivena dizajneri poligona moraju simulirati tvrdi zaklon jedan od sledecih nacina: Da stvarno sakriju deo mete (vidi pravilo 4.1.4.1). Fizickim odsecanjem meta i sklanjanjem onog dela za koji se smatra da je pokriven tvrdim zaklonom. Ovakve mete moraju imati zamenljivu ivicu koja se ne boduje i koja treba da se pruža celom širinom od kraja do kraja bodovne zone (vidi pravilo 4.2.2). Farbanjem ili lepljenjem dela mete nekom kontrastnom bojom koja simulira tvrdi zaklon. Tvrdi zaklon ne sme kompletno zakloniti bodovnu zonu sa najvecim brojem bodova na delimicnoskrivenim papirnim metama. Odobrene metalne IPSC mete Na IPSC takmicenjima se koriste sledeci tipovi metalnih meta IPSC Poperi koji moraju biti uradjeni po specifikaciji u dodatku C, su odobrene metalne mete dizajnirane radi priznavanja snage.
IPSC Mini Poperi koji moraju biti uradjeni po specifikaciji u dodatku C, su odobrene metalne mete dizajnirane radi priznavanja snage i namenjeni su da simuliraju regularne Popere postavljene na vecu daljinu. Pepper Popperi i klasicni Popperi mogu biti zajedno ukljuceni na stejdžu. Razlicite velicine metalnih ploca se mogu koristiti (videti dodatak C3), medjutim ne smeju se koristiti samo one na jednom stejdžu. Najmanje jedna odobrena papirna meta ili IPSC Popper moraju biti postavljeni na svakom stejdžu. Metalne ploce koje se boduju treba uvek da padnu ili da se prevrnu kada se pogode. Ukoliko se metalna ploca prevrne na stranu ili okrene ili za koju odgovorni na strelištu smatra da je pala zbog pogodka u mehanizam na kome stoji ili zbog bilo kog slucajnog razloga ce biti tretirana kao kvar na opremi (vidi pravilo 4.6.1). Za razliku od IPSC Poppera metalne ploce se ne moraju kalibrisati. Ukoliko je metalna ploca pogodjena na odgovarajuci nacin, ali nije pala, odgovorno lice na strelištu može objaviti kvar na opremi i narediti takmicaru da ponovi gadjanje na poligonu pošto se neispravna ploca rektificira. Kaznene metalne mete projektovane da padnu kada se pogode ali koje se okrenu ili preture na stranu ce se tretirati kao kvar na opremi. Kaznene metalne mete projektovane da ostanu uspravne posle pogodka se moraju farbati posle svakog takmicara koji je imao pogodak u metu kako ne bi sledeci takmicar bio kažnjen za pogodke prethodnog.
• Lomljive mete
• Lomljive mete kao što su glineni golubovi i sl, nisu dozvoljene mete na IPSC takmicenjima.
• Preuredjivanje opreme ili površine na stejdžu
• Takmicari ne smeju uticati na površinu strelišta, prirodno zelenilo, konstrukcije i ostalu opremu na strelištu (ukljucujuci mete, nosace meta i aktivatore meta) u bilo kom trenutku.
Kršenja ove odredbe mogu izazvati proceduralnu kaznu za svaki prekršaj što je u nadležnosti sudije.
• Takmicar može zahtevati da sudije meca izvrše korektivne radnje da bi se osigurali nepromenjivost stejdža u odnosu na površinu, postavku meta i/ili bilo koje drugo pitanje. Poslednju odluku po ovim pitanjima donosi Glavni sudija.
• Otkazi opreme na strelištu i druga sporna pitanja
• Oprema na strelištu treba da predstavlja pravedan i ravnopravan izazov za sve takmicare. Otkazi opreme na strelištu podrazumevaju, ali i ne ogranicavaju: pomeranje papirnih meta, prerano aktiviranje metalnih meta, kvar mehanicke ili elektricne opreme i otkazi oslonaca, otvora, ulaza i barijera.
• Takmicar koji je onemogucen da završi stejdž zbog otkaza opreme strelišta treba da ponovi nastup na tom stejdžu uz prethodnu neophodnu popravku opreme koja je otkazala.
• Kvarovi koji se stalno ponavljaju na stejdžu mogu prouzrokovati brisanje tog stejdža iz meca.
Oprema takmicara
Pištolji i revolveri Pištolji i revolveri su odvojeni i definisani po Divizijama (vidi Dodatak D), medjutim poligoni moraju ostati isti za sve Divizije. Minimalni dimenzije metka oružja koje se koristi na IPSC takmicenjima je 9x19 mm. Minimalni precnik zrna je 9mm. Nišani - Tipovi ni šana po IPSC su: »Otvoreni nišani« su nišanska oprema koja ne koristi elektronska kola i/ili sociva. »opto-elektronski nišani« su nišanska oprema koja koristi elektronska kola i/ili sociva. Glavni sudija je poslednja instanca po pitanju klasifikacije nišana koji se koriste na IPSC mecevima i/ili njihovoj uskladjenosti sa ovim pravilima, ukljucujuci Divizije u Dodatku D. Osim ako nije drugacije zahtevano u Divizijama nema ogranicenja sile okidanja, ali u svakom slucaju mehanizam okidaca mora da funkcioniše bezbedno i kako je originalno projektovan. Obarac koji je širi od štitnika obaraca je posebno zabranjen.
Oružje treba da bude upotrebljivo i bezbedno. Sudije imaju pravo da traže od takmicara pregled oružja i opreme u bilo koje vreme kako bi utvrdili da li bezbedno funkcioniše. Ako se utvrdi od strane sudije da je oružje nepodesno ili nebezbedno bice iskljuceno iz takmicenja dok se kvar ne otkloni onako kako zahteva Glavni sudija. Na jednom takmicenju takmicar treba da koristi jedno te isto oružje za sve poligone u mecu. U slucaju da takmicarevo originalno oružje postane neupotrebljivo ili nebezbedno u toku takmicenja, on mora pre korištenja rezervnog oružja tražiti dozvolu od glavnog sudije za to koji može da odobri zamenu ako su ispunjeni sledeci uslovi: Rezervno oružje zadovoljava zahteve klase za koju se takmicar opredelio. Koristeci rezervno oružje takmicar nece steci prednost tokom takmicenja Takmicareva municija testirana iz rezervnog oružja mora postici minimalan faktor snage za tu klasu i to koristeci zvanican hronograf za taj mec (vidi pravilo 5.6.3.9) Takmicar koji zameni ili znacajno modifikuje oružje tokom meca bez prethodnog odobrenja Glavnog sudije ce biti kažnjen po odredbama iz odeljka 10.6 Takmicar ne može da koristi ili da nosi više od jednog oružja (vidi pravilo10.5.7) Rasklopivi kundaci su zabranjeni na IPSC takmicenjima. Oružje koje omogucava rafalnu vatru i/ili automatske funkcije(gde može biti ispaljeno više od jednog metka jednim povlacenjem obaraca) je zabranjeno. Futrole i ostala oprema takmicara Nošenje i cuvanje - Izuzev u granicama bezbednosne zone ili kada je pod nadzorom i direktnom komandom sudije takmi cari moraju nositi nenapunjeno oružje u kutiji, torbi ili u futroli (vidi pravilo 10.5.1)
Takmicari koji nose oružje u futroli moraju imati prazan okvir a udarac ne sme biti nategnut. Kršenje ove odredbe povlaci opomenu a svako kasnije ponavljanje podleže pravilu 10.6. Ukoliko nije drugacije navedeno u pisanom stejdž brifingu, opasac sa futrolom i ostalom opremom se mora nositi u visini struka. Opasac, unutrašnji opasac ili oba moraju stalno biti pricvršceni na struku ili osigurani sa minimum tri zakacke. Ženskim takmicarima može biti dozvoljeno da nose kaiš sa futrolom i opremom u nivou kuka (bedra). Gornji deo opasaca ne sme biti ispod najudaljenije bocne tacke vrha karlice. Drugi opasac na nivou struka je dozvoljen i sva oprema mora biti nošena na donjem opasacu (vidi Dodatak D). Rezervna municija, okviri i brzi punjaci trebaju da se nose u za to predvidjenim futrolama kako bi se smanjila mogucnost gubljenja tokom rada na poligonu. Kada neka, IPSC odobrena, Divizija precizira maksimalno rastojanje na kojem takmicarevo oružje može biti udaljeno od njegovog tela, sudija može merenjem najmanje udaljenosti od tela do centra najduže mere drške oružja i/ili sredstva za punjenje. Ova merenja se vrše dok takmicar stoji prirodno uspravljen. Bilo koji takmicar koji ne ispuni propisane norme mora odmah podesiti futrolu.
Glavni sudija može dozvoliti odstupanje od ovih propisa uvažavanjem anatomije pojedinih takmicara. Neki takmicari možda nece moci da u potpunosti ispune zahteve. Ukoliko nije drugacije navedeno u pisanom stejdž brifingu, ili ukoliko nije zahtevano od strane sudije pozicija futrole i ostale opreme se ne sme pomerati ili menjati dok traje takmicenje. Ukoliko futrola ima kopcu za zakopcavanje oružja, ona mora biti zakopcana pre izdavanja komande STANDBY (vidi pravilo 8.3.3.). IPSC mecevi ne zahtevaju nošenje odredjenog tipa ili marke futrole. Glavni sudija može proceniti da je futrola nebezbedna i narediti da se nedostaci otklone dok ne bude zadovoljan a ukoliko se zahtev ne ispuni futrola se iskljucuje sa takmicenja. Takmicaru nece biti dozvoljeno da otpocne poligon noseci: Podpazušne futrole i vezane futrole sa donje strane bez obzira da li je ona vidljiva ili ne, izuzev kao što je specificirano u pravilu 5.2.8. Futrole u kojima je donja ivica rukohvata oružja ispod gornje ivice kaiša, izuzev kao što je specificirano u pravilu 5.2.8. Futrole u kojima pravac cevi oružja nišani u tacku koja je više od 1 metra udaljena od takmicarevih nogu dok on stoji opušteno. Takmicarima koji su predstavnici zakona i vojna lica u aktivnoj službi može biti odobreno od strane Glavnog sudije meca da koriste svoje službene futrole i odgovarajucu opremu ukoliko ona po proceni Glavnog sudije zadovoljava bezbednosne uslove i odgovara za korišcenje na IPSC mecevima. Odgovarajuca odeca Korišcenje kamuflažne ili slicnih tipova vojnih ili policijskih uniformi se ne dozvoljava. Izuzetak od ovog pravila su takmicari koji su u aktivnoj vojnoj ili policijskoj službi.
Glavni sudija meca je poslednja instanca po pitanju koja vrsta odece je odgovarajuca. Zaštita za uši i oci Sve takmicare treba upozoriti da je korektno nošenje zaštite za oci i uši u njihovom interesu i da je najvažnije da se spreci neželjena povreda. Preporuka je da se zaštita za oci i uši nosi svo vreme boravka na strelištu. Organizatori takmicenja mogu zahtevati nošenje zaštite na strelištu za sva prisutna lica kao uslov za prisustvovanje. U tom slucaju sudije treba da urade sve da bi se uverili sva prisutna lica na strelištu nose adekvatnu zaštitu. Ukoliko sudija uoci da je takmicar izgubio ili je mu je spalo zaštitno sredstvo, dok nastupa na stejdžu, ili je zapoceo stejdž bez njih, sudija ga mora odmah zaustaviti a takmicar ce ponoviti pucanje pošto zaštitna sredstva pravilno postavi. Takmicar koji slucajno izgubi zaštitna sredstva tokom rada na stejdžu ili je zapoceo stejdž bez njih ima pravo da prekine sa gadjanjem, usmeri oružje u bezbednom pravcu i navede problem sudiji. U ovom slucaju se primenjuje prethodno pravilo . Svaki pokušaj da se dobije prednost u takmicenju skidanjem sigurnosnih naocara i zaštite za uši tokom rada na stejdžu ce se proglasiti nesportskim ponašanjem i primenice se pravilo 10.6.3. Ukoliko sudija proceni da takmicar koji tek treba da nastupi na stejdžu nosi neadekvatna sredstva za zaštitu može da mu naredi da ispravi nedostatke pre nego što mu dozvoli da nastavi takmicenje. Glavni sudija je poslednja instanca po ovom pitanju. Municija i srodna oprema Takmicari na IPSC takmicenjima su licno odgovorni za bezbednost municije koju su doneli na mec. Ni IPSC kao ni bilo koji IPSC zvanicnik niti bilo koja organizacija clanica IPSC i njeni zvanicnici nece prihvatiti bilo kakvu odgovornost u smislu gubitka, oštecenja, nesrecnog slucaja, povrede ili smrti nastalih kao posledica zakonite ili nezakonite upotrebe gore navedene municije. Rezervni okviri i naprave za prepunjavanje moraju ispunjavati propise odgovarajuce Divizije.
Rezervni okviri ili naprave za prepunjavanje koje se ispuste ili odbace od strane takmicara, posle signala za start, mogu se ponovo uzeti. Taj postupak mora biti u skladu sa bezbednosnim pravilima. Municija koja probija metal, zapaljiva ili svetleca municija je zabranjena na IPSC takmicenjima. Sva municija koju koristi takmicar mora ispunjavati sve zahteve za odgovarajucu Diviziju kao što je definisano u Dodatku D. Sva municija koja je po mišljenju sudija nebezbedna bice odmah iskljucena iz takmicenja. Hronograf i faktor snage Nivo snage za svaku Diviziju na IPSC takmicenjima je definisan u dodatku D. Za odredjivanje faktora snage svakog oružja i municije može se koristi jedan ili više hronografa. Ukoliko ne postoji zvanicni hronograf meca faktor snage koji je prijavio takmicar se ne može proveriti. Faktor snage koji omogucava takmicaru bodovanje koje ulazi u rezultate meca se naziva “Minor”. Donja vrednost ovog faktora kao i ostali specificni zahtevi za svaku Diviziju su navedeni u Dodatku D. Neke Divi zije omogucavaju veci faktor snage koji se naziva “Major” koji omogucava takmicarima da dobiju više poena za periferne pogodke na papirnim metama. Donja vrednost ovog faktora kao i ostali specificni zahtevi za svaku Diviziju su navedeni u Dodatku D. Odgovarajuce vrednosti za Minor i Major bodovanje su ilustrovane u Dodatcima B i C. metod koji se koristi za utvrdjivanje faktora snage je objašnjen u sledecem poglavlju. Zvanicni hronograf (i) meca moraju biti propisno postavljeni i provereni za svaki dan takmicenja od strane sudija na sledeci nacin: Na pocetku prvog dana takmicenja sudija ce ispaliti 3 metka iz kompleta zvanicne municije za mec iz kalibracionog oružja kroz hronograf i prosecna brzina tri metka treba biti zabeležena. Svakog narednog dana meca treba ponavljati proceduru koristivši isto oružje i municiju (idealno iste fabricke serije). Hronograf je u dozvoljenoj toleranciji ako su razlike u dnevnim prosecima manje od 5% od bilo kog prethodnog dana. Ukoliko dnevne vrednosti predju dozvoljenu toleranciju koja je gore navedena Glavni sudija može preduzeti mere za koje smatra da su potrebne da bi rešio situaciju. Testiranje municije Municija se testira korišcenjem takmicarevog oružja.
Pocetni uzorak od 8 metaka za hronograf ce biti uzeti od svakog takmicara u vreme i na mestu koje odrede sudije koje mogu zahtevati i dopunski test takmicareve municije u bilo koje vreme tokom meca. Od uzorka od 8 metaka koje su uzele sudije meca, jedan metak se koristi za merenje tacne težine zrna, a tri se ispale kroz hronograf. U nedostatku izvlakaca zrna ili vage može se koristiti i podatak koji prijavi takmicar. Faktor snage se racuna na osnovu izmerene vrednosti težine zrna i prosecne vrednosti brzine tri ispaljena metka prema sledecoj formuli : težina zrna(grain) X prosecna brzina(fita u sec.) : 1000 Ukoliko rezultujuci faktor snage ne ispuni minimalnu vrednost faktora koji je takmicar prijavio bice ispaljena još 3 metka kroz hronograf. Faktor snage ce biti ponovo preracunat korišcenjem težine zrna i prosecne brzine tri najvece izmerene brzine od 6 ispaljenih metaka. Ukoliko je postignuti faktor snage i dalje nedovoljan takmicar može odabrati svoj poslednji metak • Izmeriti ga, i ako je teži od prvog metka, ranije izracunat faktor snage iz pravila 5.6.3.5 se preracuna koristivši težinu težeg zrna, ili • Ispaliti ga kroz hronograf a faktor snage izracunati sa težinim prvog zrna a prosecnu brzinu preracunati sa 3 najvece izmerene brzine od 7 ispaljenih metaka. Ukoliko rezultat faktora snage ne ispunjava minimalnu vrednost faktora za Major odgovarajuce Divizije kompletni rezultati koje je takmicar postigao ce biti preracunati u Minor. Ukoliko rezultaz faktora snage ne ispunjava minimalnu vrednost faktora za prijavljenu Diviziju takmicar može nastaviti takmicenje ali mu se rezultati nece priznati. Ukoliko je municija koju koristi takmicar retestirana, ili je izvršena dozvoljena zamena municije a zabeleženi su razliciti faktori snage prilikom testiranja prema ovim pravilima, niži faktor snage se mora primeniti za sve stejdževe, ukljucujuci i one koje je takmicar vec završio. Rezultati koje postignu takmicari koji iz bilo kog razloga ne dostave oružje ili municiju na testiranje u odredjeno vreme i na odredjenom mestu u bilo kom trenutku na zahtev sudija bice brisani iz rezultata meca.
Ukoliko Glavni sudija smatra da hronograf nije ispravan i da dalje testiranje municije nije moguce, faktori snage takmicara koji su uspešno testirani se prihvataju a Major i Minor faktori koje su ostali takmicari prijavili ce biti prihvaceni bez provere prema zahtevima za Divizije. Kvarovi takmicarske opreme U slucaju da takmicarevo oružje otkaže posle startnog signala, takmicar može da pokuša bezbedno dareši problem i nastavi stejdž. Dok otklanja zastoj takmicar mora držati cev oružja usmerenu u bezbednom pravcu svo vreme. Takmicar ne sme koristiti bilo kakav alat za otklanjanje zastoja. Dok takmicar otklanja zastoj dužan je da drži oružje tako da je cev ispod linije nišanjenja ka metama i prst mora biti jasno sklonjen van štitnika obarace (pravilo10.5.8) U slucaju da takmicar ne može da otkloni otkaz u roku od 2 minuta, bezbedno mora usmeriti oružje ispod linije nišanjenja ka metama i izvestiti sudiju. Sudija ce prekinuti nastup na stejdžu ( iskljucujuci sve neangažovane komponente niza u Standardnom Vežbanju) na normalan nacin. Stejdž ce se normalno bodovati ukljucujuci i sve pridodate promašaje i kazne za neangažovane mete. Ni u kom slucaju ne treba dopustiti takmicaru da napusti stejdž sa napunjenim oružjem (pravilo 10.5.13). Ako oružje otkaže kao što je gore navedeno nece biti dozvoljen ponovni nastup (reshoot) na tom stejdžu. Ovo važi i u slucaju kada se oružje proglasi nebezbednim i neupotrebljivim za vreme nastupa na stejdžu. Medjutim bilo koji neangažovani deo niza u Standardnom Vežbanju može biti dostupan takmicaru posle otklanjanja zastoja pre objavljivanja konacnih rezultata od strane direktora meca. U slucaju da sudija prekine nastup na stejdžu zbog sumnje da takmicar poseduje nebezbedno oružje ili municiju sudija je dužan da preduzme sve neophodne korake da vrati takmicara i strelište u bezbedno stanje. Sudija ce tada izvršiti inspekciju oružja i municije i postupiti na sledeci nacin.
Ako sudija otkrije dokaze koji potvrduju njegovu sumnju, takmicaru se nece dozvoliti da ponovi pucanje ali ce mu biti naredjeno da reši problem. Vreme i bodovi ce se upisati na takmicarskoj listi do trenutka kada je takmicar zaustavljen, sa svim pridodatim promašajima i kaznama za neangažovane mete a stejdž se smatra završenim. (pravilo9.5.6) Ako sudija otkrije da je sumnja u bezbednosni problem neosnovana od takmicara ce se tražiti da ponovi stejdž.
Struktura takmicenja
Osnovni principi –Sledece definicije su date zbog jasnoce: Niz (string) – Odvojeno bodovan i vremenski meren deo standardnog vežbanja. Rezultati i kazneni poeni se izracunavaju posle završetka svakog niza a zatim sabiraju kako bi se dobio konacni rezultat stejdža (pravilo 9.5.5) Standardno Vežbanje (Standard Exercise) – je poligon koji se sastoji od više od jednog niza (string) koji se boduju i vreme im se meri odvojeno. Bodovi i kazne se sabiraju po završetku stejdža da bi se odredili konacni rezultati stejdža. Standardno vežbanje se uvek boduje po sistemu Virginia Count ili fiksno vreme .
Procedure za svaki pojedinacni niz (string) mogu zahtevati specificne pozicije za pucanje, procedure i /ili jedno ili više obaveznih dopunjavanja. Samo jedno standardno vežbanje od minimum 24 metka je dozvoljeno na IPSC takmicenjima nivoa IV ili višeg nivoa. Stejdž (stage) – Odvojeno bodovan i vremenski meren deo meca. Mec – Sastoji se minimalno od 2 stejdža. Ukupan zbir pojedinacnih rezultata na stejdževima se sabirakako bi se dobio pobednik meca. U mec je ukljucen samo jedan tip oružja (pištolj, sacmarica i sl.). Turnir – sastoji se od dva ili više meceva razlicitog oružja (na pr. pištoljski mec + mec sa sacmaricom ili pištoljski mec + mec sa puškom + mec sa sacmaricom i sl.). Ukupni rezultati svakog pojedinacnog meca se sabiraju kako bi se odredio ukupni pobednik turnira u skladu sa Pravilima IPSC za turnire. Liga –se sastoji od dva ili više meceva koji se održavaju na razlicitim lokacijama i u razlicito vreme. Svakom takmicaru se sabiraju bodovi osvojeni na svakom pojedinacnom mecu kao bi se odredio pobednik lige.
Shoot Off – Sprovodi se odvojeno od meca ili takmicenja. Izabrani žrebom takmicari se takmice direktno jedan protiv drugog angažujuci odvojene, ali istovetne nizove metalnih meta u procesu eliminacije (Dodatak E) Divizije na mecu IPSC Divizije uzimaju u obzir razlicite vrste naoružanja i opreme ( dodatak D). U svakom mecu mora postojati bar jedna Divizija. Kada u mecu postoji više Divizija, svaka Divizija se mora bodovati odvojeno i nezavisno i rezultati meca moraju imati pobednika u svakoj Diviziji. U mecevima IPSC mora se takmiciti minimalni broj takmicara utvrdjen u dodatku A2 u svakoj Diviziji da bi ona bila priznata. Ukoliko ne postoji dovoljan broj takmicara u jednoj Diviziji, Direktor meca može dozvoliti da Divizija ostane ali bez zvanicnog IPSC priznanja. Pre pocetka takmicenja, svaki takmicar mora da navede diviziju za bodovanje i sudije moraju proveriti slaganje takmicarske opreme sa prijavljenom Divizijom pre nego što takmicar pocne pucanje na poligonu. U zavisnosti od prethodnog odobrenja Direktora meca, takmicar može ucestvovati u više Divizija meca. Medjutim, takmicar se može takmiciti za rezultat meca samo u jednoj Diiviziji i to mora biti prvi pokušaj u svim slucajevima. Svaki naredni pokušaj u drugoj diviziji se nece racunati u rezultatima meca. Kada divizija ne postoji ili je poništena ili kada je takmicar propustio da naznaci odredjenu Diviziju pre pocetka meca, takmicar ce biti plasiran u Diviziji koja, po mišljenju Glavnog sudije, najbliže odgovara opremi takmicara.
Ukoliko, po mišljenju glavnog sudije ne postoji odgovarajuca Divizija takmicar ce pucati na mecu van konkurencije. Medjutim, ukoliko takmicar ne ispuni zahteve deklarisane Divizije tokom rada na stejdžu, takmicar ce biti prebacen u otvorenu Diviziju, ukoliko ona postoji, a u drugom slucaju ce pucati na mecu van konkurencije. Takmicar koji je klasifikovan ili reklasifikovan kao što je gore navedeno mora biti o tome obavešten u najkracem mogucem roku. Odluka Glavnog sudije o ovim pitanjima je konacna. Diskvalifikacija sa meca u bilo kom trenutku trajanja meca onemogucava takmicara da nastavi ucešce na mecu ukljucujuci dalji nastup u nekoj drugoj diviziji. Ovo nije retroaktivno i svaki prethodni i završen rezultat iz druge divizije ce biti priznat u rezultatima za tu Diviziju. Priznanje takmicara u odredjenoj diviziji nece spreciti priznanje u kategoriji ili pripadnosti regionalnom ili nekom drugom timu. Kategorije na mecu IPSC mecevi mogu obuhvatiti razlicite kategorije u okviru svake Divizije kako bi se registrovale razlicite grupe takmicara. Svaki takmicar mora prijaviti samo jednu kategoriju za mec ili turnir.
Neispunjavanje uslova prijavljene kategorije ili neprijavljivanje kategorije pre pocetka meca ce rezultirati iskljucenjem iz te kategorije. Detalji o trenutno odobrenim kategorijama i odgovarajucim uslovima su navedeni u dodatku A2. Regionalni timovi U zavisnosti od raspoloživih dodeljenih slotova jedan regionalni tim u svakoj Diviziji može se odabrati po zasluzi iz svakog regiona za IPSC takmicenja IV ili višeg nivoa. Po odobrenju organizatora meca i drugi timovi se mogu takmiciti, ali nece biti u konkurenciji za priznanje ili nagrade. Bodovi nekog takmicara mogu se iskoristiti iskljucivo za jedan tim u okviru meca. Timovi se moraju sastojati od maksimalno cetiri clana, ali samo bodovi od tri najbolje plasirana clana se koriste za ukupan rezultat tima. U slucaju da neki clan tima odustane sa meca iz bilo kog razloga pre završetka svih stejdževa, bodovi koje je taj takmicar osvojio se racunaju za rezultat tima. Timu kome se to desi nece biti dozvoljeno da zameni takmicara koji se povuce sa takmicenja. Ako clan tima nije bio u mogucnosti da otpocne takmicenje, može biti zamenjen pre pocetka takmicenja nekim drugim takmicarem, uz odobrenje Direktora meca. Ako se neki clan tima diskvalifikuje sa takmicenja, imace nula bodova, za sve stejdževe. Timu nece biti dozvoljeno da zameni diskvalifikovanog clana. Status i akreditivi takmicara Svi takmicari moraju biti clanovi onog IPSC regiona u kojem stalno borave. Mesto boravka se definiše, kao region gde pojedinac obicno boravi minimalno 183 dana od 12 meseci neposredno pre meseca u kome se održava takmicenje. Obicno mesto boravka podrazumeva fizicku prisutnost i ne mora biti uslovljeno državljanstvom ili prijavom boravka na nekoj adresi. Nije potreban neprekidan boravak od 183 dana ili da tih 183 dana budu poslednji u tom dvanaestomesecnom periodu. Takmicari koji žive u zemlji ili geografskoj zoni koja nije pridruženi clan IPSC mogu se prikljuciti regionu koji je clan IPSC i mogu se takmiciti u njegovom sastavu uz odobrenje Izvršnog saveta IPSC i Regionalnog Direktorata tog regiona. Ukoliko zemlja porekla takmicara ili geografska zona podnesu zahtev za prijem u clanstvo IPSC takmicar mora postati clan tog regiona tokom procesa prijema u clanstvo. Takmicar i/ili clan tima može predstavljati samo IPSC region u kome boravi izuzev u sledecim slucajevima : Takmicar koji boravi u jednom regionu ali koji želi da predstavlja region ciji je državljanin, mora dobiti saglasnost regionalnih direktora regiona boravka i regiona gde ima državljanstvo u pisanom obliku pre pocetka meca. Takmicar koji potpada pod odredbe 6.5.1.1. može predstavljti region ciji je clan uz prethodno pismeno odobrenje regionalnog direktora. Planiranje takmicenja i razvrstavanje po grupama Takmicari se moraju takmiciti po objavljenom rasporedu meca i po skvadovima. Takmicar koji se ne pojavi u planirano vreme na bilo kom stejdžu ne može pucati na tom stejdžu bez prethodnog odobrenja Direktora meca. Ukoliko se ne dobije odobrenje, broj bodova za taj stejdž je 0. Sudije, sponzori meca, zvanicnici IPSC (kao što je definisano u clanu 6.1. IPSC statuta) i ostale osobe se mogu takmiciti u pred mecu uz prethodno odobrenje Direktora meca. Takmicarima koji ucestvuju u glavnom mecu se ne sme zabraniti da posmatraju pred mec. Rezultati postignuti na pred mecu mogu biti objavljeni u ukupnim rezultatima meca sa naznakom “pre-mec” ukoliko je pred mec bio najavljen u rasporedu takmicenja i uz odobrenje glavnog sudije meca. Mec, Turnir ili Liga se smatraju otpocetim prvog dana kada takmicari (ukljucujuci i gore navedene) pucaju za bodovanje a završen objavljivanjem zvanicnih rezultata od strane Direktora meca. Medjunarodni klasifikacioni sistem Izvršni Savet IPSC koordinira i publikuje odgovarajuce regulative i procedure u svrhu upravljanja Medjunarodnim klasifikacionim sistemom. Takmicari koji traže medjunarodnu klasifikaciju moraju koristiti odobrene poligone dostupne na web sajtu IPSC
Rukovodstvo na strelištu
Sudije na mecu Sudija na Stejdžu (Range Officer) – izdaje komande na stejdžu, nadgleda pridržavanje takmicara sa pisanim instrukcijama za taj stejdž i nadgleda iz neposredne blizine radnje koje preduzima takmicar. (potcinjen je Glavnom sudiji stejdža i Glavnom sudiji meca). Glavni sudija na Stejdžu (Chief Range Officer) –Glavni sudija na stejdžu ima apsolutni autoritet nad svim osobama i aktivnostima na stejdžu za koji je zadužen i nadgleda fer, pravilnu i stalnu primenu ovih pravila. (potcinjen je Glavnom sudiji meca). Statisticar (Stats Officer) – sakuplja, sortira, proverava i popunjava sve takmicarske liste i pravi privremene i konacne rezultate. U slucaju nekompletnih i netacnih takmicarskih lista odmah o tome obaveštava Glavnog sudiju ili direktora meca (potcinjen je glavnom sudiji meca). Quartermaster – distribuira, popravlja i održava svu opremu na strelištu (mete, nalepnice, boju i sl), pribor sudija na stejdžu (tajmere,baterije, spajalice i sl) kao i sledovanja za sudije. (potcinjen je Glavnom sudiji meca).
Glavni sudija meca (Range Master) – Ima ovlašcenja nad svim osobama i aktivnostima na celom strelištu, ukljucujuci bezbednost na celokupnom strelištu kao i pravlno funkcionisanje svih stejdževa i primenu ovih pravila. Mora biti upoznat sa svim diskvalifikacijama na mecu i žalbama na odluke sudija. Glavni sudija meca se uobicajeno postavlja od strane i zajedno radi sa Direktorom meca. Na nivou IV ili višim nivoima IPSC meceva imenovanje Glavnog sudije meca podleže pismenom odobrenju Izvršnog saveta IPSC. Direktor Meca (Match Director) – je zadužen za celokupnu administraciju takmicenja, podelu na grupe i program takmicenja, konstrukciju strelišta i koordinaciju svog pomocnog osoblja i usluge. Autoritet direktora meca i njegove odluke ce preovladati u svim stvarima, osim po pitanjima u ovim pravilima koja su u nadležnosti Glavnog sudije.
Direktora meca odreduje organizator takmicenja i on zajedno radi sa Glavnim sudijom. Disciplina sudija Glavni sudija meca je nadredjen svim ostalim sudijama osim Direktora meca i odgovoran je za donošenje odluka iz oblasti rukovodjenja i discipline. U slucaju nediscipline sudija, Glavni sudija mora poslati izveštaj o incidentu sa detaljima o nedisciplinovanoj radnji sudije Regionalnom Direktoru regiona kome pripada sudija, Regionalnom Direktoru regiona koji je domacin meca i predsedniku Medunarodne sudijske organizacije (IROA). Sudija koji je diskvalifikovan sa takmicenja zbog kršenja bezbednosti, ostaje podesan da služi kao sudija na takmicenju. Glavni sudija ce doneti odluku u vezi sa daljim ucešcem sudije. Naimenovanje sudija Organizatori takmicenja moraju pre pocetka meca naimenovati Direktora meca i Glavnog sudiju da izvršavaju dužnosti koje proizilaze iz ovog pravilnika. Naimenovani Glavni sudija bi trebao biti najkompetentniji i najiskusniji ovlašceni sudija koji je na raspolaganju (pravilo 7.1.5). Za meceve I i II nivoa može biti jedna osoba naimenovana da vrši funkcije i Glavnog sudije i Direktora meca. Navodi u ovom pravilniku koji se odnose na sudije ( Sudija na stejdžu, Glavni sudija itd) se odnose na osobe koje su zvanicno naimenovane od strane organizatora meca na te funkcije. Osobe koje su ovlašcene sudije ali koje ucestvuju na mecu kao obicni takmicari nemaju ovlašcenja kao naimenovane sudije za taj mec. Zbog toga takve osobe ne bi trebalo da nose odecu sa oznakama sudija.
Stejdž
Spremno stanje oružja Spremno stanje oružja koje se koristi na takmicenju ce biti uobicajeno kako je dole navedeno. Medjutim, u slucaju da takmicar propusti da napuni magacin kada je to dozvoljeno u pisanom brifingu, namerno ili nenamerno, sudija ne sme preduzeti bilo kakvu akciju pošto je takmicar uvek odgovoran za rukovanje oružjem. Revolveri: Jednostruke akcije: udarac potpuno spušten na praznoj komori doboša. Ako postoji sigurnosna kocnica, udarac spušten na punu komoru doboša (vezna poluga nije neophodna). Dvostruke akcije: udarac potpuno spušten i sve komore doboša mogu biti napunjene. Ne-tradicionalni revolveri (npr oni koji funkcionišu po principu samodopune) podle žu dole navedenim pravilima i/ili bilo kojim drugim zahtevima utvrdjenim od strane Glavnog sudije (Dodatak D5) Pištolji (samopunjaci) : Jednostruke akcije: metak u cevi, napet udarac i aktivirana kocnica. Dvostruke akcije i bezbednosne akcije (safe action): metak u cevi, udarac spušten (dekokiran) Selektivna akcija: metak u cevi, udarac potpuno spušten ili metak u cevi, udarac napet, ako postoji spoljna sigurnosna kocnica aktivirana (vidi Divizije u dodatku D).
Stejdževi mogu zahtevati i neko drugo stanje spremnosti. Ovi zahtevi moraju biti jasno objašnjeni u pisanom stejdž brifingu. Osim u slucajevima potrebe ispunjavanja zahteva odredjene Divizije (vidi Dodatke) takmicar ne sme biti ogranicen brojem metaka kojim može napuniti ili dopuniti oružje. Stejdž brifing može samo precizirati ''kada'' ce oružje biti napunjeno i kada se mora izvršiti obavezno prepunjavanje ako je to dozvoljeno pravilom 1.1.52. U odnosu na pištolje koji se koriste na IPSC takmicenjima primenjuju se sledece definicije : »Jednostruka akcija« znaci da aktiviranjem obaraca izazivamo samo jednu akciju (npr, udarac ili striker pada). »Dvostruka akcija« znaci da aktiviranjem obaraca izazivamo više od jedne akcije (npr, udarac ili striker se diže odnosno pomera nazad a zatim pada). »Selektivna akcija« znaci da pištolj može funkcionisati u jednom od dva moda »Jednostruka akcija« ili »Dvostruka akcija«. Pozicija – spreman Pozicija spremnosti je odredena i direktno uslovljena komandama sudije. Oružje je pripremljeno kako je precizirano u stejdž brifingu i u skladu je sa zahtevima odredjene Divizije.
Takmicar zauzima startnu poziciju zahtevanu u stejdž brifingu. Ukoliko nije drugacije navedeno takmicar mora stajati uspravno, okrenut niz strelište sa opuštenim rukama pored tela. Stejdž nikada ne sme zahtevati ili dozvoliti da takmicar otpocne pucanje dok dodiruje ili drži oružje, opremu za dopunjavanje ili municiju posle signala Standby i pre Start signala (osim neizbežnog dodira sa nogom). Stejdž nikada ne sme zahtevati od takmicara da potežu oružje iz futrole slabijom rukom. Poligon nikada ne sme zahtevati od takmicara da vraca oružje u futrolu tokom rada na poligonu. Takmicar može vratiti oružje u futrolu vodeci racuna da je to izvedeno na bezbedan nacin i da je oružje ili prazno ili u stanju spremnosti kao što je navedeno u tacci 8.1. Komunikacija na strelištu – odobrene komande na strelištu i njihov redosled su navedeni u sledecem tekstu: Napuni, pripremi se (Load And Make Ready) – Ova komanda je signal za pocetak stejdža. Pod direktnim nadzorom sudije takmicar se mora okrenuti prema strelištu ili u bezbednom pravcu ako to traži sudija, staviti zaštitu za oci i uši i pripremiti oružje kako je precizirano na stejdž brifingu.
Tada takmicar zauzima startnu poziciju kako se zahteva. Od te tacke sudija nastavlja proceduru. Kada je komanda »Napuni, pripremi se« izdata takmicar se ne sme pomerati sa startne lokacije pre davanja startnog signala bez prethodnog odobrenja sudije i uz njegov direktan nadzor. Prvo kršenje ove odredbe povlaci opomenu a za ponovljeno kršenje na mecu može se primeniti pravilo 10.6.1. Da li si spreman (Are You Ready) – Ukoliko se ne dobije negativan odgovor od takmicara, to ce znaciti da on potpuno razume zahteve stejdža i da je spreman da nastavi. Ako takmicar nije spreman, on posle komande ''Da li si spreman'' mora reci ''Nisam spreman'' (Not Ready). Postavljanje ruku u poziciju koja se zahteva je predpostavka (sugestija) da je on zauzeo spremnu poziciju što ce biti indikator sudiji o spremnosti takmicara. Pozor ili pažnja (Stand By) – Ova komanda ce biti propracena startnim signalom u periodu od 1 do 4 sekunde (pravilo 10.2.6) Startni signal – zvucni ili vizuelni signal za pocetak stejdža. Ukoliko takmicar ne reaguje na signal iz bilo kog razloga sudija ce proveriti dali je takmicar spreman i nastaviti sa davanjem komande »Da li si spreman« Stop – Ova komanda može biti izdata od strane sudije u bilo koje vreme tokom stejdža. Takmicar mora odmah prestati sa pucanjem, stati i cekati sledece instrukcije od sudije. Ako si završio, isprazni i pokaži (If You Are Finished, Unload And Show Clear) – Kada sudija izda ovu komandu i kada je takmicar završio stejdž, takmicar spušta oružje, prazni ga i pokazuje sudiji radi inspekcije (provere).
Revolveri se pokazuju tako što se doboš izvadi napolje i isprazni. Pištolji se pokazuju sa izvadenim okvirom, praznim ležištem metka i navlakom zabravljenom u zadnjem položaju. Oružje prazno, spusti udarac, u futrolu (Gun Clear, Hammer Down, Holster) – posle izdavanja ove komande takmicar ne sme nastaviti gadjanje (pravilo10.6.1). Držeci oružje bezbedno usmereno u pravcu strelišta takmicar mora izvršiti završnu proveru bezbednosti na sledeci nacin : Pištolji – izvaden okvir, navlaka u prednji položaj, udarac se spušta povlacenjem obarace. (Bez dodirivanja udaraca). Revolveri – doboš se zatvara prazan, udarac spušta povlacenjem obarace. (Bez dodirivanja udaraca). Ukoliko se utvrdi da je oružje prazno takmicar ga mora staviti u futrolu. Kada su ruke takmicara slobodne posle stavljanja oružja u futrolu smatra se da je stejdž završen. Ukoliko se ne utvrdi da je oružje prazno sudija ce nastaviti sa komandama iz pravila 8.3.6 (vidi takodje pravilo 10.4.3). Stejdž slobodan (Range Is Clear) – Ni takmicar ni sudija se ne pomeraju sa linije otvaranja vatre ni napred ni nazad dok se ova komanda ne izda. Kada se komanda izda sudije i takmicari mogu krenuti napred da izvrše bodovanje, zalepe i podignu mete itd. Prepunjavanje Tokom punjenja, prepunjavanja ili pražnjenja oružja za vreme rada na stejdžu prsti takmicara moraju biti vidljivo van štitnika obaraca a oružje mora biti usmereno bezbedno prema stejdžu ili prema drugom bezbednom pravcu koji odredi sudija (vidi 10.5) Kretanje Sva kretanja se moraju izvršavati sa prstom van štitnika obarace osim ako su mete vidljive takmicaru i on drži nišane ka metama sa namerom da ih angažuje.
Oružje mora biti usmereno u bezbednom pravcu i kocnica bi trebala biti angažovana. Kretanje je definisano kao jedna od dole navedenih radnji: Kada se napravi više od jednog koraka u nekom pravcu. Promena pozicije (npr. iz stajanja u klecanje). Vracanje oružja u futrolu tokom stejdža se ne preporucuje. Ako takmicar vraca oružje u futrolu to mora uraditi stavljanjem oružja u odgovarajuce stanje spremno (pravilo 8.1.). Kršenje ovog pravila povlaci diskvalifikaciju (pravilo 10.5.11.3.). Pištoljima jednostruke akcije se mora aktivirati kocnica. Pištoljima dvostruke akcije i revolverima se mora spustiti udarac (pravila 10.5.11.2 i 10.5.11.3). Pomoc ili ometanje Nikakva fizicka, verbalna, vizuelna ili neka druga pomoc ili smetnja nesmeju biti upucene takmicaru dok nastupa na stejdžu. Sudija može, iz razloga bezbednosti, da pruži takmicaru bezbednosno upozorenje u bilo koje vreme. Takva upozorenja nece biti razlog da se takmicar pozove na ponovni nastup. Svako ko pruži pomoc ili smetnju takmicaru za vreme nastupa na stejdžu (i takmicar koji primi pomoc) može po nahodenju sudije dobiti proceduralnu kaznu za taj stejdž i/ili biti sankcionisan po pravilu 10.6. U slucaju da dode do nenamernog kontakta sudije i takmicara, ili bilo kog drugog spoljnjeg uticaja, sudija može ponuditi ponovni nastup takmicaru na tom stejdžu. Takmicar mora doneti odluku pre nego što vidi vreme i bodove koje je ostvario u prvom pokušaju. U slucaju da je takmicar prekršio bezbednosnu regulativu tokom ometanja mogu se primeniti odredbe u 10.3. U slucaju da je takmicar greškom poceo sa ranijim pucanjem (false start) sudija ce u najkracem roku zaustaviti takmicara i ponovo ga startovati kada strelište bude dovedeno u ispravno stanje. Upoznavanje sa poligonom Takmicarima je uvek zabranjeno da vežbaju nišanjenje sa napunjenim oružjem pre davanja znaka za start. Kršenje ovog pravila povlaci upozorenje prilikom prvog kršenja i jednu proceduralnu kaznu za svako dalje kršenje tokom meca. Ukoliko organizator meca zabrani nišanjenje na stejdžu sa praznim oružjem pre startnog signala takmicarimoraju o tome biti obavešteni u pisanom brifingu. Kršenje ovog pravila povlaci upozorenje prilikom prvog prekršaja i po jednu proceduralnu kaznu za svako dalje kršenje tokom meca. Kada je takmicarima dozvoljeno nišanjenje, takmicar može sa praznim oružjem pre startnog signala nišaniti samo u jednu metu kako bi proverio nišan. Takmicari koji vežbaju nišanjenje na niz meta ili pozicije za pucanje ce dobiti po jednu proceduralnu kaznu za svaki prekršaj. Takmicarima je zabranjeno da koriste bilo kakva pomocna sredstva za nišanjenje (npr, celu ili deo replike oružja, bilo koji deo pravog oružja ukljucujuci pribor itd) osim svojih ruku dok vrše proveru stejdža. Kršenje ovog pravila povlaci po jednu proceduralnu kaznu za svako ponavljanje. Ni jednoj osobi nije dozvoljeno da se krece po stejdžu bez prethodnog odobrenja sudije ili Glavnog sudije. Kršenje povlaci upozorenje prilikom prvog prekršaja i može biti kažnjeno po clanu 10.6 u slucaju ponavljanja. Prilazak metama – Takmicar ili njegov predstavnik ne smeju prilaziti metama za bodovanje i kaznenim metama bliže od 1 metra bez odobrenja sudije. U slucaju prvog prekršaja dobice upozorenje a u slucaju ponavljanja, po odluci sudije, dobice proceduralnu kaznu za svaki naredni prekršaj. Dodirivanje meta – Takmicar ne sme dodirivati mete, vršiti merenja ili se na neki drugi nacin mešati tokom bodovanja bez odobrenja sudije. Ako sudija smatra da takmicar ili njegov delegat vrše uticaj tokom bodovanja ili ga ometaju sudija može: Da spornu metu dosudi kao promašaj, ili Dodeliti kaznu za svaku spornu kaznenu metu. Prevremeno lepljenje meta – Ako se meta zalepi pre vremena, odnosno pre odredivanja tacnih pogodaka, sudija može narediti da takmicar ponovi nastup na tom stejdžu. Nepripremljene mete – Ako, po završetku stejdža prethodnog takmicara, jedna ili više meta nije pravilno zalepljena ili pripremljena za sledeceg takmicara ili ako postoji višak pogodaka ili sumnjivih kaznenih pogodaka ili ako sudiji nije ocigledno koji pogodci pripadaju takmicaru koji se boduje, takmicaru se mora narediti da ponovi gadjanje Neprobojnost – Zone bodovanja svih IPSC papirnih meta se smatraju neprobojnim. Ukoliko: zrno punim precnikom pogodi bodovnu zonu papirne mete i posle toga pogodi bodovnu zonu druge papirne mete pogodak u drugu metu se nece bodovati odnosno kazniti. zrno punim precnikom pogodi bodovnu zonu papirne mete i posle toga pogodi ili obori metalnu metu ce se smatrati kao neispravnost opreme na strelištu. Takmicar ce ponoviti gadjanje na poligonu pošto se dovede u ispravno stanje. Pogodak manji od punog precnika u bodovnoj zoni papirne mete a zatim pogodak u bodovnu zonu druge papirne mete, pogodak u drugu metu ce se bodovati ili kazniti u zavisnosti od tipa mete. Pogodak manji od punog precnika u bodovnoj zoni papirne ili metalne mete, zatim obaranje ili pogodak u bodovnu zonu druge metalne mete, obaranje ili pogodak u drugu metu ce se bodovati ili kazniti u zavisnosti od tipa mete. Ukoliko nije navedeno u pisanom brifingu kao meki zaklon sve kulise, zidovi, prepreke, zakloni i drugi objekti se tretiraju kao neprobojni. Ukoliko: zrno punim precnikom pogodi prepreku i posle toga pogodi bodovnu zonu druge papirne ili kaznene mete pogodak u drugu metu se nece bodovati odnosno kazniti. zrno punim precnikom pogodi prepreku i posle toga pogodi ili obori metalnu metu ce se smatrati kao neispravnost opreme na strelištu (vidi 4.6). Takmicar ce ponoviti gadjanje na stejdžu pošto se dovede u ispravno stanje. Pogodak manji od punog precnika u prepreku a zatim pogodak u bodovnu zonu druge papirne mete, pogodak u drugu metu ce se bodovati ili kazniti u zavisnosti od tipa mete. Pogodak manji od punog precnika u prepreku, zatim obaranje ili pogodak u bodovnu zonu metalne mete, obaranje ili pogodak u drugu metu ce se bodovati ili kazniti u zavisnosti od tipa mete. Metode bodovanja Pisani stejdž brifing treba da precizira i detalje o metodu bodovanja. Comstock – Neograniceno vreme zaustavlja se na poslednjem pucnju, neogranicen broj metaka, uslovljen broj pogodaka po meti da bi se bodovala. Rezultat takmicara se izracunava sabiranjem broja pogodaka u metu, minus kazne, podeljeno sa ukupnim vremenom (beleži se na dve decimale) koje je bilo potrebno takmicaru da završi stejdž kako bi se dobio faktor pogodaka. Ukupni rezultat na stejdžu se izracunava tako što se takmicaru koji je postigao najveci faktor pogodaka dodeljuje maksimalan broj poena za taj stejdž a ostali takmicari se dalje relativno rangiraju. Virginia Count - Neograniceno vreme zaustavlja se na poslednjem pucnju, ogranicen broj metaka, uslovljen broj pogodaka po meti da bi se bodovala. Rezultat takmicara se izracunava sabiranjem broja pogodaka u metu, minus kazne, podeljeno sa ukupnim vremenom (beleži se na dve decimale) koje je bilo potrebno takmicaru da završi stejdž kako bi se dobio faktor pogodaka. Ukupni rezultat na stejdžu se izracunava tako što se takmicaru koji je postigao najveci faktor pogodaka dodeljuje maksimalan broj poena za taj stejdž a ostali takmicari se dalje relativno rangiraju. Za ovo bodovanje se mogu iskljucivo koristiti papirne mete i može se bodovati u Standardnom vežbanju, kvalifikacijama i kratkim poligonima. Ovaj nacin bodovanje se ne sme koristiti na takmicenjima IV ili višeg nivoa izuzev odgovarajucih Standardnih vežbanja (pravilo 6.1.2). Fixed Time - Ograniceno vreme, ogranicen broj metaka, uslovljen broj pogodaka po meti da bi se bodovala. Rezultat takmicara se izracunava sabiranjem broja pogodaka u metu, minus kazne. Ukupan rezultat stejdža se ne izracunava a takmicari se rangiraju prema poenima koji je postigao tim. Fixed Time bodovanje se primenjuje samo sa papirnim metama a one bi trebale, kada je to moguce biti nestajuce. Fixed Time se može koristiti samo u Standardnom vežbanju, kvalifikacijama i kratkim poligonima. Ovaj nacin bodovanje se ne sme koristiti na takmicenjima IV ili višeg nivoa izuzev odgovarajucih Standardnih vežbanja (pravilo 6.1.2). Stejdževi koji se boduju kao Fixed Time ne podrazumevaju kaznu za promašaj ili neangažovanje mete. Rezultazi stejdža moraju rangirati takmicare u okviru odgovarajuce Divizije u opadajucem nizu osvojenih poena po stejdžu izracunato na 4 decimale. Rezultati meca moraju rangirati takmicare u okviru odgovarajuce Divizije u opadajucem nizu zbira poena po pojedinacnim stejdževima izracunato na 4 decimale. Nerešen rezultat Ukoliko, po mišljenju Direktora meca, nerešen rezultat mora da se reši, takmicari sa istim rezultatom moraju pucati jedan ili više stejdževa koje odredi ili postavi Direktor meca dok se situacija ne reši. Rezultat doigravanja služi samo da se odredi konacan plasman takmicara a originalmi broj osvojenih poena ostaje nepromenjen. Ne smeju se koristiti igre na srecu za rešavanje ovih slucajeva. Vrednost bodova i kazni Pogodci za bodovanje i kazneni pogodci ce se bodovati u saglasnosti sa vrednostima odobrenim od strane Generalne skupštine IPSC (vidi dodatke B i C). Svi pogodci vidljivi na bodovnoj površini kaznene papirne mete ce biti kažnjeni u dvostrukoj vrednosti od maksimalne koja se boduje, do maksimalno dva pogodka po kaznenoj meti. Svi pogodci vidljivi na bodovnoj površini kaznene metalne mete ce biti kažnjeni u dvostrukoj vrednosti od maksimalne koja se boduje, do maksimalno dva pogodka po kaznenoj meti bez obzira da li je predvidjena da padne ili ne (pravila 4.3.1.7 i 4.3.1.8). Svaki promašaj ce biti kažnjen u dvostrukoj vrednosti od maksimalne koja se boduje osim u slucaju mete koja nestaje (pravila 9.2.4.5 i 9.9.2). Na stejdžu koji se boduje metodom Virginia Count ili Fixed Time : Višak metaka (npr više od preciziranog broja metaka predvidjenih po nizu ili stejdžu) ce prouzrokovati proceduralnu kaznu za svaki ekstra metak. Pored toga, tokom bodovanja, nece se uzeti u obzir veci broj od predvidjenog broja pogodaka odnosno poena. Višak pogodaka (npr pogodci u bodovnu zonu papirne mete koji prelaze ukupan broj predvidjen na stejdžu) ce za svaki pogodak biti kažnjeni po jednom proceduralnom kaznom. Pogodci u tvrdi zaklon i/ili kaznene mete se ne tretiraju kao višak pogodaka. Stakovani pogodci (npr ispaljen ispravan broj metaka na nizu ali angažovano manje meta nego što je predvidjeno na nizu) ce biti kažnjeno po jednom proceduralnom kaznom. Ova kazna se ne primenjuje ukoliko je u pisanom brifingu navedeno da se stakovani pogodci dozvoljavaju. Na stejdžu koji se boduje Fixed Time Meci posle isteka predvidjenog vremena (npr meci ispaljeni posle signala za prekid vatre) ce biti kažnjeni vrednošcu maksimalnog bodovanja pogodka u metu izuzev u slucaju meta koje nestaju. Politika bodovanja Osim ako drugacije nije predvideno u pisanom stejdž brifingu, sve papirne mete koje se boduju zahtevaju minimum dva pogotka a dva najbolja se boduju. Metalne mete koje se boduju moraju biti pogodjene minimalno jednim metkom i moraju pasti da bi se bodovale. Ako precnik zrna nekog pogotka u papirnu metu koja se boduje dodiruje liniju izmedu dve bodovne zone, ili pogodi više bodovnih zona bodovace se veca vrednost. Ako deo precnika zrna nekog pogotka u papirnu metu dodiruje i bodovnu i površinu kaznene mete, bodovace se i kao poen i kao kazna. Zrakasto cepanje rupe više od precnika zrna nece se racunati ni kao poen ni kao kazna. Minimalni rezultat na nekom stejdžu može biti nula. Ako takmicar propusti da angažuje neku metu na stejdžu sa najmanje jednim metkom kaznice se po jednom proceduralnom kaznom za svaku metu koju nije angažovao i isto tako ce dobiti kaznu za promašaje (pravilo 10.2.7). Provera bodova i prigovor Pošto sudija objavi da je stejdž slobodan takmicaru ili njegovom predstavniku ce biti dozvoljeno da prati sudiju koji je odgovoran za bodovanje, kako bi proverio bodovanje. Sudija koji je odgovoran za stejdž može odrediti da proces bodovanja otpocne dok takmicar završava stejdž.. U tom slucaju mora biti odredjen delegat takmicara koji prati sudiju koji odgovoran za bodovanje kako bi proveravao proces. Takmicari moraju biti obavešteni o ovoj proceduri u toku stejdž brifinga. Ako takmicar ili njegov delegat propusti da proveri neku metu tokom procesa bodovanja nece moci kasnije da uloži prigovor ili protest na bodovanje. Svaka primedba na bodovanje ili kažnjavanje mora se odmah uputiti sudiji koji vrši bodovanje od strane takmicara ili njegovog delegata pre nego što je sporna meta zalepljena, prefarbana ili resetovana. Ukoliko se ovo propusti primedba nece biti prihvacena. U slucaju da sudija združi predhodne bodove ili kazne a takmicar nije zadovoljan, može se obratiti glavnom sudiji stejdža, pa onda Glavnom sudiji meca za razmatranje bodovanja. Odluka Glavnog sudije je konacna. Nije dozvoljeno dalje protestvovanje niti obracanje u pogledu odluke za bodovanje. Dok traje prigovor na bodovanje, sporna meta nece biti zalepljena ili na drugi nacin neobezbedena dok situacija ne bude rešena. Sudija može skloniti spornu metu sa stejdža za dalje ispitivanje, kako ne bi usporavao nastavak takmicenja. i sudija i takmicar ce potpisati metu i jasno oznaciti pogodak koji je sporan. Kopije odobrene od strane glavnog sudije moraju se koristiti iskljucivo po potrebi za verifikovanje i/ili odredjivanje bodovnih zona na papirnim metama. Takmicarske liste Sudija se mora uneti u takmicarsku listu sve podatke (ukljucujuci sva upozorenja koja je dao) pre nego što je potpiše. Pošto sudija potpiše takmicarsku listu potpisace je i takmicar na predvidenom mestu. Elektronski potpisi ce biti prihvaceni ako ih odobri Regionalni Direktorat. Za upisivanje svih bodova i kazni koriste se celi brojevi. Vreme za koje je takmicar završio stejdž ce se upisati sa najmanje dva decimalna mesta na predvidenom mestu. Ako su potrebne ispravke na takmicarskim listama, one trebaju biti citko unešene na originalu i ostalim kopijama takmicarskih listi. i takmicar i sudija ce potpisati te izmene inicijalima. Ako takmicar odbije da potpiše ili stavi svoje inicijale na takmicarskoj listi iz bilo kog razloga, o tome ce biti obavešten Glavni sudija. Ukoliko Glavni sudija smatra da je takmicenje na stejdžu i bodovanje pravilno izvedeno, nepotpisan list ce biti pridodat ostalim kako bi bio uvršten u rezultate. Takmicarska lista, potpisana od strane takmicara i od strane sudije, ce biti konacni dokaz da je stejdž završen i vreme, bodovi i kazne koje je takmicar zaradio su tacni i neosporivi. Potpisana lista ce se smatrati kao zvanican dokument, sa izuzetkom zajednickog pristanka takmicara i sudije ili odluke arbitraže mogu se ispraviti aritmeticke greške ili se dodati proceduralne kazne ako se primeni pravilo pod 8.6.2. Ako se otkrije da na takmicarskoj listi ima manjak ili višak unešenih podataka ili ako nije upisano vreme odtakmicara ce se zahtevati da ponovi stejdž. U slucaju da ponovni nastup nije moguc ili je to nedopustivo iz bilo kog razloga preovladace sledece radnje: Ako nedostaje vreme takmicar ce imati nula bodova za taj stejdž.
1 kolo IPSC lige Srbije
26-27 mart 2011
26. –27.03.2011. god.
Lokacija
Adresa
Datum
Organizator
Satnica 26.03.
Do 19.00
Takmicenje i brifing
27.03.
Do 18.00
Takmicenje i brifing
27.03.
U 19.00
Informacije o takmicenju
Odgovorno lice: Direktor meča
E-mail: sdmetak@ipsc.rs