- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Inteligentniji, a zaostajemo
BEOGRAD - Prohodnost na testovima Mense u Srbiji je na prilično visokom nivou, među najboljima smo u Evropi, imamo potencijal, inteligentan narod, ali ukupni rezultati ipak izostaju i generalno gledajući, naše prosečno dete zaostaje sa svojim vršnjacima iz Evrope i posebno Istočne Azije.
Deca u Srbiji na PISA testu već treći put pokazuju ispodprosečne rezultate, a dokazano je da je jedan od elemenata koji se mere na toj međunarodnoj proveri - funkcionalno (upotrebno) znanje, u direktnoj relaciji sa bruto nacionalnim dohotkom (BND).
"Ne možemo da stvaramo bogatu državu ako nemamo funkcionalno znanje, a po PISA testovima se vidi da takvo znanje nemamo“, rekao je predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu dr Ranko Rajović.
Jako je važno, kako je on rekao, da shvatimo da u podizanju nivoa znanja naše dece moraju učestvovati svi – roditelji, vaspitači, učitelji, dodajući da članovi Mensa Srbije ulažu dosta truda i da je poslednje tri godine u našim školama i vrtićima u primeni Mensin „NTC sistem učenja“.
"Prioritet Evrope jesu svi programi za povećanje funkcionalnog znanja, upravo zbog veze sa BND, jer evropske države kasne za pojedinim državama Azije. Ako je ovo prioritet za Evropu, a mi smo ispod evropskog proseka, onda je povećanje funkcionalnog znanja za nas dupli prioritet“, rekao je Rajović Tanjugu.
Prema njegovim rečima, za neiskorišćenost intelektulanih kapaciteta i nedovoljnu posvećenost darovitoj deci, kao važnom resursu svake države, nije kriv samo obrazovni sistem, već problem mora da se sagleda sa više strana.
Kako bi unapredili obrazovni sistem u službi funkcionlaog opismenjavanja mladih, u Mensi su uočili tri glavna problema, koja
se mogu relativno brzo otkloniti kroz „NTC sistem učenja“.
Prvi problem je razvoj deteta do sedme godine, gde puno greše pre svega roditelji, objašnjava Rajović, koautor Mensinog sistema učenja.
Roditelji, uglavnom iz najbolje namere, sprečavaju svoju sasvim malu decu u njihovim instinktivnim aktivnostima (skakanje po krevetu, hodanje po bankinama, skakanje po baricama, provlačenje), koje pomažu razvoj deteta i određenih sturktura mozga, kasnije veoma važne u životu.
Naprotiv, sve više imamo obrnutu situaciju, u kojoj odrasli dozvoljavaju deci da rade nešto što može da ošteti razvoj ukupnih sposobnosti deteta, na primer preterano gledanje televizije, video igrice, kompjuteri.
Drugi deo problema je učenje, i tu, kako kaže Rajović, grešimo jer i dalje insistiramo na reproduktivnom učenju, što iz ugla medicine nije fiziološko učenje.
U Mensinom programu učenja uvodimo nove vežbe, zastupljene su igre misaonih klasifikacija, serijacija, asocijacija i analogija, gde mladi dobijaju potpuno nov način učenja kroz igranje, a usput nauče i lekciju, a što je još važnije, veoma lako je upamte.
Iako ima jos protivnika takvog učenja, rezultati nedvosmisleno govore da deca ovako nauče brže, lakše, bez mnogo stresa i straha od odgovaranja, duže pamte i mogu da povezuju naučeno, naglašava Rajović.
On navodi da u školama danas imamo i do 90 odsto dece koja reproduktivno nauče sve, nema više samo 20 odsto odličnih đaka, kao ranije.
Đaci koji su imali jedinice sad su došli na trojke, nekadašnji trojkaši danas dobijaju petice, rekao je on smatrajući da su deca danas opuštena, više se ne plaše škole.
Treća faza programa je povezivanje naučenog, odnosno funkcionalno znanje, čiji je važan segment Zagonetne priče i pitanja.
"Kada obučimo učitelje da to rade u školi, deca imaju osećaj kao da su došli na kviz“, rekao je Rajović, navodeći da u Mensi
kroz ta tri elementa programa, koncipiranog u NTC sistemu učenja, pokušavaju da podignu nivo funkcionalnog znanja naše dece.
Koautor programa koji se bavi upravo funkcionalnim znanjem je Uroš Petrović, predsednik Mense Srbija, dečji pisac. Njegov zadatak je da decu provede kroz sistem zagonetnih pitanja, koja ne zahtevaju puko znanje i na koja neće odgovoriti samo ona deca koja su naučila ili zapamtila odgovor.
"Kada radimo na ovakav način, čitavo odeljenje uči kako da razmišlja do samog odgovora u kreativnoj atmosferit“, rekao je Petrović u izjavi Tanjugu.
Doktor Rajović upozorava da poslednjih deset godina imamo sve više problema sa poremećajima učenja (disleksija, disgrafija), decu sa poremećajima govora, 90 odsto dece nepravilno drži telo zbog problema sa kičmom, a sve to utiče na
njihove kongitivne (saznajne) sposobnosti.
U okviru programa postoje seminari za vaspitače, učitelje, a uključeni su i roditelji. Program se primenjuje tri godine u Srbiji, a pre mesec dana započeta je i saradnja sa UNICEF-om.
U Evropi u 14 država primenjuju NTC program učenja, koji je u Srbiji akreditovan u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, a radi uz pomoć Saveza učitelja Srbije i Društva vaspitača Vojvodine.
Tanjug
BEOGRAD - Prohodnost na testovima Mense u Srbiji je na prilično visokom nivou, među najboljima smo u Evropi, imamo potencijal, inteligentan narod, ali ukupni rezultati ipak izostaju i generalno gledajući, naše prosečno dete zaostaje sa svojim vršnjacima iz Evrope i posebno Istočne Azije.
Deca u Srbiji na PISA testu već treći put pokazuju ispodprosečne rezultate, a dokazano je da je jedan od elemenata koji se mere na toj međunarodnoj proveri - funkcionalno (upotrebno) znanje, u direktnoj relaciji sa bruto nacionalnim dohotkom (BND).
"Ne možemo da stvaramo bogatu državu ako nemamo funkcionalno znanje, a po PISA testovima se vidi da takvo znanje nemamo“, rekao je predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu dr Ranko Rajović.
Jako je važno, kako je on rekao, da shvatimo da u podizanju nivoa znanja naše dece moraju učestvovati svi – roditelji, vaspitači, učitelji, dodajući da članovi Mensa Srbije ulažu dosta truda i da je poslednje tri godine u našim školama i vrtićima u primeni Mensin „NTC sistem učenja“.
"Prioritet Evrope jesu svi programi za povećanje funkcionalnog znanja, upravo zbog veze sa BND, jer evropske države kasne za pojedinim državama Azije. Ako je ovo prioritet za Evropu, a mi smo ispod evropskog proseka, onda je povećanje funkcionalnog znanja za nas dupli prioritet“, rekao je Rajović Tanjugu.
Prema njegovim rečima, za neiskorišćenost intelektulanih kapaciteta i nedovoljnu posvećenost darovitoj deci, kao važnom resursu svake države, nije kriv samo obrazovni sistem, već problem mora da se sagleda sa više strana.
Kako bi unapredili obrazovni sistem u službi funkcionlaog opismenjavanja mladih, u Mensi su uočili tri glavna problema, koja
se mogu relativno brzo otkloniti kroz „NTC sistem učenja“.
Prvi problem je razvoj deteta do sedme godine, gde puno greše pre svega roditelji, objašnjava Rajović, koautor Mensinog sistema učenja.
Roditelji, uglavnom iz najbolje namere, sprečavaju svoju sasvim malu decu u njihovim instinktivnim aktivnostima (skakanje po krevetu, hodanje po bankinama, skakanje po baricama, provlačenje), koje pomažu razvoj deteta i određenih sturktura mozga, kasnije veoma važne u životu.
Naprotiv, sve više imamo obrnutu situaciju, u kojoj odrasli dozvoljavaju deci da rade nešto što može da ošteti razvoj ukupnih sposobnosti deteta, na primer preterano gledanje televizije, video igrice, kompjuteri.
Drugi deo problema je učenje, i tu, kako kaže Rajović, grešimo jer i dalje insistiramo na reproduktivnom učenju, što iz ugla medicine nije fiziološko učenje.
U Mensinom programu učenja uvodimo nove vežbe, zastupljene su igre misaonih klasifikacija, serijacija, asocijacija i analogija, gde mladi dobijaju potpuno nov način učenja kroz igranje, a usput nauče i lekciju, a što je još važnije, veoma lako je upamte.
Iako ima jos protivnika takvog učenja, rezultati nedvosmisleno govore da deca ovako nauče brže, lakše, bez mnogo stresa i straha od odgovaranja, duže pamte i mogu da povezuju naučeno, naglašava Rajović.
On navodi da u školama danas imamo i do 90 odsto dece koja reproduktivno nauče sve, nema više samo 20 odsto odličnih đaka, kao ranije.
Đaci koji su imali jedinice sad su došli na trojke, nekadašnji trojkaši danas dobijaju petice, rekao je on smatrajući da su deca danas opuštena, više se ne plaše škole.
Treća faza programa je povezivanje naučenog, odnosno funkcionalno znanje, čiji je važan segment Zagonetne priče i pitanja.
"Kada obučimo učitelje da to rade u školi, deca imaju osećaj kao da su došli na kviz“, rekao je Rajović, navodeći da u Mensi
kroz ta tri elementa programa, koncipiranog u NTC sistemu učenja, pokušavaju da podignu nivo funkcionalnog znanja naše dece.
Koautor programa koji se bavi upravo funkcionalnim znanjem je Uroš Petrović, predsednik Mense Srbija, dečji pisac. Njegov zadatak je da decu provede kroz sistem zagonetnih pitanja, koja ne zahtevaju puko znanje i na koja neće odgovoriti samo ona deca koja su naučila ili zapamtila odgovor.
"Kada radimo na ovakav način, čitavo odeljenje uči kako da razmišlja do samog odgovora u kreativnoj atmosferit“, rekao je Petrović u izjavi Tanjugu.
Doktor Rajović upozorava da poslednjih deset godina imamo sve više problema sa poremećajima učenja (disleksija, disgrafija), decu sa poremećajima govora, 90 odsto dece nepravilno drži telo zbog problema sa kičmom, a sve to utiče na
njihove kongitivne (saznajne) sposobnosti.
U okviru programa postoje seminari za vaspitače, učitelje, a uključeni su i roditelji. Program se primenjuje tri godine u Srbiji, a pre mesec dana započeta je i saradnja sa UNICEF-om.
U Evropi u 14 država primenjuju NTC program učenja, koji je u Srbiji akreditovan u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, a radi uz pomoć Saveza učitelja Srbije i Društva vaspitača Vojvodine.
Tanjug