LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Institut za međunarodne finansije: Evrozona treba da ublaži stroge mere štednje
Tanjug |
VAŠINGTON - Velika međunarodna bankarska grupacija - Institut za međunarodne finansije (IIF) - saopštila je da preterana kresanja troškova širom zone evra usporavaju rast ekonomije tog regiona i pozvala na veću potrošnju u zemljama kao što je Nemačka.
Protesti protiv mera štednje u Madridu
IIF, koji je igrao centralnu ulogu u restrukturisanju grčkog duga, takođe je ocenio da su fondovi evrozone za spasavanje finansijski ugroženih članica i dalje neodgovarajući i pozvao na uvećanje njihovog kapaciteta što je pre moguće, prenela je francuska novinska agencija AFP.
Pooštravanje budžetske štednje u članicama evrozone “već je dovelo do velikog smanjenja domaće tražnje u evrozoni u celini”, ukazao je izvršni direktor IIF Čarls Dalara u pismu Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj banci (SB).
“Neophodno je ići dalje od primene samo fiskalne discipline, preusmeriti politiku sa nominalnog na strukturni balans budžeta”, rekao je Dalara.
Fiskalna politika vlada u zoni evra trebalo bi da se u članicama sa slabijim ekonomijama razlikuje od onih sa suficitima i fiskalnom fleksibilnošću “kako bi bio izbegnut rizik od preteranih mera stroge štednje”.
Dalara je uputio pismo pred godišnji prolećni sastanak MMF i SB od 20. do 22. aprila u Vašingtonu.
MMF se zdušno zalagao za primenu strogih mera štednje u najslabijim članicama zone evra, kao što su Grčka i Španija, ali je takođe upozoravao da bi sprovođenje programa stroge štednje širom evrozone moglo da umanji ekonomski rast tog monetarnog bloka.
IIF, koji predstavlja oko 450 velikih finansijskih institucija širom sveta, ocenio je da je sporazum koji su krajem marta postigli ministri finansija evrozone o fondu za spasavanje finansijski ugroženih članica i sprečavanje panike na tržištima, vrednom 800 milijardi evra (hiljadu milijardi dolara), “razočaravajući”, ukazavši da je 300 milijardi evra iz tog fonda već utrošeno.
“Evrozona treba da u najkraćem periodu poveća resurse svog ‘zaštitnog zida’ i da ojača fleksibilnost i pravovremenost raspodele tih resursa kako bi ih učinila efikasnim u vreme krize”, ukazao je Dalara.
Tanjug |
VAŠINGTON - Velika međunarodna bankarska grupacija - Institut za međunarodne finansije (IIF) - saopštila je da preterana kresanja troškova širom zone evra usporavaju rast ekonomije tog regiona i pozvala na veću potrošnju u zemljama kao što je Nemačka.
Protesti protiv mera štednje u Madridu
IIF, koji je igrao centralnu ulogu u restrukturisanju grčkog duga, takođe je ocenio da su fondovi evrozone za spasavanje finansijski ugroženih članica i dalje neodgovarajući i pozvao na uvećanje njihovog kapaciteta što je pre moguće, prenela je francuska novinska agencija AFP.
Pooštravanje budžetske štednje u članicama evrozone “već je dovelo do velikog smanjenja domaće tražnje u evrozoni u celini”, ukazao je izvršni direktor IIF Čarls Dalara u pismu Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj banci (SB).
“Neophodno je ići dalje od primene samo fiskalne discipline, preusmeriti politiku sa nominalnog na strukturni balans budžeta”, rekao je Dalara.
Fiskalna politika vlada u zoni evra trebalo bi da se u članicama sa slabijim ekonomijama razlikuje od onih sa suficitima i fiskalnom fleksibilnošću “kako bi bio izbegnut rizik od preteranih mera stroge štednje”.
Dalara je uputio pismo pred godišnji prolećni sastanak MMF i SB od 20. do 22. aprila u Vašingtonu.
MMF se zdušno zalagao za primenu strogih mera štednje u najslabijim članicama zone evra, kao što su Grčka i Španija, ali je takođe upozoravao da bi sprovođenje programa stroge štednje širom evrozone moglo da umanji ekonomski rast tog monetarnog bloka.
IIF, koji predstavlja oko 450 velikih finansijskih institucija širom sveta, ocenio je da je sporazum koji su krajem marta postigli ministri finansija evrozone o fondu za spasavanje finansijski ugroženih članica i sprečavanje panike na tržištima, vrednom 800 milijardi evra (hiljadu milijardi dolara), “razočaravajući”, ukazavši da je 300 milijardi evra iz tog fonda već utrošeno.
“Evrozona treba da u najkraćem periodu poveća resurse svog ‘zaštitnog zida’ i da ojača fleksibilnost i pravovremenost raspodele tih resursa kako bi ih učinila efikasnim u vreme krize”, ukazao je Dalara.