LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Inflacija nije "smak sveta", ali...
Beograd -- Ove godine inflacija će gotovo sigurno preći osam odsto, odnosno nivo koji je centralna banka postavila kao gornju granicu za ovu godinu, procenjuju ekonomsti.
To što NBS neće uspeti da ostvari svoj cilj guverner Dejan Šoškić ne smatra „krajem sveta“, iako je kontrola stabilnosti cena glavni posao institucije koju vodi.
Iako se stručnjaci slažu da to neće biti katastrofa za Srbiju, podsećaju da će to značiti pad verodostrojnosti centralne banke, povećati inflatorna očekivanja i dodatno ugroziti standard građana.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je sada gotovo izvesno da će inflacija preći osam procenata i da su inflatorna očekivanja veoma visoka.
"Skoro je sigurno da će poskupeti gas, a sa njime i cena grejanja, a još se ne zna šta će biti sa cenom struje. Podaci za septembar trebalo bi da pokažu određeno ublažavanje rasta cena hrane, ali imamo problem sa uvozom voća i povrća, čije su cene jako skočile, a u statistiku tek bi trebalo da uđe i skok cena ulja", objašnjava Nikoić, dodajući da se NBS trudi da odbrani barem kurs, zbog čega uporno prodaje po desetak miliona evra skoro svakog dana.
Prema njegovom mišljenju, iako statistički nije previše bitno da li će inflacija biti osam ili 8,5 procenata, „osećaj građana, odnosno efekat na njihov standard je jako nepovoljan, a to zapravo i jeste inflacija“.
Nikolić naglašava da je problem sa probijanjem inflacije u tome što će zbog toga opasti poverenje građana u Narodnu banku, koja nije uspela da rast cena zadrži u okviru postavljenog cilja.
"Srbija svake godine ima visoku inflaciju, što je posledica dvovalutnog režima i pritiska kursa na rast cena, kao i nerazvijenosti našeg tržišta i kartelskih struktura kojima je rast cena u interesu. Treći faktor koji utiče na inflaciju je država, s obzirom na to da skoro polovina cena koje ulaze u obračun inflacije dolazi od proizvoda i usluga čije cene određuje država. Ti faktori nam ne dozvoljavaju da imamo nisku inflaciju", kaže Nikolić.
Profesor Beogradske bankarske akademije Željko Grubišić takođe upozorava na negativnu ulogu države, odnosno regulisanog dela inflacije, koji dolazi od cena koje određuje država, dodajući da se izjave guvernera mogu protumačiti i kao signal državi da ne bi trebalo da povećava cene.
"Blagi prelazak gornje granice inflacije možda ne bi bio katastrofalan, ali bi sigurno predstavljao loš signal, pošto je ostanak u određenom koridoru inflacionog cilja neophodan za očuvanje kredibiliteta NBS", naglašava Grubišić.
S druge strane, profesor univerziteta Megatrend Vladimir Vučković kaže da uvek svi krive NBS za inflaciju, dok zapravo centralna banka sada upozorava Vladu na to da podela po 5.000 dinara penzionerima i najava odmrzavanja plata i penzija od naredne godine imaju inflatorni uticaj, pošto trgovci jedva čekaju vesti o povećanju kupovne moći građana pa da odmah podignu cene.
Vučković ističe da bismo u najboljem mogućem scenariju, kada bi iznenada u Srbiji počela da se vodi najodgovornija ekonomska politika i kada bi formiranje svih cena bilo prepušteno tržištu, što podrazumeva reforme u javnim preduzećima, Srbija bi inflaciju manju od tri odsto mogla da očekuje tek kroz dve, tri godine, koliko je najmanje potrebno da se sprovedu sve te reforme, odnosno ne pre 2015. godine.
Nikolić se slaže sa tim datumom, ističući da je i Međunarodni monetarni fond odredio 2015. godinu kao vreme kada bi u Srbiji inflacija mogla da bude tri do četiri procenta.
S druge strane, Grubišić naglašava da prema karakteristikama naše privrede nije realno očekivati da u srednjeročnom periodu inflacija u Srbiji bude na nivou EU, odnosno da se kreće od 1,5 do dva odsto. „Ne bi trebalo zaboraviti na problem deviznog kursa i naše 'meke' valute, koja trpi mnogo veće pritiske od takozvanih čvrstih valuta, poput japanske ili evropske. Zbog toga u narednih sedam-osam godina, ne bi trebalo očekivati tako nisku inflaciju“, zaključuje Grubišić.
Kako kaže ekonomista Ljubomir Madžar, nema nikakve sumnje da će čim pristignu sledeći podaci gornja granica planirane inflacije biti probijena.
"Nije slučajno guverner Dejan Šoškić rekao da ukoliko se to desi 'nije kraj sveta'. On je zapravo pripremio građane na ono što je neminovno. Imamo najvišu stopu inflacije u čitavom regionu, čak i da do kraja godine ne bude novih povećanja cena, što je nemoguće. To nikako nije dobro jer nas onda investitori sa stranim kapitalom doživljavaju kao zemlju koja nije privlačna za ulaganja", smatra Madžar.
On procenjuje i da smo iscrpeli mogućnosti da finansiramo višak uvoza nad izvozom, i da sledi novi pritisak na stanovništvo, dodatno slabljenje životnog standarda i povećanje broja siromašnih.
Ekonomista Zoran Popov tvrdi da će sigurno biti probijena granica od osam odsto i predviđa da ćemo do kraja godine imati inflaciju od 10 odsto. "Očekujem ubrzanje inflacije, a naročito kada prestane aranžman sa MMF-om. Cela priča oko inflacije je jasan pokazatelj da je Vlada ostala bez ekonomske politike, mada ja mislim da je nije ni imala", smatra Popov.
Prema njegovom mišljenju, nema pomaka ni u rastu industrijske proizvodnje, a rast BDP-a je na nivou statističke greške. Kako kaže, standard je opao, a nezaposlenost se povećava, pa se može očekivati da počnu da padaju i zarade.
Dinkić: Nije dobro za privredu
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je zabrinjavajuće ukoliko planirana stopa inflacije od osam odsto bude premašena i približi se dvocifrenoj inflaciji. "Ne smemo da dozvolimo da inflacija bude dvocifrena jer to nikako nije dobro za domaću privredu. Moramo da iskoristimo sve mehanizme da do toga ne dođe, da se potrudimo da ostane u granicama jednocifrene. Ja se iskreno nadam da ćemo na kraju godine ipak imati jednocifrenu inflaciju", procenjuje ministar Dinkić.
Teška artiljerija nije potrebna
"Kada bi Narodna banka rekla da jeste smak sveta ako inflacija pređe gornju granicu od osam odsto, kao što se često dešavalo za vreme prethodnog guvernera, onda bi ona morala da aktivira tešku artiljeriju i da značajno poveća referentnu kamatnu stopu i preduzme druge mere za zauzdavanje inflacije, pri čemu bi šteta od takvih poteza bila veća od koristi koja bi se dobila time što bi se inflacija vratila do ciljanog nivoa. U tom smislu, zaista nije smak sveta ako inflacija bude nešto iznad osam odsto, jer NBS neće preduzimati drastične mere, kao iz zbog toga što centralna banka nema velikog uticaja na kontrolisane cene, pa ni na mnoge druge cene", smatra Vučković.
Cvetičanin. Stižu izbori, nažalost
Ekonomista Danijel Cvjetićanin podseća da smo poruke da „nije kraj sveta" ako inflacija raste slušali i ranije, što nas nije odvelo nigde. "Naravno da će inflacija biti van gornje planirane inflacije. Mi sada ulazimo, nažalost, u predizbornu godinu, i verujem da vlast namerava prvo da smanji potrošnju i tako izazove veliko nezadovoljstvo građana, a potom, da bi nam svima svanulo, naglo da je poveća. I na taj način finansira svoju pobedu na sledećim izborima", tvrdi Cvjetićanin.
B92
Beograd -- Ove godine inflacija će gotovo sigurno preći osam odsto, odnosno nivo koji je centralna banka postavila kao gornju granicu za ovu godinu, procenjuju ekonomsti.
To što NBS neće uspeti da ostvari svoj cilj guverner Dejan Šoškić ne smatra „krajem sveta“, iako je kontrola stabilnosti cena glavni posao institucije koju vodi.
Iako se stručnjaci slažu da to neće biti katastrofa za Srbiju, podsećaju da će to značiti pad verodostrojnosti centralne banke, povećati inflatorna očekivanja i dodatno ugroziti standard građana.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je sada gotovo izvesno da će inflacija preći osam procenata i da su inflatorna očekivanja veoma visoka.
"Skoro je sigurno da će poskupeti gas, a sa njime i cena grejanja, a još se ne zna šta će biti sa cenom struje. Podaci za septembar trebalo bi da pokažu određeno ublažavanje rasta cena hrane, ali imamo problem sa uvozom voća i povrća, čije su cene jako skočile, a u statistiku tek bi trebalo da uđe i skok cena ulja", objašnjava Nikoić, dodajući da se NBS trudi da odbrani barem kurs, zbog čega uporno prodaje po desetak miliona evra skoro svakog dana.
Prema njegovom mišljenju, iako statistički nije previše bitno da li će inflacija biti osam ili 8,5 procenata, „osećaj građana, odnosno efekat na njihov standard je jako nepovoljan, a to zapravo i jeste inflacija“.
Nikolić naglašava da je problem sa probijanjem inflacije u tome što će zbog toga opasti poverenje građana u Narodnu banku, koja nije uspela da rast cena zadrži u okviru postavljenog cilja.
"Srbija svake godine ima visoku inflaciju, što je posledica dvovalutnog režima i pritiska kursa na rast cena, kao i nerazvijenosti našeg tržišta i kartelskih struktura kojima je rast cena u interesu. Treći faktor koji utiče na inflaciju je država, s obzirom na to da skoro polovina cena koje ulaze u obračun inflacije dolazi od proizvoda i usluga čije cene određuje država. Ti faktori nam ne dozvoljavaju da imamo nisku inflaciju", kaže Nikolić.
Profesor Beogradske bankarske akademije Željko Grubišić takođe upozorava na negativnu ulogu države, odnosno regulisanog dela inflacije, koji dolazi od cena koje određuje država, dodajući da se izjave guvernera mogu protumačiti i kao signal državi da ne bi trebalo da povećava cene.
"Blagi prelazak gornje granice inflacije možda ne bi bio katastrofalan, ali bi sigurno predstavljao loš signal, pošto je ostanak u određenom koridoru inflacionog cilja neophodan za očuvanje kredibiliteta NBS", naglašava Grubišić.
S druge strane, profesor univerziteta Megatrend Vladimir Vučković kaže da uvek svi krive NBS za inflaciju, dok zapravo centralna banka sada upozorava Vladu na to da podela po 5.000 dinara penzionerima i najava odmrzavanja plata i penzija od naredne godine imaju inflatorni uticaj, pošto trgovci jedva čekaju vesti o povećanju kupovne moći građana pa da odmah podignu cene.
Vučković ističe da bismo u najboljem mogućem scenariju, kada bi iznenada u Srbiji počela da se vodi najodgovornija ekonomska politika i kada bi formiranje svih cena bilo prepušteno tržištu, što podrazumeva reforme u javnim preduzećima, Srbija bi inflaciju manju od tri odsto mogla da očekuje tek kroz dve, tri godine, koliko je najmanje potrebno da se sprovedu sve te reforme, odnosno ne pre 2015. godine.
Nikolić se slaže sa tim datumom, ističući da je i Međunarodni monetarni fond odredio 2015. godinu kao vreme kada bi u Srbiji inflacija mogla da bude tri do četiri procenta.
S druge strane, Grubišić naglašava da prema karakteristikama naše privrede nije realno očekivati da u srednjeročnom periodu inflacija u Srbiji bude na nivou EU, odnosno da se kreće od 1,5 do dva odsto. „Ne bi trebalo zaboraviti na problem deviznog kursa i naše 'meke' valute, koja trpi mnogo veće pritiske od takozvanih čvrstih valuta, poput japanske ili evropske. Zbog toga u narednih sedam-osam godina, ne bi trebalo očekivati tako nisku inflaciju“, zaključuje Grubišić.
Kako kaže ekonomista Ljubomir Madžar, nema nikakve sumnje da će čim pristignu sledeći podaci gornja granica planirane inflacije biti probijena.
"Nije slučajno guverner Dejan Šoškić rekao da ukoliko se to desi 'nije kraj sveta'. On je zapravo pripremio građane na ono što je neminovno. Imamo najvišu stopu inflacije u čitavom regionu, čak i da do kraja godine ne bude novih povećanja cena, što je nemoguće. To nikako nije dobro jer nas onda investitori sa stranim kapitalom doživljavaju kao zemlju koja nije privlačna za ulaganja", smatra Madžar.
On procenjuje i da smo iscrpeli mogućnosti da finansiramo višak uvoza nad izvozom, i da sledi novi pritisak na stanovništvo, dodatno slabljenje životnog standarda i povećanje broja siromašnih.
Ekonomista Zoran Popov tvrdi da će sigurno biti probijena granica od osam odsto i predviđa da ćemo do kraja godine imati inflaciju od 10 odsto. "Očekujem ubrzanje inflacije, a naročito kada prestane aranžman sa MMF-om. Cela priča oko inflacije je jasan pokazatelj da je Vlada ostala bez ekonomske politike, mada ja mislim da je nije ni imala", smatra Popov.
Prema njegovom mišljenju, nema pomaka ni u rastu industrijske proizvodnje, a rast BDP-a je na nivou statističke greške. Kako kaže, standard je opao, a nezaposlenost se povećava, pa se može očekivati da počnu da padaju i zarade.
Dinkić: Nije dobro za privredu
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je zabrinjavajuće ukoliko planirana stopa inflacije od osam odsto bude premašena i približi se dvocifrenoj inflaciji. "Ne smemo da dozvolimo da inflacija bude dvocifrena jer to nikako nije dobro za domaću privredu. Moramo da iskoristimo sve mehanizme da do toga ne dođe, da se potrudimo da ostane u granicama jednocifrene. Ja se iskreno nadam da ćemo na kraju godine ipak imati jednocifrenu inflaciju", procenjuje ministar Dinkić.
Teška artiljerija nije potrebna
"Kada bi Narodna banka rekla da jeste smak sveta ako inflacija pređe gornju granicu od osam odsto, kao što se često dešavalo za vreme prethodnog guvernera, onda bi ona morala da aktivira tešku artiljeriju i da značajno poveća referentnu kamatnu stopu i preduzme druge mere za zauzdavanje inflacije, pri čemu bi šteta od takvih poteza bila veća od koristi koja bi se dobila time što bi se inflacija vratila do ciljanog nivoa. U tom smislu, zaista nije smak sveta ako inflacija bude nešto iznad osam odsto, jer NBS neće preduzimati drastične mere, kao iz zbog toga što centralna banka nema velikog uticaja na kontrolisane cene, pa ni na mnoge druge cene", smatra Vučković.
Cvetičanin. Stižu izbori, nažalost
Ekonomista Danijel Cvjetićanin podseća da smo poruke da „nije kraj sveta" ako inflacija raste slušali i ranije, što nas nije odvelo nigde. "Naravno da će inflacija biti van gornje planirane inflacije. Mi sada ulazimo, nažalost, u predizbornu godinu, i verujem da vlast namerava prvo da smanji potrošnju i tako izazove veliko nezadovoljstvo građana, a potom, da bi nam svima svanulo, naglo da je poveća. I na taj način finansira svoju pobedu na sledećim izborima", tvrdi Cvjetićanin.
B92