Inflacija i u 2011. devet odsto?
27. oktobar 2010. | 08:04 | Beograd -- Ubrzanje inflacije u poslednjim mesecima i izgledi da se takav trend nastavi, ukazuju da bi Srbija i 2011. mogla da zabeleži inflaciju od čak devet procenata.
To je mnogo više od 4,5 odsto plus-minus 1,5 procenata, koliko je zvanično projektovano.
Stručnjaci kažu da poslednji podaci i inflatorna očekivanja upućuju na to da bi rast cena u 2011. zaista mogao da bude tako visok, pa bi Narodna banka Srbije možda trebalo već sada da koriguje ciljanu inflaciju kako se ne bi diskreditovala ako ne bude mogla da je ostvari.
Ekonomista Goran Nikolić iz Centra za novu politiku kaže da ga ne bi iznenadilo da zbog rasta regulisanih cena, povećanja inflatornih očekivanja i pada kursa, NBS ne bude u mogućnosti „da ugura inflaciju u projektovani okvir od tri do šest odsto“, zbog čega smatra da bi ova institucija trebalo da izađe sa revidiranim ciljevima za inflaciju u 2011. i 2012. godini.
Neka poskupljenja cena pod državnom kontrolom odložena su za sledeću godinu, a dodatni pritisak biće i povećanje tražnje, odnosno to što će plate i penzije biti odmrznute pa će narod imati više novca da kupuje. Za razliku od prve polovine ove godine, kada zbog male tražnje i zamrznutog standarda trgovci nisu mogli da dižu cene, dogodine centralna banka neće imati takvog saveznika u odbrani svog osnovnog cilja.
"Nema nikakve koristi od kompromitacije u slučaju da cilj kakav je sada postavljen ne bude ostvaren. Kad bismo promenili cilj za narednu godinu, mogli bismo da u skladu sa time projektujemo i prihode i rashode budžeta. S druge strane, ako budemo insistirali na niskoj inflaciji, cena toga može biti pad zaposlenosti i slabiji rast BDP", upozorava Nikolić, koji smatra da bi bilo dobro kada bi NBS i u 2011. godini ciljala istu inflaciju kao i ove godine, odnosno do osam odsto.
On napominje da ipak postoji i olakšavajuća okolnost u vezi s inflacijom, a to je da je efekat rasta cena hrane na inflaciju privremen i da traje oko godinu dana. To znači da će se tokom 2011. „potrošiti“, ali će visoke cene hrane ipak uticati na inflaciju u drugoj polovini ove godine i prvoj polovini naredne.
Drugi problem je pad kursa koji je pokrenuo inflatorna očekivanja , zbog čega se očekuje da će prenosni efekat kursa na cene biti od 0,25 do 0,6 odsto. "To znači da ako devizni kurs padne deset odsto, može se očekivati da cene porastu od 2,5 do šest procenata", objašnjava Nikolić.
Analitičar Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov takođe smatra da je verovatno da ćemo u narednoj godini imati visoku inflaciju i da je teško da će NBS to uspeti da zaustavi.
"Problem su inflatorna očekivanja vezana za rast plata i penzija pa čak i troškovi kapitala, koji će rasti kako centralna banka bude podizala referentnu kamatnu stopu, što može uticati na inflatorna očekivanja, čime se postiže efekat suprotan od očekivanog. Inflatorna očekivanja su podstaknuta socijalnim i političkim pritiscima, preko vesti o podizanju plata i penzija i uz rasprostranjeno verovanje da se Telekom Srbije prodaje da bi se potrošile pare" , kaže on.
Gligorov dodaje da je to sve "jako bitno za visinu inflacije, naročito kada imamo stagnantnu proizvodnju. Inflatorna očekivanja su povećana, ali ne i ponuda robe i usluga, zbog čega inflacija može da bude veća, osim ako se ne poveća i uvoz, što će se verovatno dogoditi ako se budu trošile pare od Telekoma".
Profesor Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera, kaže da će stopa inflacije u velikoj meri zavisiti od toga koliko će Vlada moći da se odupre pritiscima za dodatno povećanje plata i penzija, kao i većim subvencijama privrede. "Loša je kombinacija to što u Srbiji imamo restriktivnu monetarnu politiku i ekspanzivnu fiskalnu politiku. Jer, kad NBS zategne stege, to osete svi građani, a kad vlada popusti kaiš, odnosno poveća potrošnju, to se odrazi samo na neke. Zato je bolje voditi obrnutu politiku", objašnjava Arsić.
Prema njegovim rečima, ubrzanje inflacije je u ranijem periodu bilo zaustavljano fiksiranjem kursa pa čak i apresijacijom, „što je svojevremeno radio Jelašić“. Takva politika podiže uvoz i deluje dezinflatorno, pošto su uvozne cene stabilnije. Gligorov smatra da bi bilo dobro kada bi se tako i sada postupilo, ali da je pitanje kako to izvesti kada imamo želju da podstičemo izvoz.
"Nemam utisak da je neko doneo odluku o tome jer je za Srbiju karakteristično da se razmišlja kratkoročno. U predizbornoj godini inflatorna očekivanja moraju da budu visoka, a sama centralna banka nema tu nezavisnost da može da se tome suprotstavi. Zato je sasvim realno očekivati da se ubrzanje inflacije nastavi" , kaže on.
Gligorov dodaje i da "međutim, iznenađuje da MMF iznenađen time. Ne mogu da razumem zašto se MMF toliko bavi budžetom, a ne monetarnom politikom što im je posao. Sada kada su inflatorna očekivanja toliko porasla, teško je da se taj duh vrati u bocu. MMF će pritisnuti Vladu da smanji potrošnju, ali njihov mandat se bliži kraju, tako da ne mogu da učine Bog zna šta, osim da se ljute ili čude".
I Dragovan Milićević, saradnik portala ekonomija.org, slaže se sa time da će inflacija i naredne godine verovatno biti visoka i napominje da je to rezultat deviznog kursa i strukture srpske privrede, koja je visoko monopolizovana i inflatorna.
"Kada bi se pravilno iskazala, mislim da bi inflacija i ove godine morala da bude između devet i 10 odsto. Osim što imamo strukturu privrede koja podstiče inflaciju, sada imamo i uvezenu inflaciju preko deviznog kursa. Sa svakih 10 odsto pada vrednosti dinara mi imamo inflaciju od četiri do pet odsto" , smatra on.
Kao i Gligorov, i Milićević upozorava na to da će povećanje repo stope podići troškove finansiranja privrede, ali da će verovatno uticati i na smanjenje tražnje. „Ali, i sa inflacijom od osam odsto, mi smo među zemljama sa najvećom stopom inflacije, a u Evropi možda i sa najvećom“, podvlači Milićević.
Izvor: Politika, Danas
27. oktobar 2010. | 08:04 | Beograd -- Ubrzanje inflacije u poslednjim mesecima i izgledi da se takav trend nastavi, ukazuju da bi Srbija i 2011. mogla da zabeleži inflaciju od čak devet procenata.
Stručnjaci kažu da poslednji podaci i inflatorna očekivanja upućuju na to da bi rast cena u 2011. zaista mogao da bude tako visok, pa bi Narodna banka Srbije možda trebalo već sada da koriguje ciljanu inflaciju kako se ne bi diskreditovala ako ne bude mogla da je ostvari.
Ekonomista Goran Nikolić iz Centra za novu politiku kaže da ga ne bi iznenadilo da zbog rasta regulisanih cena, povećanja inflatornih očekivanja i pada kursa, NBS ne bude u mogućnosti „da ugura inflaciju u projektovani okvir od tri do šest odsto“, zbog čega smatra da bi ova institucija trebalo da izađe sa revidiranim ciljevima za inflaciju u 2011. i 2012. godini.
Neka poskupljenja cena pod državnom kontrolom odložena su za sledeću godinu, a dodatni pritisak biće i povećanje tražnje, odnosno to što će plate i penzije biti odmrznute pa će narod imati više novca da kupuje. Za razliku od prve polovine ove godine, kada zbog male tražnje i zamrznutog standarda trgovci nisu mogli da dižu cene, dogodine centralna banka neće imati takvog saveznika u odbrani svog osnovnog cilja.
"Nema nikakve koristi od kompromitacije u slučaju da cilj kakav je sada postavljen ne bude ostvaren. Kad bismo promenili cilj za narednu godinu, mogli bismo da u skladu sa time projektujemo i prihode i rashode budžeta. S druge strane, ako budemo insistirali na niskoj inflaciji, cena toga može biti pad zaposlenosti i slabiji rast BDP", upozorava Nikolić, koji smatra da bi bilo dobro kada bi NBS i u 2011. godini ciljala istu inflaciju kao i ove godine, odnosno do osam odsto.
On napominje da ipak postoji i olakšavajuća okolnost u vezi s inflacijom, a to je da je efekat rasta cena hrane na inflaciju privremen i da traje oko godinu dana. To znači da će se tokom 2011. „potrošiti“, ali će visoke cene hrane ipak uticati na inflaciju u drugoj polovini ove godine i prvoj polovini naredne.
Drugi problem je pad kursa koji je pokrenuo inflatorna očekivanja , zbog čega se očekuje da će prenosni efekat kursa na cene biti od 0,25 do 0,6 odsto. "To znači da ako devizni kurs padne deset odsto, može se očekivati da cene porastu od 2,5 do šest procenata", objašnjava Nikolić.
Analitičar Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov takođe smatra da je verovatno da ćemo u narednoj godini imati visoku inflaciju i da je teško da će NBS to uspeti da zaustavi.
"Problem su inflatorna očekivanja vezana za rast plata i penzija pa čak i troškovi kapitala, koji će rasti kako centralna banka bude podizala referentnu kamatnu stopu, što može uticati na inflatorna očekivanja, čime se postiže efekat suprotan od očekivanog. Inflatorna očekivanja su podstaknuta socijalnim i političkim pritiscima, preko vesti o podizanju plata i penzija i uz rasprostranjeno verovanje da se Telekom Srbije prodaje da bi se potrošile pare" , kaže on.
Gligorov dodaje da je to sve "jako bitno za visinu inflacije, naročito kada imamo stagnantnu proizvodnju. Inflatorna očekivanja su povećana, ali ne i ponuda robe i usluga, zbog čega inflacija može da bude veća, osim ako se ne poveća i uvoz, što će se verovatno dogoditi ako se budu trošile pare od Telekoma".
Profesor Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera, kaže da će stopa inflacije u velikoj meri zavisiti od toga koliko će Vlada moći da se odupre pritiscima za dodatno povećanje plata i penzija, kao i većim subvencijama privrede. "Loša je kombinacija to što u Srbiji imamo restriktivnu monetarnu politiku i ekspanzivnu fiskalnu politiku. Jer, kad NBS zategne stege, to osete svi građani, a kad vlada popusti kaiš, odnosno poveća potrošnju, to se odrazi samo na neke. Zato je bolje voditi obrnutu politiku", objašnjava Arsić.
Prema njegovim rečima, ubrzanje inflacije je u ranijem periodu bilo zaustavljano fiksiranjem kursa pa čak i apresijacijom, „što je svojevremeno radio Jelašić“. Takva politika podiže uvoz i deluje dezinflatorno, pošto su uvozne cene stabilnije. Gligorov smatra da bi bilo dobro kada bi se tako i sada postupilo, ali da je pitanje kako to izvesti kada imamo želju da podstičemo izvoz.
"Nemam utisak da je neko doneo odluku o tome jer je za Srbiju karakteristično da se razmišlja kratkoročno. U predizbornoj godini inflatorna očekivanja moraju da budu visoka, a sama centralna banka nema tu nezavisnost da može da se tome suprotstavi. Zato je sasvim realno očekivati da se ubrzanje inflacije nastavi" , kaže on.
Gligorov dodaje i da "međutim, iznenađuje da MMF iznenađen time. Ne mogu da razumem zašto se MMF toliko bavi budžetom, a ne monetarnom politikom što im je posao. Sada kada su inflatorna očekivanja toliko porasla, teško je da se taj duh vrati u bocu. MMF će pritisnuti Vladu da smanji potrošnju, ali njihov mandat se bliži kraju, tako da ne mogu da učine Bog zna šta, osim da se ljute ili čude".
I Dragovan Milićević, saradnik portala ekonomija.org, slaže se sa time da će inflacija i naredne godine verovatno biti visoka i napominje da je to rezultat deviznog kursa i strukture srpske privrede, koja je visoko monopolizovana i inflatorna.
"Kada bi se pravilno iskazala, mislim da bi inflacija i ove godine morala da bude između devet i 10 odsto. Osim što imamo strukturu privrede koja podstiče inflaciju, sada imamo i uvezenu inflaciju preko deviznog kursa. Sa svakih 10 odsto pada vrednosti dinara mi imamo inflaciju od četiri do pet odsto" , smatra on.
Kao i Gligorov, i Milićević upozorava na to da će povećanje repo stope podići troškove finansiranja privrede, ali da će verovatno uticati i na smanjenje tražnje. „Ali, i sa inflacijom od osam odsto, mi smo među zemljama sa najvećom stopom inflacije, a u Evropi možda i sa najvećom“, podvlači Milićević.
Izvor: Politika, Danas